Hronika

ђулета потсет

Черевићан RSS / 17.06.2019. u 02:11

       (листањем породичног дневника у поводу .....170 годишњице 12 јуна)


седим неки дан у стану блиског рођака , пијуцкамо освежење од врелине овог јуна коју уз помоћ клима уређаја подносимо ,са прозорским погледом на Петроварадинску тврђаву, у вишеспратној кући саграђеној с'почетка седме деценије века претходног на месту Brukšаnca (некадашње војно утврђење на бачкој обали Дунава чија је посада чувала понтонски мост ка Петроварадинској тврђави ) тик крај данашњег Варадинског моста и докони листамо напабирчене остатке дневничких записа деде нам Стевана (кадгод исчепрканих у породичној заоставштини) а насталих управо у ове дане јуна поодавне 1899 г. у поводу пола века од 12. јуна 1849. године када је Нови Сад  умало сравњен са земљом ,а Породица нашег Претка остала без некретнине , те опљачкана.

Стеван, тада 19 огодишњак који се управо спремао на изучавање књиговезачког заната у Печуј-у помиње (нажалост загубљене) записе свога деде Петра који је коју годину пред смрт постао 1850 и сенатор Новог Сада, те и њега као занимљивог лика рођеног 1799 у Петроварадинском шанцу који је свршио филозофију ,говорио немачки,мађарски и латински .Грађанин је постао 1825 којем је Намесничко веће за Врховну школску управу издало 1841 г дозволу да може бити накладник и бавити се књигопродајом обзиром на његов капитал као и показано књижевно образовање који је тада назван јединим и првим до данас правим српским књижаром. О самој књижари сећања пак указују да је била у приземљу спратне куће у Donau-Gasse (данашњој Дунавској улици), добро сортирана ,нудећи Вукова дела,Бранкове песме,Горски вјенац .његовим трошком издат је и Први алманах у Новом Саду Бачка Вила 1841,док је спрат заузимао вишесобни стан где је са бројном породицом живео. ...

но на жалост због прилике у Хабсбуршкој монархији, а и Европи, још почетком 1848. године захваћеним економском кризом те убрзо преплављени таласом Револуције а што није мимоишло ни Нови Сад који је до тада већ имао сто година самосталне локалне власти и развијао се као културно, али и привредно-економско средиште Срба у Аустроугарској налазио у саставу прокламоване Српске Војводине, српске аутономне области у оквиру Хабзбуршке монархије. Иако је играо значајну улогу у почетку српског покрета, град је био угрожен од стране мађарске војске стациониране на Петроварадинској тврђави, која је већ у току јуна 1848. окренула топове према Новом Саду. Када је, у току ликвидације мађарског устанка, 11. јуна 1849. бан Јосип Јелачић главнокомандујући Аустријске царске војске са својим трупама стигао у град и сутрадан (12. јуна) отворио из топова ватру на тврђаву, мађарска војска му је узвратила далеко већом мером, бомбардујући куће у граду.

                           1849_bombardovanje_u5j5g.jpg

Бан Јелачић тада нареди повлачење, мислећи да ће тиме од града уклонити опасност, али се потом мађарски војници са тврђаве спуштише у град и почеше пљачкати, палити и убијати. Нови Сад је био разорен, изгубио је већину свог становништва, а срушено је 2/3 зграда. бечки двор је потом чак имао идеју да потпуно расели преостало преживело становништво Града јер према подацима из 1850. године, у граду је било само 7.182 становника, што није ни половина предратног броја од 17.332 забележеног 1843....од материјалне штете коју је град претрпео далеко је била већа културна изгореле су богате приватне библиотеке нестали су портрети рађени од новосадских зографа молера и пиктора ,а што нису затрпале рушевине и није уништио пожар оно је разнела пљачка....

