Popara kao vest

A sta si obozavao da jedes u detinjstvu?

Svašta ali ako treba da izdvojim - pečurke u svim oblicima.

p.s i kesten pire.

A, vi ste protiv Popare?

jednarecfonmoi

Iznenadio si me sa ovakvim komentarom.Ne znam sta bih ti drugo rekla. Ako si ti srecan sad sa ispisanim, okej, uzivaj.....

Ne sme čovek više ni da se oduševi...

principessa_etrusca

Моја вест од прошлог викенда је сатараш, прсте да полижеш. Дивно летње јело, а нисам га јела годинама, можда и деценијама.

Eeee, sataraš se kod mene jede rutinski.
Mi najesen napunimo teglice satarašom (svežim), hermetizujemo teglice - i kada god hoćemo brzinski prilog, ubacimo teglicu ili dve u tiganj ... i očas posla gotovo.

Eeee, sataraš se kod mene jede rutinski.
Mi najesen napunimo teglice satarašom (svežim)

Zašto ga svi zovu sataraš kad imamo lep domaći naziv bećar paprikaš ili bećarac?
Bećarac je samo mešano povrće kome se uglavnom dodaju jaja pre prženja.

Promenio bih naziv ovog bloga u ,,sirotinjska funkcionalnost,, ili recepti lenjih domaćica od kojih se pravi filozofija.

Jesi li ti Čaki jeo Damije?

Jelo Damije potiče iz istočne Bosne. Ostaci hleba bar od 3 dana potope se u vodu i odstoje par sati da dobro asosuju. Jede se malom kašikom u društvu. Uzmeš zalogaj natopljenog leba i pre nego progutaš kažeš po izboru: Da mi je mesa. Sledeća kašika: Da mi je čorbe. I tako dok ne pojedeš. Otuda i taj ,,turcizam,, Damije. Možeš da ga upakuješ u teglice samo pazi da se ne uHbuđa.


Za Čakija, teglice i pošarano društvo.

principessa_etrusca

Моја вест од прошлог викенда је сатараш, прсте да полижеш. Дивно летње јело, а нисам га јела годинама, можда и деценијама.

Dragi su mi ti momenti kad kuvam nešto što me vraća u detinjstvo. Zato sam svojoj devojčici kuvala ta ista jela, da joj mirisi i toplina zajedničkog ručka ostanu kao lepe uspomene. I da jednog dana ona nekome to spremi i kaže "ovo me vraća u detinjstvo".

Zašto ga svi zovu sataraš kad imamo lep domaći naziv bećar paprikaš ili bećarac?

Sataraš i bećarac nisu isto jelo. Bar u mom vilajetu.

Sataraš i bećarac nisu isto jelo. Bar u mom vilajetu.

Ovisi od vilajeta

https://kuvarzapocetnike.blogspot.com/2010/09/becar-paprikas.html

solo

Sataraš i bećarac nisu isto jelo. Bar u mom vilajetu.

Ovisi od vilajeta

I to što kažeš.

j_grandson

principessa_etrusca

Моја вест од прошлог викенда је сатараш, прсте да полижеш. Дивно летње јело, а нисам га јела годинама, можда и деценијама.

Eeee, sataraš se kod mene jede rutinski.
Mi najesen napunimo teglice satarašom (svežim), hermetizujemo teglice - i kada god hoćemo brzinski prilog, ubacimo teglicu ili dve u tiganj ... i očas posla gotovo.

Recepat najlepse molimo!

Dragi su mi ti momenti kad kuvam nešto što me vraća u detinjstvo. Zato sam svojoj devojčici kuvala ta ista jela, da joj mirisi i toplina zajedničkog ručka ostanu kao lepe uspomene. I da jednog dana ona nekome to spremi i kaže "ovo me vraća u detinjstvo".

Mene svako malo uhvati neka ceznja za slatkom od sljiva jer je moja baka to pravila. Zanimljivo da je ona umrla kad sam imala samo osam godina ali slatko od sljiva, ustipci i jos ponesto urezalo se u secanje.
Onda redovno neko pocne da mi prica kako zna da naoravi slatko od tresanja, dunja, cega god. A slatko od sljiva ostaje zeznuto sa negasenim krecom i vadjenjem kostica vise u secanju nego da znam da ga iko pravi kod kuce.

Kada su nestale domaćice kao civilizacijska pojava nestala je i ova tvoja priča. Ostala su sećanja i Fast food. Na kraju će izbledeti i sećanja.
Jbg.

pa jeste tako, ali imam utisak da u tragovima postoji jos zelja da se sacuva citav taj segment. Vidis sta pisu dame ovde danas,juce.

