Kultura| Literatura

Vitalova i NIN-ova nagrada za najbolju knjigu

amika RSS / 13.01.2020. u 12:20

ТРИ КЊИГЕ У НАЈУЖЕМ ИЗБОРУ ЗА НАГРАДУ "ЗЛАТНИ СУНЦОКРЕТ "

ВРБАС - На састанку одржаном 12. јануара жири Награде "Златни сунцокрет“ у саставу Драган Јовановић Данилов, Драган Бабић и Владимир Гвозден (председник) у најужи избор је уврстио три романа: ПО ШУМАМА И ГОРАМА МИЛЕНКА БОДИРОГИЋА (Орфелин, Нови Сад), ОТКАКО САМ КУПИЛА ЛАБУДА ТАЊЕ СТУПАР ТРИФУНОВИЋ (Архипелаг, Београд) И ГРОЗОТА ИЛИ... СЛОБОДАНА ТИШМЕ (Чаробна књига, Београд).

 Према мишљењу жирија, књиге које су ушле у најужи избор за награду „Златни сунцокрет“ представљају изузетно успешна остварења и уносе свежину и другачији израз у токове савремене српске књижевности.

Сва три романа су сведена, без вишкова и празног хода, садрже одређену врсту књижевне "лудости" која иступа против свепрожимајућег моралисања и лажне пристојности у српској култури. Ови романи на уверљив начин комбинују иронију и емпатију, они разумеју свет онолико колико се он може разумети, без претераних амбиција литерарних свезналица, а лирски дах вијуга њиховим страницама као неопходни зачин горким темама које се у њима обрађују.

vitalova-nagrada-zlatni-suncokret-jpg_660x330.jpg

 Приповедач романа ПО ШУМАМА И ГОРАМА Миленкo Бодирогић исписује дирљиве странице о сећању на један свет који се својим вредностима, како се чини, сасвим разликује од нашег света. Овај роман-шетња осваја читаоца од прве странице, води нас кроз познати симболички простор планина бивше Југославије, простор испуњен необјашњивим делима једне величанствене генерације.

 РОМАН ТАЊЕ СТУПАР ТРИФУНОВИЋ осваја изузетним стилом у којем се мешају исповест, ток свести и форма писма, причајући причу о љубави и потрази за истином, чиме потрвђује моћ књижевности да све каже, и да то каже тако да измисли свој језик и своје читаоце.

 СЛОБОДАН ТИШМА исписује провокативну књигу о нашем времену, ходајући по рубовима свести, знања и смисла, како би нас позвао да задобијемо себе тек кад потпуно напустимо оно пристојно и очекивано.

Савремено друштво помоћу бруталних бирократских и медијских процедура ствара чудовишта како би повратило сопствену моралну невиност. Свесни овог пораза, ови романи постижу управо супротно: усред друштвене машинерије за производњу чудовишта из прошлости и садашњости, они нам, афирмишући могућност истинског, тешког и одговорног живота, враћају наду у еманципацијску моћ књижевности.

 Жири Награде "Златни сунцокрет након разматрања 150 пристиглих наслова на седници одржаној 22. децембра 2019. сачинио је ужи избор од тринаест кандидата за награду.

У жанру романа кандидати су Тања Ступар Трифуновић, Откако сам купила лабуда (Београд: Архипелаг), Слободан Тишма, Грозота или... (Београд: Чаробна књига), Милица Вучковић, Болдвин (Београд: Лом), Андреа Попов Милетић, Пионири малени, ми смо морска трава (Београд: Трећи трг), Миленко Бодирогић, По шумама и горама (Нови Сад: Орфелин), Небојша Миленковић, Нешто што страшно подсећа на живот (Нови Сад: Академска књига), Дарко Тушевљаковић, Јегермајстер (Београд: Архипелаг), Видосав Стевановић, Паучина (Београд: Службени гласник).

 У ужем избору су и песничке збирке Повремена попут викенд-насеља Маше Сеничић (Београд: Трећи трг), Еxтраваганза: мале песме Тање Крагујевић (Београд: Чигоја штампа) и Дете Живорада Недељковића (Нови Сад: Културни центар Новог Сада).

 Жири је у ужи избор уврстио и две књиге есеја: Повест о Мишкину Боре Ћосића (Београд: Лом) и Чист облик екстазе Бојане Стојановић Пантовић (Краљево: Народна библиотека "Стефан Првовенчани").

 Књиге из ужег избора за Виталову награду наговештавају да се у српској књижевности дешава нешто битно: романи поново постају стилизовани и лирични, поезија се вратила идеји концептуално кохерентне песничке збирке, док се есеј препушта екстатичном приступу читању. Примедба везана за недостатак збирки прича постаје опште место, али увек изнова је потребно наглашавати да је тај недостатак симптом кризе поверења у истину. Годину 2019. обележило је и значајније присуство занимљивих млађих ауторки (Милица Вучковић, Андреа Попов Милетић, Маша Сеничић), док је данашњи издавач и негдашњи књижевни критичар и приповедач Миленко Бодирогић пријатно (премда врло провокативно) изненадио квалитетом свог првог романа. Слободан Тишма нас води путевима -- или беспућима -- непристојне књижевности, насупрот оној пристојној што прети да овлада сценом. У структурално врло кохеренетном роману Тања Ступар Трифуновић приповеда занимљиву приповест о женској љубави, испуњеној тензијама и сликама једне опоре стварности. Укратко, жири оцењује да је иза нас узбудљива књижевна година обележена књигама којима је, како се чини, први циљ да буду литерарно уверљиве и егзистенцијално провокативне, а не тек забавна и разводњена замена за историографију, живот, успех или срећу.

 Фабрика „Витал“ из Врбаса ове године двадесет и трећи пут додељује књижевну награду Златни сунцокрет. Награда Златни сунцокрет, у јавности позната и као Виталова награда, додељује се за најбоље књижевно остварење на српском говорном подручју у жанровима романа, приповетке, поезије, књижевне критике, есеја и књижевне публицистике, објављено у току претходне године.

 Награда је први пут додељена 1996. године песничкој збирци Ивана В. Лалића, а међу добитницима су Радослав Петковић, Светлана Слапшак, Горан Петровић, Војислав Карановић, Владимир Тасић, Јовица Аћин, Милета Продановић, Драган Јовановић Данилов, Давид Албахари, Угљеша Шајтинац и Драган Великић. Прошлогодишњи добитник је био Вуле Журић за роман Помор и страх.

Одлуку о добитнику жири ће саопштити до краја јануара 2020. године. Награда, која подразумева диплому и новчани износ, биће уручена у другој половини фебруара у Београду.

 13. јануар 2020. | 10:14 | Извор: РТВ

 

 

Tagovi



Komentari (5)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

amika amika 13:28 13.01.2020

Образложења жирија...

... вреди прочитати јер кажу неке битне ствари за савремену српску књижевност и делују озбиљније од прецењеног НИН-овог жирија
Черевићан Черевићан 21:11 13.01.2020

наговештај

да се у српској књижевности дешава нешто битно

ауторска продукција богме за похвалу
(и добро је мис'им да се тол'ко пише),
у народу ваљда следи и више читања
јер књига* доступних - све више и више,


свака нова Она* нешто заговара ....па нам тако и очи отвара
amika amika 21:34 13.01.2020

Re: наговештај

ауторска продукција богме за похвалу


Још да нађемо читаоце. Биће, кад маркетинг уради своје...
amika amika 20:41 15.01.2020

НИНОВА награда упоредо са Виталовом...

Од десет наслова из ужег избора, жири НИН-ове награде одабрао је пет романа за финале, саопштио је недељник НИН.

У финалу за награду нашли су се романи:
"Мулат албино комарац" Стеве Грабовца,
"Грозота или..." Слободана Тишме,
"Yугослав" Ане Вучковић,
"По шумама и горама" Миленка Бодирогића и
"Пас и контрабас" Саше Илића.

Име шездесет шестог добитника НИН-ове награде биће објављено 20. јануара, како је наведено у саопштењу, "по устаљеној пракси око поднева."
amika amika 22:25 16.01.2020

НИН-ов победник познат још 27. децембра?

Саша Илић се нашао у најужем избору. То је објављено још 27. децембра прошле године. Ако се догоди да добије НИН-а остаје питање: награда за политичко-културни ангажман или баш добра књига?

САША ИЛИЋ, „ПАС И КОНТРАБАС“: ДОБРИ(ЦА) КОМЕСАР И СВИРАЊЕ У КОНТРАБАС
КРИТИКЕ POSTED ON 27. ДЕЦЕМБРА 2019.

Одлично драматизован историјски роман којег прате одређени стилски недостаци.

ПИШЕ: ИГОР ПЕРИШИЋ

Готово је сигурно да ће овај роман добити Нинову награду критике за роман године 2019.

Реч је о исфорсирано добром роману… Као да Илић, упркос свим својим бунтовним манифестним идеолошким исказима, и даље остаје заробљен у елитну културу и конзервативно схватање књижевности као штреберске работе. Помало је депресивна чињеница да за читање овог романа треба одвојити барем петнаестак сати, при том не добијајући богзна шта велико.

Добро је што је Саша Илић довољно сазрео да малко одвеже машнице са лепо упакованог књижевно-идеолошког производа намењеног западном, пре свега немачком мејнстрим културном тржишту, и домаћој другосрбијанској „елити“ која се аутоколонијално додворава разним жижецима и осталим белосветским трговцима бунтом. Има у овом роману и иронизације политичке коректности као списатељског концепта, има и обраде непожељних тема у хоризонту очекивања Илићеве публике,

Цео текст приказа је ОВДЕ

Arhiva