Društvo| Zdravlje

Izašao iz kovid bolnice

amika RSS / 08.08.2020. u 20:39

ИЗАШАО ИЗ КОВИД БОЛНИЦЕ

Меил мог школског друга и сарадника:

 Данас сам после две недеље  инфузија и осталих трансфузија изашао из ковид болнице XY. Чудо светско  је одустало од мене ,  ваљда сам   компликован и неукусан .

 Пред одлазак у болницу одштампао сам нулти примерак књиге и тако  завршио епопеју  тврдоглавости.

 Ако будем описивао ковид болницу морао бих преходно добити агреман од Кафке. Мислим на атмосферу,  Тај канцер од страха  са  крацима    немуште панике (сети се Мунка), која  витла собама, над људима   предатим  безнађу, сумњама, незнању у ком су стадију . Дал’ је пресуда жив јал мртав.

 Особље је  једна  огромна колона свемираца у заштитним оделима,  видиш им само уморне очи. То што  они носе,  тај терет и задатак нико није нашао за потребно да  како ваља опише, већ  се надјебавају политичари. Срамота,

 Написао сам песму  у  том амбијенту ако је пронађем  послаћу ти.

.ПС. Докторка која ме је чула како певам наполитанске песме на тераси да храбрим себе и друге  у свем оном очају  дала је свој пресудну глас да изађем иначе би ме  преместули у  "халу " јер се XY враћа  основној намени.

У прави си ти ја сам доиста незгодан тип: жив печен недопечен па препечен..

Са мојим кормидибитетима: срце, астма, шећер право сам чудо од тврдоглавог преживљавања. То су иначе  три кључне браве за  болест да се увуче.. 

 

4860C577-D96E-4264-A394-27EC8B903D77_w1200_r1.jpg

 Прича лекарке Татјане Петровић.

 Како каже – рад под пуно опремом је додатно отежан.

"Прво испод те опреме слабије чујете, сви вичемо тамо, па онда слабије видите, магле вам те наочаре. Па смо примењивали неке ронилачке штосове, да се намажу наочари пљувачком или алкохолом, и заиста помаже, мање магли. Онда и тај визир који је исто пластика, па мутно. А да не причам да временом немате ни ви сами довољно кисеоника испод све те опреме", све су то изазови са којима се суочавају анестезиолози.

О томе шта јој пролази кроз главу у тим тренуцима, Татјана Петровић овако описује:

"Да ли ћете прво одговорити задатку, да ли ћете прво ви остати на ногама, а не пасти у несвест. То су биле неке прве реакције, наравно жив се човек на све навикне, па и на те услове. Нашли смо неке своје компензаторне механизме како да се савладамо. Тих шест сати стварно, стварно није ни мало лако, морате да будете у доброј кондицији и да вам мозак ради сто на сат, што би се рекло. Јер кад је мозак мало поспан, ризикујете да можда случајно нешто превидите, не видите добро. Тако да кад сам осећала умор ја кажем: ‘Чекај, стани, концентриши се’. И онда извучете све неке своје снаге из себе, да ту смену одрадите како треба".

По завршетку смене, потребно је уложити додатни напор да се сва заштитна опрема скине.

"Кад завршим смену, пошто смо онако хипоксични (мањак кисеоника у ћелијама, прим.аут.), колега који нас смењује, који долази да ме смени, он се обукао, што ми кажемо, дошао је свеж мозак, стоји поред и гледа како ја свлачим све то, јер је свлачење врло критичан моменат када можете да се заразите. Значи свуда на том скафандеру, визиру, рукавицама, свуда ипак постоје честице КОВИД вируса и онда врло обазриво се свлачите, да то не лети на све стране", наводи Татјана Петровић.

"Онда и када се свучем онда морам врло детаљно и пажљиво, малтене хируршки да оперем руке дезифицијенсом и до куће да се трудим да не пипнем лице, пошто на коси најчешће остају те партикуле, пошто је велика честица. А онда кад дођем кући онда прање косе, туширање", описује анестезиолошкиња процедуру која следи по повратку из болнице.

"Тих осам сати без воде учини своје, па организам дехидрира и онда кад скинемо сву ту опрему, поготово маску, наочаре, онда имамо онако разне бразде по лицу", каже Петровић.

'Имате два-три минута да решите дисајни пут'

О искуству рада са пацијентима оболелим од КОВИД-19, анестезиолошкиња Петровић каже да без обзира што су професионалци, нису имуни на емотивне моменте и да оно што су видели и доживели не заборављају лако.

"Пацијенти су увек преплашени, поготову кад кажете некоме: ’Знате шта, ви имате корона вирус’, а они су пре тога слушали на ТВ-у и гледали како је то било пре пар месеци у Кини, па у Италији, па наравно да никоме није свеједно", наводи Татјана Петровић.

Код критичних пацијената свака секунда може значити разлику између живота и смрти.

"Човек кад губи дах, рецимо, кад нема добру размену кисеоника на нивоу плућа, први симптом је, што лаик може да примети, каже: ’Види модра му уста’. Онда се мери та сатурација, сатурација значи засићеност црвених крвних зрнаца кисеоником и то нам је неки параметар да ми видимо да ли постоји проблем у размени гасова у самим плућима и наравно ту су још и неке гасне анализе које ми узимамо из артеријске крви, али ако видите што каже народ ’Црн ко земља у лицу’, то већ сами знате да му је сатурација 50%, не требају вам гасне анализе и онда је стављање на механичку вентилацију нешто што њему у том тренутку спашава живот", наводи Татјана Петровић и додаје:

"Тако да ви имате два-три минута да решите дисајни пут, да га ставите на машину, то су ти неки стресогени моменти и овако у мирнодопским условима, а камоли са пуном том опремом. Где ви слабије видите него иначе, и где некад морате и у кревету да интубирате пацијента, не само идеално на оном столу, а притом да штитите и себе и особље са којим радите".

 

 



Komentari (4)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Черевићан Черевићан 21:40 08.08.2020

трагом коморбидитета

никоме није свеједно

многи од нас ….....к'о изрешетани
враташцима а где пошаст вреба,
..............на личној је генетици тада
оћел заћи у те' ил' се .....усколеба
amika amika 11:24 10.08.2020

Re: трагом коморбидитета

на личној је генетици тада


Вирус нас учи елементарном животу. Нема више спетакла, разбарушености, индивидуалност је затворена у себе саму. То је 19. век, са сачуваном техником и техночогијом, надам се.
g.radicevic g.radicevic 12:12 11.08.2020

zasluge

Особље је једна огромна колона свемираца у заштитним оделима, видиш им само уморне очи. То што они носе, тај терет и задатак нико није нашао за потребно да како ваља опише, већ се надјебавају политичари. Срамота,


treba neko i zasluge da pobere...

inače kakva svrha od političara




amika amika 21:31 12.08.2020

Re: zasluge

treba neko i zasluge da pobere...

inače kakva svrha od političara


Живот са короном - ко се томе прилагоди, преживеће. Стари модели спектакла и масовне продаје су прошли, имаћемо позоришта и концерте на трговима и продају у парковима. А таман смо изградили све те огромне, херемтички затворене супер - макси - екстра - гранд - маркете и тржне центре.

Живот са короном - то је велика тема за сутра и следеће године.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana