Život| Životni stil

фантазмoм елукубрације

Черевићан RSS / 27.09.2020. u 23:26

(из дневничкогми циклуса - Докона размишљања)
                        мрак пада брзином светлости (г. И.Мандић)
поклоник сам ноћи...тада живнем и постајем ја за разлику од дана када сам бледуњава сенка себе исцрпљен у апоријама и еуфемизмима условљених грађевинско-теренским активностима. ноћ припада темама из ближе или даље прошлости, када се побегне у ескапизам, оде у сферу маштања, у паренезу, к'о црв (... што јабука трулија, ...  2fjq3.jpeg          то он срећнији)

 тјст када се скрајнем од кординатнoг система свеопштег лудила окружења.


eлем, трудим се да (посве аматерски) испитујем дихотомију стварности у којој живимо насупрот начину на који нас други опажају, јер ако је толики неспоразум већ у корену међуљудске перцепције, то само објашњава количину неизбежних неспоразума и грешака у расуђивању, које, са даљим протоком цивилизације, нажалост могу само да буду веће и да итекако одмажу у доба поимања нових нормалности, док кривац се слути у моћи сећања тјст путовања унутар себе у дубину личне историје (значи ли то применити на себи damnatio memoriae), јер сваки предмет или појава изазивају да речи писатеља тону у време које је давно прошло па је утисак да они који немају сећање да доживе искуства која ће изаћи из оквира сувише уређених им живота, имају далеко већу шансу да воде срећне животе, но на жалост, наш психолошки склоп је такав да тежимо освртању за собом, то је нешто од чега се никако не може побећи , па следи ,да без сећања не би било ни писања.наравно у свему досад изнетом наслућује се и појам среће као битне одреднице у свеукупности индивидуе јер од антике је препознато да је највеће добро којему човек тежи - срећа, а то је и данас, иако можемо потврдити да то добро није исто за све, односно да не тражимо сви срећу на исти начин и може се рећи да није успостављена општа метода за проналажење среће, јер су људска бића врло различита и ситуације су такође разноврсне а које су директно повезана с покретом, еволуцијом и растом. како смо непотпуна бића, динамична, наш труд треба бити сваки пут све бољи, требамо еволуирати и расти као особе. неко ко је проживео довољно да може погледати унатраг и запитати се - јесам ли боља особа , те потом позитивно одговорити на питања, остварио је срећу тек делимично свестан да није могуће постићи потпуну срећу. могуће је постићи одређени ступањ спокоја, равнотеже, хармоније или мира (који је уједно најближи чистој срећи) имајући притом сазнања који фактори утичу на несрећу и срећу да бисмо могли исправно одабрати наше деловање током живота. има томе кад Ера просветитељства у 18 веку прави заокрет од религијског питања - како да будем спашен према секуларном - како да будем срећан. још је Декларација независности из 1776. укључила је и тврдњу да је тежња ка срећи - заједно са животом и слободом - неотуђиво право појединца док су убрзана индустријализација и економски прогрес крајем 19 века преусмерили узрок среће од нечега изван особе, ка нечему што је лично и могуће је достићи, што је масовна култура 20 века од тог времена негативне конотације среће које су одржавале моралне и религијске догме, већ су посве ишчезле и доказала. тако је срећа постала нешто што је достижно свима, што се може усмеравати и контролисати, али имајући уједно у виду да на постављено питање - шта је срећа , следи спонтано онолико одговора .....колико сте особа питали.


него, потсети ме ово на познато, а из ликовне уметности, да вајар из мермерног блока не ствара кип већ открива једну од могућности блока , уосталом као и писање, обзиром да писатељ открива нове могућности речне играрије откривајући нове могућности језика трагајући за тајном у језику скривеној. уосталом тако исто и у односу среће и нас, не може се говорити као непосредном обзиром да се Она само преко смисла може успоставити.... а како...е, о томе је давно већ речено.....боље је ћутати.

