Nauka| Zdravlje

Sukob na stručnoj ljevici

/ 03.05.2020. u 13:08

Komentari: 646
Čitanost: 29759
/
Preporuke: 408
/

Ne sukobljavaju se samo književnici, književni teoretičari i kritičari. Nikako. Sukobljavaju se i naučnici, a i stručnjaci. I ne samo na levici, već i na desnici, a i u centru. Kada bi neko rešio da sastavi Enciklopediju naučnih i stručnih sukoba, ona bi bez sumnje brojala neuporedivo više tomova od Enciklopedije Britanika. Ilustracije radi, siguran sam da bi sukob Alberta Ajnštajna i Kurta Gedela, inače najvećeg matematičara-logičara XX veka, zauzeo jedva pola stranice u Enciklopediji naučnih sukoba. Albert i Kurt, iako dugogodišnji saradnici i prijatelji, sukobili su se i razišli, kada je Gedel, posle višegodišnjeg istraživanja matematičkog modela za teoriju objedinjenog polja, na kojoj je Ajnštajn radio poslednju deceniju svog života, zaključio da za tu teoriju ne postoji matematičko rešenje za našu vasionu ili prostije rečeno da ta Ajnštajnova teorija nije održiva. Kod dvojice naučnika razlog razilaženja je jasan. Međutim, zbog čega je Mario Vargas Ljosa, u onom meksičkom bioskopu, nokautirao Gabrijela Garsiju Markesa, do danas je ostalo nejasno. Za sada, također, nije najjasnije oko čega su se tačno sukobili članovi medicinskog dela kriznog štaba dr Predrag Kon i dr Branimir Nestorović.

Prvo je dr Kon, kako nas obaveštavaju mediji, progovorio o njihovom neslaganju: Bilo je usaglašavanje mišljenja. Postoji izdvojeno mišljenje profesora Nestorovića, pa je došlo do nejednakih stanovišta u struci. To jeste razmena mišljenja i nalaženje ovakvog rešenja jeste nešto što je prihvatljivo. Mora da mi bude prihvatljivo, nema drugog rešenja. Drugo rešenje je ponovo davati ostavku a to nema smisla.

Pažljivijem posmatraču nije promaklo da je Kon izrazio svoje neslaganje sa Nestorovićem još na onom prvom medijskom nastupu kriznog štaba kada je Nestorović govorio o najsmešnijem virusu i šopingu u Milanu. Doduše, tada Kon svoje neslaganje nije izrazio verbalno, već govorom tela, odnosno izrazom lica. Uzgred, zbog tog nastupa dr Nestorović je kasnije proglašen prvim stand up koroničarem.

_f8NQhTkZ61__EIeQK1-yaxEEyR4u0m3gpRRK9PojMjHwzk2-vmi9-P9pVYnXnuEsBO1EA=s111

Kon i Nestorović sukobljavali su se i ranije. Svojevremeno, Nestorović je zastupao stav da MMR vakcina ima neželjena dejstva. Kon je smatrao da su posledice takvih izjava dr Nestorovića potpuni gubitak poverenja u imunizaciju protiv gripa i naknadni gubitak poverenja i u MMR: Na taj način utiče na ljude. On insistira da MMR vakcina ne bude obavezna. On male boginje gleda kao bezopasnu bolest i javno utiče na javno mišljenje koje se formira tako da ispada da su vakcine opasnije od same bolesti, što je daleko od istine.

Kako se došlo do kompromisa u njihovom poslednjem sukobu mediji nas ne obaveštavaju, pa nam ostaje samo da nagađamo. Da li su kroz diskusiju sučeljavali argumente, u koju su se uključili i drugi stručnjaci iz kriznog štaba, pa je jedan od njih dvojice prihvatio da su argumenti onog drugog jači i promenio svoje mišljenje, što bi bio optimalan izlaz iz konfliktne situacije, ili je Neočekivana Sila Koja Se Iznenada Pojavljuje i Rešava Stvar samo lupila pesnicom o stol?

I na kraju, ne bih hteo da budem pogrešno shvaćen – mislim da stručni deo našeg kriznog štaba radi dobro. To potvrđuju i rezultati (broj novozaraženih je ispod pet posto, u klinikama je sve manje kritičnih slučajeva, neke privremene kovid bolnice se zatvaraju, restrektivne mere se relaksiraju…), ali mediji o nečemu moraju da izveštavaju, na društvenm mrežama o nečemu mora da se raspravlja, a i ja na blogu moram o nečemu da trtljam kada sam, kao i moji ispisnici 65+ u prinudnoj izolaciji još od 18. marta, pa sam, zbog permanentnog ležanja, ića i pića, omlohavio i na prvoj polučasovnoj šetnji (lakom džogingu) iščašio skočni zglob leve noge, te sada mogu da šetam samo od kreveta do fotelje i to sa štakom . A što se stručnih i naučnih sukoba tiče, pa i ovde spomenutog, oni su daleko bolji od jednoumlja i najčešće pomažu da se nađe optimalno rešenje.

Tagovi

Krizni štab, dr Kon, dr Nestorović

postavite na |

Komentari (646)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

bene_geserit 22:47 05.05.2020

Re: Planet of humans

maintenance trošak neuporedivo manji po megavatu za takve elektrane.

Verovatno, nego
nije mi jasno ovo sa maintenance wind turbina.
Onaj ogromni čelični toranj, šta tu ima da se sjebe ? Životni vek toga bi trebao da bude tipa zauvek.
Tako da zameniš blades i druge pokretne delove i šta već sve ima tu što se haba i teraj. Tako mali Perica tj. ja (ne onaj što je možda anonimus, a možda i nije) to zamišlja.
Jel im aneko ko zna malo više pa ume da da neki link na zbog čega je maintenance toga tako skup i životni vek ograničen ?

Atomski mrav 22:47 05.05.2020

Re: Planet of humans

A jel bi mogla da se pravi biomasa, ili dizel, od ovih prerijskih kučića?

A od maslačaka?

alselone 22:48 05.05.2020

Re: Planet of humans

Tramp je doneo executive order pre 3, 4 dana koji definiše ko sme da prčka opremom i sofrverom u američmom elektroenergetskom sistemu.

Potpuno ga razumem zašto je to uradio iako može sve ovde da nas ugasi i da ostanemo bez posla.

https://www.whitehouse.gov/presidential-actions/executive-order-securing-united-states-bulk-power-system/

alselone 22:49 05.05.2020

Re: Planet of humans

A od maslačaka?

Meni podvivljali u dvorištu. Nisam kosio par dana, nemam vremena i živaca, ali ću se morati boriti za vikend. čekam da kupim stajnjaka i gliste da ubacim u komposter pre trave.

alselone 22:51 05.05.2020

Re: Planet of humans

Jel im aneko ko zna malo više pa ume da da neki link na zbog čega je maintenance toga tako skup i životni vek ograničen ?

Mahnika tj. "prime mover" je u pitanju. Plus, generatori na vetar nisu direktno spregnuti na mrežu, nisu sinhorni, nego daju snagu preko energetske elektronike, a to je skupa caka.

apacherosepeacock 22:51 05.05.2020

Re: Planet of humans

I kesten pravi hladovinu i koren mu je gigantski, dize okolo sve.. (ne saditi blizu kuce etc.)

alselone 22:59 05.05.2020

Re: Planet of humans

I kesten pravi hladovinu i koren mu je gigantski, dize okolo sve.. (ne saditi blizu kuce etc.)

I platan isto,

Jedan platan je ostao zlatan...

maksa83 23:00 05.05.2020

Re: Planet of humans

Posle su meni ostavili balvane da ih istranžiram za loženje, i to je bilo dosta posla, čak sam i jedan splitter spalio u procesu

Nego vidim po vestima da se u Americi na nekoliko mesta pojavio onaj azijski veliki stršljen. Ako mene pitaš to govno je gore od korona virusa. Vrlo neprijatna buba, najblaže rečeno, navodno ubije po pedes' ljudi godišnje u onim Azijama. Neću da kačim sliku da ne uznemirujem javnost.

hoochie coochie man 23:03 05.05.2020

Re: Planet of humans

Americi na nekoliko mesta pojavio onaj azijski veliki stršljen.

Zanmnjiva veza, iz Azije u Ameriku.
Opet im Kinezi nešto šalju :)

alselone 23:06 05.05.2020

Re: Planet of humans

Kamčatka i Amerika su jedna tektonska ploča tako da...

maksa83 23:08 05.05.2020

Re: Planet of humans

Zanmnjiva veza, iz Azije u Ameriku.
Opet im Kinezi nešto šalju :)

Pa ovo nema odakle drugde da dođe, zove se baš tako već jako dugo. Meni je to noćna mora da se to pojavi ovde, i ovi domaći srpski ofanzivni stršljenovi (koji su spram azijskog simpatične mušice) me nerviraju, pogotovo krajem leta kad idu okolo i skupljaju pa uleću u kuću non stop. Opisao sam jednom epsku borbu koju sam vodio sa jednim, završilo se tako što je pola sobe bilo isprskano mlekom za zaštitu od sunca (pošto ništa drugo što prska nisam imao), što jeste bilo šašavo ali ga je ulepilo dovoljno da ne može da leti, pa je sleteo na zemlju gde sam ga poklopio six packom Voda Vode i tu mu je bio kraj. Faking stršljenovi...

apacherosepeacock 23:09 05.05.2020

Re: Planet of humans

Strsljenko

maksa83 23:16 05.05.2020

Re: Planet of humans

Tramp je doneo executive order pre 3, 4 dana koji definiše ko sme da prčka opremom i sofrverom u američmom elektroenergetskom sistemu.

