Vreme

Šta je vreme do protok mog života! Pre mog rođenja vreme za mene nije postojalo kao što za mene neće postojati posle moje smrti. To me niti uzbuđuje niti uznemirava, činjenica kao činjenica i ništa drugo. Vreme tokom života mi, teklo je nekad sporo, nikad da prođe a bogami mnogo puta mi je prolazilo brzo kao da ga vozi Valentino Rosi! Klizilo je brže od peska iz šake raširenih prstiju. Kao mlad imao sam vremena za sve, bukvalno za sve! Da imam devojke, da sa društvom obilazim kafane, da studiram, da igram fudbal, da pecam, da skitam, putujem… Bilo me je svuda po Beogradu, na Novom Beogradu, Zvezdari, Dorćolu, Paliluli, Savskom Vencu, Vračaru, Avali u Čarapićevom brestu, sve sam stizao i mogao da postignem. Kako sam stario, vremena je bivalo sve manje a sada mi dan prođe očas. Kako god, dogurao sam do sedamdesetčetvrte godine. Moje vreme, vreme mog života je satkano od sećanja, ljubavi, događaja, iznenađenja, raznih situacija, ružnih i lepih, zaborava… Ne pada mi na pamet da krenem u potragu za izgubljenim vremenom kao Marcel, ako je nešto izgubljeno, da parafraziram Miljkovića, bilo je sklono gubljenju, Moja davnašnja odluka je da poživim do devedesešeste godine ali kako trenutno stoje stvari, odluka mi je sve sumnjivija!

Vremenom kao pojmom su se odvajkada bavili filosofi, fizičari, astronomi i ini naučnici. Evo malo iščupaka sa neta.

U fizici, vreme je jedna od osnovnih fizičkih veličina koja se određuje pomoću kretanja nebeskih tela. Kao kategorija koja se prirodno i spontano nametnula svesti i preneta kao veličina u fiziku, vreme je dobilo neočekivane i još do kraja nerazjašnjene aspekte.

U klasičnoj, Njutnovnoj fizici, vreme kao fenomen  je apsolutno, tj. njegov tok ne zavisi od stanja kretanja onog koji ga meri. S pojavom opšte i specijalne teorije relativnosti 1905. godine, uveden je pojam sopstvenog vremena, jer vreme, u zavisnosti od kretanja, po toj teoriji ne teče ravnomerno.

U filozofiji, vreme je dimenzija sleda bića jednog nakon drugog, bivanja stvari u promeni njihovog nastajanja I nestajanja. Jedna od posledica naučne revolucije iz XVII veka je i ideja o vremenu, koja je pobudila svest filozofa. Upravo je Imanuel Kant zaključio da je vreme jedan od oblika naše “intuicije”.

Po njegovom mišljenju, vreme ne predstavlja svojstvo spoljnih objekata, već samo subjektivnog uma, koji je svestan tih istih objekata. Filozofi takođe govore da smo mi već za nekoga prošlost u našoj jurnjavi za budućnošću, a opet smo tu vezani omčom prostora, svi na ovoj planeti.

Pošto je sekunda deo vremena, Međunarodni sistem mernih jedinica definisao je sekundu kao trajanje 9 192 631 770 perioda zračenja koje odgovara prelazu između 2 hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma 133.

Interesantno je šta se sve može dogoditi baš tokom te jedne jedine sekunde.

Po nekim istraživanjima, u jednoj sekundi 30 supernova se zapazi u univerzumu, stvori se 4 000 novih zvezda, četvoro ljudi se rodi, a dvoje umre…

Brajan Grin, američki teorijski fizičar, profesor na Kolumbija univerzitetu, ovako tumači vreme:  “Još niko nije pronašao konačnu, fundamentalnu definiciju vremena, ali nema sumnje da je deo uloge vremena u stvaranju kosmosa to da bude knjigovođa promena. Vidimo da vreme prolazi tako što uočavamo da  su stvari sada drugačije nego ranije. Kazaljka na vašem satu pokazuje neki drugi broj, Sunce je promenilo položaj na nebu, ugljen-dioksid išištao iz vaše flaše Koka-kole, još je raspršeniji – zbog svega toga jasno je da su se okolnosti promenile, a vreme stvara potencijal da se te promene realizuju.”

Od svih civilizacija, može se reći da su Maje bile najopsednutije pojmom vremena. Kalendari Majinih sveštenika su se razlikovali od današnjih. Naučnici kažu da su čak i tačniji za jedan dan u deset hiljada godina od ovih današnjih.

I taka natamu.

Budite mi zdravi i veseli.