 



Komentari (27)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

loader loader 07:25 28.09.2020

PK

Prvi

jer
ko rano rani
najmanje jednu sreću grabi
a jedna je dosta.
Pelcer za sve ostale
Черевићан Черевићан 08:41 28.09.2020

зевка

ili,ko rano rani

захвалан на ...зорњак јавки
(има посла који то захтева),
но међутим хоће да се здеси
ранобудник по цео дан зева


г loader
g.radicevic g.radicevic 08:46 28.09.2020

sreća je...

kad sretneš dragu osobu,
koja ti napravi osmeh, onako niizčega
i kad imaš
da srećeš takve ljude



Черевићан Черевићан 10:02 28.09.2020

kad је imaš

sreća je...

живчани надражај по питању среће
(читах негде)....... он је посве личан,
нема схему применљиву .......свима
а нужан је јер је ...............идиличан

г g.radicevic-у ХВАЛА на блогодружењу
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 13:23 28.09.2020

Re: kad је imaš

Mene je citanje ovog teksta opustilo i cini me akone srecnom, bar smirenom pred popdnevnu dremku koju namenjujem sebi.

Nesto me ovog puta podsetilo kako su vam tekle recenice na stil pisanja Kjerkegora ali i Viktora Francla ako dobro ispisah ime ovako u polusnu.

Mada stanje polusna je kad najvise "vidimo" veze izmedju otkrivenog nam, datog sveta i delice onih drugih, udaljenih i samo naslucenih...

Da vam sapnem, eto

Черевићан Черевићан 13:49 28.09.2020

маамом наслућености

ili stanjem polusna

совим (жаргон кад смо ту а нисмо)
активност нам живчану ......побуди ,
умишљаје ... границом (не)свесног
свак' их воли .......не треба да чуди


гђо jednarecfonmoi ХВАЛА на дружењу
j_grandson j_grandson 17:58 28.09.2020

Re: kad је imaš

jednarecfonmoi
Mene je citanje ovog teksta opustilo i cini me akone srecnom, bar smirenom pred popdnevnu dremku koju namenjujem sebi.

Nesto me ovog puta podsetilo kako su vam tekle recenice na stil pisanja Kjerkegora ali i Viktora Francla ako dobro ispisah ime ovako u polusnu.

Mada stanje polusna je kad najvise "vidimo" veze izmedju otkrivenog nam, datog sveta i delice onih drugih, udaljenih i samo naslucenih...

Da vam sapnem, eto


Ja nisam pročitao tekst ... nerazumljivo mi je ovo pisanje.
Stignem da pročitam one strofe od 4 stiha.
solo solo 18:25 28.09.2020

Re: kad је imaš

Ja nisam pročitao tekst ... nerazumljivo mi je ovo pisanje.
Stignem da pročitam one strofe od 4 stiha.




Za mog blogosaputnika demokratunjaru u pokušaju Čakija zbog radi iskrenosti



Dok se mi ovde zahebavamo naš drug ,,prosvetni,, elukubriše za sve pare.

Черевићан Черевићан 19:24 28.09.2020

in genere

nerazumljivo mi je ovo pisanje

немамљив је овај мој ...начин писања
тражи мало више пажње код читања,
улога му није ............... лако да забави
већ потакне понеког на размишљања

г j_grandson-е , захвалан на указу ....а и Вама г solo на музичком прилогу
gavros gavros 10:05 29.09.2020

Re: in genere

Upravo tako gos'n Sveta, zanimljivo kao i uvijek, veliki pozdrav iz Paba Pet Lampi!
Черевићан Черевићан 10:55 29.09.2020

per accidens

pozdrav iz Paba Pet Lampi

ма изазов јесте ......празнина екрана
када оно седнеш а решен да пишеш,
не битна је ..................тема набодена
јер на крају .........то ћеш и потпишеш

