Život

Gušteri

Jelica Greganović RSS / 20.04.2020. u 12:19

images?q=tbn%3AANd9GcSRY-R88BRv_Jnjnpp1bvN2cwM41RnMPtR2cIw9DE20edL962So&usqp=CAU

Odma da se razumemo, hoću orden. Ne mora ništa sa merlinmornovskim najboljim prijateljima svake devojke, em sam devojkom bila u drugoj polovini prošlog veka, em nisam alava. Može skromnije, al da se sija i obavezno da ima nešto ukršteno. Naravno, da ima i vizantijski bordo pliš-jastuče, jer posle mogu da ga koristim za skupljanje prašine. I da se, mene povodom, uvede status Karantinskog heroja. Jer, svi vi što me ni do pola karantina stigli niste, da se ne javljate, gušteri jedni. Ja sam bre u izolaciji već toliko dugo da mi je svaki izlazak napolje neprirodna pojava. Jedina persona koja može da mi konkuriše je moj drug Bob Živković, koji je sebi uveo karantin krajem osamdesetih godina, od tada iz kuće izlazi samo kad mu je ozbiljno moranje. Njemu da se dodeli uz orden i neki keš, zato što su za njega oni monasi što se osamljuju po gudurama bestragija i u sebi pričaju samo sa prirodnim pojavama i životinjama, čisti amateri.

Ja sam u kuću skembana još sredinom januara. Pre toga su lekari uzaludno pokušavali da poprave moje desno koleno, koje je bilo pljunuta Pepeljugina kočija i bolelo kao da mi je treće oko. Tada im je već bilo dosta i mene i tog mog dela tela, jer su kroz njega uzaludno propustili sve lekove, struje, ultrazvukove, gnjecali ga, merili krojačkim metrom i uopšte se ludo zabavljali. Već su počeli da me merkaju, smišljajući kako da mi urade lobotomiju, jer još samo to nisu na meni isprobali. Ipak, odlučili su se da pre toga sazovu konzilijum i uvale me nekom iz svoje struke, ko se još nije sreo sa mojim bundevinim kolenom.

Tako me je sledovao lekar kog sam ja doživela kao književni prst sudbine i mogući spas, jer sam pri svakom pomenu njegovog prezimena pomislila na Janka Veselinovića i rodno selo njegovog hajduka. Dotični je presekao Gordijev čvor, odlučivši da preseče moje koleno i time skrati muke i meni i njegovim kolegama, koje su već počele da traže stručnu pomoć psihologa svaki put kad me vide kako doćopavam u njihovu zdravstvenu instituciju. U to ime sam, što je brže moglo, podvrgnuta najavljenoj akciji. Naravno da su me uspavali, jer tako me ne boli, a i ne pričam, jer je nezaklapanje za mene prirodno stanje. Do tu je sve bilo očekivano, nenajavljeni momenat mi se javio kad sam se probudila i, naravno, odmah počela da postavljam pitanja. Malo mi je jezik pružao otpor, ali sam lekara nagnutog nad mene, uspela da pripitam kad ću odmah kući. Prezimenjak hajdučkog sela mi je rekao će me se bolnica rešiti čim se priberem, dodavši veselo da naredne četiri sedmice ne smem da stanem na operisanu nogu. Ne smem? A kako ću da hodam? Kako ću napolje? »Na štakama i nikako van kuće«, ljubazno je zapovedio doktor, zadovoljno odmerivši moju nogu, zamotanu od pete do tamo gde se ledja prestaju pristojno zvati. Ako me tad nisu prebacili u sektor za predinfarktna stanja, nikad neće.

Od tog dana je započeo moj karantin, tokom kog su me iskotrljavali samo na kontrole i previjanja, ostatak vremena sam ležala kao ranjenik sa Neretve, tuširala se u kesi za djubre, umotana u foliju za namirnice i povremeno skakutala kao šlogirana roda, naravno jednonožno, pokušavajući da izginem sa štakama. Zapovedjena životna ograničenja je budno nadzirala Kuma Jovanka, koja se doselila kod nas i bila moje obe ruke i jedna noga, ali i savest koja mi se često tanjila do pucanja.

