Pick up the shovel

alselone

Inače, motivacija jeste jednim delom uslovljena društvenim okolnostima.

Pa da, to sam i rekao.
Nisam se tu ništa upetljao, nego nisi razumeo.

Prvi citat govori kako je motivacija društveno uslovljena, a drugi kako ne možeš društvo meriti kao motivisano, ne možeš reći "mi smo napravili takav sistem u kom se motivisani penju u hijerarhiji" ali možeš "mi smo napravili takav sistem u kom se pametni i vredni penju u hijerarjiji".

Ok, sad kapiram sta si hteo da kazes. Sta ces, ne ide mi ta inteligencija nesto od ruke

Ok, sad kapiram sta si hteo da kazes. Sta ces, ne ide mi ta inteligencija nesto od ruke

Nemoj blogovati sa sastanka, budi savestan.

alselone

Još nešto. Cela pomama oko toga kako inteligencija nije korelisana sa uspehom ti je današnja markistička teorija po kojoj tu postoje neke "socijalne inteligencije" i sranja koja oni mogu socijalnim inženjeringom promeniti pa eto svi mogu sve i svi su za sve sposobni ako su "dobri ljudi". A oni će da mere i ko je dobar i ko koliku socijalnu inteligenciju ima, pošto prave metrike zapravo i nema.

Nemoj se tu upecati. Brute force mozga je ipak najvažniji.

Fizički me boli kada sve ono što je sa one strane mog vrednosnog ili ideološkog poimanja - nazivam marskizmom ili fašizmom.

alselone

Mene baš kopka, ko bi se i zašto uopšte upuštao u takve ocene i procene (izuzetak su naravno direktni naslednici, imovine i sveukupne baštine).

Znanja radi, nauke radi. Eto, neko je smislio crte ličnosti analizirajuči ljude u kliničnoj praksi. Neko drugi je smislio IQ analizirajući ljude.

ONda je neko treći rekao, hajde da vidimo šta je od tih crva važno za šta, pa su dalje analizirali. To je lepa naučna znatiželja.

Sad, možeš da sedneš i manastir na tibetu ako te takve stvari ne zanimaju, ali mene na primer baš zanimaju. Super-zanimljive su mi.

Naravno i svako poštovanje.

Nego je meni ovo:

Ako je neko živeo 75 godina a 5 godina zadovoljavao taj kriterijum, da li na kraju možem reči da je bio uspešan?

asociralo na sledeći prizor: sahrana, prisutni bacili po šaku zemlje, zatvara se raka. Svi vade laptopove, zaključuju tabelu i dižu ekrane sa zbirnom ocenom. Jedan računa prosek (najniža i najviša ocena ne ulaze, kao u ski skokovima) i rezultat se upisuje u grobljanske knjige.

Moguć nastavak priče je dalja obrada podataka u kancelariji Svetog Petra.

Ako je neko živeo 75 godina a 5 godina zadovoljavao taj kriterijum, da li na kraju možem reči da je bio uspešan?

Opaska je solidna ali nije ispravna za ovu diskusiju. Zapravo nije važno kako definišemo uspešnost. Mi smo diskutovali koji su to kriterijumi važniji, koji su manje važni na putu do uspešnosti. Tako da je definicija usešnosti nevažna, jer kako god da je definišemo, ona važi za svaki izbor kriterijuma.

Da prevedem na primer, ako je taj tip od 75 uspešan, verovatnije je da je uspešan zato što je inteligentan nego zato što je nešto drugo, na primer motivisan. Ako nije uspešan, hvala lepo, idemo dalje.

alselone

Ako je neko živeo 75 godina a 5 godina zadovoljavao taj kriterijum, da li na kraju možem reči da je bio uspešan?

Opaska je solidna ali nije ispravna za ovu diskusiju. Zapravo nije važno kako definišemo uspešnost. Mi smo diskutovali koji su to kriterijumi važniji, koji su manje važni na putu do uspešnosti. Tako da je definicija usešnosti nevažna, jer kako god da je definišemo, ona važi za svaki izbor kriterijuma.

Da prevedem na primer, ako je taj tip od 75 uspešan, verovatnije je da je uspešan zato što je inteligentan nego zato što je nešto drugo, na primer motivisan. Ako nije uspešan, hvala lepo, idemo dalje.

Ne, nisi razumeo. Dakle pun citat ide ovako:

Druga stvar jeste ne kako definsati "uspešnost", to smo rekli da nećemo za sada da razmatramo, već koliko dugo treba čovek da zadovoljava taj kriterijum da bi ga smatrali uspešnim? Ako je neko živeo 75 godina a 5 godina zadovoljavao taj kriterijum, da li na kraju možem reči da je bio uspešan? Koliki je taj period? Svakako nije Vorholovih 5 minuta slave.
Jebiga, život nije prava linija.

Boldovao ono što je možda promaklo.
Dakle, koliko godina je trebalo da provede na tronu, da bi ga na kraju smatrali kraljem? Da se tako figurativno izrazim.

vcucko

Naravno i svako poštovanje.

Nego je meni ovo:

Ako je neko živeo 75 godina a 5 godina zadovoljavao taj kriterijum, da li na kraju možem reči da je bio uspešan?

asociralo na sledeći prizor: sahrana, prisutni bacili po šaku zemlje, zatvara se raka. Svi vade laptopove, zaključuju tabelu i dižu ekrane sa zbirnom ocenom. Jedan računa prosek (najniža i najviša ocena ne ulaze, kao u ski skokovima) i rezultat se upisuje u grobljanske knjige.

Moguć nastavak priče je dalja obrada podataka u kancelariji Svetog Petra.

Upravo tako. To upravo govori koliko je taj pojam "uspešnosti" apsurdan ako pokušava da se uproseči i ubaci u statistiku.

alselone
Zapravo nije važno kako definišemo uspešnost.

Zapravo je vrlo važno kako se definiše uspešnost ako želimo da pričamo na temu ko je, a ko nije uspešan. Lično mislim da je to jalov posao jer su to i vrlo subjektivne kategorije za koje nas ubeđuju da se daju kvantifikovati.
Mada nisam hteo o tome, već o

alselone
I onda danas dođe neko i gura priču kako je to sve isto, svi mogu sve, isto su i inteligentni, isto su i savesni i sposobni, samo nisu uspeli jer im neko drugi nije dao zbog fizičkih karatektiristika,

Meni se nekako čini da je priča više usmerena u pravcu kako bi svi mi trebali da imamo iste mogućnosti tj. prilike, znači da smo isti po pitanju "početnih uslova". Radim u školstvu i vidim svakog dana u praksi kako ti početni uslovi određuju put kojim će neko da krene. Prosto mrzim sebe u neretkim prilikama (nisam jedini) kad vidim kako će poneki klinja da prođe u životu, a nemam dovoljno pameti da ga odvratim od sunovrata.

Boldovao ono što je možda promaklo.
Dakle, koliko godina je trebalo da provede na tronu, da bi ga na kraju smatrali kraljem? Da se tako figurativno izrazim.

17. Može?

Kažem ti ponovo da nije važno. Diferencijalni signal. Nije važno pojedinačno merenje nego njihova razlika.

Upravo tako. To upravo govori koliko je taj pojam "uspešnosti" apsurdan ako pokušava da se uproseči i ubaci u statistiku.

Nije apsurdan. Termin jeste malo širi ali svakako nije apsurdan. Uspešnost može da se meri diferencijalnim pomerajem u životu, može da se meri iskorišćenjem ponuda koje se nalaze na dosegu, iskorišćenjem svojih uređenih potencijala, školovanjem i tako dalje.

Meni se nekako čini da je priča više usmerena u pravcu kako bi svi mi trebali da imamo iste mogućnosti tj. prilike, znači da smo isti po pitanju "početnih uslova".