ХВАЛА г gavros-e у поводу Паб-овског присета
solo solo 19:31 28.09.2020

Učiteljica Smilja -polihotomija stvarnosti

јер ако је толики неспоразум већ у корену међуљудске перцепције, то само објашњава количину неизбежних неспоразума и грешака у расуђивању, које, са даљим протоком цивилизације, нажалост могу само да буду веће и да итекако одмажу у доба поимања нових нормалности, док кривац се слути у моћи сећања тјст путовања унутар себе у дубину личне историје


Ona učiteljica Smilja je stala isprid ploče i rekla je: „Dico, danas ćemo učit o domovinskom ratu! Moran odma na početku izrazit ushit, sriću i zadovoljstvo šta je to ušlo u nastavni plan i program trećaša

Nikad nije previše rano da mi ka ponosni Hrvati usvojimo to gradivo!" Onda je uča pljesnila sa rukama i pitala je: „Jel možda neko od vas zna šta je to bija domovinski rat?" Svi rulja u razredu su šutili i vrtili su sa glavušama kao da nemaju blage. Uča je pitala: „Šta? Baš niko?" Onda sam ja dignijo ruku. Uča je rekla: „Izvoli Robi!" Ja sam rekao: „Jel to bija rat di su naši uz pomoć saveznika satrali Njemce i ustaše?"

Učiteljica Smilja je mene blido pogledala. Onda je ona stavila ruke na kukove i pitala je: „A molinte lipo, od koga si to čuja?" Ja sam rekao: „Od mog dida sa Šolte!" Uča je rekla: „E pa dida ti se malo zajeba, mladiću! Biće čovik ostarija, pa je mrvicu propuva!" Ja sam rekao: „Sori, učiteljice, al moj dida nije propuva!" Uča je rekla: „Okej, ako nije propuva, onda je mislija na neki drugi rat!" Ja sam pitao: „Na koji drugi rat?" Uča Smilja je rekla: „Na drugi svjecki rat! Ti je rat bija prije domovinskog rata!" Ja sam pitao: „Pa koga su onda naši satrali u domovinskom ratu?" Uča je rekla: „Satrali su Srbe i četnike!" Ja sam pitao: „A ko su nam bili saveznici?" Uča je rekla: „Njemci i ustaše!"

Ja sam zblantao se u uču Smilju sa lakšom zbunjozom. Samo onda je moj drug Dino rekao: „Čekajte malo, učiteljice, zar oni već nisu bili satrani u drugom svjeckom ratu?" Onda je onaj Kane Šteta rekao: „E stvarno, jebate! Ako su naši satrali Njemce i ustaše u drugom svjeckom ratu, a posli toga je doša domovinski rat, kako su ih onda mogli imat za saveznike?" Ona tuljanica Niveska je uletila: „Možda ih nisu satrali sve! Nego su neke satrali, a neke su ostavili da in posli budu saveznici!" Ona Nela Svinjogojstvo je pitala: „Kako su birali koje će satrat, a koje će ostavit za saveznike?" Onaj Rino Sajla je rekao: „Možda su in dali igrat na par-dišpar?"

Učiteljica Smilja je dvaput pljesnila sa rukama i rekla je: „Dico, molinvas lipo nemojte konplicirat život! Ovo je tribalo bit jednostavno gradivo, da skužimo ko je agresor a ko žrtva, a ne da sad tu idemo do stoljeća sedmog..." Samo onda je ona balibanica Lidija uletila: „A di su onda bili Srbi i četnici?" Uča je pitala: „Kad?" Balibanica Lidija je rekla: „Pa u drugom svjeckom ratu!" Uča Smilja je počeškala se po bradi i malo je dumala. Onda je ona rekla: „Četnici su bili skupa sa Njemcima i ustašama! A Srbi su bili skupa sa našim Hrvatima, znači protiv Njemaca, ustaša i četnika!" Onda je mala Teica pitala: „Zašto onda moja mama govori da su mog dida u domovinskom ratu uhapsili Taljani?"