Žene nemaju više vremena da se bave domaćinstvom, decom pa ni same sobom. Naše žene su posebno hendikepirane jer za razliku od žena sa ,,zapada,, nemaju ni dovoljno para da kompenzuju sve ono što su domaćice kao stub kuće i društva radile i značile. Ti rudimentarni pokušaji da se ,,vikendom,, setiš starih bakinih kolača doživljavam kao odlazak u muzej. Nije to - to.
No od kukanja nema selameta. Krenuli smo tim putem a već možemo da osetimo i naslutimo kuda to vodi.
Meni lično ova sećanja na prošla vremena izazivaju neku ,,žal,, ili nazovi kako god no svakako nisu nešto što me raduje jer me iznova vrati u realnost.
Ali vredi se nekad i prisetiti. Da se ne zaboravi.

jednarecfonmoi

Ima istine u ovome sto pises Solo

Raspad familije na globalnom nivou, kao osnovna celija drustva.
Majmunska spravica, mobilni (cell phones) jos vise doprinosi tome.
Koristim ga samo sa odredjenim ljudima, kad sam kod kuce; cim van kuce gasim sve.

Pohvala ludosti-od Erazma Roterdamskog iz 16. veka.
Primer iz sopstvene kuce.

Mama, jel mi mozes nesto spremiti za veceru?

Teksta kcerka majci iz svoje sobe na spratu.
Poslao sam je u p.m. i pitao dal je mogla da strci tih 12 stepenika, podigne dupe iz kreveta i sama to ucini.

Teksta kcerka majci iz svoje sobe na spratu.
Poslao sam je u p.m. i pitao dal je mogla da strci tih 12 stepenika, podigne dupe iz kreveta i sama to ucini.

solo

Eeee, sataraš se kod mene jede rutinski.
Mi najesen napunimo teglice satarašom (svežim)

Zašto ga svi zovu sataraš kad imamo lep domaći naziv bećar paprikaš ili bećarac?
Bećarac je samo mešano povrće kome se uglavnom dodaju jaja pre prženja.

Promenio bih naziv ovog bloga u ,,sirotinjska funkcionalnost,, ili recepti lenjih domaćica od kojih se pravi filozofija.

Jesi li ti Čaki jeo Damije?

Jelo Damije potiče iz istočne Bosne. Ostaci hleba bar od 3 dana potope se u vodu i odstoje par sati da dobro asosuju. Jede se malom kašikom u društvu. Uzmeš zalogaj natopljenog leba i pre nego progutaš kažeš po izboru: Da mi je mesa. Sledeća kašika: Da mi je čorbe. I tako dok ne pojedeš. Otuda i taj ,,turcizam,, Damije. Možeš da ga upakuješ u teglice samo pazi da se ne uHbuđa.


Za Čakija, teglice i pošarano društvo.

Što se mene tiče, ne osećam ushićenost ka mesu.
A mogu da pojedem i mesa.
Ali, čak i da je najmesnije meso, neću ga ni pogledati bez salate.
A samu salatu ću pojesti bez ikakvog mesa.
Mene žena, kada hoće da počasti, onda mi skuva, samo u blago posoljenoj vodi, prokelj (ja ga zovem zbog onih malih glavica - keljići), bez ikakvih začina sa Mauricijusa i slično.
Samo blago posoljena voda.

jednarecfonmoi

Solo, pa jeste tako, ali imam utisak da u tragovima postoji jos zelja da se sacuva citav taj segment. Vidis sta pisu dame ovde danas,juce.
Upravo zato je dobar primer slatko od sljiva za ovo sto ti kazes.

Ko su te dame?!
Nikove na sunce, dosta je bilo anonimnosti!

Nikove na sunce, dosta je bilo anonimnosti!

Ako ih ogoliš onda nisu dame. Neka ostanu dame, lepše je.

Ja u poparu mecem przeni beli luk, zena ne vole tako. Kajmak nemamo, a kad ga imamo traje jedan dan. U sataras stavljamo i pirinac koji se brzo kuva, basmarti. Svi mi zarobljeni vana imamo problem da prezivimo bez domace hrane. Kupujemo u nekoj prodavnici zdrave hrane gde su cene astronomske, a opet nisu zeljenog kvaliteta.

jednarecfonmoi

Ima istine u ovome sto pises Solo

Ma, Solo se zajebava.

Svi mi zarobljeni vana imamo problem da prezivimo bez domace hrane

Dobro, a šta fali lokalnoj hrani? Mislim, imaju i oni neki ekvivalent dobrom mesu, ribi, povrću? (Izvini ne znam gde se geografski nalaziš).
Ja sam godinama živeo "vana", i da - neke naše hrane se ponekad sećao, ali sam lokalnu kreativno koristio. Nisam "imao problem da preživim".

Definitivno nemaju (Norveska je u pitanju). Mislim moras da jedes lokalnu i 'kreativno je koristis', ali je ukus drugaciji. Recimo nema uopste da se kupi mladi sir, riba oslic, neka kasvetna kobasica ili zelena salata. Koliko god se trudili da nadjemo kvalitetnu govedinu, sarma nikad nema ukus kao u Srbiji. Slicno je i sa svinjetinom i piletinom. Ovcetina je ok, a volimo i ribu (losos i bakalar)
Upravo na tv-u ide prilog da su poceli seljaci da gaje kukuruz i da ce poceti da hrane zivotinje njime. Mozda je u tome caka.

Ribozom

Definitivno nemaju (Norveska je u pitanju). Mislim moras da jedes lokalnu i 'kreativno je koristis', ali je ukus drugaciji. Recimo nema uopste da se kupi mladi sir, riba oslic, neka kasvetna kobasica ili zelena salata. Koliko god se trudili da nadjemo kvalitetnu govedinu, sarma nikad nema ukus kao u Srbiji. Slicno je i sa svinjetinom i piletinom. Ovcetina je ok, a volimo i ribu (losos i bakalar)
Upravo na tv-u ide prilog da su poceli seljaci da gaje kukuruz i da ce poceti da hrane zivotinje njime. Mozda je u tome caka.

Kada čitam ovo o klopi naših koji sada žive negde dalje, zapitam se kao su dotični domoroci uopšte i živi.
Pre iks godina išao ja da savetujem nekoliko godina u jednu zemlju.
Pitali me kada sam odlazio - kako ćeš ti tamo bez krmetine?
Jebote - mogao bih 100 godina bez krmetine - da se nisam kontrolisao, ugojio bih se 100, a ne samo 10 kila.

Upravo na tv-u ide prilog da su poceli seljaci da gaje kukuruz

Taman sad lepo da pokose žito, a pred Božić mogu i kukuruz da beru.

Pre iks godina išao ja da savetujem nekoliko godina u jednu zemlju

solo

Pre iks godina išao ja da savetujem nekoliko godina u jednu zemlju

Uvek, ali uvek, ovi likovi oko Njega nose beležnice i olovke da uhvate i ovekoveče svaku Njegovu mudrost. Neverovatno i zabavno!
Šta li rade oni s tim beleškama uveče, recimo? Nije valjda da ih čuvaju?!

Ribozom

Ja u poparu mecem przeni beli luk, zena ne vole tako. Kajmak nemamo, a kad ga imamo traje jedan dan. U sataras stavljamo i pirinac koji se brzo kuva, basmarti. Svi mi zarobljeni vana imamo problem da prezivimo bez domace hrane. Kupujemo u nekoj prodavnici zdrave hrane gde su cene astronomske, a opet nisu zeljenog kvaliteta.

Ja upravo sada, prvi put u životu, sama pravim kajmak, onaj najlepši, mlad.

U supermarketima se može kupiti ali mi cesto povuče miris od susednih đakonija i onda mi proradi živac, em platila em miriše na papriku u pavlaci koja je u posudi pored kajmaka.

Naši seljaci donose na pijacu sveže mleko, smešno mala cena, dve litre za jedan evro. Imam svog dobavljača a on čuva mušterije kao oči svoje, sve u frižideru donosi na pijacu i nikad se nije desilo da mleko miriše na nešto drugo.
Neopisiv je sladak miris kuvanog mleka, i kasnije, debljina kajmaka koji se može skinuti. Žut a debeo. Malo posolim pa u feižider, u hermetički zatvorenoj kutiji. Za nedelju dana imam skoro pola kile kajmaka....eeeee, onda kada obarim krompir pa na vruć krompir stavim kašiku kajmaka a on se topi....ili na kačamak.....ili na proju, već ispečenu, kao prilog.....ili na vruću lepinju...ili....

mariopan

Ribozom

Ja u poparu mecem przeni beli luk, zena ne vole tako. Kajmak nemamo, a kad ga imamo traje jedan dan. U sataras stavljamo i pirinac koji se brzo kuva, basmarti. Svi mi zarobljeni vana imamo problem da prezivimo bez domace hrane. Kupujemo u nekoj prodavnici zdrave hrane gde su cene astronomske, a opet nisu zeljenog kvaliteta.

Ja upravo sada, prvi put u životu, sama pravim kajmak, onaj najlepši, mlad.

U supermarketima se može kupiti ali mi cesto povuče miris od susednih đakonija i onda mi proradi živac, em platila em miriše na papriku u pavlaci koja je u posudi pored kajmaka.

Naši seljaci donose na pijacu sveže mleko, smešno mala cena, dve litre za jedan evro. Imam svog dobavljača a on čuva mušterije kao oči svoje, sve u frižideru donosi na pijacu i nikad se nije desilo da mleko miriše na nešto drugo.
Neopisiv je sladak miris kuvanog mleka, i kasnije, debljina kajmaka koji se može skinuti. Žut a debeo. Malo posolim pa u feižider, u hermetički zatvorenoj kutiji. Za nedelju dana imam skoro pola kile kajmaka....eeeee, onda kada obarim krompir pa na vruć krompir stavim kašiku kajmaka a on se topi....ili na kačamak.....ili na proju, već ispečenu, kao prilog.....ili na vruću lepinju...ili....