Tako bi trebalo da bude ali nije. To što ti govoriš je equality of opportunity i to pozdravljam maksimalno a ovo što se trenutno implementira je equality of outcome. A to znači da sve grupe a zapravo ih ima bezbroj, treba da budu zastupljene u hijerarijskoj strukturi (firme, države...) u jednakom broju. Znači ne svojim zaslugama nego svojim fizičkim karakteristikama.

Equality of opportunitu je: - dajmo ženama, crncima, gejevima, svima, jednake šanse da se obrazuju, unasvršavaju i napreduju pa onda izaberimo najbolje u vladu, opštinu, firmu
equality of outcome je: imaj u svakoj firmi 10% gejeva, 50 posto žena i jednako ih plaćaj kao i ostale u hijerarhiji bez obzira na njihovu stručnost, doprinos itd.

Čekaj, to je malo obrnut redosled.

Primer za equality of outcome je ona teza koja se aktivno gurala pre par godina:
- teniserke treba da zarađuju isto kao i teniseri

Zvuči dobro, ko nije za jednakost ali brajko stani, zapitaj se, koliko sponzora dovede najbolji teniser, koliko najbolja teniserka. Koliko karata se proda zbog koga. Tu je jasna matematika, nisu vlasnici turnira plaćali nekog više a drugog manje zbog diskriminacije, svakako nisu crne sportiste diskiminisali, nego zato što su se bavili malo brojevima.

alselone

Upravo tako. To upravo govori koliko je taj pojam "uspešnosti" apsurdan ako pokušava da se uproseči i ubaci u statistiku.

Nije apsurdan. Termin jeste malo širi ali svakako nije apsurdan. Uspešnost može da se meri diferencijalnim pomerajem u životu, može da se meri iskorišćenjem ponuda koje se nalaze na dosegu, iskorišćenjem svojih uređenih potencijala, školovanjem i tako dalje.

A može i tako što si živeo upravo onako kako si želeo, ili bar koliki si deo života živeo tako, zar ne?
Opet vidiš, period je jako bitan, život ne traje godinu dana, uglavnom.

alselone

Boldovao ono što je možda promaklo.
Dakle, koliko godina je trebalo da provede na tronu, da bi ga na kraju smatrali kraljem? Da se tako figurativno izrazim.

17. Može?

Kažem ti ponovo da nije važno. Diferencijalni signal. Nije važno pojedinačno merenje nego njihova razlika.

Pa važno je.

Pa važno je.

Dobro, gledaj ovako.

Recimo da je potrebno da bude na tronu 1 godinu. Tada je veća verovatnoća da je na tronu zbog inteligencije nego zbog motivacije.

Recimo da je potrebno da bude na tronu 2 godine. Tada je veća verovatnoća da je na tronu zbog inteligencije nego zbog motivacije.

Recimo da je potrebno da bude na tronu 3 godine. Tada je veća verovatnoća da je na tronu zbog inteligencije nego zbog motivacije.

Recimo da je potrebno da bude na tronu 4 godine. Tada je veća verovatnoća da je na tronu zbog inteligencije nego zbog motivacije.

Recimo da je potrebno da bude na tronu 5 godine. Tada je veća verovatnoća da je na tronu zbog inteligencije nego zbog motivacije.

Recimo da je potrebno da bude na tronu 6 godina. Tada je veća verovatnoća da je na tronu zbog inteligencije nego zbog motivacije.

Vidiš kuda idem. Znači, nije važno apsolutno šta nazivamo uspehom, nego je važno šta tome više doprinosti, tj. direfencijalni signal merenja korelacije uspeha sa inteligencijom ili bilo kojom drugom karakteristikom ličnosti.

alselone

Pa važno je.

Dobro, gledaj ovako.

Recimo da je potrebno da bude na tronu 1 godinu. Tada je veća verovatnoća da je na tronu zbog inteligencije nego zbog motivacije.

Recimo da je potrebno da bude na tronu 2 godine. Tada je veća verovatnoća da je na tronu zbog inteligencije nego zbog motivacije.

Recimo da je potrebno da bude na tronu 3 godine. Tada je veća verovatnoća da je na tronu zbog inteligencije nego zbog motivacije.

Recimo da je potrebno da bude na tronu 4 godine. Tada je veća verovatnoća da je na tronu zbog inteligencije nego zbog motivacije.

Recimo da je potrebno da bude na tronu 5 godine. Tada je veća verovatnoća da je na tronu zbog inteligencije nego zbog motivacije.

Recimo da je potrebno da bude na tronu 6 godina. Tada je veća verovatnoća da je na tronu zbog inteligencije nego zbog motivacije.

Vidiš kuda idem. Znači, nije važno apsolutno šta nazivamo uspehom, nego je važno šta tome više doprinosti, tj. direfencijalni signal merenja korelacije uspeha sa inteligencijom ili bilo kojom drugom karakteristikom ličnosti.

Ako je na tronu samo godinu dana onda je to vrlo verovatno posledica nekih sučajnih okolnosti pre nego bilo čega drugog.

A inače, rekoh ti da precenjuješ inteligenciju. Ona je tu samo jedan od faktora, svakako ne najbitniji.

Ako je na tronu samo godinu dana onda je to vrlo verovatno posledica nekih sučajnih okolnosti pre nego bilo čega drugog.

Dobro, onda da krenemo od 5?

A inače, rekoh ti da precenjuješ inteligenciju. Ona je tu samo jedan od faktora, svakako ne najbitniji.

A ja tebi rekao da ne precenjujem nego da je najvažniji a da su ostali manje važni iako ih danas postmodernisti guraju.

Ti mi nisi rekao koji je to deo ličnosti važniji osim "skopa", što nije deo ličnosti nego cela ličnost pa nema veze, i "motivacije" koja nije deo ličnosti, koja nije uređena, nije postojana nego socijalno uslovljena (pa čak i tada je manje važna).

Dakle, konkretno pitanje, koji deo ličnosti je važniji od inteligencije (pošto ona nije najvažnija)?

Tako bi trebalo da bude ali nije.

E onda u drugoj iteraciji dođu kvote na scenu. I sada možemo do sledeće godine o tome da li je to u redu ili nije ali ja mislim da treba suzbijati svaku nejednakost, između ostalog, i kvotama kada drugi potezi ne daju željene rezultate.

da ne precenjujem nego da je najvažniji a da su ostali manje važni

Ne bih se složio sa tobom alse ako ni zbog čeg drugog onda iz razloga da inteligencija nije matematički/fizički pojam sa jasnom i preciznom definicijom.

Ti mi nisi rekao koji je to deo ličnosti važniji osim "skopa", što nije deo ličnosti nego cela ličnost pa nema veze

Upravo tako, kombinacija više faktora pa kako se oni slože. A mogu se složiti na razne načine - tako što jedan podupire drugi pa da veči kvalitet od prostog zbira dva kvaliteta, ali i tako što jedan potire drugi.
Rekoh ti da je stvar malo komplikovanija.

Inteligencija tu nekako dođe posle. Znam previše ljudi sa visokim IQ koji su svoj život skenjali do koske da bih je smatrao "darom od Boga". Odnosno ona može biti i dar od Boga ali i zla kob.
Prilično močno oružje koje treba oprezno koristiti, pre svega zbog mogućnosti samopovređivanja

vrabac_onaj

alselone

Nemoj se tu upecati. Brute force mozga je ipak najvažniji.

Aj videćemo u daljem toku razgovora. Brute force mozga može da radi i protiv čoveka pri tome ne smislim samo na ozbiljne pshijatrijske bolesnike :)

Mudro zboriš čoveče!
Skoro da bih se usudio da tvrdim da - preterana inteligencija u sholastički definisanom uspehu (jebote - koliko je ovaj zaradio paretina), predstavlja ograničenje, tj. prepreku.
Jer - veoma inteligentan čovek razmišlja slojevito, u varijantama, pa u opcijama itd --- i u tom raslojavanju izgubi dragocenu energiju i vreme.
Dok ljudi deficitarniji u inteligenciji manje 'drame' i razmišljaju u varijantama - nego udaraju kao bik u zid.
Klasični uspeh imanja mnogo para nije bio nikada moj 'kap ov ti' - a nije da ih nisam rasipao.
Da li bih bio srećniji da sam skupio ne znam koliko paretina - ne znam.
Niti me zanima.
Jer - je najvažnije, čak i esencijalna svrha života svakoga čoveka, biti srećan.
I ja samo prema tome merim uspeh bilo koga čoveka.

Inteligencija tu nekako dođe posle. Znam previše ljudi sa visokim IQ koji su svoj život skenjali do koske da bih je smatrao "darom od Boga". Odnosno ona može biti i dar od Boga ali i zla kob.
Prilično močno oružje koje treba oprezno koristiti, pre svega zbog mogućnosti samopovređivanja

Znam i ja, svako zna takve primere, ali u svim sociološkim raspravama kada se priča na nivou populacije i gausove raspodele, disperzije verovatnoća itsl, spominjati konkretne pojedinačne ljude nije argument.

A ako ćemo već konkretno, siguran sam da znaš mnogo više kontra primera.

Evo ti jedna lepa definicija uspeha, setio sam je se - uspeti u životu znači stvoriti okruženje u kom činjenica da je život patnja više nije važno.

alselone

Znam i ja, svako zna takve primere, ali u svim sociološkim raspravama kada se priča na nivou populacije i gausove raspodele, disperzije verovatnoća itsl, spominjati konkretne pojedinačne ljude nije argument.

Naravno. Ali ja ti postavih pitanje a ti si odgovorio.

alselone

Sa druge strane imamo skup svih natprosećno inteligentnih u tom društvu. Ključno pitanje je koliko njih (procentualno) je ušlo u onaj skup uspešnih?
80% ili 50% ili 30% itd?

Ne znam, ali više nego kada koreliraš uspeh sa drugim karakteristikama ličnosti. To je bila moja teza od početka.

Imaš li neke brojeve, neka konretna istraživanja koja podupiru tvoju tvrdnju?

Nadam se ćemo jednom doći i do definicije uspeha. Ja rekoh da sam to samo za jedno kratko vreme stavio u stranu :)

Meni se nekako čini da je priča više usmerena u pravcu kako bi svi mi trebali da imamo iste mogućnosti tj. prilike, znači da smo isti po pitanju "početnih uslova". Radim u školstvu i vidim svakog dana u praksi kako ti početni uslovi određuju put kojim će neko da krene. Prosto mrzim sebe u neretkim prilikama (nisam jedini) kad vidim kako će poneki klinja da prođe u životu, a nemam dovoljno pameti da ga odvratim od sunovrata.

Ne znam da li ste imali prilike da vidite tzv 7 up seriju (projekat) koji je neposredno u dodiru sa gornjom temom. Naime, počevši od 1964. do danas praćen je razvoj odabrane grupe dece (tada, 1964. su oni bili osnovci) i njihovi životni putevi i, naravno, želje koje su imali kao mlađi. Klinci su odabrani u nekoj boarding school u Australiji.



Ta "deca" su kasnije u životu intervjuisana svakih 7 godina i poslednja "epizoda" je 49 up. Sledeća, 56 up se sprema da izađe ove godine. U njoj se prosto reporterski govori o njihovim sudbinama, načinu života, sklonostima, itd. Uostalom, svi mi znamo svoje staro školsko društvo i takođe nas neki iznenade svojim životnim zaokretima, ili uspesima, ili propastima, itd.

Odmah ću da dam primer. Samnom u gimnaziju je 4 godine išao izvesni lik koji je važio za najglupljeg učenika, a pored toga je bio ulizica, tužibaba - luzer, generalno. Jeste surovo, ali u školi se koristio izraz "glup si k'o Aca Kajman". Kajman mu je bio nadimak, nemam pojma zašto. Nešto kao Neša Slina.
Danas je taj lik državni sekretar za informacije u ministarstvu kulture.

Veoma poučna filmska serija. Preporučujem.

Evo drugih detalja o njoj i glavnim likovima (junacima).

Up (film series)

Nadam se ćemo jednom doći i do definicije uspeha. Ja rekoh da sam to samo za jedno kratko vreme stavio u stranu :)

Šta je tema diskusije? Nije važno ali ja sam u pravu. Nasmeja me sada.

Cela priča oko IQ je glupa, osveta loših đaka. Eno i Čarli Slađan ide sa pričom ispred trafike uz pivo - ma pusti te pametne, oni su svi ludi, Tesla odseko sebi muda, znam ja još njih takvih.

A zapravo oko nas svet put veoma pametnih i veoma uspešnih ljudi koji su završili odlične škole, napravili lepe poslove, izmislili neke stvari, vode firme, imaju lepe porodice, uspešnu decu, lepo im ide jer su pametni (izmedju ostalog).

Eno i Čarli Slađan ide sa pričom ispred trafike uz pivo - ma pusti te pametne, oni su svi ludi, Tesla odseko sebi muda, znam ja još njih takvih.

Naravno, a ja mu pravim društvo sa flajkom radže u ruci

Naravno, a ja mu pravim društvo sa flajkom radže u ruci

Ljudi sa IQ-om 120-140, kojih ima dosta, su inženjeri, lekari, pisci, umetnici, mašinci, advokati, tu oko nas, prave lepe stvari.

To šta je neko uradio sa IQ 200, outlier je.

Ljudi sa IQ-om 90, 100, istih crta ličnosti, uradili su manje.

Statistički, na nivou cele populacije.

Cela priča oko IQ je glupa,

Izuzmi mene, ja samo pokušavam da kažem kako inteligencija nije definisan pojam, prečesto se manipuliše merenje i štogod se merilo pod nazivom IQ to nije apsolutna veličina. Za IQ testove recimo može do izvesne mere da se vežba, kažu od 3 do 5 IQ poena i to tako što ćeš pre merenja uraditi jedan IQ test. Drugo, uslovi u kojima neko odrasta i razvija se direktno utiču na to što se naziva IQ.

Up (film series)

Vidim ima na tjubetu, pogledaću.

alselone

Naravno, a ja mu pravim društvo sa flajkom radže u ruci

Ljudi sa IQ-om 120-140, kojih ima dosta, su inženjeri, lekari, pisci, umetnici, mašinci, advokati, tu oko nas, prave lepe stvari.

To šta je neko uradio sa IQ 200, outlier je.

Ljudi sa IQ-om 90, 100, istih crta ličnosti, uradili su manje.

Statistički, na nivou cele populacije.

Ma naravno, ja te samo peckam, malo da počneš da preispituješ tu svoju osnovnu tezu.

A i mlađahan si, čekaj da krene tebe i celu tvoju generaciju da drma kriza srednjih godina, svašta tu ume da ispliva

P.S.
Mislim da je fer reči, koliko je meni poznato, Čarli nije baš neuspešan čovek, naprotiv, bez obzira kako ovde na blogu izgleda sa svojim pomalo osobenim stilom komunikacije.
A isto, daleko od toga da je glup.

uradili su manje

Šta je to manje? Ili više? Još jednom, kako meriš uspeh u životu? Akumulacijom materijalnih dobara? Brojem nula na bankovnom računu? Količinom zlata oko vrata? Kako?

@alselone
- Broj dva bi mogla da bude savesnost (conscientiousness). Savesni ljudi bolje bolje uče, bolje rade svoj posao, bolje se brinu o svojoj porodici, o sebi, o svojoj ulici itd. To je praktično obeležje nekog ko je vredan čovek.

Овде ЛИНЛИНЛИНК кажу да је ово најбољи предиктор а не интелигенција.

Ako je neko živeo 75 godina a 5 godina zadovoljavao taj kriterijum, da li na kraju možem reči da je bio uspešan?

Битно је завештање тј. резултат рада. Ево два примера: Галоа и Абел. Први умро у 21. години а други у 27. И један и други су оставили значајне резултате иза себе. Не верујем да има значајнијих математичара у Срба икада од њих двојице. Њих сам издвојио пошто нису дуго живели.

A može i tako što si živeo upravo onako kako si želeo, ili bar koliki si deo života živeo tako, zar ne?

Za mene je ovo oduvek bilo (i ostalo) jedino lično merilo životne uspešnosti.

Jesi čuo da se neko rodio motivisan?
To se stiče, pa tako da nije karakteristika koja određuje društvo. Društvo motivisanih. Dodjite kod nas u bolnicu, naši lekari su motivisani.

U 7. faktornom modelu ličnosti postoji aspekt temperamenta koji se zove persistence, ili istrajnost. Naime koliko se osoba obeshrabri kad naiđe na prepreku ili neuspeh u prvom, drugom, pokušaju. Neki ljudi odustanu odmah, neki ne posustaju, kao pit bul. I sve između, naravno.

Ta urođena osobina se može povezati sa motivacijom. U pitanju je aspekt temperamenta, i u sebi ne sadrži vrednosnu kvalifikaciju. Persistence<--LINK

alselone

Cela priča oko IQ je glupa, osveta loših đaka. Eno i Čarli Slađan ide sa pričom ispred trafike uz pivo - ma pusti te pametne, oni su svi ludi, Tesla odseko sebi muda, znam ja još njih takvih.

A zapravo oko nas svet put veoma pametnih i veoma uspešnih ljudi koji su završili odlične škole, napravili lepe poslove, izmislili neke stvari, vode firme, imaju lepe porodice, uspešnu decu, lepo im ide jer su pametni (izmedju ostalog).

Ej, pozdravio ti taj Čarli mamu!

Za njega ne znam, a za sebe, ženu i decu znam da sigurno nisu glupi - mereno IQ-om.
Naprotiv.
Niti su neuspešni.
Za sebe mogu reći da ne pijem pivo, niti bilo kakvo alkoholno piće.
Niti sedim ispred prodavnice.
Sa druge strane, glupsonima koji se rugaju tim 'filozofima' ispred prodavnice, da ispričam jednu priču iz Minhena grada.
Šetamo rođaka i ja, negde u blizini Marien placa, a neka tri lika, ispred pekare, na betonskom podestu, raširili neku klopu, čavrljaju i piju vino - glupi ljudi poput tebe, puni predrasuda, bi rekli - pravi klošari. (Nemci takve zovu, makar u Minhenu - peneri).
I ta moja rođaka, koja je inače veoma komunikativna (usput, jedna ćera joj je akademski vajar, a druga doktor matematike - i direktor gimnazije u kojoj je nekada bila đak), pozdravi te 'likove', oni joj otpozdraviše - i malo popriča sa njima.
Pitam ja nju kako ih poznaje.
Reče ona - slučajno.
Te doda - bez obzira što izgledaju kao klošari, jedan je doktor arhitekture, jedan stomatolog, a treći advokat.
Pa reko - kako to da su završili kao prosjaci.
Kaže ona - uglavnom su imali teške razvode i razrezana im je neka suluda alimentacija. To ih je pogodilo, prestali su da rade, otišli na biro - i sada uživaju. Naslušala sam se uz njih fenomenalnih priča.
Predrasude su čudo.
I da - budalčine su svi koji na pijedestal postave išta drugo osim sreće.
To nema veze ni sa kakvim IQ.
Ne postoji nikakva korelacija koja to dvoje može da poveže.
Kakva kurčeva Gausova, Poasonova, binomna ili neka n-ta distribucija.

vrabac_onaj

Eno i Čarli Slađan ide sa pričom ispred trafike uz pivo - ma pusti te pametne, oni su svi ludi, Tesla odseko sebi muda, znam ja još njih takvih.

Naravno, a ja mu pravim društvo sa flajkom radže u ruci

Naravno!
Ako se jednom vidimo, kupiću ti ja dve flaše.
A ja ću da cevčim sok od ceđene pomorandže.

mirelarado

A može i tako što si živeo upravo onako kako si želeo, ili bar koliki si deo života živeo tako, zar ne?

Za mene je ovo oduvek bilo (i ostalo) jedino lično merilo životne uspešnosti.

Nemate pojma koliko ste u pravu!
Dobro, možda i imate.
Ja sam pokušavao da dostignem taj ideal da živim kako želim - ali mi je to premnogo često izmicalo.
Pošto nisam uspeo da dotignem kongruentnost (bravo i fala Makso), tj. da živim u skladu sa tako definisanim principom - ja sam 'stvar' izokrenuo.
Tako da, pošto često iz raznih razloga nisam znao šta hoću - odlučio sam da uvek definišem ono šta neću.
I to mi je poprilično uspevalo.
Stoga sam, gotovo u svakoj situaciji definisao tačku minimuma ispod kojeg je išlo beskompromisno - e ovo neću!
I kada već nisam znao i mogao kako hoću, znao sam i mogao da - neću!

alselone

Ako je na tronu samo godinu dana onda je to vrlo verovatno posledica nekih sučajnih okolnosti pre nego bilo čega drugog.

Dobro, onda da krenemo od 5?

A inače, rekoh ti da precenjuješ inteligenciju. Ona je tu samo jedan od faktora, svakako ne najbitniji.

A ja tebi rekao da ne precenjujem nego da je najvažniji a da su ostali manje važni iako ih danas postmodernisti guraju.

Ti mi nisi rekao koji je to deo ličnosti važniji osim "skopa", što nije deo ličnosti nego cela ličnost pa nema veze, i "motivacije" koja nije deo ličnosti, koja nije uređena, nije postojana nego socijalno uslovljena (pa čak i tada je manje važna).

Dakle, konkretno pitanje, koji deo ličnosti je važniji od inteligencije (pošto ona nije najvažnija)?

Sve je sranje , osim pišanja....

Ovo nije ni marksistički, a ni postmodernistička izreka.
Ali izgleda mi vrlo logična i činjenično sasvim izvesna.



Šta je uspešnost ?
Ko je od koga uspešniji ?
Da bi se sprečila besplodna i krajnje razobručena diskusija ipak je trebalo definisati sam pojam, od strane onog koji ga smatra upitnim.

A da je inteligencija daleko od značaja koji joj se pridaje dodao bih :
...spontanost i slobodu, pored smelosti, hrabrosti i sposobnosti samoprihvatanja, motivacione snage, bezuslovne ljubavi najbližih,podržavajujućeg okruženja.

Ma naravno, ja te samo peckam, malo da počneš da preispituješ tu svoju osnovnu tezu.

Peckaj, peckaj.

Poenta je da pretumbavaš, a ništa konkretno.

OK, tu se mi slažemo da je konkretno jako komplikovano, nema tu šta da se kaže, mi smo komplikovana bića u komplikovanom svetu, mnogo je faktora fino baždarenih.

Ali, poenta je u tome da ti meni od početka odgovaraš kao da sam rekao kako inteligencija sasvim potpuno korelira sa uspehom, kakvim god, a i to je navlačenje, posto je stvar jasna, kao erotika i pornografija. Samo nisam hteo da se upecam da definišpem pošto to nije matematika, jednoznačne definicije nema, a da sam definisao onda bi to postala tema razgovora i nikad se ne bi iskobeljali. Stara je to fora u razgovoru.

A: Ovo je činjenica
B: Definiši sve okolno
A: Nije jednoznačno, nemoguće je
B: Onda nije tačno



Ali da, inteligencija je odlično merilo i dobro korelira.

Ta urođena osobina se može povezati sa motivacijom. U pitanju je aspekt temperamenta, i u sebi ne sadrži vrednosnu kvalifikaciju. Persistence<--LINK

Ja mislim da je Vrabac mislio više na onu socijalnu motivaciju. Ono - rodio se u Hercegovinu u kršu, nije imo leba, jeo samo sira iz mješine, onda ga još i rat zadesio kao malog. Čim je dohvatio priliku nije je puštao više.

Ili slične priče iz geta, iz malog mesta, iz siromaštva, od imigranata, onih bez roditelja itd.

Ali svakako, sviđa mi se teorija. NIkako da malo da pročitam o tom modelu.

maliperica

Sve je sranje , osim pišanja....

и пишање је срање ако пишаш уз ветар

floki

maliperica

Sve je sranje , osim pišanja....

и пишање је срање ако пишаш уз ветар

a to je upravo ono što se dešava.

Ljudi sa IQ-om 120-140, kojih ima dosta, su inženjeri, lekari, pisci, umetnici, mašinci, advokati, tu oko nas, prave lepe stvari.

To šta je neko uradio sa IQ 200, outlier je.

Ljudi sa IQ-om 90, 100, istih crta ličnosti, uradili su manje.

Statistički, na nivou cele populacije.

Statistika je majka svakog zajeba. :)

O kojoj uspešnosti ti govoriš?


Na faksu smo radili istraživanje o povezanosti IQ i crta ličnosti (ne sećam se koji test smo koristili) sa uspehom studiranja psihologije. I danas se sećam da je visoka inteligencija u kombinaciji sa određenim sklopom ličnosti bila značajan faktor uspeha na studijama. Što niža inteligencija, veća verovatnoća neuspeha, a visoka inteligencija bez određenih osobina ličnosti isto nije bila garant uspeha.

Mnogo pipava tema.

Ja nisam koristio reč garant ni u jednom momentu.

Ljudi, pedeseti put - nisam rekao da je inteligencija garant i da je obavezno merilo bilo čega.

Sama si napisala - I danas se sećam da je visoka inteligencija u kombinaciji sa određenim sklopom ličnosti bila značajan faktor uspeha na studijama. Što niža inteligencija, veća verovatnoća neuspeha, a visoka inteligencija bez određenih osobina ličnosti isto nije bila garant uspeha.

Eto uspeh. Uspeh na studijama. Možemo da se zadržimo na tome. Vrabac, imamo definiciju.

Znate li vi išta o statistici? O raspodelama?

Smorio sam se.

Za IQ testove recimo može do izvesne mere da se vežba, kažu od 3 do 5 IQ poena i to tako što ćeš pre merenja uraditi jedan IQ test.

Ili da daješ nagradu za svaki tačan odgovor. :)

Bilo je neko istraživanje gde su deci davali bombone za tačan odgovor. I u ponovljenom testiranju je značajno porastao koeficijent inteligencije. Naravno, test je ponovo radila i kontrolna grupa, baš zbog toga što vežba utiče na povećanje IQ poena.

Razgovori na blogu postaju toliko zajedljivi da se čovek mora truditi da piše kao advokat, da se ograđuje i levo i desno, da bi nekako održao misao na poentu.

Ponekad mi se čini da razgovori teku tako da se vreba neka mala nelogičnost u iskazu i da nije važno o čemu se zapravo radi nego da se nagna na tu stranu.

Poenta početnog komentara od kog je sve počelo, je nešto poputno drugo, a jasno vam je da postoje uspešna i neuspešna društva, naše je na primer neuspešno, i jasno vam je da su uspešna uspešna zato što vrednuju ljude prema kvalitetima a ne prema drugim karakteristima kao što su strnake, kaste, sila i jasno je da svako petljanje u taj proces izbora najboljih zapravo smanjuje optimalnost rešenja.

alselone

Poenta početnog komentara od kog je sve počelo, je nešto poputno drugo, a jasno vam je da postoje uspešna i neuspešna društva, naše je na primer neuspešno, i jasno vam je da su uspešna uspešna zato što vrednuju ljude prema kvalitetima a ne prema drugim karakteristima kao što su strnake, kaste, sila i jasno je da svako petljanje u taj proces izbora najboljih zapravo smanjuje optimalnost rešenja.

Izvini, ali ovo je tek - najobičnije trućanje.
Koja to druga " uspešna " društva vrednuju ljude prema kvalitetu ?
Amerika ?
Ili Japan - u kojem ljudi žive u boksovima za internet ?

Ljudi, pedeseti put - nisam rekao da je inteligencija garant i da je obavezno merilo bilo čega.

Očito da smo te čitali iskosa. Ja priznajem da jesam preletela komentare.

Dakle, slažemo se da je visoka IQ uz određene faktore ličnosti u velikoj meri garant akademskog uspeha.

Kad imaš definisano šta je uspešnost u određenim aspektima života, nije tako teško doći do toga šta sa čime korelira. Zajeb je kad se radi samoprocena uspešnosti u životu. E, to je zanimljiva tema za razmatranje.

Koja to druga " uspešna " društva vrednuju ljude prema kvalitetu ?
Amerika ?
Ili Japan - u kojem ljudi žive u boksovima za internet ?

Da, Amerika i Japang gde ljudi žive u boksovima za internet.

Dakle, slažemo se da je visoka IQ uz određene faktore ličnosti u velikoj meri garant akademskog uspeha.

A akademski uspeh opet ima lepu korelaciju sa poslovnim.

I kumim vas Isusom, nemojte mi sada istrčati sa - znam ja jednog, ima tri razreda a da vidiš kakav je biznismen, a moj komšija doktor nauka nema pojma. To bi zaista bilo jako providno.

Dakle, slažemo se da je visoka IQ uz određene faktore ličnosti u velikoj meri garant akademskog uspeha.

Garant je opasna reč, možemo da pričamo o manjim i većim verovatnoćama. Kada pričamo o velikom uzorku, ja jako pažljivo biram reči. Kada se priča o socijalnim sistemima, pričati konkretno i strogo se držati nekih granica i definicija je jako teško, sve te granice imaju svoje intervale poverenje, delova spektra gde su jače ili slabije, ali de fakto postoje.

alselone

Koja to druga " uspešna " društva vrednuju ljude prema kvalitetu ?
Amerika ?
Ili Japan - u kojem ljudi žive u boksovima za internet ?

Da, Amerika i Japang gde ljudi žive u boksovima za internet.

Da,Als.

Tvrdoglavost te sprečava da pojasniš ono o čemu bi želeo da se razgovara.
Ljudi ti uporno signaliziraju da je potrebno jasnije i preciznije se izraziti o temi a ti to ignorišeš i tražiš neke druge izlaze, da to ne bi uradio.
Ne razumem zbog čega.
Ja sam ti prvim postom ukazao na to su po meni fizičke karakteristike, telo, telesnost ...neopravdano izostavljeni.
A zajednog atletičara bez toga nema uspešnosti.
Krajnje banalno rečeno.
Na nivou pojedinca u psihologiji se tematizuje - samostvarenje/ samoaktuelizacija.
Maslov, Rodžers....

Uspešnost je pojam Moderne, društva kapitalističke konkurencije, surove borbe za moć ...
Uspešnost u karijeri, životu , u čemu ....?

A po čemu je to naše društvo neuspešno, a druga to nisu ....
Koji su to po tebi kriterijumi za ocenu uspešnosti jednog društva ?
I td....
Mnogo otvorenih pitanja, koja kada ti se postave ...ti bežiš i migoljiš...

A hteo bi raspravu.

Usput

uspeh u životu? Akumulacijom materijalnih dobara? Brojem nula na bankovnom računu? Količinom zlata oko vrata? Kako?

U priči Krez Solonu pokazuje svoje riznice prepune bogatstva i pita ga da li zna nekog čoveka srećnijeg od njega na šta Solon odgovara da poznaje čestitog sugrađanina koji je iza sebe ostavio poštene snove i umro u borbi za otadžbinu kao i dva brata koji su se sami upregli u volovska kola, odvezli majku na proslavu u Herin hram, pogostili se i sutradan mirno umrli. Krez je iznervirano upitao da li njega smatra srećnim čovekom

... Ljudski život uvek podvrgnut svakojakim promenama, i zato ne dopušta da se sadašnjim dobrima razmećemo i da se divimo sreći jednog čoveka, jer se ona može s vremenom promeniti. Budućnost, naime, u koju svaki čovek ulazi tamna je i možeimati različite boje, ali kome je bog dao sreću do kraja njegovog života samo toga smatramo srećnim.

A zbog ove rečenice sam zapamtio priču

A nazivati srećnog onoga ko još živi te se izlaže opasnostima, to je isto tako nepostojano i nepouzdano kao i pripisivati pobedu i stavljati venac na glavu takmičaru kad nadmetanje još nije završeno

Posle je Kreza još čuveniji Kir stavio na lomači, Krez uzvikne 'O, Solone' sećajući se priče o sreći, Kir ga skine sa lomače kako bi saznao ko je Solon... i tako dalje. Pre dve i po hiljade godina. A k'o da se desilo juče.

Kakva kurčeva Gausova, Poasonova, binomna ili neka n-ta distribucija.

Mačak u to ime jedna vesela pesmica samo za tebe i sjajni narativ nekih nestalih davnih vremena i dobru zajebanciju u ćošku.



Bilo i dobrih filmova jbg.

gedza.73

Posle je Kreza još čuveniji Kir stavio na lomači, Krez uzvikne 'O, Solone' sećajući se priče o sreći, Kir ga skine sa lomače kako bi saznao ko je Solon... i tako dalje. Pre dve i po hiljade godina. A k'o da se desilo juče.

Konačno nešto inspirativno.

Ali, poenta je u tome da ti meni od početka odgovaraš kao da sam rekao kako inteligencija sasvim potpuno korelira sa uspehom, kakvim god, a i to je navlačenje, posto je stvar jasna, kao erotika i pornografija. Samo nisam hteo da se upecam da definišpem pošto to nije matematika, jednoznačne definicije nema, a da sam definisao onda bi to postala tema razgovora i nikad se ne bi iskobeljali. Stara je to fora u razgovoru

Jebote, zašto si u fazonu da ja tu nešto hoću da te zajebem u razgovoru. Vidim dole se žališ i na zajedljivost u tonu.
Ja sam ti u samom prvom komentaru rekao da mislim da precenjuješ inteligenciju. I sasvim dobronamerno sam vodio ovaj razgovor pokušavajuči da ti objasnim zašto mislim da grešiš.

Na kraju si uspeo, ne da me iznerviraš ali da me smoriš. Jebeš ga, sa godinama mi je stvarno opao onaj profin persistence za ovakve razgovore.

E da još samo što se tiče ovoga:

alselone

Ta urođena osobina se može povezati sa motivacijom. U pitanju je aspekt temperamenta, i u sebi ne sadrži vrednosnu kvalifikaciju. Persistence

Ja mislim da je Vrabac mislio više na onu socijalnu motivaciju. Ono - rodio se u Hercegovinu u kršu, nije imo leba, jeo samo sira iz mješine, onda ga još i rat zadesio kao malog. Čim je dohvatio priliku nije je puštao više.

Ili slične priče iz geta, iz malog mesta, iz siromaštva, od imigranata, onih bez roditelja itd.

Pa ne baš. Mislio sam na kombinaciju te upornosti (ja bih tako to preveo) koja je karakteristika same osobe i motivacije uslovljene spoljašnjim faktorima.

EDIT:

Znate li vi išta o statistici? O raspodelama?

Eto ja baš o tome nikakvog pojma nemam.

alselone

Još nešto. Cela pomama oko toga kako inteligencija nije korelisana sa uspehom ti je današnja markistička teorija po kojoj tu postoje neke "socijalne inteligencije" i sranja koja oni mogu socijalnim inženjeringom promeniti pa eto svi mogu sve i svi su za sve sposobni ako su "dobri ljudi". A oni će da mere i ko je dobar i ko koliku socijalnu inteligenciju ima, pošto prave metrike zapravo i nema.

Nemoj se tu upecati. Brute force mozga je ipak najvažniji.

Socijalna inteligencija - sranje ?

Pa ne baš. Mislio sam na kombinaciju te upornosti (ja bih tako to preveo) koja je karakteristika same osobe i motivacije uslovljene spoljašnjim faktorima.

Ja mislim da si to sada dodao. Nismo ni naznačili upornost ni u jednom momentu, pošto je ona crta i nepromenjiva (manje više) dok smo pričali o socijalno uslovljenom motivisanju. Mislim, ne bih mogao da se ne saglasim da je upornost važna. Ali, hoćeš tako da promenimo, da kažemo kako je upornost važnija crta ličnosti i bolji pokazatelj kasnije uspega (evo - akademskog, evo - poslovnog) od inteligencije?

Jebote, zašto si u fazonu da ja tu nešto hoću da te zajebem u razgovoru. Vidim dole se žališ i na zajedljivost u tonu.
Ja sam ti u samom prvom komentaru rekao da mislim da precenjuješ inteligenciju. I sasvim dobronamerno sam vodio ovaj razgovor pokušavajuči da ti objasnim zašto mislim da grešiš.

Na kraju si uspeo, ne da me iznerviraš ali da me smoriš. Jebeš ga, sa godinama mi je stvarno opao onaj profin persistence za ovakve razgovore.

I ja sam, izgubio sam trpilo usput, što reče brajović neki dan. A znaš zašto, zato što ne volim da vodim razgovore koji liče na igru ćorave bake. Da se nikako ne možemo "napipati" i razumeti nego da se uvek navode neki granični primer tipa ubio se sa 37 i Tesla odsekao sebi muda, kako bi potrli teoriju koja važi za, ne znam, 70% slučajeva. Razumeš šta kažem, kao da namerno se ne razumemo.

postoje uspešna i neuspešna društva, naše je na primer neuspešno,

Auuu, proglasi ti Srbe glupima. Ili politički korektno: građani i građanke Srbije imaju nadprosečno nizak IQ. Ovo jeste zajebancija, nemoj odma u gard.

Izgleda da još uvek nisam toliko omatorio, što je dobro :)
(u vezi onoga da mi opada uprnost)

alselone

Pa ne baš. Mislio sam na kombinaciju te upornosti (ja bih tako to preveo) koja je karakteristika same osobe i motivacije uslovljene spoljašnjim faktorima.

Ja mislim da si to sada dodao.

Neki ljudi su borbeniji, neki depresivniji, neki osciluju između ta dva. A to su neke stvari koje su determinsane što genetikom što vrlo ranim razvojem.

nego da se uvek navode neki granični primer tipa ubio se sa 37

Nemerno sam naveo ektrem i objasnio zašto:

Postavljanje takvih pitanja uglavnom pomaže da čovek izađe iz svog ukalupljenog mišljenja i počne da sagledava stvari iz različitih uglova

Razumeš šta kažem, kao da namerno se ne razumemo.

Ako hoćeš veruj mi da mi to jutros zaista nije bila namera. Ako nećeš, šta da ti radim.

Dodatno, definisanje uspeha, to je glavna nepoznanica ovde. Eto, baš nikome nije jasno šta to može biti uspeh, jer je eto toliko različit i fluidan.

Prvo, nije, relativno je sličan za ljude i drugo, čak i ako da definišemo na različite načine, možemo opet napraviti korelaciju sa inteligencijom. Evo ovako:

1. Akademski uspeh - najveća korelacija sa inteligencijom
2. Poslovni uspeh - najveća korelacija sa inteligencijom
3. LJubavni uspeh - hm... veoma velika korelacija sa inteligenijom
4. Porodični uspeh - velika korelacija sa inteligencijom

5. Napredak, menjanje i prilagođavanje promenama u životu kao uspeh - ogromnak korelacija sa inteligencijom

I tako dalje.

Nema jedan uspeh, ima par klastera sličnih za veliki broj ljudi i svi imaju jako veliku koreaciju sa pameću. Pametni ljudi prosto bolje plove kroz život.