Петар је као gutgesinnt - добромислећи био од оних којима је свака власт од Бога (а самим тим несклон револуцији) своју Породицу изместио, слутећи немире, у летњу кућу на Горњем Сајлову, дочекао тај 12 јуни 1849 у својој радњи .живу главу је из зарушене куће извукао али је ...све и сва до основанија изгубио и сотим у крајње сиромашно стање био доведен......у обимном опису личних ствари које су му тада погореле помиње посебно ..... своје књиге на стелажијама у стану спратном којих бивало је и 300 комада .....разних одабраних....

пуком срећом тада преживевши наши директни Претци наставише трајање у новом саду подигавши се као птица Феникс .свако даље детаљисање било би вредно помена,али овај пост је искључиво мој дуг на присет који ме походи сваки пут у проласку дунавском улицом ,новосадском, јер једно ђуле које је давне 1849 погодило и Петрову кућу у Дунавској улици бр 2 ено га и данас делом уграђено у фасади уочљиво са улице потсећа пролазнике на трагични део новосадке историје, а нас потомке на породичну . иако не постоји никакво обележје нити назнака поред тог ђулета, оно представља атракцију и саставни је део туристичког обиласка центра Новог Сада.


не поменути био би пропуст да се актер у давнашњим поменутим збивањима Бан Јосип Јелачић онај, којег репрезантиван споменик краси трг у Загребу ,као дете играо у дворишту куће у Петроварадинском шанцу у којем се родио , с почетка 19 века ,обзиром да му је отац Фрањо ту био заповедник Тврђаве те као такав имао је право да користи део те угаоне барокне куће тик подно цркве св. Јураја и са нашим претком Петром ,овде поменутим , чији је отац Илија, кабаничар, у истој кући у приземљу имао невелик стан, јер тај податак у присету породичном деде нам Стевана је наведен.ко је тада, 1804, могао претпоставити .....судбине ових дечака.

 

 

 

 

p { margin-bottom: 0.1in; line-height: 120%; }a:link { }



Komentari (9)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Черевићан Черевићан 08:37 17.06.2019

евоГа

nikvet pn nikvet pn 09:50 17.06.2019

Ђуле

Е па госн Чер имамо ми још ђулади за подсет...

Бој на Иванковцу

Иванковац је брдо код Ћуприје, на десној обали Велике Мораве, на којем су се 18. августа 1805. устаници у Првом српском устанку сукобили са турском војском.

...
Турци су устанике нападали 20. августа још три пута и били су успешно одбијени, због тога се Хафиз-паша повукао према Параћину. Оставио је устаницима богат ратни плен.

Устаници су искористили повлачење разбијеног противника и поставили се изнад града Параћина. У виноградима су подигли шанчеве спремајући коначан напад.

Убиство Хафиз-паше
Поједини историјски извори наводе необичне околности рањавања и потоње смрти турског команданта Хафиз-паше. Наиме, централну улогу у овом чину игра извесни писар у српској војсци, Стеван Стевановић- Стева.


Легенда каже да је ноћ пред битку гледајући једину осветљену кућу у вароши Стева Писар, добро накићен (пијан) досађивао вожду молећи га да из постављеног трешњевог топа испали једну па куд пукло.

Пошто је добио дозволу од Карађорђа, он је испалио једно ђуле из топа, погодивши Хафиз-пашин конак. Хитац се потом сручио на ногу турског команданта, тешко га ранивши. Наредног дана, паша је преминуо на путу до Ниша.

Аутопутем из Бг према Нишу када на десно угледате Параћин са лепом црквом - тачно ту под левом руком пар стотина метара изнад налази се споменик Стеви Писару на месту одакле је опалио топ. (Узгред, још пар стотина метара навише је онај чувени магацин муниције који је 2006. отишао у небо). Погођена кућа са рупом на крову стајала је до педесетих година прошлог века; у улици Стеве Писара, наравно. Растојање је око 1600 метара. Невероватан погодак, достојан барона Минхаузена, преломио је српски устанак на нашу страну.