Meni je to svejedno.
Šta ima veze ako se malo oseti na drugu hranu?

Taman sad lepo da pokose žito, a pred Božić mogu i kukuruz da beru.

Nisu ga sad posejali, vec je narastao dva metra, skoro za branje. Beli, verovatno je otporniji na temperaturu.
Zapravo je najfascinatnije to sto za svaku kravu ima kamera i on konstatuje da je na osnovu reakcije video da krave mnogo vole da jedu kukuruz. Toliko je robotizovana stala da se setih alseonova i nasih programera kako bi automatizacija stala u Srbiji bio divan posao za njih.

U supermarketima se može kupiti ali mi cesto povuče miris od susednih đakonija i onda mi proradi živac, em platila em miriše na papriku u pavlaci koja je u posudi pored kajmaka.

Pa ovo stvarno nema smisla, sad i paprika u pavlaci

Pa ovo stvarno nema smisla, sad i paprika u pavlaci

Jel se zezaš ili misliš ozbiljno?

Ljute male babure punjene pavlakom, uh!

Fabrički je pavlaka svuda, i unutra i okolo.

To otvara apetit (uz rakijicu) dok čekaš glavno jelo.

Nisu ga sad posejali, vec je narastao dva metra, skoro za branje. Beli, verovatno je otporniji na temperaturu.

Ma zezam se, naravno, nego me setilo da je myž pričao kako je tamo video još zeleno žito u vreme kad se kod nas uveliko kosi. I rečeno mu da tamo žetva bude mnogo kasnije, pa po toj ligici računala kad će kukuruz.

milisav68

Pa ovo stvarno nema smisla, sad i paprika u pavlaci

Jel se zezaš ili misliš ozbiljno?

Ljute male babure punjene pavlakom, uh!

Fabrički je pavlaka svuda, i unutra i okolo.

To otvara apetit (uz rakijicu) dok čekaš glavno jelo.

Ja ih obožavam, kao i mlad kajmak, ali sve zasebno sa svojim mirisima i ukusima.
Šta ću kad sam uvrnuta što se toga tiče.

Ja ih obožavam, kao i mlad kajmak, ali sve zasebno sa svojim mirisima i ukusima.

Ma to je ok, nego ne razumem kako može da povuče miris ako je fabrički upakovano.

Ribozom

U supermarketima se može kupiti ali mi cesto povuče miris od susednih đakonija i onda mi proradi živac, em platila em miriše na papriku u pavlaci koja je u posudi pored kajmaka.

Pa ovo stvarno nema smisla, sad i paprika u pavlaci

Da znaš kako je dobra peške bi došao da je kupiš. E, to ne znam da pravim. Em ti treba ljutkasta paprika (mislim da je somborka) em je to sve potopljeno u pavlaku, pa ljuto a sveže, sve hrska ona paprika...mmmmm...e, to je prava hrana. Sve prirodno i domaće.

milisav68

Ja ih obožavam, kao i mlad kajmak, ali sve zasebno sa svojim mirisima i ukusima.

Ma to je ok, nego ne razumem kako može da povuče miris ako je fabrički upakovano.

Nije fabrički upakovano. To je u otvorenim posudama i meri se na vagi, koliko ti želiš, a sve posude su zajedno u jednoj hladnoj vitrini gde su i sirevi svih vrsta i kajmak.
Recimo u Maksiju baš tako mere i te paprike i kajmak, sve je otklopljeno i zajedno. Stave ti koliko želiš u male plastične posude i u tome nosiš kući.

Edit

Koliko meni smeta kad se mirisi pomešaju samo jedan primer:

U Atini kupim alvu koja je bila u istoj hladnoj vitrini sa nekim suvomesnatim đakonijama....i vratila sam im, nije se mogla jesti. Naravno da su uvažili i odmah su premestili alvu u drugu vitrinu. Taj komad alve odakle seku deo za kupce veliki je i težak oko 2,5 kg, pa seku koliko ti želiš a drže na hladnom. Možes da zamisliš ukus sa šunkom? Ja ne mogu. A obožavam njihovu alvu.:(

Nije fabrički upakovano. To je u otvorenim posudama i meri se na vagi, koliko ti želiš, a sve posude su zajedno u jednoj hladnoj vitrini gde su i sirevi svih vrsta i kajmak.
Recimo u Maksiju baš tako mere i te paprike i kajmak, sve je otklopljeno i zajedno. Stave ti koliko želiš u male plastične posude i u tome nosiš kući.

A-ha, ma jeste to fabrički, nego to je takozvani refuz, gde se štedi na ambalaži (pa može da se spusti cena), i stiže u velikim kantama.

To kupujemo tamo gde smo "dobri" sa prodavcima, pa nam oni "prepuruče" šta da kupimo, pošto to zna i lepo da odstoji, pa zato "povuče" miris.

Koliko meni smeta kad se mirisi pomešaju samo jedan primer:

Ma ne da smeta nego je osnovno da hrana ima svoj miris.
Čim se nešto poremeti oriđe te apetit. Nije se jednom desilo da zbog toga ostavim jelo.
Nego, sad si me podsetila studentskuh dana.
U moje vreme se u studentskoj menzi sjajno jelo. Imali smo novčane bonove a u ponudi bilo svega. Od roštilja, tvrdih sureva, pečurki na žaru, preko svega kyvanog, do minjona raznih vrsta.
I to sve bilo jako jeftino a sasvim dobrog kvaliteta. Pazi kad dođeš u sutuaciju da ti presedne vešalica il pohovani kačkavalj.
I kuvanajela bila solidna. Ali...
Sva jela su imala isti miris. Verovatno povuku jedno od drugog, il šta već.
Onda dođeš kući i sav srećan se najedeš graška il paradajz čorbe, al to bude sa svojim pravim mirisom, da ga osetiš.

zilikaka

Koliko meni smeta kad se mirisi pomešaju samo jedan primer:

Ma ne da smeta nego je osnovno da hrana ima svoj miris.
Čim se nešto poremeti oriđe te apetit. Nije se jednom desilo da zbog toga ostavim jelo.
Nego, sad si me podsetila studentskuh dana.
U moje vreme se u studentskoj menzi sjajno jelo. Imali smo novčane bonove a u ponudi bilo svega. Od roštilja, tvrdih sureva, pečurki na žaru, preko svega kyvanog, do minjona raznih vrsta.
I to sve bilo jako jeftino a sasvim dobrog kvaliteta. Pazi kad dođeš u sutuaciju da ti presedne vešalica il pohovani kačkavalj.
I kuvanajela bila solidna. Ali...
Sva jela su imala isti miris. Verovatno povuku jedno od drugog, il šta već.
Onda dođeš kući i sav srećan se najedeš graška il paradajz čorbe, al to bude sa svojim pravim mirisom, da ga osetiš.

Meni to ne smeta!
Možda stoga što nisam prefinjen i istančan?
A možda i stoga što nisam kenjkav po pitanju hrane da mi 'svaka dlaka smeta'.

Ta paprika u pavlaci je stvarno dobra stvar.

Imao sam prilike da vidim kako se to izvorno pravilo, odakle je to nastalo. Na kolibama po Južnom Kučaju osim sira bilo je i kiselog mleka ali kako ga održati? Svaka koliba imala je i malu baštu. Kad stigne prva paprika tad se kiseli mleko. Sipa se u cilindričnu čabricu specijalno namenjenu, ubaci pokoja jutrošnja paprika i pritisne drvenim pokllpcem pasent kao klip. Poklopac je perforiran. Do sutra ujutru siđe za prst-dva i istera surutku. Surutka se odlije svinjama,poklopac-klip podigne i sipa taze kiselo mleko i danas uzrela paprika. Tako danima-nedeljama do vrha i zadnja surutka ostaje kao čuvar. To zri 40 dana i ujesen vozi u selo.

Ukus? Nije normalno koliko je dobro. Nisam ni znao da to posoji jer nije se iznosilo na pijacu u prodaju nego samo za kućnu potrošnju.

nikvet pn

Ukus? Nije normalno koliko je dobro. Nisam ni znao da to posoji jer nije se iznosilo na pijacu u prodaju nego samo za kućnu potrošnju.

Bilo je po nekim lokalnim kafanama.Ja sam to prvi put video/probao pre jedno 30 godina u jednoj takvoj na periferiji Kraljeva, i pao na dupe :)

Nema to dok ga braća Madžari ne ožežu!

Mačak preporučam štrukle po receptu druga Jože na kumrovački način.
Za Mačka i ostalo antikomunjarsko društvo.



Ako nisi biJo u Kumrovcu Čaki mali podsjetnik.

Moj prilog temi:

Da isprobam način stavljanja zimnice u tegle pomoću mašine za sudove za pasterizaciju, što pišu mlade domaćice da se može, napravila sam na taj način 4 tegle kompota od bresaka...i za sada se odlično drže.

Proveravam da li to stvarno može da zameni pasterizaciju na onaj starinski način, i za breskve vidim da može. Sad još planiram i od krušaka....pa možda i od dunja kad im bude vreme.

Nisam ljuštila breskve, zato što je boja koja je u ljusci predivna roze i to daje onoj tecnosti posebnu lepotu a ako m8 bude smetala ta ljuska mogu da je otklonim i kasnije, pre serviranja.

Recept je jako jednostavan i zdrav jer nema konzervansa.

Breskve se iseku na kriške i slažu se u tegle, posipati šećerom. Četiri supene kašike šećera ide u svaku teglu. Kada se popuni nalije se vodom i hermetički zatvori zatvaračima za tegle. Proveriti da li zaptivaju, okrenete naopako i ako ni kap vode ne iscuri to je odlično zatvoreno.

Tegle poređati u mašinu za sudove na najjači program, bez deterdženta i da poslednja voda bude vrela. Moja mašina tako i radi. Ostavila sam tegle unutra da su vrele sve dok se sasvim ne ohlade.

I kompot je za sada odličan, ne kvari se a držim ga na sobnoj temperaturi. To je proba, da vidim da li recept radi, ako ne radi da batalim pos'o.

Uživajte u jednostavno spremljenim poslasticama koje možete imati i bez mnogo muke.

Ti kompoti mogu biti podloga za druge slatke đakonije, voćne salate ili ukras na torti, i uvek pri ruci.

jednarecfonmoi

Da li je iko ovde pravio slatko od sljiva koje gore pomenuh? Ako jeste, pohvale unapred. I da nam opise koliko je zeznuto a znam da jeste.

Nije mnogo zeznuto a nije ni mnogo posla. To radiš kad imaš vremena i volje a ne zato što moraš, pa zato i nije teško.

Kupiš čvršće šljive, ne smeju biti sasvim zrele i mekane. Na 1 kg šljiva ide 1250 grama šećera, otprilike.

Šljive se oljušte i pomoću drvceta (za ražnjiće) protera se koštica na drugu stranu i tako se izvadi da se ne pokvari oblik šljive. Spremiti čwtvrtine oraha onoliko koliko ima šljiva.

Razmutiti 200-300 grama kreča u 4-5 litara vode, sačekati da se voda izbistri a kreč slegne, pa ocediti samo tu vodu. U nju na nekoliko sati potopiti šljive, izvaditi, dobro isprati i ocediti u cediljki. Kad su dobro oceďene u svaku šljivu umetnuti četvrtinu oraha.

Ušpinovati šećer sa čašom vode i kad je već jako gust dodati šljive. Ne mešati
Na pola kuvanja dodati limun isečen na kolutove i možda malo limuntusa, štapić vanile ako neko voli. Kuva se uz lagano protresanje šerpe, skida se pena kao za svako slatko. Kada se dobije gustina sirupa isključiti šporet i slatko pokriti mokrom krpom na nekoliko sati.

Tada je moguće da voće pusti još malo soka i ako se to desi vraća se na kratko kuvanje, pa onda u tople tegle i gotovo je za upotrebu.

Nije nužno da kreč bude onaj u kamenu, "živi" kreč. On je donekle i opasan jer malo ko danas zna kako se njime rukuje i kako se "gasi", a isti efekat za čvrstinu voća se dobije i od kreča u prahu. To bi ti dao svako na prvom gradilištu ako ima otvoren džak, treba ti dve šake, ne više.

Ps
Nisam ga pravila odavno ali ako ti treba opis posla ja ti ga pišem pa ti odluči da li je mnogo ili malo posla. Ako ga ti napraviš napisi kako ti je uspelo?

Nema na cemu

Probaj sa malom količinom ako baš volis to slatko?

Ja volim slatko od dunja i pravim ga svake godine samo za sebe, niko drugi ga ne jede. Lako se pravi i brzo se skuva jer dunje imaju želatina u sebi pa je začas gotovo. I kako je ružičasto i ukusno, naročito kad nema ničeg slatkog u kući....

jednarecfonmoi

Za Mariopan - MARIopan a pesma je Parla mi d'amore MARIu, meni najlepsa verzija, Vice Vukov

Hvala

jednarecfonmoi

Za Mariopan - MARIopan a pesma je Parla mi d'amore MARIu, meni najlepsa verzija, Vice Vukov

Bljak!

Ja volim slatko od dunja i pravim ga svake godine samo za sebe, niko drugi ga ne jede. Lako se pravi i brzo se skuva jer dunje imaju želatina u sebi pa je začas gotovo. I kako je ružičasto i ukusno, naročito kad nema ničeg slatkog u kući....

Ја умем да правим китникес (али га не правим: дуње се не налазе баш лако, а китникес, quince cheese, се већ ионако често налази изложен у витринама са сиревима).

Za Mariopan - MARIopan a pesma je Parla mi d'amore MARIu, meni najlepsa verzija, Vice Vukov

Кад смо већ кренули down memory lane, када сам била клинка, код нас је живела једна Луција са Муртера, Луце, која је била онај тотални фан, куповала је све његове синглове, ишла на концерте и свугде лепила његове слике, па сам се и ја тада наслушала Вице Вукова.

Na festivalu "Pesma leta" te 1968. godine sudjelovali su Gabi Novak, Milan Subota, Ivica Šerfezi, Alenka Pintarič, Lola Novaković - Jovanović, Lado Leskovar, Arsen Dedić, Nada Knežević, Vice Vukov i Đorđe Marjanović. Festival je počeo u Srbiji, u Požarevcu 1. lipnja, a finale je bilo zakazano za 28. srpnja u Beogradu.