I rekao sam ti onaj primer sa variranjem parametara. Nisi odgovorio na njega a mislim da najbolje pokazuje to što sam hteo da kažem.

alselone

Dodatno, definisanje uspeha, to je glavna nepoznanica ovde. Eto, baš nikome nije jasno šta to može biti uspeh, jer je eto toliko različit i fluidan.

Prvo, nije, relativno je sličan za ljude i drugo, čak i ako da definišemo na različite načine, možemo opet napraviti korelaciju sa inteligencijom. Evo ovako:

1. Akademski uspeh - najveća korelacija sa inteligencijom
2. Poslovni uspeh - najveća korelacija sa inteligencijom
3. LJubavni uspeh - hm... veoma velika korelacija sa inteligenijom
4. Porodični uspeh - velika korelacija sa inteligencijom

5. Napredak, menjanje i prilagođavanje promenama u životu kao uspeh - ogromnak korelacija sa inteligencijom

I tako dalje.

Nema jedan uspeh, ima par klastera sličnih za veliki broj ljudi i svi imaju jako veliku koreaciju sa pameću. Pametni ljudi prosto bolje plove kroz život.

I rekao sam ti onaj primer sa variranjem parametara. Nisi odgovorio na njega a mislim da najbolje pokazuje to što sam hteo da kažem.

I dalje ti nije jasno koju logičku grešku praviš?

alselone
A akademski uspeh opet ima lepu korelaciju sa poslovnim.

Korelacija postoji da su deca "uspešnih" roditelja takođe "uspešna". Deca imućnih su imućnija od proseka, deca školovanih su školovanija od proseka ... Ta korelacija postoji, e sada u kojoj meri je to zavisno od IQ-a je druga priča.

Ta korelacija postoji, e sada u kojoj meri je to zavisno od IQ-a je druga priča.

Nije savšeno, slažem se (koliko puta da ponovim), ali šta misliš da je od crta ličnosti značajnije tj. da ima bolju korelaciju, jer od toga smo krenuli.

Znači, koja crta ličnosti predikuje boje akademski uspeh od IQ-a?

Ta urođena osobina se može povezati sa motivacijom. U pitanju je aspekt temperamenta, i u sebi ne sadrži vrednosnu kvalifikaciju. Persistence

Ja koliko vidim kod ljudi koji su vrhunski u nečemu najčešće postoji neka vrsta perfekcionizma, ali self-driven (zbog sebe a ne zbog okoline) i takođe određena adaptivnost mora da postoji da bi ta njihova osobina bila uklopiva i korisna okruženju.
Takođe sposobnost za delayed gratification je prilično bitna (koliko znam ona je prilično dobro korelisana sa inteligencijom).

Uspešni su mi pre oni koji rade nešto vrhunski i to vole nego oni koji su se uspentrali više u socijalnoj hierarhiji na ovaj ili onaj način.

alselone

Znači, koja crta ličnosti predikuje boje akademski uspeh od IQ-a?

Emotivna stabilnost u tim godinama.
Naravno, nekom siroma glupom ni to neće mnogo vredeti, sem ako nema izražen onaj profin persitence.

bene_geserit

Ta urođena osobina se može povezati sa motivacijom. U pitanju je aspekt temperamenta, i u sebi ne sadrži vrednosnu kvalifikaciju. Persistence

Ja koliko vidim kod ljudi koji su vrhunski u nečemu najčešće postoji neka vrsta perfekcionizma, ali self-driven (zbog sebe a ne zbog okoline) i takođe određena adaptivnost mora da postoji da bi ta njihova osobina bila uklopiva i korisna okruženju.
Takođe sposobnost za delayed gratification je prilično bitna (koliko znam ona je prilično dobro korelisana sa inteligencijom).

Uspešni su mi pre oni koji rade nešto vrhunski i to vole nego oni koji su se uspentrali više u socijalnoj hierarhiji na ovaj ili onaj način.

EDIT:
Bene ovo je kratak ali veoma sadržajan komentar.

Emotivna stabilnost u tim godinama.

To nije crta ličnosti.

Pazi sad, da ponovimo, emotivna stabilnost u tim godinama ima veću korelaciju sa upehom na fakultetu? Znači, pazi sad, imamo osobu prosečno stabilnu i prosečno inteligentnu, pomerimo joj IQ na dole za 20 posto, šta dobijemo, IQ 80, verovatno neće završiti faks, pomerimo joj emotivnu stabilnost za 20 posto na dole, šta dobijemo, pa malo izbačenu iz koloseka osobu koja ladno završava faks ako joj je to jedini problem.

Uspešni su mi pre oni koji rade nešto vrhunski i to vole nego oni koji su se uspentrali više u socijalnoj hierarhiji na ovaj ili onaj način.

Hijerarhija ne znači da postaneš predsednik. To može biti da si najbolji vodoinstalater u selu. Najbolji automehaničar. Odličan slikar. Odličan tamburaš. Najbolji sportista, šef smene u fabrici itd.

Hijerarhije postoje u svemu, male i velike, široke i uske, strme i pljosnate.

pomerimo joj emotivnu stabilnost za 20 posto na dole,

pa ne, pomerimo joj emotivnu stabilnost za 20 posto na dole a IQ 20 posto na gore. biće u problemu.

pa ne

Ako ne, to onda znači da veći težinski faktor ima inteligencija, upravo ono što sam i govorio.

pomerimo joj emotivnu stabilnost za 20 posto na dole a IQ 20 posto na gore. biće u problemu.

Misliš da pametni ljudi teže podnose emotivne nestabilnosti? Tesla odsekao sebi muda? Ne znam, ovo mislim da bi zaista zahtevalo nekog ko se dobro razume da potvrdi ili opovrgne, ja se ne bih usudio.

alselone

Misliš da pametni ljudi teže podnose emotivne nestabilnosti? Tesla odsekao sebi muda? Ne znam, ovo mislim da bi zaista zahtevalo nekog ko se dobro razume da potvrdi ili opovrgne, ja se ne bih usudio.

Da. Ja bih se usudio.

Nego i dalje mi nisi odgovorio.

Recimo da smo definisali uspešnost, kako god da smo je definisali, ali imamo neki čvrst kriterijum za koji možemo da se uhvatimo.
(ovo jeste problematično, ali neka bude za sada tako, možemo o tome kasnije.

I sad, kada smo to definisali, kažemo ok, imamo izvestan broj (procenat) ljudi u društvu koji čini taj skup uspešnih. Recimo i da smo došli do zaključka da u tom skupu veliki procenat čine ljudi natprosečne inteligencije (npr. 90%). Možemo reči da inteligencija jeste skoro pa potreban uslov (kvari nam sreću onih 10% koji se na neki drugi način "provukli" ).

Sa druge strane imamo skup svih natprosećno inteligentnih u zom društvu. Ključno pitanje je koliko njih (procentualno) je ušlo u onaj skup uspešnih?
80% ili 50% ili 30% itd?

Da. Ja bih se usudio.

Care.
A zašto kada pričamo o uspehu onda to nije zasluga inteligencije nego drugih delova ličnosti a kada pričamo o neuspesima onda je za to kriva prevelika inteligencija?

Nego i dalje mi nisi odgovorio.

Nisi ni ti meni na mnoge delove različitih komentara, pa teram dalje.

To je teren lične sreće i skoro ga je nemoguće ukalupiti.

Lična sreća nije najvažnije merilo uspeha, to je romantizirano merilo uspeha, da ne kažem malo i naivno. Možeš da radiš stvari koje te čine nesrećnim, ili u najmanju ruku manje srečnim ali da si to prihvatio i radiš iz važnijih ciljeva. Po meni si još uspešniji od onoga ko je srećan da puši travu po ceo dan i to i radi svaki dan. I baš je srećan.

alselone

Da. Ja bih se usudio.

Care.
A zašto kada pričamo o uspehu onda to nije zasluga inteligencije nego drugih delova ličnosti a kada pričamo o neuspesima onda je za to kriva prevelika inteligencija?