Posle četiri nedelje izolacije i ufačlovanosti u metre zavoja, konačno je svanula peta nedelja, kada me je doktor zaprepastio srećnom vešću da mogu da počnem, ali povremeno vrlo, da se oslanjam na njegov operativni rad u formi moje jadne noge. Napolje ništa. Hodanje ništa.

Šeste nedelje, kad sam već počela da ličim na šampinjon, dozvoljeno mi je da pravim prve korake. Ponekad. Napolje i dalje ništa. Lepo mi je došlo da na rukama pobegnem prozor. Za taj segment moje mašte se brinula i dalje brižna Kuma.

Sedme nedelje sam smela da hodam, polako i ne van kuće. Što se mene tiče, ja sam taj spoljni prostor već i zaboravila, činilo mi se da je u medjuvremenu nestao i da ću do kraja života da gmižem po stanu.

Osme nedelje sam se isteturala napolje i uspela da stignem do prodavnice mešovite robe, u mojoj ulici, na čak trideset metara od kuće. Kuma Jovanka je ponavljala:

-       Samo polako i nemoj daleko.

Medjutim, ja sam načisto podivljala i još dva puta, brzinom sludjenog puža na teškim drogama, odmilela do iste prodavnice, planirajući da se naredni put upustim čak i u avanturu bacanja djubreta, što bi značilo dodatnih pedeset metara. Kuma, je sluteći da bih mogla da pomahnitam, počela da me prati u korak i ispituje svako malo, uporedjujući moje odgovore sa prethodno datim, ne bi li u njima našla odajuće nedoslednosti. Ja sam treptala kao svračak na jugovinu i merkala kesu sa djubretom. A, onda je država pritekla u pomoć kumi i proglasila pandemiju, epidemiju, izolaciju, samoizolaciju, karantin, ograničeno kretanje, zatvaranje u kuće... Narod je zakukao kao sinja kukavica. Kuma je stavila masku i rukavice, i odahnula. Otoič operisani i labilni kao ja su imali da sede di su, jer ni za di su nisu.

Ne znam šta bi bilo posle još dve nedelje gratis izolacije na dotadašnje lekarske zapovesti, da me nije pogledalo i Žmu proglasio povlačenje u seosku sredinu. Nije rečenicu završio, ja sam već čevoronoške spakovala sve potrebno i, sa sve brojnim životinjama, čekala deportaciju na dedovinu. Sad, ovde, vršim fotosintezu, sa porodičnog imanja ne izlazim, ni na seoski drum izašla nisam, i čekam da mi neko uruči ono gornje sa bilo čime ukrštenim, kao srećnom dobitniku samoizolacije na samoizolaciju.

Al kad se sve završi, prodju ove kuga i kolera, ima da odem do onog kontejnera, taman crkla, i pobednički u njega da bacim djubre. Bezštakalno.

 



Komentari (33)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

nask nask 12:31 20.04.2020

Mali, malecki

Jelica Greganović Jelica Greganović 12:40 20.04.2020

Re: Mali, malecki

Taj
predatortz predatortz 13:13 20.04.2020

Šta da ti rečem...

...do li:

Srećne ti rane, junače!
mlekac mlekac 13:34 20.04.2020

Samo da ti rečem...

Ima da trpim do besvesti i da šepam uokolo sa štapom, al' posle ovog tvog pisanija - teško da će da me ubede da odem "pod nož". Jedino ako me uhvate na prevaru, kad konačno nađem položaj u kome mogu da zaspim.
Ja ću i dalje, veselo, da psujem natečeno koleno, al' nešto ne bih u te karantine ako ne mora...
Drži se.
mariopan mariopan 15:50 20.04.2020

Re: Samo da ti rečem...

Lepo ti to i veselo opisala, ali muke su muke i dobro je da si se ratosiljala bolnog stanja, na doživotno, nadam se.
Da te više nikad ne zaboli.

Lepo je što si u prirodi, na suncu, uživaj i ozdravi što pre.

Za kumu poseban pozdrav.

Dirljiva je ta briga oko nas, kada se razbolimo. Nismo navikli, uvek mi nekom pomažemo i negujemo, a kada nama zatreba prosto se iznenadimo što sada neko nama pomaže. Koliko je to lepo, davati i primati tu dobrotu.
bene_geserit bene_geserit 20:33 20.04.2020

Re: Samo da ti rečem...

Ima da trpim do besvesti i da šepam uokolo sa štapom, al' posle ovog tvog pisanija - teško da će da me ubede da odem "pod nož".

Pa to ako imaš izbora, ali u realnosti najčešće nemaš.
Tako sam se ja gickao i branio i sve pokušavao da mi ne operišu rame krajem oktobra prošle godine, pa kad sam ukapirao da mora (kad mi je doca pokazao MRI gde neki parčići hrskavice i kosti sa sve ligamentima vise slobodno u prostoru), onda reko daj što pre.
I mada to kad ti imobilizuju koleno plus dva susedna zgloba, što će reći celu nogu do onoga što svako ima a nije mišljenje, deluje jako zajebano (ne smem ni da pitam blogodomaćicu kako je spavala),
nije baš pesmica ni kad ti je rame imobilizovano, pa za početak mesec dana "spavaš" na fotelji, a posle toga kao u krevetu sa nekih sedamnaest jastuka koji te pridržavaju sa svih strana i budiš se 100 puta noću (pod uslovom da zaspiš uopšte) jer ti ruka otekne i boli ko da će da otpadne. Evo 6 meseci od operacije još uvek nisam normalizovao spavanje i dalje se nešto grčim sa nekim jastucima koje podmeštam. A ne bi ni da pominjem deo kad sam se, posle svega 3 dana korišćenja, jedva skinuo sa oksikodona koji su mi uvalili za bolove, nisam takva sranja nikad pio jbte kakve to side efekte ima, da ne poveruješ (recimo jedan je kod mene bio da ceo dan nisam mogao da piškiriškim iako mi je bešika bila puna, i išlo mi se u wc hoću da umrem).
I meni ovaj karantin dođe samo kao nastavak, radio sam od kuće skoro 3 meseca oktobar-decembar (osim kad sam se oporavljao od pada pa od operacije, al i tad sam bio u kući). Rad od kuće nije loš u ovoj mojoj struci, lakše izbegneš da te maltretiraju budale, a mitinge koje bi rado preskočio sad možeš bez problema. Mada, makar sam presekao sa dva meseca idenja na posao (januar i februar) tako da nije potpuni dan mrmota.
bene_geserit bene_geserit 20:36 20.04.2020

Re: Samo da ti rečem...

Da te više nikad ne zaboli.

Ti mariopan si neka optimistična.
Realnost je da to pre znači da moraš vežbe svaki dan jedno dve godine posle operacije a možda i stalno i da boli malo malo iz nekog razloga, pa proglasi to za promenu vremena ako želiš. Makar je tako meni sa ramenom, nadam se bolje za vas sa kolenom.
alselone alselone 20:41 20.04.2020

Re: Samo da ti rečem...

ne bi ni da pominjem deo kad sam se, posle svega 3 dana korišćenja, jedva skinuo sa oksikodona koji su mi uvalili za bolove, nisam takva sranja nikad pio jbte kakve to side efekte ima, da ne poveruješ (recimo jedan je kod mene bio da ceo dan nisam mogao da piškiriškim iako mi je bešika bila puna, i išlo mi se u wc hoću da umrem).


Čuo sam užasne priče o modernim lekovima protiv bolova što se kao tik takovi dele u Americi.
mariopan mariopan 00:05 21.04.2020

Re: Samo da ti rečem...

bene_geserit
Da te više nikad ne zaboli.

Ti mariopan si neka optimistična.
Realnost je da to pre znači da moraš vežbe svaki dan jedno dve godine posle operacije a možda i stalno i da boli malo malo iz nekog razloga, pa proglasi to za promenu vremena ako želiš. Makar je tako meni sa ramenom, nadam se bolje za vas sa kolenom.


Jesam optimista.

Kada te nešto jako boli onda želiš samo da prestane, a kad prestane ono "jako", onda može vežbe, ali to sam doziraš, do tacke bola.

Mene nije bolelo koleno ali jeste kičma, stravično, pa imam dosta iskustva sa bolom, željom da me nikad više ne zaboli...i onim vežbama koje su me spasle. Ništa lekovi, samo vežbe, dugo i uporno.

Upočetku sam jedva mrdala, posle je bilo lakše, i već dugo mi je dobro samo sam lenja da ih radim, čim me više ne boli batalim.

Sve će to Jelica polako i sama da radi, i biće bolje, znam sigurno.
mlekac mlekac 01:14 21.04.2020

Re: Samo da ti rečem...

Pa to ako imaš izbora, ali u realnosti najčešće nemaš.

Ma znam da je tako... Da bude veći crnjak, doktor mi je višedecenijski prijatelj i znam da mi ne bi pominjao da ne treba. To je samo moja tvrdoglavost. Ali sad, sa ovim nekretanjem koje mi definitvno ne prija, sve je očiglednije da ću morati i to da odradim.
A ti nam se oporavi što pre!
bene_geserit bene_geserit 03:33 21.04.2020

Re: Samo da ti rečem...

Čuo sam užasne priče o modernim lekovima protiv bolova što se kao tik takovi dele u Americi

Ma ne znam, navuku se ljudi, ali valjda smo navlačenju skloni a hemija nam neotporna.
Nikad ne koristim te lekove za bolove, na sreću nemam razloga, pa su radili ko zmaj. Eto makar jedna oblast medicine u koju sam počeo da verujem, prave painkillere, razbijaju. Jedino što nemam nameru to više da probam, ako na nesreću bude sledeći put ću da pitam a jel može Tylenol 3 ili kako se već zove ona neozbiljna varijanta.
Jelica Greganović Jelica Greganović 11:07 24.04.2020

Re: Samo da ti rečem...

Fala, draga, al biće da nisam, već su me doktori obavestili da se ne radujem unapred i da ću ih još vidjati
A na dobroti svet stoji.
nsarski nsarski 15:54 20.04.2020

E, ali

bez obzira što smo svi mi karantinci gušteri ("beži, bre, gušteru, još ti se cigareta nije ugasila na peronu, a ti bi da zapovedaš" - čuvena je rečenica iz vojske), dakle, mi gušteri, slušajući tebe veterana (veteranku?), tj. staru kuku, dolazimo do značajnog saznanja. Naime, karantin te oplemenjuje i stvara u tebi potrebu da se javiš pomoću blogodopisa, nama žutokljuncima! Čak drugi put u poslednje vreme.
E, to je tzv silver lining u celom ovom igrokazu. Thx!
Jelica Greganović Jelica Greganović 11:07 24.04.2020

Re: E, ali

Sa zadovoljstvom, učitelju, naterala orla zla godina.
Черевићан Черевићан 16:13 20.04.2020

јеееее...NS-C-3113

ja sam spoljni prostor već i zaboraviо

чиповани Поводац
јуче преузео,
да осмислим итинерер
корак предузео




п.с.
ето ............кад се човек жури
сад ћу ићи ..........још по један,
тазе мера је ......метери 600
труд за ТО ће бит' ми вредан

st.jepan st.jepan 17:32 20.04.2020

.

.
8c_competizione 8c_competizione 20:26 20.04.2020

crna Jeco...

... nadam se da si sada vec bolje i da su jedine muke manjak kvalitetnog programa na TVu i vec procitane knjige na policama!

ipak, mislim da si TI guster u poredjenju sa mojom prijateljicom Marcy ovde u Berlinu!

da skratim: krajem oktobra prosle godine je imala "mali udes" sa vespom. ono sto nije bilo "malo" je prelom noge odmah ispod kolena, kost naprsla na nekoliko mesta. da bi joj sacuvali nogu, ugradili su joj metalnih ploca i srafovlja da bi joj i Wolverine pozavideo, a ni jedan metal detektor joj nece proci neopazeno u buducnosti.

sa prvim terapijama je pocela tek pocetkom nove godine da bi i to ubrzo prestalo kako je pocela Korona. danas joj pola godine sedenja u kuci ili u bolnicama.

svejedno, i za tebe i za nju
Jelica Greganović Jelica Greganović 11:08 24.04.2020

Re: crna Jeco...

Auuu...
st.jepan st.jepan 23:55 20.04.2020

Second opinion

Dotični je presekao Gordijev čvor, odlučivši da preseče moje koleno i time skrati muke i meni i njegovim kolegama,

Imao sam, pre dvadesetak godina, stravične bolove u desnom kolenu, jedva sam hodao.
Sestra me poslala kod svog druga sa studija, ortopedskog hirurga.
Nakon temeljnog pregleda i snimanja, rekao mi je "Moraću da vas operišem, ali ne mogu vam garantovati da ćete posle operacije hodati".
A tek što sam, izbezumnjen, napustio bolnički krug, naleteo sam na starog prijatelja, nekadašnjeg fudbalera "Partizana". Ispričao mu uzbuđeno šta mi se desilo, a on se stao smejati. Idiote, viknem, završiću u kolicima! Ma jok reče, istego si (ne sećam se koju) tetivu, to se mojim drugaria iz tima stalno dešavalo. Aj. sednemo na onu klupu, pokazaću ti jednostavnu vežbicu, radićeš je svaki dan po 15 minuta.
I jesam, radio sam je prvog dana celih 15 minuta, a potom sve kraće i traljavije.
Nakon samo desetak dana, bol je sasvim išćezao.
I nikad mi se više nije povratio.

Eto, second opinion!

P.S.
Izgleda da je kod tebe operacija zaista bila neophodna, jer te je u rad uzimalo više lekara.
I očito, operacija je uspela.
Želim ti da se brzo sasvim oporaviš.
Jelica Greganović Jelica Greganović 11:09 24.04.2020

Re: Second opinion

I kod mene je tako bilo, al vežbe pomogle nisu, ovo je već druga operacija, a izmedju je svima od mene pozlilo.
kick68 kick68 02:35 22.04.2020

Samo

da dodam:
Ja sam u kuću skembana još sredinom januara.

Decembra.
naredne četiri sedmice ne smem da stanem na operisanu nogu

6.
rame

Sta bih dala da sam na tvom mestu! U stvari, ne znam, moze rame gadno da boli. Ja se nekako jedva iskobeljah uz fizio i masazu. Presuda: calcific tendonitis.
MRI gde neki parčići hrskavice i kosti sa sve ligamentima vise slobodno u prostoru

E tako nesto (minus ligamenti), samo u skocnom zglobu.
posle svega 3 dana korišćenja, jedva skinuo sa oksikodona

Prepisali mi perkocet, popila ukupno 3 tablete, nikakvo skidanje, nikakvi problemi...
presekao sa dva meseca idenja na posao

Mnooogo manje:)))
Ti mariopan si neka optimistična
.
Takvi nam trebaju, samo lepe zelje i dobre vibracije. Bez sarkazma, molicu lepo:)
kad sam se oporavljao od pada

Da, jbt, ono pomslis, hvala bogu, nista nije slomljeno:)))
i da boli malo malo iz nekog razloga

navuku se ljudi, ali valjda smo navlačenju skloni a hemija nam neotporna.

Postoje i neke neke druge opcije. NSAIDs su jako dobri lekovi, ne izazivaju zavisnost, ali ostavlju posledice: diklofenak (meni jako lepo radi) na srce, naproxen (aleve) na zeludac, advil-brufen na bubrege. medjusobno ne smeju da se mesaju, ali mogu da se uzmu uz tylenol. Tylenol, ne mora da bude 3, ostecuje jetru. Postoje i kremice: voltaren (sa vecim procentom under the counter, na recept), lidocain krema, emla (skuuupa)...
Prirodne stvari, koje treba po mom misljenju prvo probati, mogu jako lepo da deluju: gavez, kamfor, arnika, eukaliptus, capsaicin...

Pa eto, sve najbolje i uspesan oporavak zelim Jelici i ostalim ranjenicima na blogu. Samo strpljivo uz nadu da ce biti bolje. Pa da zaigramo uskoro, ne moramo zajedno:)

bene_geserit bene_geserit 03:03 22.04.2020

Re: Samo

ono pomslis, hvala bogu, nista nije slomljeno

A toliko naivan nisam, prvo pomislim valjda nisu meka tkiva, tu tu sleduje operacija i ko zna kakva sranja. Lomovi može.
Presuda: calcific tendonitis.

Ti tendonitisi su zajeb živi, jednom sam imao to u stopalu, svede ti se na isto kao lom 6-8 nedelja mirovanja, samo može da se vrati.
Sta bih dala da sam na tvom mestu!

Rame je zapravo po zajebanosti tu negde sa kolenom, ima 270 stepeni slobode pokreta, sad razne stvari tu možeš da sjebeš, zavisi. Ali jeste prednost što možeš da hodaš i to velika, ali mana što je nezgodnije za spavanje.

OK, zvanično smo postali gerijatrija ovde na blogu, još da prodiskutujemo kaki nam je bowel movement (nekako sam uvek zamišljao da penzioneri to diskutuju dok igraju šah na Kalešu) i tu smo.
nikvet pn nikvet pn 08:55 22.04.2020

Re: Samo

bene_geserit

OK, zvanično smo postali gerijatrija ovde na blogu


У то што сте ВИ постали немој нас младе да мешаш

Него ајмо мало ширу слику.

Сва та раскошна гомила поремећаја локомоторног апарата - тендинити, артрити, фрактуре, луксације... патоанатомски је поприлично слична за све сисаре али природа их врло различито третира. На факсу се учило да код великих животиња слабо се шта отуд успева оправити; напротив, код малих животиња изгледи на опоравак су драматично бољи. И у пракси после се показало тачно.

Коње убијају, зар не? Исто и код говеда, правац кланица. Можда теле-ждребе да се оправи док је на млеку, надаље тешко. С друге стране колико ли смо паса луталица видели на три ноге а после пар дана све ок?

Памтим краву сломљеног репа; јака ствар мислим се, удлаге добре ставим, домаћине хоћу чистоћу (тоалет папиром јој недељама брисо дупе и молио да ћутим по селу) и чекамо. Врага, она тужно гледа, предала се. Тако је најзад и било, оде; због репа грр. Још много пута био сам упоран али је врло ретко успело. Обрнут пример: ретриверки ауто сломио предњу ногу, још је у несвести, баш леп прелом; кренем операцију и све легне ко дупе на ношу, усрало ме ревија жеља. Она се пробуди па крене да хода као да ништа није ни било, са шипком у нози гази ко официр јбт, као пре два сата кад је била читава, није сирота ни укапирала шта се све десило; а и зашто би.

И тако даље годинама мислим се зашто ови прођу овако а они онако? То је нека већа сила одредила. Која? Најзад досетим се: није божја него она Дарвинова. Како? Доста просто: кад биљоједе снађе и најситнији ортопедски проблем нема добре шансе за опоравак јер нема времена. Зашто? Гладним месоједима наоколо замирисао је ручак и та јединка испада из продужетка врсте. А шта је са месоједом под истом дијагнозом? Његове шансе су веће јер има више времена за опоравак - док не страда од глади. Понеки од њих су се довољно брзо опоравили да се врате у седло и продуже своју врсту.

И ево дођосмо до чувеног питања - а где сам ту ја?

Ми, дакле, нисмо ни месоједи ни бољоједи него да простиш сваштоједи па нас тамо тако у ту фиоку и ставило - негде између. Свиња, као и ми, има(ла би) исте шансе и брзину опоравка. Поука? Посматрај онога коме боље иде, прати успешнијег. А код њих опоравак иде само једним принципом - до границе бола. Не слушају они докторе, физиотерапеуте, траваре, врачаре него само себе. Докле боли дотле се пружи, па одмори; сто пута на дан ако треба. И одлично им иде.
kick68 kick68 16:24 22.04.2020

Re: Samo

bene_geserit

OK, zvanično smo postali gerijatrija ovde na blogu


У то што сте ВИ постали немој нас младе да мешаш

Ja ovde po blogu vec preporucujem serije o radostima treceg doba!
код малих животиња изгледи на опоравак су драматично бољи

...nisam mala zivotinja:(
milisav68 milisav68 17:39 22.04.2020

Re: Samo

Rame je zapravo po zajebanosti tu negde sa kolenom

Rame ume da bude toliko zajebano, da ne možeš da obrišeš dupe.

Sad se smejem, ali mi tada nije bilo do smeha.

Na sreću nije bila teža povreda, i trajalo par dana.
mariopan mariopan 17:57 22.04.2020

Re: Samo

milisav68
Rame je zapravo po zajebanosti tu negde sa kolenom

Rame ume da bude toliko zajebano, da ne možeš da obrišeš dupe.

Sad se smejem, ali mi tada nije bilo do smeha.

Na sreću nije bila teža povreda, i trajalo par dana.



Mene sada već nedelju dana jako boli levo rame. Mislila sam da sam nezgodno spavala pa ga ugnječila ali nije, jer ne popušta.

I sad se smejem na ovo tvoje. Srećom boli me levo rame pa toalet papir još mogu da upotrebim, ali levu ruku skoro nikako.

Evo mi čerka obukla neko čudo sa magnetima, kupila u apoteci, baš za rame. Udobno je za nošenje a ide ispod odeće, ne smeta što je najvažnije.
Kažu da ublažava bol za oko 30%.
Možda pomogne? Ako pomogne javiću za par dana.

edit

U magnete verujem da pomažu, koriste ih u terapiji u banjama i kod sportskih povreda....pa videćemo kako ovo radi.
solo solo 10:47 23.04.2020

Re: Samo

Mene sada već nedelju dana jako boli levo rame


,,To je na radost. Imaš neki dobitak. Nešto si 'tela i ispunjava se,,.


mariopan mariopan 16:21 23.04.2020

Re: Samo

solo
Mene sada već nedelju dana jako boli levo rame


,,To je na radost. Imaš neki dobitak. Nešto si 'tela i ispunjava se,,.



E hvala ti, baš se radujem.
solo solo 19:11 23.04.2020

Re: Samo

E hvala ti, baš se radujem.


Znaš ti da si moj omiljeni lik ovde,malo šege da te okuražim.Ništa nije dobro kad boli ali proći će. A i šta će ti rame - nećeš još da se kupaš i plivaš, ladno je more.
mariopan mariopan 19:18 23.04.2020

Re: Samo

solo
E hvala ti, baš se radujem.


Znaš ti da si moj omiljeni lik ovde,malo šege da te okuražim.Ništa nije dobro kad boli ali proći će. A i šta će ti rame - nećeš još da se kupaš i plivaš, ladno je more.

Jelica Greganović Jelica Greganović 11:10 24.04.2020

Re: Samo

Ne brini, to je sve od mladosti, koja i mene spopala.
mariopan mariopan 07:00 26.04.2020

Re: Samo

Srećan rođendan Jelice
mlekac mlekac 18:21 23.04.2020

Pozdravio te Anonimni Autor

On je u decembru uspeo da mu napukne pršljen. Propisano mirovanje, pojas i kontrola sredinom marta. Koja je odložena do daljnjeg zbogradi svega ovoga. Plus je on šećeraš pa je u najstoržem karantinu. Ono, od skora su klinci popustili malo - puštaju ga da izađe na terasu. Pod uslovom da ne počne da kija od polenske alergije.
Ti bar možeš da vršiš fotosintezu.

Arhiva