Učiteljica Smilja je okrenila se prema njoj i rekla je: „Teice, dušo, didu ti nikako Taljani nisu mogli uhapsit u domovinskom ratu! Možda su ga jedino mogli uhapsit u drugom svjeckom ratu!" Kane Šteta je pitao: „A jesul Taljani bili Njemci, ustaše ili četnici?" Uča Smilja je podviknila: „Taljani su bili Taljani! Samo su bili u kompi sa Njemcima, ustašama i četnicima! A to znači protiv Hrvata i Srba!" Ona pederica Sandra je pitala: „A jesul onda posli u domovinskom ratu bili u kompi sa Hrvatima i Srbima?" Moj drug Dino je njoj rekao: „A glupa si ka tava, Sandra! Kako će bit u kompi sa Hrvatima i Srbima ako su Hrvati bili protiv Srba!" Pederica Sandra je pitala: „Kad?" Dino je rekao: „Pa u domovinskom ratu!" Kane Šteta rekao: „Možda je po Taljana išlo sa Srbima, a po sa Hrvatima!" Nela Svinjogojstvo je pitala: „Kako su birali koji će sa kojima? Jesul igrali na par-dišpar?"

Uča Smilja je zveknila sa dnevnikom po klupi i viknila je: „Jel više bilo dosta?!" Ja sam njoj rekao: „Ovo gradivo je zapopizdit teško, učiteljice! Ja ne kužim ništa živo!" Uča je dreknila: „Zato šta smo sve zakonplicirali sa tvojin didom i drugim svjeckim ratom! Odsad se držimo samo domovinskog rata i gotovo! Jel to svima jasno?!" Mi smo svi u razredu umirili se i začepili smo labrnje. Uča je podviknila: „I da se više uopće ne spominju Taljani i Njemci, pošto su to sad naši dragi turisti! Jel i to jasno?" Mi smo svi šutili i klimali smo sa glavušicama. Uča je rekla: „Okej! Znači, vratimo se na početak! U domovinskom ratu su Srbi i četnici išli okupirat našu zemlju, a onda su..." Dino je uletijo: „...a onda su ih Hrvati i ustaše satrali! Jel tako?"

Učiteljica Smilja je značajski se okrenila prema njemu. Ona je zarežala: „Otprilike!" Ja sam uletijo: „Za razliku od drugog svjeckog rata, di su Hrvati i Srbi satrali četnike i ustaše! Jel tako?" Uča je značajski zapiljila se prema meni i zarežala je: „Otprilike!" Onda je Dino uletijo: „Šta znači da će u sljedećem ratu Hrvati i četnici satrat Srbe i ustaše!" Uča je iskobečila oči i zinila je sa ustima. Onda je tuljanica Niveska rekla: „A zašto Hrvati uvik moraju pobjedit? Možda će baš Srbi i ustaše satrat Hrvate i četnike!" Samo uča je na nju arlauknila: „Niveska, kakvo je to nedomoljubno ponašanje?! Za koga ti navijaš? Neću da čujen takve stvari u ovom razredu!"

Tuljanica Niveska je u roku odma zablindirala gubicu. Moj drug Dino se mrgaški smjehuckao. Učiteljica Smilja je naperila kažimprst prema njemu i rekla je: „A ti se, pametnjakoviću, ne keseri! Otkud tebi pravo da govoriš da će bit novog rata? Je li, klipsone?!" Dino je raširijo ruke i rekao je: „Pa ubra san da je to princip lige prvaka! Igra svak protiv svakoga i na kraju se zbroje punti!" Ja sam rekao: „Naravska stvar! A nemoš prekinit natjecanje napola!" Uča je podviknila: „E pa slušajte me dobro, papani, to van je malo degenerična logika! Prvo i prvo, više nikad ne smi bit rata! A drugo i drugo, ako ga i bude, onda je turbo nemoguća kombinacija da Hrvati skupa sa četnicima ratuju protiv Srba i ustaša! Gotova priča!" Onda sam ja rekao: „A zašto onda na Šolti mom didi ka Hrvatu jebu četničku mater?" Uča je zableušila se u mene sa težim ošamutom. Ekipa u razredu su isto gledali sa čudilom. Ja sam rekao: „I to samo zato šta je bija u partizanima!"

Onda je Rino Sajla pitao: „Ko su sad partizani, jebate noj?" Kane Šteta je rekao: „Nikad čuja!" Nela Svinjogojstvo je rekla: „Biće neki turisti, ka Njemci i Taljani!" Učiteljica Smilja je i dalje stajala ukipana isprid ploče sa namušenom facom. Onda je balibanica Lidija nju pitala: „Stvarno, učiteljice, a ko su bili partizani?" Uča je gledala koljački prema meni i podviknila je: „Jel vidiš sad šta si napravija, debilu? Jesmol mi na ovom satu tribali govorit o domovinskom ratu il o partizanima?" Ja sam rekao: „Moj dida kaže da su partizani bili odlučujući faktor u domovinskom ratu!" Uča se napečila: „A po čemu to, majketi?" Ja sam rekao: „Po tome šta su nedostajali!".


Ovo je priča novinara iz Hrvatske Viktora Ivančića.

p.s. hebeš blog bez SRBA, HRVATA, ČETNIKA, USTAŠA, PARTIZANA, NEMACA, TALIJANA.... Hučija i Gedže too.
zilikaka zilikaka 22:35 28.09.2020

Re: Učiteljica Smilja -polihotomija stvarnosti

p.s. hebeš blog bez SRBA, HRVATA, ČETNIKA, USTAŠA, PARTIZANA, NEMACA, TALIJANA.... Hučija i Gedže too.

Neko se dobro oseća kad nešto uspe napravi, neko kad uspe da pokvari.
Eto još jednog primera koliki je spektar načina da se dođe do sreće.


Черевићан Черевићан 00:54 29.09.2020

има нас разних

Eto primera

динамику друштва чине различити
они што су исти устајалост мааме,
смиреним путем ...прогрес исчекују
док пак они први ничег се не сраме

гђо zilikaka .......ХВАЛА на коментару
Черевићан Черевићан 01:13 29.09.2020

Tuljanica zablindirane gubice

Robi...i ostali

мајстор пера заврзламе ствара
г Виктор богме ...оставиће трага,
могу да га воле или..... оно друго
реч му често ..није сваком драга

г solo ,јесте с'брадом али ....ALAL на избору
solo solo 08:17 29.09.2020

Re: Učiteljica Smilja -polihotomija stvarnosti

Neko se dobro oseća kad nešto uspe napravi, neko kad uspe da pokvari.


Nemoj onda da kvariš ako nešto nisi u stanju da razumeš. Drž' se svoje uobičajnosti.

eлем, трудим се да (посве аматерски) испитујем дихотомију стварности у којој живимо насупрот начину на који нас други опажају, јер ако је толики неспоразум већ у корену међуљудске перцепције, то само објашњава количину неизбежних неспоразума и грешака у расуђивању,


zemljanin zemljanin 20:02 28.09.2020

eh

nekad davno citano

Черевићан Черевићан 00:34 29.09.2020

би Га

nekad davno

прозвиждало од тад ............64 леета
па је лепо сетити се ........друга Васе,
креативан беше на многим пољима
оставио дела што трајношћу красе

г zemljanin-е ....ма баш ...лети време...ХВАЛА на потсету

razmisljam razmisljam 19:48 29.09.2020

?

неко ко је проживео довољно да може погледати унатраг и запитати се - јесам ли боља особа , те потом позитивно одговорити на питања, остварио је срећу тек делимично свестан да није могуће постићи потпуну срећу.


Хммм...
Питам се само колико смо у стању да на постављено питање одговоримо објективно. Некако ми се чини да смо у својој суштини склони да себи штошта прогледамо кроз прсте и великодушно си припишемо не оно што јесмо постигли на том плану, већ оно што бисмо желели да јесмо постигли, а у већини случајева баш и нисмо, или бар не у толикој мери да не бисмо имали повода да и даље мнооого радимо на себи.
Тако да нам у том контексту срећа и даље измиче, што не значи да јој не треба тежити отворена срца и искрених намера.
Черевићан Черевићан 00:00 30.09.2020

и даље измиче

колико смо у стању да на постављено питање одговоримо објективно

анализа себе сама захтевна је радња
углавном је искрено ....самоодлажемо,
тај поступак ............слабости резултат
уствари немоћ да се .......самолажемо

гђо razmisljam на осмишљеном коментару ХВАЛА
zemljanin zemljanin 00:14 30.09.2020

Re: ?

отворена срца и искрених намера.



svako od nas kreira svoj dozivljaj srece a obejedinitelj je krajnje jednostavan ... kad prigusti a WC daleko ... ali kad se stigne do njega, sreca je neizmerna ... sreca je lepa samo dok se ceka - to nema veze sa tim
razmisljam razmisljam 01:09 30.09.2020

Re: ?

zemljanin




svako od nas kreira svoj dozivljaj srece a obejedinitelj je krajnje jednostavan ... kad prigusti a WC daleko ... ali kad se stigne do njega, sreca je neizmerna




Ово твоје запажање сасвим потврђује теорију да се срећа најчешће налази у сасвим малим ( и неочекиваним ) стварима.
Черевићан Черевићан 01:14 30.09.2020

kad prigusti

ili sreca je lepa samo dok se ceka

бака Деса оно што .....................о срећи рече
остаће записано баш ............за сва времена,
(свој доживљај среће ми пак .........ускладимо
колико нам тренутност маштом надарена)

гђо razmisljam...&...г zemljanin
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 13:40 30.09.2020

Re: ?

razmisljam

Тако да нам у том контексту срећа и даље измиче, што не значи да јој не треба тежити отворена срца и искрених намера.

Možda je i bolje da nam izmiče. Jer, sreća se, kažu, i ne može poimati bez prethodne nesreće. Da ne postoji zlo, ne bismo znali šta je dobro, tako je i sa srećom, valjda...
Черевићан Черевићан 19:28 30.09.2020

apparet id etiam caeco

Možda je i bolje da nam izmičеe

срећа и несрећа ...тасови на ваги
кад један врхуни други паду следи,
нити једна крајност гаранција није
за будућност ....какви нам изгледи

г Stojković-у заХВАЛАн на комприлогу
amika amika 15:17 30.09.2020

Срећа

тежња ка срећи - заједно са животом и слободом - неотуђиво право појединца


Брана Петронијевић, наш филозоф и метафизичар држао је бројна предавања о срећи и вредностима живота на којима је пропагирао своју доктрину «мализма». Већина мисли да се срећа може постићи, говорио је. Међутим, у данашњем стадијуму развитка човечанства болови премашују задовољства. У будућности, јаке емоције ће постајати све ређе док човечанство не дође у стање емоционалне индиферентности. Срећа, као облик живота пуног радости и задовољства, није могућа. Могућа је срећа свесног живота без јаких задовољстава. Она је данас ретка, али ће се у будућности лакше достизати.
Черевићан Черевићан 19:12 30.09.2020

изазов мализма

или,болови премашују задовољства

гос' Амика читам .........мудро Ви зборите
посве срећан живот ...баш трудан би био,
јер би сенке над њим ..вазда потсећале
на неизвест када би нам он се разглобио

ХВАЛА на размишљанки Вам

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana