Kada maska padne

 Već duže vreme se priča o stanju kulturnih institucija u Srbiji, njihovim problemima i zanemarivanjima.

Ja ne znam da li znate da na opštini Palilula, kada se pređe Pančevac, ima samo jedna srednja škola, poljoprivredna, dok drugih srednjih škola strukovnih, gimnazija, muzičkih škola uopšte nema. Sa leve obale Dunava, ne postoji ni kulturni centar, bioskop, pozorište. Opština Palilula je čini mi se druga po veličini opština u Beogradu. Doduše, stanovnici čuvene ČČA kako nazivaju taj kraj, nemaju ni kanalizaciju.

Imamo na opštini Palilula KC „Vlada Divljan“, ali treba preći Pančevac i doći do grada, ne samo na predstavu ili koncert, već i da bi se upisala škola, gimnazija, muzička škola, da bi se ostvario neki normalni obrazovano kulturni život.

Što se tiče onoga što imamo, na to ne obraćamo dovoljno pažnje. Jasna Dimitrijević, već  dugo apeluje da je Kolarac pred gašenjem. Od Januara meseca ove godine ne mogu da ostvare dobit, jer je većina koncerata otkazano, a prostor koni se izdavao, više se ne izdaje..Kao što je poznato, sve je stalo. Kako je došlo do toga da se jedna takva institucija od nacionalnog značaja dovede u stanje pred gašenje?

Ni na ovo pitanje nemam odgovor.

Ali znam jednu stvar, ove maske što nosimo zbog KORONE, nosimo ih vec skoro trideset godina unazad preko očiju, i svaki put kažemo sebi, to nije moj posao. Dobro je što su promenile mesto, pa se i pogled malo razbistrio, a sada kada su preko usta ne može da se kaže, nije moja stvar.

Ljudi koji ne cene svoju istoriju i kulturu nisu ništa drugo do pesak na vetru.

Mene majka u pesak nije zasadila, a  verujem da ni vaše majke nisu vas, samo je pitanje da li ćemo uključiti male sive ćelije i početi da se trudimo oko budućnosti naše dece. Sačuvajmo kulturu, sačuvajmo obrazovanje, sačuvajmo pravo da naša deca imaju izbor, i napravimo im škole i pozorišta, dajmo šansu životu.

Dajmo im bolje sutra, jer će vetar dunuti, ali ih tada oduvati neće.

Dobro je da je maska sklonjena sa očiju, da slepi ne hodamo pustarama,već da se potrudimo, svako od nas pojedinačno za bolje sutra.

U umetnosti maska je apsolutno čudo, ali živeti stalno sa njima je užasno naporno.

Za početak možemo sačuvati Kolarac, a onda izgraditi i obnoviti škole i druge kulturne institucije ne samo u Beogradu, već širom Srbije.