Čekaj, da li se ti praviš lud ili samo treniraš?

Ne, ja nikada nisam ovde rekao da inteligencija nema udeo uspehu. Ono što sve vreme tvrdim je da neke kockice pre toga treba da se slože a onda ona stupa na scenu.

Šta nisam odgovorio, aj ispostavi račun pa da platim. Već je kasno.

Ono što sve vreme tvrdim je da moraju neke kockice pre toga treba da se slože a onda ona stupa na scenu.

Tako je, to i ja tvrdim. Svašta mora da se pogodi da bi se čovek ostvario i mnoge crte ličnosti i osobine imaju uticaj, a njihov valer određuje nas kao jedinku. Samo, ako izdvojimo pojedinačne stvari, inteligencija ima najveći težinski faktor za prognozu uspeha (akademskog).

Šta nisam odgovorio, aj ispostavi račun pa da platim. Već je kasno.

Nema veze, to bi bilo sitničarenje da sada pretražujem pa insistiramo, možemo nastaviti ovako pa kud nas razgovor odvede.

Recimo da smo definisali uspešnost, kako god da smo je definisali, ali imamo neki čvrst kriterijum za koji možemo da se uhvatimo.
(ovo jeste problematično, ali neka bude za sada tako, možemo o tome kasnije.

I sad, kada smo to definisali, kažemo ok, imamo izvestan broj (procenat) ljudi u društvu koji čini taj skup uspešnih. Recimo i da smo došli do zaključka da u tom skupu veliki procenat čine ljudi natprosečne inteligencije (npr. 90%). Možemo reči da inteligencija jeste skoro pa potreban uslov (kvari nam sreću onih 10% koji se na neki drugi način "provukli" ).

Sa druge strane imamo skup svih natprosećno inteligentnih u zom društvu. Ključno pitanje je koliko njih (procentualno) je ušlo u onaj skup uspešnih?
80% ili 50% ili 30% itd?

Ovo više liči na dokaz Alsove teze.

Al raščivijaćete vi to.
Večeres sigurno ne, al mlad je blog :)

Ovo više liči na dokaz Alsove teze.

Opa, četnička podrška! Znači mi to, desničari najbolje razumeju ove pretnje koje nam neo-marksizam donosi, te socijalne inteligencije i druga čuda.

Pametni i vredni bolje prolaze u životu. Tako jeste, tako i treba da bude sve više. U osnovnom, tako treba postaviti društvo.

Ako do ponedeljka ne objavimo standard, ništa nismo uradili

U preambuli da piše šta je to uspeh.

Samo, ako izdvojimo pojedinačne stvari, inteligencija ima najveći težinski faktor za prognozu uspeha (akademskog).

Da, sa ovim bih se složio. Jebiga, teško da ćeš vola dovesti do toga da doktorira. Dobro, ne mislim na ove doktore tipa Siniša Mali (doduše, konkretno za njega mislim da je inteligentan tip, al sve ostalo...)

Ali počeli smo o uspehu generalno.

Opa, četnička podrška

A gde Vrapca ubrajaš:)

Upustili se inženjeri da definišu fluidnu kategoriju humanističkih nauka.

:)
Al zanimnjivo ih čitati.

Ali počeli smo o uspehu generalno.

Jeste, ja sam tu bio nedorečen. Pod uspehom sam smatrao akademsko-poslovni aspekt života. Misio sam da je to logično, ali se ispostavilo da nije.

hoochie coochie man

Ovo više liči na dokaz Alsove teze.

Aj pročitaj malo bolje

alselone
Znači, koja crta ličnosti predikuje boje akademski uspeh od IQ-a?

Ne znam.

A gde Vrapca ubrajaš:)

Isto, zato sam se i zabrinuo da mi izostaje taj deo glasačnog blogo-tela.

Ne znam.

Kralju, ovo je najbolji odgovor danas. Zaista to mislim.

zilikaka

Al raščivijaćete vi to.
Večeres sigurno ne, al mlad je blog :)

Upustili se inženjeri da definišu fluidnu kategoriju humanističkih nauka.
Ako do ponedeljka ne objavimo standard, ništa nismo uradili.

Upravo.
Pa se frljaju izrazima i podvode pod razne ...izme - marksistički, postmodernistički ....
Da iskoristim autorovu sintagmu - to zaista i "fizički boli "

Pazi sad - neomarksizam ?

alselone

Pod uspehom sam smatrao akademsko-poslovni aspekt života.

Da, ja sam to od početka razumeo, da na to misliš.
Ali opet tvrdim da sama inteligencija stupa na scenu tek kasnije, kada se drugi uslovi ispune. A kada stupi na scenu onda je neprejbiva, ali treba nešto scenu da joj postavi.

A kada stupi na scenu onda je neprejbiva, ali treba nešto scenu da joj postavi.

Treba, svakako.

Na primer slab neuroticizam, tj. odbojnost ka destruktivnim emocijama, pa onda otvorenost, to je ključ, otvorenost ka idejama i ljudima, savesnost, bez premca takođe, inteligencija bez savesnosti nema pogon, savesnost je motor osobe.

I na kraju kao finalni tač, saradljivost. Manja saradljivost, nešto kao inat, gura ljude da urade na svoj način a ne na način kako se oduvek radilo. To je u korenu svakog pronalaska, nove ideje, novog proizvoda, svakog velikog CEO-a ili umetnika.

ovo je najbolji odgovor danas

I još tačan.

Inače meni zanimljiva tema, mada mislim da si trebao malko drugačije da je postaviš da ne potrošimo preko 100 komentara samo da bi se dogovorili o čemu pričamo.

Mislim da polako počinjemo da idemo ka konsenzusu :)

vrabac_onaj

hoochie coochie man

Ovo više liči na dokaz Alsove teze.

Aj pročitaj malo bolje

E, jesam, nekoliko puta, stvarno.

Pazi, kažeš da u skupu uspešnih (ako kao znamo šta je uspeh) ima najviše onih sa visokim iq.
Logika kaže da je onda to važno za uspeh.

A to što u skupu inteligentnih nema mnogo uspešnih, govori da uspeh ne sledi iz inteligencije, ali to niko nije ni tvrdio.

Ovako sam to prevodio, na jasnije stvari.
U skupu košarkaša mnogo je visokih, logika je, uslov za košarku je visina.

Ali u skupu visokih nema mnogo košarkaša, zaključak je kao i gore, iz visine ne sledi košarkaš.

Inače meni zanimljiva tema, mada mislim da si trebao malko drugačije da je postaviš da ne potrošimo preko 100 komentara samo da bi se dogovorili o čemu pričamo.

Ali ja zapravo nisam hteo o tome, to je Vrabac skrenuo vodotok. Ja sam hteo o tome kako se društva pozicioniraju prema hijerarhijama i kako ljudi imaju priliku da prolaze kroz njih. Pa sam hteo da kažem kako je u osnovi uspešnih društava da guraju na gore pametne i vredne a u korenu neuspešnih da guraju podobne.

alselone

Ali počeli smo o uspehu generalno.

Jeste, ja sam tu bio nedorečen. Pod uspehom sam smatrao akademsko-poslovni aspekt života. Misio sam da je to logično, ali se ispostavilo da nije.

Kada je preuzeo obavezu da oslika Sistinsku ? (Sistine Chapel), on je bio strahovito nesrećan.


Govorio je: "Evo, imam 33 godine i šta sam u životu postigao? Ništa. Ja sam vajar, a sada treba da slikam freske! Ja nisam ništa."

Čak je napisao i pesmu o svojim patnjama na skeli ispod onog svoda.

Žalio se da mu je porasla guša tokom slikanja, da mu se stomak zgnječio ispod brade, da mu se lice spljoštilo. I završio sa "I am not in the right place—I am not a painter.”

Da li je Mikelanđelo bio neuspešan čovek sa svoje 33 godine (na freski je radio 4 godine)?