'На тематско-проблемском плану, слоган „Свет без људи“ може да створи прегршт различитих асоцијација, али ми смо превасходно мислили на три: свет без „правих“ људи, свет (уочи) апокалипсе и феномен смрти. Те су асоцијације чврсто повезане, јер свет без правих људи, свет нељуди, доводи, пре или касније, до катаклизме општих размера после које нема ничег: само смрти, односно - света без људи. Та визија „света без правих људи“, а која наслућује општу пропаст, односи се на сасвим конкретне, опасне тенденције које одликују данашњу Европу и свет. Реч је о десном популизму, ксенофобији, нетолеранцији, ауторитарним режимима (тзв. „нелибералне демократије“), који разграђују демократске установе и систем људских права, што се дешава чак и у оним државама које су њихове колевке, и све то у, мањој или већој мери, у спрези с пљачкашким облицима капитализма. Овај се тематски фокус развио из аутентичног, личног осећања неизвесности, стрепње и страха, које смо драматург Битефа Филип Вујошевић и ја препознали и у многим представама виђеним у процесу селекције, а не из неког идеолошки унапред задатог и острашћеног става.' -- Ivan Medenica