Glavni favoriti bili su Vukov i Marjanović, prvi s pjesmom „Darovi za svu djecu", drugi s pjesmom „Romanom". U Požarevcu najviše glasova publike dobio je Đorđe Marjanović, a s malom razlikom su iza njega ostali Vice i Lola Novaković. Do tada je sve bilo u redu, ali kada je narednih dana Vice pobijedio u Kotoru, Sarajevu, Mostaru, Herceg Novom, Makarskoj, Zagrebu, Opatiji i Portorožu te konačno stigao do finala u Beograd s osiguranim prvim mjestom, stvari su se počele mijenjati. U beogradskom NIN-u pojavio se tekst pod naslovom “Vicevi Vice Vukova", u kojem je novinar Džavid Husić objelodanio navodne nacionalističke ispade Vice Vukova:

U Dubrovniku je, delu publike koja mu je zviždala, rekao, pošto je rukom umirio gledalište i osmehnuo se: -Nemojte, ljudi, nismo u Beogradu.
-U Splitu je zaustavio jednog gledaoca koji mu je zviždao, i kad je ovaj rekao da je iz Beograda i da je zviždao kompoziciji, a ne pjevaču, Vukov mu je odbrusio: -Onda idi tamo, u svoju zemlju, pa zviždi!.
-U Subotici je Đorđu Marjanoviću opsovao „srpsku majku", a potpredsedniku opštinske skupštine dobacio: -Tako ti razgovaraj sa svojim zemljacima, a ne sa mnom.
-U Baškom Polju, u velikom i gostoljubivom vojnom odmaralištu, nije osvojio prvo mesto, pa je organizatorima prigovorio: -Pa da, prodali ste ulaznice Srbima, a naš hrvatski živalj stoji na žici.

Šibenik News

Emilia, zaista nista o njemu ne znam, sem glasa...

Progon i emigracija
Nakon što je 1967. na Krapinskom festivalu otpjevao pobjedničku pjesmu "Vužgi" i pri preuzimanju nagrade rekao da mu je "bila posebna čast odjenuti tu krasnu hrvatsku narodnu nošnju", postao je politički sumnjiv.[3] 1968. sudjeluje na putujućem festivalu "Pjesma ljeta", prilikom čega su mu organizatori iz beogradske Politike uručili bedž s natpisom na ekavici koji je morao nositi.[3] Vukov je zatražio da u svakoj republici nosi bedž na jeziku i pismu te republike, što je uzrokovalo daljnje neugodnosti.[3] Beogradske novine NIN od 13. listopada 1968. javno optužuju Vukova za šovinizam i nacionalizam,[4] nakon čega reagira republičko tužiteljstvo SR Hrvatske, podižući optužnicu koja je na sudu ipak propala. 1970. organizatori su na Krapinskom festivalu htjeli trobojnu hrvatsku vrpcu s narodne nošnje koju su nosili izvođači okrenuti naopako, kako bi pred Titom izgledala kao jugoslavenska, no Vice Vukov je takvu nošnju odbio.[1] Tijekom 1970. njegove se pjesme skidaju s programa Radija Sarajevo, kasnije i s ostalih radiopostaja u BiH, te su mu u toj republici zabranjeni nastupi. Pozivi za festivale pristižu sve rjeđe, zabranjena su mu gostovanja na televiziji, a već snimljene emisije se bunkeriraju. Progon poprima razmjere histerije, a Vukov se u tisku otvoreno naziva nepoželjnim pjevačem te se ignoriraju njegovi nastupi i uspjesi. U tom razdoblju postao je simbol Hrvatskog proljeća i masovnog pokreta, a bio je i član uredničkog vijeća Hrvatskog tjednika. 11. siječnja 1972. za velikog vala uhićenja proljećara tadašnja milicija mu pretresa stan.[3] U to vrijeme Vukov se nalazio na turneji po Australiji te se nakon supruginog upozorenja, u strahu od progona vlasti, ne vraća u Jugoslaviju, već odlazi u Pariz.[3] U isto vrijeme, sve njegove ploče bile su odmah povučene iz trgovina.[3]

Tijekom boravka u Parizu diplomirao je na Institutu za visoke međunarodne studije (Institut des Hautes Etudes Internationales) u okviru Sveučilišta prava, ekonomije i društvenih znanosti. 1976., nakon smirivanja situacije, odlučuje se vratiti u Zagreb. Tada je već njegova glazbena karijera okončana - razni festivali su mu zatvorili vrata, a bilo mu je zabranjeno javno nastupati. Vukov završava studij na Filozofskom fakultetu, diplomiravši talijanski jezik i filozofiju. Nakon završetka studija traži posao, ali zbog sudjelovanja u Hrvatskom proljeću jako ga teško nalazi. 1978. uspijeva pronaći posao u Nakladnom zavodu Matice hrvatske. Nastupi i putovanja bili su mu onemogućeni sve do 1989. Te iste godine izlazi mu album s novim pjesmama, ali bez njegova imena na albumu, što je bio jasan znak njegova povratka. Tijekom 1990. održao je uzastopni niz od 14 rasprodanih koncerata u Koncertnoj dvorani Vatroslav Lisinski,[5] postavivši još nenadmašen rekord.[2]

Politička karijera u Republici Hrvatskoj
Početkom devedesetih, nakon raspada Jugoslavije i osamostaljenja Hrvatske, bio je blizak sa tadašnjim predsjednikom Tuđmanom. No, ubrzo se razilaze zbog drukčijih političkih stavova, nakon čega pristupa Hrvatskoj narodnoj stranci. Iz HNS-a odlazi 1997. nakon pristupanja Hrvatskih nezavisnih demokrata toj stranci. 1999. objavljuje knjigu "Pogled iza ogledala" u kojoj su prikupljeni svi njegovi novinski tekstovi. Iste godine postaje član Gradskog savjeta Socijaldemokratske Partije Hrvatske. 5. siječnja 2001. imenovan je za veleposlanika Republike Hrvatske u Švicarskoj. 2002. izlazi mu knjiga "Tvoja zemlja, uspomene na 1971." Na izborima 2003. na listi SDP-a ulazi u Hrvatski sabor kao nezavisni zastupnik.

17. studenog 2005. u zgradi Hrvatskog sabora spotiče se na stepenicama i pada, pri čemu zadobiva teške ozljede glave. Bio je hospitaliziran i podvrgnut operaciji, nakon koje je pao u komu. U studenom 2007. liječnici objavljuju kako povremeno dolazi svijesti i kako mu je zdravstveno stanje stabilno.[6] 24. rujna 2008. nakon 34 mjeseca borbe za život, preminuo je u Specijalnoj bolnici za plućne bolesti u Rockfellerovoj ulici u Zagrebu, u 72. godini života.[7]

Bio je član Hrvatske glazbene unije i Hrvatskog helsinškog odbora te osnivač Lions kluba u Šibeniku. 1995. godine dodijeljen mu je Red Danice hrvatske s likom Marka Marulića.[2]

Emilia, zaista nista o njemu ne znam, sem glasa...

Ja znam da je on bio ignorisan u kući, dok sam bila dete.
Otac je na njegovu pojavu gasio TV sa kratkom opaskom: "Ustaša".
Tako da mu ni glas nisam upamtila, niti jednu pesmu.

A glas....isto me vodi kao i Princezu,u detinjstvo. Slusala sam ovu verziju sa kasetofona, mama je pustala. Lepa mi je prica za Luce..

Мој тата је пуштао верзију Марија Ланце. :)

Tako da mu ni glas nisam upamtila, niti jednu pesmu.

Интересантно је да се ни ја не сећам ниједне песме, само његовог чистог тенора.

Znam i ovu verziju:), al meni ova VV se najvise svidja, stvar ukusa a mozda i secanja.

Мени је ипак најдража верзија моје маме. :)
(Њен репертоар је еклектичан, али ипак највише француски. Пиаф, Трене, Азнавур,...)

principessa_etrusca

Tako da mu ni glas nisam upamtila, niti jednu pesmu.

Интересантно је да се ни ја не сећам ниједне песме, само његовог чистог тенора.

Ni ja se ne sećam, a sve ovo o njemu uopste nisam znala.

jednarecfonmoi

Znam ovo Princezo:))

E sad, ne vredi, bas si me "nasla" i bezobzira sto ce biti komentara i prevrtanja ocima, ja sam odrasla uz fr sansone. Ali kao sto kad slusam dzez najcesce je to Ela, tako sto se tice sansona to je Žulijet Greko. Nju obozavam. Ona sad ima 93 godine i zamalo da uspem da odem na koncert pre par godina, duga prica. Sad vise ne nastupa.

I ok, nek bude sad opet zgrazavanje i uzasavanje, ali njene pesme stvarno dobro pevam. Osecam to, blisko mi je.

Hvala tebi za inspiraciju i za ove mikro pricice iz doma tvog.

Njaoooo!

mariopan

principessa_etrusca

Tako da mu ni glas nisam upamtila, niti jednu pesmu.

Интересантно је да се ни ја не сећам ниједне песме, само његовог чистог тенора.

Ni ja se ne sećam, a sve ovo o njemu uopste nisam znala.

Kakvo ste mi vi Srbi :)
Vice Vukov=hrvatski nacionalizam, to je bila azbuka.
Ali nije bio proustaški nego prohrvatski, kao i ceo maspok.

Zato se valjda ni sa sa tako slavnom prošlošću nije baš proslavio u politici, a ni slagao sa Tuđmanom.
Nije, za njihov ukus, bio dovoljno ustaša.