Sedim

Sedim, sedim, sedim, pijem kafu, pijem kafu, pijem kafu, bez šećera, bez šećera, bez šećera, pušim, pušim, pušim, sunce me štedljivo greje, sunce me štedljivo greje, sunce me štedljivo greje, kašljem, kašljem, kašljem.

Sedim. Pijem. Kafu. Bez. Šećera. Pušim. Sunce. Me. Štedljivo. Greje. Kašljem. Bezvoljan. Sam. Prekrstim. Desnu. Nogu. Preko. Leve. Noge. Zurim. U. Prazno. Misli. Su. Mi. Zbrdadolisane. Nijedna. Da. Se. Uobliči. Iako. Sam. Davno.Davno. Odlučio. Da. Se. Držim. Apelesovog. Nulla. Dies. Sine. Linea. Od. Izložbe. Jul. Avgust. Prstom. Nisam. Makao. Kao. Uvek. Imam. Druga. Važnija. Posla. Nije. Da. Nemam. Ali. To. Odlaganje. Da. Sednem. Za. Štafelaj. Ili. Za. Radni. Sto. I. Počnem. Da. Slikam. Crtam. Akvarelišem. Naprosto. Mi. Se. Ne. Da.

Aomame i Tengo vide na nebu dva meseca, jedan ovaj koji svi poznajemo i drugi manji tik do njega, zelene boje kao da je pokriven mahovinom. Haruki Murakami: 1Q84. Ja već dugo sedeći noću na terasi i pušeći, vidim oko meseca veliki krug sačinjen od duginih boja, žuta, narandžasta, crvena, ljubičasta, plava, zelena. Skinem naočare, opet isto. Pozovem ženu i kažem joj šta vidim. Ona to ne vidi. Pitao sam sina. Ni on ne vidi. Ne nameravam dalje da propitujem. Šta to znači ili šta to može da znači, ne znam. Neću se više zamajavati sa time. Vidim okruglu dugu oko meseca i to mi je sasvim dovoljno.

Čekaj! A ako sam i ne znajući, kao Aomame i Tengo prošao kroz neka vrata/portal i ušao u neki drugi svet?! Koji je na izgled isti kao ovaj ali samo ja vidim krug duge oko meseca! To mora da znači nešto. Možda bolje, kako da pronađem vrata/portal da se vratim u ovaj svet i život koji i nije baš nekakav ali je bio moj od rođenja. Možda da sačekam i vidim da li će se nešto čudno ili makar drugačije nego što sam navikao, dogoditi? Možda ću se načekati. Da li ipak da pokušam da pronađem vrata/portal kroz koji sam ušao u ovaj tz novi svet? Kako? Ako se desilo da sam zaista prošao/ušao u novi svet, kako to nisam osetio na bilo koji način? Bururet u lavirintu mog mozga! Nemam volje, inertan sam, moram da prestanem da mislim da je ovo sa sve duginom koronom oko meseca, neki drugi svet. Možda jeste, možda nije. Iako sam bezvoljan, prst ne mogu da pomerim, mozak neovisno od toga radi punom parom. Izleće misao, možda je ulaz/portal u meni samom? Ali to mi ne pomaže. Koliko puta sam se u životu preispitivao, istraživao svoju svest i pokušavao da prodrem u podsvest. Ima li svrhe da sada ovakav kakav sam i kako se osećam pokušam da u sebi potražim ulaz u ovaj novi svet? I šta mi garantuje, osim duge oko meseca da sam ušao u neki drugi svet? Još je Ruđer Bošković pisao o paralelnim svetovim, koji mogu da se dodiruju, prožimaju ali mogu i da egzistiraju jedan pored drugog. Mahnem glavom, ništa neću preduzimati, čekaću da mi nešto, neki događaj, neko dešavanje, otkrije da li sam u pravu ili ne.