Neprijatno.

Meanwhile, Satya objavio da Microsoft ulaže 1 milijardu dolara u Poljsku i datacentar tamo.

Za to vreme mi na Rtnju zajedno sa Rusima gradimo Teslin drveni toranj. Nije šala, dobili su sve dozvole. U svemu tome figuriše nešto što se zove Milka Kresoja, osnivač Međunarodnog centra za istraživanje nasleđa Nikole Tesle.

Kresoja kaže, citiram "da bi izgradnja Teslinog tornja omogućila bežični prenos električne energije, što je bio san srpskog naučnika".

Mozak da ti otekne.

apacherosepeacock 23:16 05.05.2020

Re: Planet of humans

Jedan platan je ostao zlatan...

hoochie coochie man 23:17 05.05.2020

Re: Planet of humans

Meni je to noćna mora da se to pojavi ovde,

Koliko čitam pčelari su na udaru, valjda se ti stršljenovi muvaju oko pčela.
Ali da, ti si se zezao, a ako bi bila neka velika najezda, ja bih ih stvarno uvažavao više od korone.

Nisam alergičan na njihov ujed, ovih naših, preživeo sam ih nekoliko, družimo se često pošto i oni vole zrele šljive, one stavljene u kace posebno, stalno su tu, navikao sam se kao, ali, mnogo više bih voleo da ih nema.

alselone 23:22 05.05.2020

Re: Planet of humans

Neprijatno.

Meanwhile, Satya objavio da Microsoft ulaže 1 milijardu dolara u Poljsku i datacentar tamo.

Žalosno.
Za 100 godina, samo je jedan uradio nešto poslovno za Srbiju ovako

I dalje taj centar nije mali, naprotiv. Ali nije ni značajnije narastao kako je trebao.

maksa83 23:22 05.05.2020

Re: Planet of humans

Koliko čitam pčelari su na udaru, valjda se ti stršljenovi muvaju oko pčela.

Ne da se muvaju nego dođu i bukvalno za par sati pobiju nekolko košnica, cvikaju pčele na dva i grudni deo nose da hrane larve. Ima na jućubu već nekoliko puta ovde kačen video kako se sa njima nosi divlja japanska pčela, puste izvidnika da uđe, kuliraju ga, a onda sve naskoče na njega i krenu da zuje dok ne dignu temperaturu na 42.nešto stepeni i on se šlogira od toplote.

Ali da, ti si se zezao, a ako bi bila neka velika najezda, ja bih ih stvarno uvažavao više od korone.

Nisam se zezao, stvarno je zajebana buba.

alselone 23:23 05.05.2020

Re: Planet of humans

Mozak da ti otekne.

Da li je to realno?
Ne znam šta da kažem...

bene_geserit 23:25 05.05.2020

Re: Planet of humans

Meni je to noćna mora da se to pojavi ovde

Pre neki dan nama leti neki ogromni insekt po dvorištu, kaže žena stršljen, ja mislio kolibri, posle vidim nije nema onog zujanja sa krilima i karakterističnog kreni stani kretanja.
Ali nisam čuo da se pojavio u Kaliforniji, jeste na severenom delu istočne obale (Washington state, tamo kod Sijetla i po British Kolumbiji kod Vankuvera).
To sranje deluje ozbiljno veliko, 4-5cm (dole desno ukoso od njega je pčela).

floki 23:27 05.05.2020

Re: Planet of humans

па немојте гљивицу заборавити

alselone 23:28 05.05.2020

Re: Planet of humans

kaže žena stršljen, ja mislio kolibri,

šta ti je IT-jevac.

alselone 23:32 05.05.2020

Re: Planet of humans

па немојте гљивицу заборавити

Čovek koji je upropastio MS i čovek koji je upropastio Srbiju.

floki 23:34 05.05.2020

Re: Planet of humans

а то што хоће да склепају па назову теслиним торњем, сигурно ће неко да муне неке паре преко тога, као и увек

alselone 23:35 05.05.2020

Re: Planet of humans

а то што хоће да склепају па назову теслиним торњем, сигурно ће неко да муне неке паре преко тога, као и увек

To su neki ludaci, znam ih lako po faci.

maksa83 23:40 05.05.2020

Re: Planet of humans

а то што хоће да склепају па назову теслиним торњем, сигурно ће неко да муне неке паре преко тога, као и увек

Naravno da je pranje para u pitanju. Useravanje planine je što bi rekli unexpected bonus.

srdjan.pajic 23:44 05.05.2020

Re: Planet of humans

Etnološke priče (ko je čitao Kosingas) pričaju o tome kako treba paziti da se ne zanoći pod oharom. Mi smo orah imali pred kućom kad sam bio mali, ali nikad nismo spavali.

E, sad, ne vidim da je nešto dokumentovano na tu temu konkretno, ali sa druge strane ne mogu da prenebregnem integral iskustava.

I mi isto, samo sa druge strane, u dedinom delu dvorišta, i isto ovako ko floki nismo sa njega silazili dok ga nisu posekli, zbog toga što je bio uz ulicu i koren je valjda pravio neko sranje na trotoaru, pa je stigla naredba da se isti ima ukloniti. Sećam se koliko mi je bilo žao kad su to uradili, kao da su mi odsekli deo detinjstva (šmrc, evo i suzu sam pustio, gde je sad Majkl Mur da vidi kako se to radi, patetiše i udara na jeftine emocije).

srdjan.pajic 23:48 05.05.2020

Re: Planet of humans

Verovatno, nego
nije mi jasno ovo sa maintenance wind turbina.
Onaj ogromni čelični toranj, šta tu ima da se sjebe ? Životni vek toga bi trebao da bude tipa zauvek.

To sam ja baš hteo da te pitam kad si izneo taj podatak. Nešto mi tu ne štima, te turbine su bre prosta stvar, možda odu neka ležišta, sam generator i elise ako nemaju neku proizvodnu falinku od početka trebalo bi da mogu da traju večno. Ali šta ja znam o vetrnjačama?

srdjan.pajic 23:53 05.05.2020

Re: Planet of humans

alselone
Jel im aneko ko zna malo više pa ume da da neki link na zbog čega je maintenance toga tako skup i životni vek ograničen ?

Mahnika tj. "prime mover" je u pitanju. Plus, generatori na vetar nisu direktno spregnuti na mrežu, nisu sinhorni, nego daju snagu preko energetske elektronike, a to je skupa caka.

Pa čekaj, a kod termoelektrana nema pokretnih delova?

Energetska elektronika kod vetrenjača jeste malo do dosta zajebanija zbog vrlo promenljivog load-a, koliko ja znam tu ima dosta tekućeg istraživanja (video si one NREL vetranjače kod mene, tu radi naš bivši dekan sa CU-a, inače dosta čuven profa iz power electronics i oni se time uglavnom i bave). Ne znam, možda mi nešto izmiče tu...

bene_geserit 00:03 06.05.2020

Re: Planet of humans

maksa83 00:10 06.05.2020

Re: Planet of humans

bene_geserit 00:48 06.05.2020

Re: Planet of humans

Pa vidiš valjda da je neki plastikaner.

Jes vala, slep pored očiju ... obrisao

alselone 05:50 06.05.2020

Re: Planet of humans

Kada pričamo o generatorima postoji više parametara kojima država određuje balans između izvora i goriva, procenjujući različite tipove troškova i kontrolabilnosti pojednog izvora.

CENA INVESTICIJE
Ova cena određuje koliko je skupo napraviti pojedinu elektranu, i razpon cena je jako velik. Ugalj ide od 3000 dolara po megavatu do 5000, gasne elektrane samo oko 1000 $/MW, nuklearne oko 5000, prokleta biomasa od 4 do 8000, onshore wind 2500, offshore 6000, solari oko 5000, hidro ne računajući branu koja je enormno skupa i komplikovana ide od 3000 do 6000 za reverzibilne elektrane.

CENA ODRŽAVANJA
Cene takođe značajno variraju i pogađa se da idu obrnuto proporcionalno sa cenom investicije za pojedine izvore. Moderna gasna elektrana ima cenu odžavanja od oko 20,000 dolara po megavatu godišnje, onshore velika farma vetreogeneratora oko 40,000, offshore neuporedivo više ćak do 100,000, a recimo nuklearna oko 200,000 dolara po megavatu godišnje. Ugalj varira od starih jednostavnih tehnologija za 40,000 do modernih i „čistih“ elektrana za 80,000 $/MW/y.

CENA GORIVA, DOSTUPNOST GORIVA I VARIJABILNOST CENE GORIVA
Države pospešuju investicije u one elektrane čije gorivo ima manju cenu, dostupno je i postojanost cene je veća. Za ovo imam staru sliku gde možemo videti cenu goriva po BTU i postojanost cene

Ono što ovde možemo videti da je ugalj ubdljivo najjeftiniji po jedinici kalorijske vrednosti, da je ugalj najpostojanije cene, da je nafta najskuplja pa je zato niko ne koristi osim geografski ostrva a da je cena gasa najnepostojanija i najviše varira. Cena goriva za obnovljive izvore ne postoji ali je dostupnost primarne energije nepouzdana osim za hidroelektrične sisteme.

KONTROLABILNOST
Elektrane se u principu dele na one koje snabdevaju base load, tj. potrošnju koja je sigurna i one koje peglaju vrhove. Za base load se koriste elektrane koje su velike i postojane, na primer velike termoelektrane ili nuklearne (što je takođe termo po tehnologiji), delimično i hidro. Za load following svrhu, tj. svhu regulacije aktivne snage koriste se brze i jefine elektrane, hidro svakako, gasne ili u manjim sistemima dizelke. Generatori koji su promenjivog izlaza a nekontrolabilni, kao sunce i vetar, povećavaju potrebu za load following generatorima (profil potrošnje je šiljatiji).

EKOLOGIJA
Uticaj na ekologiju je važan faktor pogotovo danas i meri se preko uticaja na životnu sredinu prilikom instalacije i uticaj na životnu sredinu preko emisije štetnih gasova. Uticaj prilikom instalacije najveći je kod hidroelektrana jer se mora praviti brana a to znači da se uništavaju staništa životinja, menja prirodan tok reke i sprečaju migracije riba. Malo manji ali svakako značajan uticaj imaju parkovi vetroelektrana. Uticaj ostalih tipova elektrana je mali priliokom instalacije ali je sa druge strane jako veliki prilikom emisije štetnih gasova, koje hidro i gasne nemaju. Uticaj nuklearki je veoma mali ali je potencijalni rizik ubedljivo najveći.

Uzevši sve ove faktore u obzir kao i mnoge druge, države određuju u kom pravcu bi trebao da se razvoja elektroenergetski sistem.

alselone 06:17 06.05.2020

Re: Planet of humans

Sve ovo je veoma značajno jer se potrošnja električne energije povećava svakog dana i prati povećanje broja stanovnika i GDP.

Rast potršnje je najveći kod tranzicionih ekonomija koje moraju veoma dobro da promisle prilikom investicija u svoj sektor proizvodnje jer se potražnja povećava, ali ne samo i potražnja nego i navike i očekivanja potrošača, što se ogleda u povećanju pouzdanosti snabdevanja i kvalitetu napajanja.

vcucko 07:05 06.05.2020

Re: Planet of humans

maksa83

Ima na jućubu već nekoliko puta ovde kačen video kako se sa njima nosi divlja japanska pčela, puste izvidnika da uđe, kuliraju ga, a onda sve naskoče na njega i krenu da zuje dok ne dignu temperaturu na 42.nešto stepeni i on se šlogira od toplote.

Da, ali to može samo ako je jedan došao u izvidnicu.
Ako su dva ili nedobog više, ode cela košnica. I to ih baš iskasape, sve redom, kao Farski boduli delfine

Genocide at it's best (or worse, f.cking point of view).

vcucko 07:12 06.05.2020

Re: Planet of humans

bene_geserit

To sranje deluje ozbiljno veliko, 4-5cm (dole desno ukoso od njega je pčela).

U mojoj tazbini (Bajina Bašta, konkretno Rača kod manastira) viđao sam domaće stršljenove od brat bratu 10-ak cm. Zuje k'o leteći tenkići, ono gadno ih je sresti, ali uglavnom nisu agresivni. Naravno, ne bi valjalo naleteti na gnezdo i ponašati se tako da budeš shvaćen kao pretnja

Tako da ti Jap-ovi, ako su zaista 5-6 santima, su mnogo manji, ali su očigledno besni i opasni. Ono, niko im nije javio da je rat završen krajem 1945. kad su popili atomske.

rodni 07:39 06.05.2020

Re: Planet of humans

hoochie coochie man
To i ja htedoh reći, bagrem niče sam od sebe i džiklja kao blesav, za par godina imaš prašumu. Ja od njega sad ne vidim Ripanj! A znaš koliko mi je značio pogled na Ripanj!

Džiklja, ali samo do mere da smeta, posle neće, dovoljno mu :)
Al ne ide baš kao topola, ni po brzini rasta ni po dimenzija do kojih dobacuje.
Doduše, topola je izbirlivija, neće da raste svud gde bi neko hteo, bagrem na pravi pitanje.

Ali zato bagrem raste mnogo gušće od topole - znam, npr. da se pri sadnji sadi 1 na 1 m kvadratni - a topole nisam video ni približno tako gusto ... mislim da im je potrebna makar deset puta veća površina.
A o kalorijskoj vrednosti bagrema i topole, nema smisla poređenje - bagram spada u tvrdo drvo, a topola u meko. Na bagramu možeš da se ogreješ samo tako, a na topolu mrka kapa.
A da ne pominjem ono sranje od topole što leti posvuda.

rodni 07:48 06.05.2020

Re: Planet of humans

srdjan.pajic
Kako se kaže bagrem na engleskom? Google kaže akacija, ali mi ne polazi za rukom da joj nađem BTU vrednost. Topola (Cottonwood) je uvek na dnu svake tabele, stave je reda radi. A i brate, smrdi joj ona kora ko kuga, dobro, kad se osuši nestane i smrad, ali ako se ponovo pokvase, eto i smrada. To su neke valjda bakterije ili fungus koji raste u tom sloju ispod kore, negde sam čitao, ali nisam siguran.

Mislim da je korelacija trivijalna - što je drvo tvrđe, to je 'gušće', a time, pri gorenju, oslobađa veću količinu energije, tj. kWh.
A bagrem je tvrd - do jaja.
Jedan moj drugar ima bagremov parket - kaže, to ni jedna ženska štikla ne može da ošteti.
A parket izgleda super - bagrem sečen elipsasto popreko ... jedina zamerka je što je mnogo skuplji od hrastovog.

rodni 08:01 06.05.2020

Re: Planet of humans

maksa83
Tramp je doneo executive order pre 3, 4 dana koji definiše ko sme da prčka opremom i sofrverom u američmom elektroenergetskom sistemu.

Neprijatno.

Meanwhile, Satya objavio da Microsoft ulaže 1 milijardu dolara u Poljsku i datacentar tamo.

Za to vreme mi na Rtnju zajedno sa Rusima gradimo Teslin drveni toranj. Nije šala, dobili su sve dozvole. U svemu tome figuriše nešto što se zove Milka Kresoja, osnivač Međunarodnog centra za istraživanje nasleđa Nikole Tesle.

Kresoja kaže, citiram "da bi izgradnja Teslinog tornja omogućila bežični prenos električne energije, što je bio san srpskog naučnika".

Mozak da ti otekne.

Ja se ne bih rugao Milki!
Jer - ona reši ovo što ni Tesli nije pošlo za rukom i onda, namerno, tebi ne bude htela da proda antenu za hvatanje energije zbog toga što si sprdao sa tim.

maksa83 08:24 06.05.2020

Re: Planet of humans

Ja se ne bih rugao Milki!

Ja se ne rugam Milki, ona je debill pa je debil, užasavam se nad "nama" koji smo sve to dozvolili.

Bliži se početak gradnje Teslinog tornja na Rtnju.

Inače Milka neće da kaže odakle pare za sve to.

rodni 08:28 06.05.2020

Re: Planet of humans

maksa83
Ja se ne bih rugao Milki!

Ja se ne rugam Milki, ona je debill pa je debil, užasavam se nad "nama" koji smo sve to dozvolili.

Bliži se početak gradnje Teslinog tornja na Rtnju.

Inače Milka neće da kaže odakle pare za sve to.

Eeee, pa to je sve deo 'paketa'.
Ne može kafa bez ventilatora - ako se sećaš one serije gde je igrao i Blašević (kada, čini mi se, Diklić, ugovara neke šlepere kafe).

maksa83 08:55 06.05.2020

Re: Planet of humans

Eeee, pa to je sve deo 'paketa'.

Morao sam da izađem da cepam drva da se smirim. Inače skratio sam malo dršku od one sekire i mnogo je bolje.

Čarlivoje nije sve izgubljeno, kaže tamo:

"Kako su mediji ranije preneli, projekat se radi u u saradnji sa ruskim Institutom za fiziku i tehnologiju koji ima više od 180 patenata na bazi Teslinih otkrića.

a kaže negde drugde: "Toranj će biti izgrađen na uzvišenju i tu će ruski naučnici vršiti eksperimente onako kako je Tesla radio."

Pomislio bi čovek da u onolikoj zemlji imaju gde da izgrade drveni toranj i eksperimentišu, ali verovatno samo Rtanj ima dovoljno naučne karme za taj pothvat.

alselone 09:19 06.05.2020

Re: Planet of humans

Portfolio izvora proizvodnje električne energije treba da bude takav da najbolje predstavi mogućnosti i pogodnosti jedne države i da zadovolji različite zahteve prilikom upravljanja i regulacije u elektroenergetskim sistemima.

- Gasni generatori su jeftini prilikom instalacije, imaju male troškove održavanja ali im je gorivo skupo, promenjive cene i emituju štetne gasove. Imaju veliki ramp rate pa su veoma pogodni za regulaciju aktivne snage, tzv. AGC i load following. Pouzdanost snabdevanja gorivom variria od zemlje do zemlje. Ako se instaliraju kao Combined Cycle, značajno im se povećava efikasnost.

- Hidro generatoru su veoma skupi prilikom investicija, troškovi održavanja su veliki, ali je zato cena goriva nula, veoma su brzi i pogodni za regulaciju i ne zagađuju. Snabdevanje primarnom enerijom je prilično stabilno pa su pogodni za kratkoročnu, srednjeročnu pa i dugoročnu optimizaciju rada sistema i planiranje.

- Generatori na ugalj su relativno jefitini priliom investicija, održavanje im je skupo ali je zato gorivo jeftino, dostupno i ujednačene cene pa su pogodni za dugoročna planiranja i optimizacije. Spori su pa nisu pogodni za regulaciju aktivniih snaga ali su po pravilu velikih kapaciteta pa se koriste za baznu snagu. Imaju značajan uticaj na životnu sredinu.

- Nuklearne elektrane su traže velike investicije i veoma velike troškove održavanja ali je zato gorivo jeftino za one koji ga imaju. Dostupnost goriva za one koji ga nemaju je upitna. Nemaju mogućnost regulacije ali su odlični za baznu snagu. Značajan uticaj na životnu sredinu.

- Vetro i solarni generatori su skupi za investicije, skupi su prilikom održavanja, nemaju mogučnost regulacije, nestabilne su primarne energije, kratkog životnog veka, ali im gorivo nema cenu i nemaju uticaj na životnu sredinu.

- Generatori na biomasu su relativno skupi za investicije, srednje skupi prilikom održavanja, slabe mogućnosti regulacije, veoma veliki uticaj na životnu sredinu.

Nadam se da smo razjasnili veliki deo nejasnoća koji se promaljao kroz komentare.

hoochie coochie man 09:22 06.05.2020

Re: Planet of humans

Inače skratio sam malo dršku od one sekire i mnogo je bolje.

Ma ne može to tako, da skraćuje kako kome padne na pamet, zna se standard, 1 metar, tačno.

I šta ćeš kad odeš u šumu da sečeš nešto na meru, a zaboravio si da poneseš metar?

Da nisi skraćivao izmerio bi drškom.

vcucko 09:26 06.05.2020

Re: Planet of humans

maksa83

Pomislio bi čovek da u onolikoj zemlji imaju gde da izgrade drveni toranj i eksperimentišu, ali verovatno samo Rtanj ima dovoljno naučne karme za taj pothvat.

Ne znam da li ti se ikad desilo, meni jeste i to više puta.

Kad voziš autoputem prema jugu, tamo negde posle moravskog trograda. Tmuran dan, oblačno, a odjednom tamo iza pukne Rtanj okupan suncem. Kao da je slikan kad je svuda bilo sunčano pa sad nalepljen na ovu tmurnu sliku. Neverovatan prizor.
Jbg nije zdravo zaustavljati se na autoputu, inače dušu dalo za neku jaču fotografiju, za wallpaper i sl.

Oblik, ta klimatska posebnost, nije čudo da oko te planine narod ispreda priče.

apacherosepeacock 09:37 06.05.2020

Re: Planet of humans

- Hidro generatoru su veoma skupi prilikom investicija, troškovi održavanja su veliki, ali je zato cena goriva nula, veoma su brzi i pogodni za regulaciju i ne zagađuju. Snabdevanje primarnom enerijom je prilično stabilno pa su pogodni za kratkoročnu, srednjeročnu pa i dugoročnu optimizaciju rada sistema i planiranje.

- Vetro i solarni generatori su skupi za investicije, skupi su prilikom održavanja, nemaju mogučnost regulacije, nestabilne su primarne energije, kratkog životnog veka, ali im gorivo nema cenu i nemaju uticaj na životnu sredinu.

Ove 2 maksimalno moguce kao izvor energije.

Sve ostalo najmanje moguce.

Dobra izolacija kuca tamo gde je potrebno (klima) i manje grejanja.

alselone 09:39 06.05.2020

Re: Planet of humans

Ove 2 maksimalno moguce kao izvor energije.

Sve ostalo najmanje moguce.

Ne može tehnički. Nemaš proizvodnju bazne snage. Nemaš dostupnost cele godine. Nemaš mogučnost u svim državama i svim regionima.

Kućna potrošnja na grejanje je mahom na gas i nema uticaj na potrošnju struje u velikoj meri u jednoj državi. Hlađenje na struju je značajna potrošnja ali ne cele godine i ne u celom svetu.

Skupo za investicije, nemaju svi tu mogućnost.

Vojislav Stojković 09:40 06.05.2020

Re: Planet of humans

maksa83

"Kako su mediji ranije preneli, projekat se radi u u saradnji sa ruskim Institutom za fiziku i tehnologiju koji ima više od 180 patenata na bazi Teslinih otkrića.

a kaže negde drugde: "Toranj će biti izgrađen na uzvišenju i tu će ruski naučnici vršiti eksperimente onako kako je Tesla radio."

Pomislio bi čovek da u onolikoj zemlji imaju gde da izgrade drveni toranj i eksperimentišu, ali verovatno samo Rtanj ima dovoljno naučne karme za taj pothvat.

Moram ovde da podsetim, iako nije lepo da se hvalim

, da sam ja na istu ideju došao mnogo pre ruskih naučnika. U romanu Summa cum laude, gde je, naravno, sve to fikcija.

Mladi talentovani fizičar ponavlja Tesline eksperimente i razvija ih dalje. Evo tog dela:

Pre početka rada na projektu otputovao sam u Beograd, gde je u jednom muzeju arhivirana celokupna Teslina lična i naučna zaostavština. Ambasador SAD u Beogradu pomogao je da dobijem na uvid dnevnik Teslinih istraživanja u Kolorado Springsu. Shvatio sam da je Tesla, svojim genijalnim umom, još krajem devetnaestog veka otkrio ili naslutio više nego svi fizičatri posle njega zajedno.

Tokom prve godine istraživanja, po mojim projektima, urađena je istraživačko-eksperimentalna stanica u planinama okruga Igl, severozapadno od Pajks Pika i Kolorado Springsa. Geološka i tektonska struktura planinskih kanjona tog područja stvara efekat višestrukog faradejevog kaveza, tako da se elektromagnetni talasi, bez gubitaka, usmeravaju ka jonosferi. To je svakako znao i Tesla. U prvoj fazi istraživanja ponovio sam deo njegovih eksperimenata i došao do gotovo identičnih zaključaka: U prirodi postoje nauci nepoznata zračenja ne-hercijanskim talasima, odnosno utiruća zračenja brža od svetlosti. U mom projektu nazvao sam ih T-talasima. Naredni eksperimenti su pokazali da se jedan deo spektra T-talasa, kvantnom teleportacijom čestica, prenosi kroz kvantno-gravitacione tunele do jonosfere bez ikakvih energetskih gubitaka ili vremenskog zaostajanja.

Danas, kad bolje razmislim, mogao sam sve do smestim na Rtanj, jeftinije bi me izašlo.

maksa83 09:41 06.05.2020

Re: Planet of humans

Ma ne može to tako, da skraćuje kako kome padne na pamet, zna se standard, 1 metar, tačno.

Mora tako pošto je ono drvo ispod glave ošlo od promašivanja (nisam ja). To je ova sekira, mnogo je bolja od one obične old school generička sekira glave, sa njom je bilo teže. Inače je stvarno zgodnije ovako malo kraće, nisam ja lumberjack koji seče šumu, samo povremeno usitnim postojeće isečene panjeve. Verovao ili ne stvari kad zatreba merim telefonom Measure aplikacijom, mnogo zgodno.

gedza.73 09:46 06.05.2020

Re: Planet of humans

alselone
Kamčatka i Amerika su jedna tektonska ploča tako da...

Jedino čudo koje me plaši, nisu ni korone, ni stršljeni, ni Teslin svemirski modulator eridijum 36, je zemljotres.