Бој на Иванковцу је био први сукоб устаника са турском царском војском. До тада су се борили само са војском узурпатора власти, дахија. Ова победа је имала велики морални одјек у целом пашалуку.
Черевићан Черевићан 10:06 17.06.2019

ђулад нам запис

уз велики морални одјек

историја пуна нам.... ђулади
пратимо је назад вековима,
ко зна шта би успели постићи
а да нисмо робовали њима


г nikvet pn-у захвалан да пост ми уочисте
myredneckself myredneckself 12:27 17.06.2019

Novi Sad, grad feniks

Čerevićan
у поводу пола века од 12. јуна 1849. године када је Нови Сад је скоро сравњен са земљом ,а Породица нашег Претка остала без некретнине , те опљачкана...
Нови Сад је био разорен, изгубио је већину свог становништва, а срушено је 2/3 зграда.



пуком срећом тада преживевши наши директни Претци наставише трајање у новом саду подигавши се као птица Феникс...


Čer, hvala vam za podsećanje na stradanje Novog Sada koji od tog stravičnog bombardovanja s ogromnim ljudskim gubicima, više nije ličio na sebe.
Sama činjenica da od 2.812 postojećih zgrada u gradu, 2.004 tom prilikom bude potpuno uništeno, dovoljno govori o razmerama razaranja, smrti, pljačke, uništenja, jednostavno rečeno opšte tragedije.
Međutim, sva sreća da su naši preci uvek znali kako da se bore za opstanak i budućnost.
Novi Sad je posle samo dvadesetak godina od rata 1849. oživeo, dobio nove obrise srednjeevropskog grada i poneo ono ime - Srpska Atina.

своје књиге на стелажијама у стану спратном




Stelažija - kakva divna, a zaboravljena reč.
Черевићан Черевићан 14:07 17.06.2019

Re: Novi Sad, grad feniks

naši preci su uvek znali kako da se bore za opstanak

анализом ратова ..овдашњи
(a кадa би резултат сводили),
указ следи ко хоће да призна
боље да се нису .....ни водили

драга гђо myredneckself ХВАЛА на комучешћу
Черевићан Черевићан 00:44 20.06.2019

бардак нуз басамак

Stelažija - kakva divna, a zaboravljena reč

на синији .....чокањ мученице
из буџака гле векера чујем,
архаичне речи дивитом бележим
мрчим себе док и декламујем,

(ти с'цицварoм....ено замајаваш)



у нашем сремачком Селу још вазда смо окружени архаизмима у свакодневној комуникацији ,гђо
myredneckself
myredneckself myredneckself 21:29 20.06.2019

Re: бардак нуз басамак

у нашем сремачком Селу још вазда смо окружени архаизмима у свакодневној комуникацији ,гђо
myredneckself

Ah, pa to mi je osobito drago čuti, jer i ja kad god odem u zavičajno selo mojih roditelja (ovde u Bačkoj je, tu između Sombora i Nova Sada ) volim da slušam svakakve starosedelačke divane pune arhaizama, i što bi rekla moja maaajka, od mladosti svaku reč kečam, samo da zapamtim i ne zaboravim.

Edit: "između Sombora i Nova Sada," za one koji nisu Vojvođani: Nova Sada nije nikakva greška. To je genitivus specificus Batschkeniensis.
gavros gavros 12:02 17.06.2019

Đule

je leglo na fasadu kao da ga je arhitekta tu predvidio u svojim nacrtima! Hvala na kazivanju pripovjesti gos'n Sveta, uvijek rado pročitam Vaš blog!
Черевићан Черевићан 13:59 17.06.2019

Re: Đule

leglo na fasadu kao da ga je arhitekta tu predvidio

ситан детаљ а казује много
спомињући трагедију Града ,
нови сад се набатрго богме
док постао ние ..што је сада

г gavros-е опаска Вас као стручњака само указује на исправност замисли да се ђуле а зарад асоцирања угради ту ,где је.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana