Srbija

Snezana Radojicic

Da, baš tako. Samo što niko nikad nije mogao ni da sanja da će naprijatelj biti domaći, a ne strani osvajač.

Bože sveti, podrži nam Knjaza
zdrava, krepka, ohola i slavna,
jer na zemlji nit je kadgod bilo,
niti će Mu ikad biti ravna.

Ovaj narod vrlo dobro znade
da je stvoren samo Knjaza radi,
da Mu daje poreze i hvale,
da Ga dvori i ponizno kadi.

Bože silni s visoka žilišta,
saslušaj nam našu želju staru,
Bože sveti, ne daj nikom ništa,
da što više ostane Vladaru.

Radi Njega sva stvorenja žive,
radi Njega sunce greje s neba.
A taj narod, a tu zemlju našu,
podrži je – ako Knjazu treba.

Oduzmi nam i želje i glasa,
oduzmi nam mudrovanja kleta,
da Njegovu nameru ne preči,
da Njegovoj mudrosti ne smeta.

Daj Mu s neba najsvetlije dare,
policije, špicle i žandare,
ako neće da dušmana svali,
bar na svome nek srce iskali.

Nek narodi našu slavu znadu,
a nas puste čmavati u hladu,
al’ i onda nek je straža jaka,
jera ima sana svakojaka.

Jovan Jovanović Zmaj

I svršeno je – maćijskom merom,
I potpisano zlaćanim perom,
I proslavljeno gospodskim pirom,
I srpska propast zove se mirom,
I crvak nema kome bi s’ vajk’o,
- Hvala ti, hvala srpska nemajko!
Blažen ko u te nade polaže, -
Al’ dalje nek’ ti Aksakov kaže!

Iz srpske krvi zaraza niče,
A Srbin treba tome da kliče!!!
(Kako će klicat’ te usne blede –
Na njima samo kletve se lede!)
Srpski su lanci sad malo širi –
Da kroz njih lakše otrov propiri;
Malo su širi, al’ mnogo tvrđi, -
Novi su kovi na staroj rđi,
A mi smo s tebe mnogima mrski.
- Hvala, nemajko uzdanja srpski’!
Blažen ko u te nade polaže, -
Al’ dalje nek’ ti Aksakov kaže!

Danak je samo toliko svan’o
Da s’ vidi srpstvo raskomadano;
Da s’ vide rane gde su – gde nesu,
Pa tamo nove da se nanesu.
A noć ste razgnat’ tol’ko pomogli,
Da ne bi Srbi ni snevat mogli,
Rad čega pade, oh, žrtva mnoga,
Sanak jedinstva – života svoga.
Al’ ko bi s’ više, i kome vajk’o?
Hvala ti, hvala, srpska nemajko,
Blažen ko u te nade polaže, -
Al’ dalje nek’ ti Aksakov kaže!

Ja da ti rečem što bih ti rek’o,
Ne bi me čula, ti si daleko;
A ko je bliži, samo bi klic’o,
Klic’o, - jer to je nama proric’o:
„Da ti ne radiš za brata, sina, - ”
„Da j’ tvoja pomoć vrboklina, - ”
„Da su ti grudi sebično stenje”,
„Da nama nije tamo spasenje”.
Al’ tu mu radost neću da pravim,
U sebi gorke prekore davim;
Gorki mi udes ćutat’ nalaže, -
Al’ zato nek’ ti Aksakov kaže!

Oskvrnjen oltar slovenskog hrama –
(Al’ tu barem nema našega srama).
- Tvrda se vera više ne blista,
(Al’ naša savest barem je čista).
No kud to ide, kuda li vodi?
Kako l’ će tako seme da rodi?
Kome l’ se sveće izdajstvom pale?
Kopa l’ se jama samo za male?
Il’ će se kajat’ i oni veći?
Svako bi Srpče moglo ti reći,
I reklo bi ti, - al’ ne pomaže...
Pa nek’ ti i to Aksakov kaže!

Jovan Jovanović Zmaj

Не, никад неће, ко се Србин зове,
Пред вама стрепит’, нит се молит’ вама,
Нећете препаст’ очи соколове
Овога св’јета најжешћим мукама!

Јуначка крв му још кроз жиле тече,
У грудма још му храбро срце бије,
Душмани клети, никад Србин неће
Пред вашим ногам да с’ кукавно вије!

Он ће да сноси трпељиво узе,
И муке тешке мирно ће да гледа,
Ал’ никад цигле из ока му сузе
Да кане, Србин опазит вам не да!

Ал’ тешко вама, када трубе бојне
Забрује зраком чило, са свих страна,

И поклич врео ријечи убојне
Заори: У бој! У бој на душмана!..

Osman Đikić

solo


Umesto cenzurisanog

Види стварно, неко је обрисао Хучијев коментар у којем он каже да би и он окачио Пајићеву песму али сам га ја претекао. А онда је тај неко обрисао и мој одговор Хучију са песмом 357 "Једна је Србија".

Е, свашта!

Ко ли је то нашао за увредљиво и да је та песма кршење дисклејмера?

Какви умоболници!

Што рече Анђа, да сам ја неТкооооо...

Ти умоболници би онда били тамо где им је и место, а не да се слободно шврћкају међу људима у Србији и цензуришу родољубиве песме. У име демократије, јеботе!!!




Шта да се ради... Тако ти је то у слободној и надасве и пре свега демократској Србији.

Па онда нека и ово иде у архиву у фајл под називом "Било једном у Србији". Затребаће једног дана, а дотле нека се чува у архиви.

Prvo su nam uzeli veru
da bez srama kidisemo na bliznje svoje
posle toga nam uzese ljubav
decije srce purpurne boje


Juce su i meni hteli uzeti nadu
da obezglavljen nosim oklop sa tobom
jedna je Srbija, kurvi je mnogo
jedna je Srbija, kurvi je mnogo
jedna je Srbija, kurvi je mnogo
jedna po jedna, prsten pod nogom

Prvo su ti uzeli veru
da bez srama kidises na bliznje svoje
posle toga ti uzeze ljubav
i decije srce purpurne boje

Да, у праву је гос'н Хаџи Николић. Курви је много.

Види стварно, неко је обрисао Хучијев коментар у којем он каже да би и он окачио Пајићеву песму али сам га ја претекао. А онда је тај неко обрисао и мој одговор Хучију са песмом 357 "Једна је Србија".

Е, свашта

Vidi stvarno!

Ako nije neka greška onda je stvarno budibogsnama.

Kome li je to smetalo?

hoochie coochie man

Види стварно, неко је обрисао Хучијев коментар у којем он каже да би и он окачио Пајићеву песму али сам га ја претекао. А онда је тај неко обрисао и мој одговор Хучију са песмом 357 "Једна је Србија".

Е, свашта

Vidi stvarno!

Ako nije neka greška onda je stvarno budibogsnama.

Kome li je to smetalo?

Не знам, Хучи.

У ту врсту грешака мало верујем. Од свих коментара баш та два...

Тешко ми је да поверујем.

Вероватно је текст песме 357 увредио нечије осетљиво емотивно стање гледе мајчице Србије и стања духа људи у њој.

Зато и не верујем да је грешка него само још једна од мноштва таквих умоболија на овом Блогу Б92.

Ја сам био у Србији,
Србија је на робији!

Нисам знао да модерација ради и викендима?

Нисам знао да модерација ради и викендима?

Čemu žurba sa zaključcima, ne grešte dušu odma sa moderacijom. Ja bi prvo pitao redom ko sve može da briše pa tek onda zašto.

solo

Нисам знао да модерација ради и викендима?

Čemu žurba sa zaključcima, ne grešte dušu odma sa moderacijom. Ja bi prvo pitao redom ko sve može da briše pa tek onda zašto.

На сваком блогу окаченом на Блогу Б92 постоје само две могућности када почну да нестају коментари (и ауторски текстови).

Или их је уклонила модерација Блога Б92 или их је уклонио домаћин/уклонила домаћица тог блога на којем се то дешава.

Треће могућности нема.

Но, није ни битно ко брише коментаре и ауторске текстове на Блогу Б92.

Суштина је у томе да је то једна најобичнија умоболија, односно показатељ стања у којем је мозак тих људи који то раде и који не схватају да таквим потезима свакако неће добити од већине осталих учесника блоговања на Блогу Б92 ништа друго сем дубоког презира.

И баш зато што је то крајње идиотски потез, такви блогови онда више нису ни вредни било какве озбиљне пажње, за игнорисање су, јер коме је онда потребно да чита цензурисане текстове.

На таквим блоговима онда могу да уживају само они којима је врхунац културе и забаве (а богами, у појединим случајевима и сав смисао сопственог живота) тај блогерски ријалити који онда после брисања настане јер ни ван Блога Б92 њихов мозак и не може да ужива у било чему другом сем у ријалитијима (политичким, естрадним, породичним, друштвеним,...небитно).

Понављам, небитно је ко то уради...

Модерација, тумачећи дисклејмер Блога Б92 толико широко да се тиме гуши демократски дијалог, а у ствари чинећи тако медвеђу услугу домаћину/домаћици неког блога, или то учини сам домаћин блога.

Небитно.

Суштина је у томе да онда више није вредно проводити време на таквим блоговима.

taso, ovaj ceo komentar je nepotreban i bez veze.

prvo, nisam otpratila, pojma nemam sta je obrisano,

drugo, mikele, koji je domacin, je pre svega jedan prefinjen gospodin, koji nije sklon konfliktima i veoma je tolerantan, sto ne znaci, da nema neku konkretnu ideju vezanu za odredjenu temu i da ne zeli da mu neki komentar to poremati- ma sta to bilo,..znaci, bez neke lose druge namere- svaki autor ima pravo da mu nesto ne odgovara, a da iza toga nije to sto ti kazes i ruzno kvalifikujes,...mozda je pre stvar u komenatorima, koji bi trebalo da ispostuju domacina,...eno, kod Jelice je jedna cela tema istrolovana prilicno afektivnim komentarima, gde niko nije ispostovao cak ni njenu naknadnu molbu da se to ne radi- sa sve sa mnom, gde ja ne bih nikada rekla da bi njeno eventualno brisanje celog tog haosa koji se napravio, bio znak umobolije.

trece, disklejmer na ovom blogu je sastavljen od uobicajenih stavki, plus dela zakona o javnom informisanju, kome i blog podleze- znaci nema nekih nelogicnih, suvisnih i nekorektnih delova,...a pri tome, jedva da se i sprovodi.

cetvrto- moderacija je vise nego umerena, skoro da se ni ne mesa previse.

peto, kakav demokratski dijalog,...pa blogovi su puni nedopustivog fajta sa lcinim vredjanjem i kojecime takvim, pa to nije ni dijalog, a kamo li demokratski,...tebi bi recimo brisanje tako necega znacilo da onda blogovi nisu vredni paznje ili sta, da je ugusena sloboda govora,...

mozda bi bilo realnije i svrsishodnije da se malo svi presaberu i ucestvuju manje ostrasceno, a sa vise pristojnosti, nego sto se insistira na daljem urnisanju ovog mesta.

shmoo

...

Но, није ни битно ко брише коментаре и ауторске текстове на Блогу Б92.

Суштина је у томе да је то једна најобичнија умоболија, односно показатељ стања у којем је мозак тих људи који то раде и који не схватају да таквим потезима свакако неће добити од већине осталих учесника блоговања на Блогу Б92 ништа друго сем дубоког презира.
...

Šmu, nisi ti to nešto dobro analizirao.
Jer - dobar deo blogera će ti ti reći kako je to uklanjanje komentara upravo zbog zaštite kulture dijaloga i bla, bla, bla, ...
Jer - na njihovu nesreću, oni ne znaju šta je sloboda misli i njihovog iskazivanja.
No, oni nisu krivi zbog te svoje insuficijencije.
Ali su zato u stanju da ispišu brdo ničega kako bi tu praksu pravdali.

uklanjanje komentara

Ma neka uklanja koliko i ko hoće.
Ovde su pravila takva, javna, jasna, svi smo ih unapred prihvatili i sa te "demokratske" strane problema nema.
Nego meni je ovaj konkretan slučaj čudan. Nema ni jednog razloga da bilo kome zasmeta sasvim benigna izjava da bih ja postavio Pajićevu pesmu, da me Tasa nije pretekao.
Stajalo je u tom komentaru još da je to dobra pesma i da bi bilo zanimnjivo da obrazložimo što smo birali baš ove pesme koje smo postavljali.

Ništa ružno, ništa provokativno, pa mi zato čudno.

I ipak verujem da je neko kliknuo delete slučajno.

hoochie coochie man

uklanjanje komentara

Ma neka uklanja koliko i ko hoće.
Ovde su pravila takva, javna, jasna, svi smo ih unapred prihvatili i sa te "demokratske" strane problema nema.
Nego meni je ovaj konkretan slučaj čudan. Nema ni jednog razloga da bilo kome zasmeta sasvim benigna izjava da bih ja postavio Pajićevu pesmu, da me Tasa nije pretekao.
Stajalo je u tom komentaru još da je to dobra pesma i da bi bilo zanimnjivo da obrazložimo što smo birali baš ove pesme koje smo postavljali.

Ništa ružno, ništa provokativno, pa mi zato čudno.

I ipak verujem da je neko kliknuo delete slučajno.

I šta tu ima da se ne razume?

angie01, j_grandson, hoochie coochie man, mikele9

Све је то у реду и са највећим делом овога што сте вас четворо рекли се и сам слажем.

А немам ниједан једини разлог да не верујем Микелеу јер о њему мислим исто што и Анђа и никада, ама баш никада, не бих ни помислио на њега.

Али чињенице су следеће:

1) коментара нема, обрисани су;

2) коментаре на било ком блогу може да уклања само модерација или домаћин тог блога (исто важи и за уводне текстове на сваком блогу којима се поставља одређена тема - дакле, само аутор може да уклони свој текст или то може да уради модерација, нико други).

И да поновим, уопште није важно КО је уклонио овде код Микелеа те коментаре.

Суштина је у томе да се таквим чином наставља једна ружна пракса која јесте урушила ово место - Блог Б92.

Урушила га је много више и горе од овога што ти наводиш као разлог, Анђо.

Јер тако је, Анђо, ово место јесте урушено, урнисано како ти кажеш. А прави разлог за урушавање овог места, Блога Б92, јесте управо у оваквим бесмисленим потезима брисања коментара или ауторских текстова који никога лично и појединачно нису увредили јер се никоме лично и појединачно од учесника нису ни обраћали, нису вулгарни, не шире говор мржње, дакле ни у чему нису прекршили дисклејмер, него су уклоњени само зато јер се не допадају некоме ко има супротно мишљење од онога изреченог у тим коментарима или ауторским текстовима.

То је прави разлог урушавања овог места.

И зато за мене тај чин брисања таквих коментара с којиме се неко није сложио јер има супротно мишљење иако у тим коментарима није прекршен дисклејмер и јесте умоболија.

Или може да буде и чин некакве личне мржње према ономе чији су коментари обрисани али тек за то не видим ниједан разлог јер ја барем (не знам за Хучија) никога са овога Блога Б92 лично и не познајем. Па би то тек, такав чин из личне мржње, била умоболија на квадрат.

И због тога, Анђо (а и сви ви остали блогери на Блогу Б92) ови моји коментари уопште нису без везе. Они говоре управо о томе о чему и ти, Анђо, говориш... И Јелица такође... И баш зато и треба да причамо о томе и зато ови коментари уопште нису ни без везе ни непотребни. Тичу се опстанка Блога Б92.

И управо говоре о најважнијем разлогу зашто се Блог Б92 гаси јер је таквим бахатим, насилничким и нетолерантним "уређивањем" урнисан.

И ови моји коментари тичу се директно опстанка овог места на којем сви ми волимо да се окупљамо, па да се мало волимо, мало свађамо, мало убијамо време, мало нешто ново научимо, а једино чега мислим да овде не би смело да буде јесте да се међусобно мрзимо јер не мислимо исто о свему што причамо.

Тек када будемо превазишли ту личну мржњу према другим појединцима на Блогу Б92 због различитих мишљења и када будемо остали само са оним да се волимо, мало свађамо, мало убијамо време, мало нешто ново научимо, можемо да се надамо да ће ово место и опстати. У супротном, наставиће да умире полако и на рате као што је то случај у последњих пар година.


Завршићу са оним што сам линковао испод песме Србија Петра Пајића још у првом свом коментару овде код Микелеа питајући вас да ли да болдујем целу ту песму или само неке њене делове као што је то учинио Микеле са Србијом Оскара Давича.

Мислим да је тај цитат (уз оно Пајићево "Ја сам био у Србији, Србија је на робији" ) најпримереније за крај ове расправе о брисању коментара на Блогу Б92 за које не постоји никакво оправдање осим да се онај који их је обрисао не слаже са мишљењем изнесеним у тим коментарима.

Бије батинаш, богме својски распалио
пуца нам кожа, лете мрвице меса;
бије сат, бије два, бије три,
откуд му толико штапова и беса?
Удара богато, удара од свег срца,
већ му се лице од напoра криви,
губи дах, застаје, предише, више не може,
и пада мртав уморан,
а ми живи.

Поређају нас везане уза зид,
пуцају у нас – прска нам лобања,
прска цеваница, подлактица, коска,
отежасмо од олова у телу.
Дође и вече. Уморили се стрелци.
Одвезују нас, псују нам Бога и мајку.
Са стрељања се враћамо кући
ко с посла,
и док се у кујни подгрева вечера
жене нам крпе рупе у оделу.

После вечере прегледам домазлук:
закрпим кров, подупрем ограду,
накупим кишницу у каце и араније.
Уто и спавању време. Пре но заспим
кажем жени: вешаће ме у пет,
гледај да ме пробудиш нешто раније.

Ујутру вешала, нова новцата, чврста,
ужад јака, џелати обучени,
- руку на срце, ничему замерке нема.
Вешају нас брзо, вешто и лако.
Висимо тако обешени до мрака,
време је вечери, скидају нас, - ми живи,
сви нас туку и псују; али ако.

Сутрадан зором довуку грања и дрва,
наслажу ломачу, за њу нас голе вежу,
принесу шибицу, потпале,
и гори тако, гори недељу дана,
цела варош од пепела посиви.
Кад све догори, ми изађемо из дима,
краљица пада у несвест, а краљ
трља очи и гледа нас запрепашћен:
Сунце вам ваше, па ви опет живи!


Растржу нас коњма на репове, распињу нас на точку,
секу нам главе, руке и ноге – страшно!
Стрељане нас вешају, поклане нас гуше,
не знамо зашто, а није ни важно.

Судијама је већ свега тога доста!
Смењују стрелце, отпуштају војнике,
џелате вешају – они им као криви.
Па опет на нас: те топузином, те топом,
те вешај, те сеци, те кољи!
А ми живи.

Није ту нешто у реду, шапће народ,
то неко штити судије од греха!

А и нас каткад хвата зебња пред сан:
нисмо бесмртни, неће то дуго овако,
доћи ће једном и нама крај,
нећемо издржати,
и умрећемо
од смеха.

(Љубомир Симовић: Балада о Стојковићима)

Али чињенице су следеће:

.............

j_grandson Mislim, pomalo mi je i debilno o tome diskutovati.

Pa kako da diskutuješ kad te stalno brišu i isključuju mikrofon. Diskusija između reinkarnacija.

BIĆE BOLJE!
Evo samo što nije - kolko već od ponedeljka