Živ nisam. Svud naokolo trese, kad se akumulira i zvekne. Više bi' voleo da ponekad ljuljuška nego da ovako dugo ćuti. A Rudnik na puškomet.

hoochie coochie man 09:48 06.05.2020

Re: Planet of humans

Verovao ili ne stvari kad zatreba merim telefonom

Prop'o svet načisto:)

Ma zezam se, i ja imam sekira sa drškama raznih dimenzija, nekad treba jedna nekad druga.
A to sa drškom od metar je staro pravilo kad ne da nisu imali telefone, nego često ni metar, pa im je drška bila jedina kolikotoliko precizna mera.

apacherosepeacock 09:56 06.05.2020

Re: Planet of humans

alselone
Ove 2 maksimalno moguce kao izvor energije.

Sve ostalo najmanje moguce.

Ne može tehnički. Nemaš proizvodnju bazne snage. Nemaš dostupnost cele godine. Nemaš mogučnost u svim državama i svim regionima.

Kućna potrošnja na grejanje je mahom na gas i nema uticaj na potrošnju struje u velikoj meri u jednoj državi. Hlađenje na struju je značajna potrošnja ali ne cele godine i ne u celom svetu.

Skupo za investicije, nemaju svi tu mogućnost.

Pa znam, zato i kazem sve to - maksimalno moguce ekoloski prihvatljive varijante i minimalno moguce ekoloski stetne varijante..
Gde god moze.

I izolacija i smanjenje upotrebe gasa. Za ostalo mora koliko mora.

gedza.73 09:58 06.05.2020

Re: Planet of humans

hoochie coochie man
I šta ćeš kad odeš u šumu da sečeš nešto na meru, a zaboravio si da poneseš metar?

u ono doba kad se benzin dilovao na ulicama u plastične flaše sipali vruću vodu kako bi im smanjivali zapreminu.
Danas imaju 'šrinkovane' metre pa kad uporediš jedan Si metar sa 'ukuvanim' nedostaje bar desetak centimetara.

alselone 09:59 06.05.2020

Re: Planet of humans

Pa znam, zato i kazem sve to - maksimalno moguce i minimalno moguce..

Da, to je u redu, to bi bio ideal. Hidro osim cene nema nikakve mane, to je savršen izbor. Pa čak i sama akumulacija koja sa jedne strane šteti životnoj sredini, sa druge je pospešuje. Napraviti novo jezero i imati više čiste vode nije uopšte loša ideja.

Solari pogotovo a i vetar moraju biti pravac razvoja i OK je trpeti toškove danas zarad napretka tehnologije. To sam od početka govorio. Ono protiv čega jesam apsolutno i za šta mi je ovaj film bio važan da shvatim je drvo kao izvor energije. To je katastrofa. Pogotovo kao beneficirani izvor energije.

nikvet pn 10:08 06.05.2020

Re: Planet of humans

apacherosepeacock

Dobra izolacija kuca tamo gde je potrebno (klima) i manje grejanja.

Овога блата дебљине 10цм ставио сам на плочу своје куће као изолацију. Преполовио сам грејање и немам климу, не треба.

Ено ти детаља код Јелице.

hoochie coochie man 10:08 06.05.2020

Re: Planet of humans

gedza.73
hoochie coochie man
I šta ćeš kad odeš u šumu da sečeš nešto na meru, a zaboravio si da poneseš metar?

u ono doba kad se benzin dilovao na ulicama u plastične flaše sipali vruću vodu kako bi im smanjivali zapreminu.
Danas imaju 'šrinkovane' metre pa kad uporediš jedan Si metar sa 'ukuvanim' nedostaje bar desetak centimetara.

I onda prodaju drva, a mere takvim metrom:)

apacherosepeacock 10:14 06.05.2020

Re: Planet of humans

alselone
Pa znam, zato i kazem sve to - maksimalno moguce i minimalno moguce..

Da, to je u redu, to bi bio ideal. Hidro osim cene nema nikakve mane, to je savršen izbor. Pa čak i sama akumulacija koja sa jedne strane šteti životnoj sredini, sa druge je pospešuje. Napraviti novo jezero i imati više čiste vode nije uopšte loša ideja.

Solari pogotovo a i vetar moraju biti pravac razvoja i OK je trpeti toškove danas zarad napretka tehnologije. To sam od početka govorio. Ono protiv čega jesam apsolutno i za šta mi je ovaj film bio važan da shvatim je drvo kao izvor energije. To je katastrofa. Pogotovo kao beneficirani izvor energije.

Holandjani ovde kod mene su prilicno smanjili gas (do pre nekoliko godina gas je bio neprikosnoven) za upotrebu i presaltali se na struju (forsiranje solarne i daju olaksice prilikom instaliranja) prvo zbog zagadjenja, drugo sto su porusili pola Groningena i ceo taj region od vadjenja gasa, trece vetro energija ovde moze zbog ravnice i bogatija zemlja moze da ulozi u taj izvor.

Cak su i prigovore da vrsi pomor ptica regulisali tako sto kad je selidba ticica u toku - taj period na kratko zaustave zrakomlacenje

.

PS. Slazem se za drvo apsolutno..

apacherosepeacock 10:19 06.05.2020

Re: Planet of humans

nikvet pn
apacherosepeacock

Dobra izolacija kuca tamo gde je potrebno (klima) i manje grejanja.

Овога блата дебљине 10цм ставио сам на плочу своје куће као изолацију. Преполовио сам грејање и немам климу, не треба.

Ено ти детаља код Јелице.

Videla sam, tako je (odlicno). Ja sam grejanje prepolovila. Na stranu sto spavace sobe (zimi) i ne treba grejati za spavanje 100x bolje u hladnom, ja otvorim (odskrinem) i prozor nocu.

PS. Klima rekoh - se odnosi na klimatske uslove (zima) ne klima uredjaje.. u svakom slucaju dobra izolacija em prepolovi potrebu za grejanjem em ne treba ni hladjenje - klima uredjaji leti.

maksa83 10:29 06.05.2020

Re: Planet of humans

I onda prodaju drva, a mere takvim metrom:)

hoochie coochie man 10:50 06.05.2020

Re: Planet of humans

Neće ti ovo dugo stajati na dršci, ako dobro vidim.
Ti si dršku skratio sa one strane gde stoji sekira (zbog oštećenja) ali ti je sad sekira došla na tanji deo drške, pa ostala gladna*

Ali baš te briga, izdržaće koliko izdrži, pa ponovo:)

*gladno, izraz koji se koristi kad je nešto otanjeno, okraćeno, kad ne popunjava prostor koji treba da popuni, u ovom slučaju rupu na sekiri koja je predviđena za dršku, tzv ušice, uške.

maksa83 10:53 06.05.2020

Re: Planet of humans

Jedino čudo koje me plaši, nisu ni korone, ni stršljeni, ni Teslin svemirski modulator eridijum 36, je zemljotres.

Jes tu si nemoćan skroz. Znam Engleza koji je živeo u Japanu 15 godina i pobegao odande u Singapur sa ženu i decu pošto je ubeđen da je samo pitanje vremena kada će njih da zvekne The Big One, dakle ne "da li?" nego samo "kada?".

maksa83 10:58 06.05.2020

Re: Planet of humans

Ali baš te briga, izdržaće koliko izdrži, pa ponovo:)

Ma svestan sam da je suboptimalno, treba da izdrži dok ne odem do Ukradi Sama ili Wobyja i kupim novu dršku, mada mi ova vikinška dužina savršeno odgovara za moje potrebe, a možda što ti kažeš kupim samo još jednu istu takvu sa originalnom drškom pošto je za ozbiljan panj ipak potrebna cela dužina da se ljucki zamane.

maksa83 12:09 06.05.2020

Re: Planet of humans

Tmuran dan, oblačno, a odjednom tamo iza pukne Rtanj okupan suncem.

Rtanj za kog tvrde da je piramida nastala u praskozorje civilizacije?

Japanski bend koji svira balkanske hitove se zove Pyramidos (ピラミッドス).

Slučajnost? Ne bih rekao.

octopus 13:40 06.05.2020

Re: Planet of humans

"Onaj koji je odobrio da se drvo računa kao obnovljiv izvor energije treba da guli bukagije."

Baš tako, u prvu si sto posto. Možda nema veze sa konkretnim primerom upotrebe biomase, ali znam da kod mene u selu gde sam rođen kažu kako se hrast sadi za unuke.

Naravno mnogo drvo brže raste od hrasta, ali mislim kako je Alselone apsolutno u pravu ( kao i za skoro sve što je napisao na blogu ).

Atomski mrav 14:43 06.05.2020

Re: Planet of humans

Onaj koji je odobrio da se drvo računa kao obnovljiv izvor energije treba da guli bukagije

Ne znam ko je odobrio, ali znam ko je smislio - Jarić T. Živadin:

rodni 16:54 06.05.2020

Re: Planet of humans

maksa83
Eeee, pa to je sve deo 'paketa'.

Morao sam da izađem da cepam drva da se smirim. Inače skratio sam malo dršku od one sekire i mnogo je bolje.
...

Napravio si početničku grešku.
No.
Osnovna stvar kod cepanja drva je da ti ne ulazi celo sečivo u drvo koje cepaš odjednom - nego najpre početni deo sečiva dalje od tebe.
Jer takvim načinom sečivo samo sebi pravi put ka tebi kako sekvencijalno ulazi - poput testerastog talasnog oblika.
To se postiže trivijalnom situacijom - tako da cepano drvo bude što niže zemlji, odnosno, da 'panj' na kome cepaš bude što niži. Naravno, pti tome ti ostaneš što je uspravnije moguće.
Mera opreza pri tome je - da cepaš široko raširenih nogu, jer amateri pri ovom načinu koji opisujem, znaju i da promaše drvo, a sečivo krene ka njihovim nogama.
Pokušaj u početku da ostvariš takvo kretanje zadržavanjem kraja drške u vazduhu, dok ne dostigneš automatizam.
Tvrdim da će ti pri takvom načinu trebati duplo manje snage da postigneš isti efekt (najmanje).

rodni 16:58 06.05.2020

Re: Planet of humans

maksa83
Ali baš te briga, izdržaće koliko izdrži, pa ponovo:)

Ma svestan sam da je suboptimalno, treba da izdrži dok ne odem do Ukradi Sama ili Wobyja i kupim novu dršku, mada mi ova vikinška dužina savršeno odgovara za moje potrebe, a možda što ti kažeš kupim samo još jednu istu takvu sa originalnom drškom pošto je za ozbiljan panj ipak potrebna cela dužina da se ljucki zamane.

Ooooo, jebote - sada sam video.
Pa ko te nabedio da kupiš ovo čudo - umesto obične sekire.
Ovo koriste profesionalni šumski radnici za pravljenje cepanica (onih od metra dužine koje se prodaju za ogrev).
Jebote - pripremi jednom picu (sa slaninicom pride) pa ću doći da ti održim kratku obuku.

maksa83 17:20 06.05.2020

Re: Planet of humans

Pa ko te nabedio da kupiš ovo čudo - umesto obične sekire.

Nemaš pojma, ovo izuva za cepanje cepanica, to mu je i namena, zato se zove cepača, ovaj oblik prenosi silu u stranu i razdvaja cepanicu dok si rek'o keks. Kad sam običnu sekiru pre nekoliko godina zamenio ovim svanulo mi je.

hoochie coochie man 17:33 06.05.2020

Re: Planet of humans

ovaj oblik prenosi silu u stranu i razdvaja cepanicu

Za to se nekad koristila "razvala".
Drveni klin koji se ubaci u pukotinu prethodno napravljenu sekirom, pa se onda maljem ili ušicama sekire bije po tom klinu.
Doduše, to se koristilo za cepanje nečeg dužeg od panjića za loženje.

Nisam radio sa ovakvom sekirom, ali deluje mi da radi posao.

gedza.73 17:51 06.05.2020

Re: Planet of humans

Nisam radio sa ovakvom sekirom, ali deluje mi da radi posao.

Moj otac nekad (video negde na putu) napravio od macole tu sekiru. Teško kao tučak dok podigneš ali sama cepa. Nema ko je nije iz bliže i dalje okoline koristio. Jedino držalice nisu opstajale.

Ali Maksa je u pravu. Radi.

Ovi po šumama koriste onaj spiralni cepač što je po meni ekstremno zajebana alatka.
Vidim kako su neki krenuli da koriste hidraulične cepače.

Samo bi se ovaj kod nas u šumi iskrivio posle prvog cera.

hoochie coochie man 18:02 06.05.2020

Re: Planet of humans

Samo bi se ovaj kod nas u šumi iskrivio posle prvog cera.

A i sporo radi.
Jeste bezbedno, lako, ali dok ga donese, odnese...a i hidraulika je spora stvar.

Ti spiralni jesu malo rizični, traže i fikalisanja, al em jeftini em brzo rade.
Tri bi ovakve čekije pocepao dok ovaj fensi uradi jednu.
Prave sad i nekakve sa ekscentrom, i to radi ko ludo, al može ruka da ode čas posla.

rodni 18:31 06.05.2020

Re: Planet of humans

maksa83
Pa ko te nabedio da kupiš ovo čudo - umesto obične sekire.

Nemaš pojma, ovo izuva za cepanje cepanica, to mu je i namena, zato se zove cepača, ovaj oblik prenosi silu u stranu i razdvaja cepanicu dok si rek'o keks. Kad sam običnu sekiru pre nekoliko godina zamenio ovim svanulo mi je.

Ma imam pojma - zato ti i kažem da ti to nije potrebno za to što ti cepaš.
Objasnio sam negde gore kako treba da radiš - sa običnom sekirom.
No, ti i dalje diži to čudo koje koriste šumski radnici za tačno određenu namenu.

maksa83 18:47 06.05.2020

Re: Planet of humans

No, ti i dalje diži to čudo koje koriste šumski radnici za tačno određenu namenu.

Šumski radnici će duže deblo da cepaju klinovima ili onim mašinama cepačama, svakako ne ovom dečijom sekirom od dve kile. Ne znam čemu tolka fama i drama oko jedne sekire (koja ubr radi jako dobro ono za šta je namenjena - da gradska dupeglava sač ez majself može povremeno bez ogromnih napora da iscepa već isečen panj oraja/breze/čegagod prečnika do pola metra ili cepaničicu prečnika 20cm).

rodni 18:52 06.05.2020

Re: Planet of humans

maksa83
No, ti i dalje diži to čudo koje koriste šumski radnici za tačno određenu namenu.

Šumski radnici će duže deblo da cepaju klinovima ili onim mašinama cepačama, svakako ne ovom dečijom sekirom od dve kile. Ne znam čemu tolka fama i drama oko jedne sekire (koja ubr radi jako dobro ono za šta je namenjena - da gradska dupeglava sač ez majself može povremeno bez ogromnih napora da iscepa već isečen panj oraja/breze/čegagod prečnika do pola metra ili cepaničicu prečnika 20cm).

Ma i to što kažeš.

Atomski mrav 18:55 06.05.2020

Re: Planet of humans

Samo bi se ovaj kod nas u šumi iskrivio posle prvog cera.

Kad već spominjemo kaloričnost drveta, jedne godine smo kaljeve peći u staroj kući ložili cerom (tako se zadesilo te godine, obično smo kupovali bukvu ili bagrem) - morali smo ih na proleće preziđivati, totalno su se rasušile i rasturile.

zilikaka 19:11 06.05.2020

Re: Planet of humans

Kad već spominjemo kaloričnost drveta, jedne godine smo kaljeve peći u staroj kući ložili cerom

Uh, najluđe je bilo kad smo ložili koštice od kajsija.
To kao koks, ne smeš ni da staviš punu šaržu.

milisav68 19:21 06.05.2020

Re: Planet of humans

maksa83
No, ti i dalje diži to čudo koje koriste šumski radnici za tačno određenu namenu.

Šumski radnici će duže deblo da cepaju klinovima ili onim mašinama cepačama, svakako ne ovom dečijom sekirom od dve kile. Ne znam čemu tolka fama i drama oko jedne sekire (koja ubr radi jako dobro ono za šta je namenjena - da gradska dupeglava sač ez majself može povremeno bez ogromnih napora da iscepa već isečen panj oraja/breze/čegagod prečnika do pola metra ili cepaničicu prečnika 20cm).

Ma naravno, bitnije da znas/naucis gde ce drvo/cepanica lakse da "pukne".

Kad to znas, ni metar drva nece da bude problem :)

milisav68 19:24 06.05.2020

Re: Planet of humans

zilikaka
Kad već spominjemo kaloričnost drveta, jedne godine smo kaljeve peći u staroj kući ložili cerom

Uh, najluđe je bilo kad smo ložili koštice od kajsija.
To kao koks, ne smeš ni da staviš punu šaržu.

I ljuske od oraha :)

Pa kombinacija sa tuluskama/kocankama :)

srdjan.pajic 19:24 06.05.2020

Re: Planet of humans

maksa83
Pa ko te nabedio da kupiš ovo čudo - umesto obične sekire.

Nemaš pojma, ovo izuva za cepanje cepanica, to mu je i namena, zato se zove cepača, ovaj oblik prenosi silu u stranu i razdvaja cepanicu dok si rek'o keks. Kad sam običnu sekiru pre nekoliko godina zamenio ovim svanulo mi je.

Takoe, čarli nema pojma, cepače su zakon i ne postoje bezveze već milion godina (dobro, neko koristi i one klinove). Jedino ako imaš celo drvo za nacepati, onda se stvarno isplati da kupiš - iznajmiš mašinu, inače će rodiš mečku.

nikvet pn 19:42 06.05.2020

Re: Planet of humans

Treba tu više znanja nego snage. Kičmim se sa nekakvim panjugama a deka u prolazu prvo se smejulji pa onda mi uzme sekiru i nakrati ih očas ko bostan. Prema tome Makso pusti ti mangupariju i ne dozvoli da ti pokvare zadovoljstvo znojnog pogleda na svojeručno nacepanu gomilu.

srdjan.pajic 19:46 06.05.2020

Re: Planet of humans

srdjan.pajic
maksa83
Pa ko te nabedio da kupiš ovo čudo - umesto obične sekire.

Nemaš pojma, ovo izuva za cepanje cepanica, to mu je i namena, zato se zove cepača, ovaj oblik prenosi silu u stranu i razdvaja cepanicu dok si rek'o keks. Kad sam običnu sekiru pre nekoliko godina zamenio ovim svanulo mi je.

Takoe, čarli nema pojma, cepače su zakon i ne postoje bezveze već milion godina (dobro, neko koristi i one klinove). Jedino ako imaš celo drvo za nacepati, onda se stvarno isplati da kupiš - iznajmiš mašinu, inače će rodiš mečku.

Btw, i te spore hidraulične cepačice su opasna sprava, nemali broj ljudi je ostao bez prsta ili dva - ne zbog same mašine nego zbog drveta koje oće nekad napredviđeno da pukne pod velikim pritiskom i da ti uvati prst u procep, ako ne paziš gde ga držiš (veće komade ako nisu isečeni pod dobrim uglom često moraš da držiš i guraš u klin mašine da bi se ova uvatila. A to što su spore stvarno nema veze, naravno da ih nećeš koristiti za par cepanica koje možeš da omplatiš cepačom očas posla.

Ja sam prošle godine pozajmio jednu od 22 tone od drugara, sa SUS motorom, iz čiste radoznalosti, kad sam dobio na poklon dva cela javora da isečem.

( ne pamtim da sam se ikad u životu toliko umorio od posla, a čak sam i teniski lakat zaradio samo od toga što sam vukao te balvančine od malte ne metar prečnika do mašine. Totalno sam potcenio količinu fizikalije pa nisam zvao nikog u pomoć, nego samo ja, mašina, i komša donor javora (dekica od 70 godina). Tada sam se zarekao da više nikad u životu to neću da radim... mada evo već me svrbi ona moju Huskvarna, i gledam oglase na nexdooru da vidim da li nekom treba da se sobali ezotićno drvo, ili da se makar samo istranžira...)

rodni 19:52 06.05.2020

Re: Planet of humans

srdjan.pajic
maksa83
Pa ko te nabedio da kupiš ovo čudo - umesto obične sekire.

Nemaš pojma, ovo izuva za cepanje cepanica, to mu je i namena, zato se zove cepača, ovaj oblik prenosi silu u stranu i razdvaja cepanicu dok si rek'o keks. Kad sam običnu sekiru pre nekoliko godina zamenio ovim svanulo mi je.

Takoe, čarli nema pojma, cepače su zakon i ne postoje bezveze već milion godina (dobro, neko koristi i one klinove). Jedino ako imaš celo drvo za nacepati, onda se stvarno isplati da kupiš - iznajmiš mašinu, inače će rodiš mečku.

Evo ga stručnjak!
Za jedan panj koji možeš i da ostaviš sa strane, kupuješ nešto što je teško ko sam đavo - umesto standardne sekire. Ili te Pajićeve skalamerije.
No, evo Maksi još jedan netraženi savet.
Pri cepanju nikada ne udaraš panjčić koji razbijaš u sredinu.
Posebno važi za teže panjeve.
Nego glockaš sa strane. Na taj način će se manji komad mnogo lakše odvojiti od celine - i tako sve dok ne iskrckaš ceo panj. I to sve sa laganom standardno sekirom, a ne tim teškim cepačama.
No, evo ti Pajića, on zna.
Uostalom, nikvet ti je dobro rekao - tu je najbitnija veština, inače se seljaci od 80 godina ne bi vatrom ogrejali - a oni ti laganice razbiju to za što bi Pajić upotrebio hidrauliku od par tona po cm2 pritiska.
Dakle, pozovi nekoga lokalnog dedu sa njegovom sekiricom da ti pokaže kako um caruje.

alselone 20:00 06.05.2020

Re: Planet of humans

Baš tako, u prvu si sto posto. Možda nema veze sa konkretnim primerom upotrebe biomase, ali znam da kod mene u selu gde sam rođen kažu kako se hrast sadi za unuke.

Naravno mnogo drvo brže raste od hrasta, ali mislim kako je Alselone apsolutno u pravu ( kao i za skoro sve što je napisao na blogu ).

Žao mi je što imam tako relativno malo dvorište pa ne mogu da zasadim tako neko moćno drvo.

Samo da ga ne zapale posle i još nam otmu pare od poreza za to. Čudi me da se naš manijak još nije dosetio takve genijalne ideje, nego samo isušuje rečice po planinama.

hoochie coochie man 20:12 06.05.2020

Re: Planet of humans

Ja sam prošle godine pozajmio jednu od 22 tone od drugara, sa SUS motorom,

Pa to neka igračkica?
22 tone, sitnica
:)

Jbt Srki, ajd napraviću ti cepač od sto kila, koji će to isto da uradi samo brže.

Uglavnom ih pogoni traktor, ali može i elektromotor.

Čuj, 22 tone za dva stabla:)

gedza.73 20:29 06.05.2020

Re: Planet of humans

Sukob drvoseča na levici i desnici :))

Nisam radio u šumi ali je to izuzetno fizički zajeban posao. Čak i kad se, što kažu, užigaš. Da ceo dan vučeš sajlu u jarugu, cepaš dozemljake...

Kod mene su panjevi u stvari koren drveta sa žilama. To se cepa kad zemlja izmrzne jedno dve, tri godine a ljudi kojima koriste takvi panjevi prvo nasecaju testerama sa starim lancima.

Pravocepno lako razbije sekira, zajeban je čvor i ako se cepa poprečno. Tu već, gore sam napisao macola u stvari je ogroman zašiljen čekić sa kaljenim vrhom, odrađuje usek a širina otvara ostatak. Čak i za dozemljake koristi. Odskoči dva, tri puta dok ne napravi prorez. A onda ga raspoluti.

Što se tiče kalorije pravio sam nešto od železničkih pragova pa mi ostalo komada. Kameni ugalj je topolovina i jasikovina naspram onog čuda. Gusani kotao je postao providan

gedza.73 20:31 06.05.2020

Re: Planet of humans

@ Nikvet

Au brate za ono kamenje u tvojoj kući na Grzi ne znam šta bih dao. Počeo sam da plačem kad sam video kako su lepe stepenice sa onim pločama. Ono se zove kamen.

hoochie coochie man 20:37 06.05.2020

Re: Planet of humans

Kod mene su panjevi u stvari koren drveta sa žilama

A najbolji su šljivovi panjevi.
Za ćumur, kovački.

Ali za prave kovače, ne za one fensi radnje kao ona tvoja, u kojoj ko zna kako greješ metal, verovatno neke peći na gas:)

[url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2004/06/08/srpski/R04060702.shtml]

Jedna je šljiva

Naši domaćini kažu da se najbolji ćumur pravi od drveta šljive, ali je ona retka za ove potrebe. Kažu da kovači ne žale pare za ugalj od šljive, jer kad dune meh u vatru od tog ćumura, nema bolje alatke.

[/url]

alselone 20:42 06.05.2020

Re: Planet of humans

Naši domaćini kažu da se najbolji ćumur pravi od drveta šljive, ali je ona retka za ove potrebe. Kažu da kovači ne žale pare za ugalj od šljive, jer kad dune meh u vatru od tog ćumura, nema bolje alatke.

Može li to da se kupi za roštilj.

Kad si već potegnuo tu temu, zna li neko ima li razlike među ćumurima što se kupuju za roštilj? Ja obično munem prvu kesu na koju naiđem, i uvek pomislim kako ču da se raspitam da li ima razlike, pa nikad...

Vojislav Stojković 20:47 06.05.2020

Re: Planet of humans

Zaposli se Mujo, za vreme one države, u Sloveniji kao šumski radnik. Zaduži motornu testeru, odredi mu se reon i norma. Na kraju radnog dana poslovođa saopšti da Mujo nije ispunio normu, dok je radnik do njega, neki žgoljavi Janez, prebacio normu. Sledećeg dana Mujo zapne još više, ali na kraju radnog dana isti rezultat. I tako svaki dan. Sedmog dana pita Mujo Janeza, daj ljeba ti reci mi kako ti to radiš kad takav nikakv svaki put prebaciš normu, a ja ovoliki ni da je ispunim. Ništa posebno, kaže Janez, odaberem stablo, zasučem rukave, uključim motorku, pa navalim.
A, znači uključiš motorku, razrogači oči Mujo.

gedza.73 20:50 06.05.2020

Re: Planet of humans

Naši domaćini kažu da se najbolji ćumur pravi od drveta šljive, ali je ona retka za ove potrebe. Kažu da kovači ne žale pare za ugalj od šljive, jer kad dune meh u vatru od tog ćumura, nema bolje alatke.

Imam jednog prijatelja, kovača. Od stare sorte. Dopao bi ti se kao čovek.
Majstor zanata, smiren, spadalo. On ćumur pravi baš tako kao što ti kažeš od šljive. Zgoreva pa zagasuje.

hoochie coochie man 20:55 06.05.2020

Re: Planet of humans

Može li to da se kupi za roštilj.

Nikad nisam probao, a sto puta nameravao.

Ja šljivov ćumur pravim za sebe, za zezanje oko kovanja, a za roštij kupujem, žao mi da šljivov trošim na to.

A ima razlike, u posednjih godinu dana nabavljam super ćumur negde sa Goča ili tu negde, uglavnom iz okoline Vrnjačke Banje.
Sjajan je, nema prašine, lako plane, a drži žar u pm.

hoochie coochie man 20:57 06.05.2020

Re: Planet of humans

Zgoreva pa zagasuje.

Da, ali i tu ima caka dvesta.
Kad da ga gasiš, sa što manje vode ali da bude ugašen, da ne plane sam od sebe..
Meni je tajne odavao sad već pokojni kovač, čini mi se da uspevam da napravim ok ćumur.

maksa83 20:58 06.05.2020

Re: Planet of humans

hučikuči
Za ćumur, kovački.

Jesi gledao ovu epizodu?

Kaže Amer "jbg treba sad da napravim nešto što ne umem ni da izgovorim".

hoochie coochie man 21:01 06.05.2020

Re: Planet of humans

Jesi gledao ovu epizodu?

Nisam nju, posle ću da je odgledam.

gedza.73 21:06 06.05.2020

Re: Planet of humans

Da, ali i tu ima caka dvesta.
Kad da ga gasiš, sa što manje vode ali da bude ugašen, da ne plane sam od sebe..
Meni je tajne odavao sad već pokojni kovač

Uzmem neku ploču da bušim. Burgija samo 'maže'. Odnesem kod kovača, ubaci u vatru, prati boju metala, izvadi, ubaci u pepeo. Sutra kao kroz sir.

Mnogo znanja je nestalo sa ljudima. Eno kod Jelice priča o čatmarama. Naravno kako ljudi neće masovno da grade kuće od blata ali realno nema prirodnijih kuća. I nema više majstora koji su znali nešto o tim tehnikama

Bio je poodavno serijal o gradnji kuća na nekom od kablovskih. Fensi, skupe, 'na dugme i struju', staklene, metalne...

Neki lik koji je, zato si me podsetio, pravio ćumur tražio da mu dozvole da napravi kuću pošto na terenu provede pola godinu. Dobije dozvolu ali da bude 'razgradiva' i da kad završi sve vrati u prvobitno stanje.

Prvo je sam birao drveće, sa oblica samo ogulio kožu i napravio ram u obliku slova A.
Onda je zidove ispunio onim velikim balama slame iz big baler presa pa je sa unutrašnje i spoljne strane omalterisao smesom zemlje, kreča i pleve.

To je na kraju tako prelepo izgledalo sa onim neravninama, drvetom i rustičnim izgledom da sam se oduševio.

U stvari toliko je divno izgledalo da mi je jedina ostala u sećanju pored svih onih ostalih.

hoochie coochie man 21:12 06.05.2020

Re: Planet of humans

Uzmem neku ploču da bušim. Burgija samo 'maže'. Odnesem kod kovača, ubaci u vatru, gleda boju metala izvadi, ubaci u pepeo. Sutra kao kroz sir.

Pa da, opusta ga, kako oni kažu.
Grejali su i u furunama, pećima za hleb, ubaci metal, loži vatru, proverava kad je dovoljno usijano, po boji, kad je ok, ponovo ga vrati u žar, prestane da loži, zatvori i ode.
Čeka da se sve samo ugasi i ohladi, traje to 24 sata sigurno, ali posle, sir.
A može i da ga vrati, usija pa hladi naglo, ali i to je majstorija.

Atomski mrav 21:25 06.05.2020

Re: Planet of humans

Sukob drvoseča na levici i desnici :))

Ne, ne - to je sukob tradicionalnih i modernih metoda i alata:

nsarski 22:52 06.05.2020

Re: Planet of humans

nikvet pn
Treba tu više znanja nego snage. Kičmim se sa nekakvim panjugama a deka u prolazu prvo se smejulji pa onda mi uzme sekiru i nakrati ih očas ko bostan. Prema tome Makso pusti ti mangupariju i ne dozvoli da ti pokvare zadovoljstvo znojnog pogleda na svojeručno nacepanu gomilu.

Tru stori.

Moj drugar, iz kruga dvojke, služio vojsku i uvalili mu gomilu drva da pocepa. Jebiga, on se guzio, cepao, ali sve nevešto i slabo. Priđe mu neki vojnik, Bosančeros neprskan, i kaže mu da nema pojma kako se seku drva, trt mrt, saću ti pokažem, uhvati se za sekiru i pocepa onu gomilu drva u šibice, samo tako.
I krene da zajebava mog drugara - haaa, ne znaš da cepaš drva, nesposoban si, itd. Onda ga drugar pita - je li, burazeru, umeš li ti da se klizaš na ledu? Ovaj kaže - ne umem, nikad nisam probao. E, kaže drugar, jebiga, ja umem da se klizam na ledu, ali ne umem da sečem drva. Kapiraš?

srdjan.pajic 00:23 07.05.2020

Re: Planet of humans

hoochie coochie man
Ja sam prošle godine pozajmio jednu od 22 tone od drugara, sa SUS motorom,

Pa to neka igračkica?
22 tone, sitnica
:)

Jbt Srki, ajd napraviću ti cepač od sto kila, koji će to isto da uradi samo brže.

Uglavnom ih pogoni traktor, ali može i elektromotor.

Čuj, 22 tone za dva stabla:)

Imao sam prvo električni, od 6 tona, i to je bilo ok za manje panjčiće, do recimo 12" max (ista brzina kao i ovaj veliki spliter, mislim to je bre prosta hidraulika, ne može da trči i da pravi veliki pritisak u isto vreme), a i to ne za svako drvo, jer ima i vrlo tvrdih (tako sam i sjebao dotični primerak, jer sam silovao da li neki ash ili ne mogu sad da se setim šta su mi te godine dali, i crče jadan, srećom, primili ga nazad bez pogovora, vratili pare.

E, ovaj sa SUS motorom je već bio neumoljiv, mada je umeo i on da se zagrcne sa ovim javorima samo ako su imali neki čvor na nezgodnom mestu, a imali su.

Nije uopšte veliki, zakačiš ga na kamion kao prikolicu i vodaš okolo gde treba, mada je težak da ga pomeraš kad ga jednom, da prostiš, erektuješ, nego moraš da mu prinosiš balvane, a to je baš teška fizikalija, osećao sam se malo kao strongmen na trenutke, keve mi.

srdjan.pajic 03:40 07.05.2020

Re: Planet of humans

No, evo Maksi još jedan netraženi savet.
Pri cepanju nikada ne udaraš panjčić koji razbijaš u sredinu.

Dobro je, čarli, ne smaraj, taj tvoj "savet" je trivijalan i imaš ga bar u pedeset različitih jutjub klipova koje je drug maksa sigurno odgledao pre nego što se latio sekire da nacepa to što mu treba. I odabrao je pravi alat za taj posao, koji će mu olakšati svako cepanje, pogotovu u poređenju sa sikiricama opšte nemene za koje se ti zalažeš a što se koristi kad ne znaš za bolje ili nemaš adekvatan alat.

Btw, to cepanje malo-po-malo radi samo kod komada koji su ravni, čim su vlakna izuvijana, pogotovu tamo gde je izlazila neka grana, tu sekiricu možeš mačku o rep da okačiš, zajedno sa tim dekicama od 80 godina. To uglavnom rešavaju cepače, ili klinovi.

Drvosečenje je posao za mlađe ljude jer je teška fizikalija, starci to ne rade, sem ovako da iz dosade podjebavaju nekog mlađeg kako ne zna pa mu pomognu oko jedne ili dve cepanice.

Inače, ko ima motornu testeru, može sebi jako da olakša posao tako što će drvo da iseče na kratke komade. Pogotovu delove koji imaju čvorove, a posle ne moraš ni da ga cepaš ako može tako da da stane u peć.

alselone 06:58 07.05.2020

Re: Planet of humans

Nadam se da smo razjasnili veliki deo nejasnoća koji se promaljao kroz komentare.

Izgleda ili da jesmo ili sam makar uplašio onog malog Dunning-Kruger đavolka koji se popne na rame i govori - ma šta tu ima da se zna, to je i onako sranje, ZDRAV RAZUM I GOOGLE su dovoljni a ja imam oboje.

Pitam se šta je verovatniije.

A nismo se još dotakli ni primarne regulacije, sekundarne regulacije, tercijalne regulacije, Q-konture, naponskih prilika, uticaja inercije, sintetičke inercije i sintetičke frekvencije, frekvencijske stabilnosti i još mnoge druge parametre u jednom elektroenergetskom sistemu na koje izbor, procenat i geograski raspored različitih tipova generatora ima uticaj.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Vojislav Stojković

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi