Društvo| Gost autor| Kultura| Lingvistika| Obrazovanje

Пропис или опис, питање је сад?

nsarski RSS / 14.11.2020. u 16:34

 Čast mi je i zadovoljstvo da ugostim gosta autora pod nadimkom Shmoo.

Uživajte!


 27160_1.jpg

 

Мислили сте да нећемо одржати тај ритам од два лингвистичка блога недељно?

Е па преварили сте се.

 

Слушајући последњи лингвистички видео прилог блогоколеге Драгана Јаковљевића код примера офталмолог/офтамолог приметио сам да Драган каже:“Идем КОД офталмолога“ или „Идем КОД очног лекара“.

Дакле, конструкција са генитивом.

И сам врло често тако кажем, а ове моје језичаре по кући и у ближој и широј фамилији ме уз врисак исправљају, јер по њиховом каже се искључиво и само „идем офталмологу“ или идем „очном лекару“.

Дакле, конструкција са дативом.

Елем, не будем лењ и потражим по нету:

 

„Idemo kod lekara ili lekaru?

Milorad Telebak piše: „I oni koji su davno učili školu, verovatno se još sećaju da dativ (treći padež) označava, pored ostalog, i cilj kretanja. To znači da uz glagole kretanja dolazi dativ: kad se razbolimo, idemo lekaru; kad nas boli zub, odlazimo zubaru… Pri povratku od njih, na pitanje gde smo bili, reći ćemo da smo bili kod lekara, odnosno kod zubara. To znači da uz glagole mirovanja (bili smo) dolazi genitiv sa predlogom kod (kod lekara, kod zubara)”.

Predlog kod označava, pre svega, mesto vršenja radnje, pa bi, prema tome, rečenica Idem kod lekara, koja označava kretanje, morala biti nepravilna. Ovaj oblik, međutim, toliko je rasprostranjen i uobičajen u savremenom srpskom jeziku da ga norma odavno prihvata.

Pravilne su obe varijante, nećemo pogrešiti koju god da upotrebimo, ali prednost treba dati prvoj.“

 

А у коментарима:

 

„U svakodnevnoj komunikaciji ljudi najčešće greše.“ (Душан)

и одговор на ово:

„Poštovani Dušane, pravilno je i jedno i drugo, tako da, makar u ovom slučaju, greške nema, ali se preporučuje dativ – lekaru. Hvala što pratite Pismenicu. Pozdrav. :-) „

 

(Са сајта Писменица: https://www.pismenica.rs/jezicke-nedoumice/idemo-kod-lekara-ili-lekaru/ ЛИНК)

 

И то ме, у ствари, и доведе до овог питања у наслову блога.

Наиме, још док сам студирао (давно беше) у време Југославије и језика који смо називали административним називима српскохрватски, хрватскосрпски, српски или хрватски, хрватски или српски, српски, хрватски итд, око решења оваквих језичких недоумица морао је постојати консензус језичких нормативиста из сва четири културна центра којима је тај језик био основно оруђе културе: Београда, Загреба, Сарајева и Титограда/Подгорице.

(Не бих сада овде разглабао о томе колико је такво стање умело често да доведе до блокаде доношења било каквих одлука оних који су се о језичкој норми тог језика бринули у сва та поменута четири културна центра. То је за неку другу посебну причу. А то ионако није била лингвистичка прича него политичка прича.)

И у том послу којим смо се тада бавили у та четири културна центра некадашње Југославије (Љубљана и Скопље су бринули о својим посебним језицима), није била никаква тајна и сви смо знали да је београдска језичка нормативистичка школа описивачка, дескриптивна, односно да је установљавајући неку језичку норму заправо констатовала постојеће стање и онда то постојеће стање прописивала као норму, као што видимо из овог примера са сајта Писменица.

Сећам се такође да је на Блогу Б92 по неким коментарима било и расправа (а ако не расправа, онда макар недоумица шта користити) да ли је правилно и можемо ли користити ону конструкцију са инфинитивом ( „Идем радити.“ ) или конструкцију са да+презент ( „Идем да радим.“ ). Још један дублет наше језичке норме. Оба облика су сасвим легална, да тако кажем, само се ради о томе да је конструкција са инфинитивом била обележје и карактеристика тзв. западне варијанте тог језика који смо називали српскохрватским, а конструкција са да+презент је била обележје и карактеристика тзв. источне варијанте тог језика, те да су обе равноправно у употреби (што има итекако значаја за стилске могућности употребе тог језика, зар не?).

Недавно сам, дописујући се на Блогу са Стјепаном, њему поменуо како су и њега и мене у школи исправљали ако бисмо користили конструкцију са генитивом (у вези нечега) и терали нас да користимо искључиво конструкцију са инструменталом (у вези са нечим):

Пример:

У вези школе. (генитив)

У вези са школом. (инструментал)

Слична недоумица као и у примеру са Писменице.

Међутим, данас у школама у Србији учитељи више не исправљају децу ако искористе конструкцију са генитивом јер се она, иако је била неправилна, толико раширила да су на крају језички нормативисти пристали да у прописаној употреби буде и овај (још један у низу) дублет.

Можете да чујете и у видео прилозима Драгана Јаковљевића колико има недоумица за које је често норма утврдила и прописала да су оба израза или облика неког дублета правилна (ипак бих овде да нагласим да ја више волим палачинку од палачинка јербо сам хетеросексуалац, па ми је потребније да кажем „палачинко моја“, него „палачинку мој“  J ) јер су, једноставно, оба толико раширена у употреби (или је један од њих од раније прописан неком нормом) да нашој описивачкој нормативистичкој језичкој школи и не преостаје ништа друго него да призна постојеће стање (и да га озваничи кроз своја издања попут, на пример, Правописа српскога језика или Нормативне граматике српскога језика) иако, чини ми се, то гомилање дублета и недоумица крајњем кориснику језика само ствара нове проблеме.

Још један леп пример, овај пут је у питању правописна норма.

„Именица Бог има се вазда писати великим словом.“ (А. Белић: Правопис српскохрватског књижевног језика из 1929.)

У Правопису из 1960. кажу да се именица бог пише малим почетним словом, а у Правопису из 1993. године и у Правопису из 2011. године дозвољена су оба облика.

Дакле, опет дублет који и овај пут многима ствара недоумице у писању.

Исто тако, никаква тајна у оно давно време није била да се та београдска језичка нормативистичка описивачка школа (да је тако назовемо) разликовала од загребачке језичке нормативистичке прописивачке школе у којој су језикословци тежили да се норма прописује у стручним језичким круговима и инсистирали на већ задатом и прописаном правилу које су стручњаци успоставили, а мање на неком признавању уоченог постојећег стања језика у свакодневној употреби.

(Слично је и са, на пример, француским језиком - прописивачка нормативистичка школа је у питању.)

Е сад...

Имајући у виду шта је то Језик (велико Ј) уопштено гледано као појава, колико је то сложена појава, колико је у вези са ама баш сваким аспектом живота једне говорне заједнице и сваког појединца, говорника неког посебног језика и имајући у виду како општа лингвистика гледа на то, те да се важна питања везана за посебни језик једне говорне заједнице тичу свих говорника тог језика, а не само језичких стручњака, и имајући у виду какве све последице за један посебни језик могу да имају један или други нормативистички приступ (описивачки или прописивачки), моје питање за све вас јесте:

Који од ова два приступа је бољи и примеренији за српски језик данас, у 2020. години, и за оно што чујемо као српски језик у образовању, култури, медијима, али и у свакодневном говору?

А да ли је то и културолошко питање једне језичке заједнице, а не само лингвистичко питање, то је такође посебно потпитање оквиру овог главног питања.

Дакле:

Пропис или опис, питање је сад?



Komentari (271)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

solo solo 16:43 14.11.2020

Au brate



Zar ti nije dosta škole?

Nego jel plaćaju ove blogove?
shmoo shmoo 17:53 14.11.2020

Re: Au brate

solo

Zar ti nije dosta škole?



Зависи од тога да ли сам у улози ученика или у улози наставника.

Када сам у улози ученика, онда ми никада није доста школе.

А ово питање у наслову блога поставио сам као ученик.

Наиме, волео бих да чујем шта други људи, без обзира да ли су језички стручњаци или не*, мисле о овој дилеми пред којом се и сам налазим већ деценијама. Рачунам, више глава које размишљају, пре ће се доћи до некаквог одговора на то питање.



_________________________________________________________


* - Одавно, још у гимназији, када се говори о језику и Језику, поделио сам све људе на језикозналце и језикознанце (моји термини ).

Језикозналци су говорници неког језика. Сви говорници неког, било ког језика од око 7000 колико их на свету има.

Језикознанци су они који се, осим што знају и користе неки језик/неке језике, успут и баве стручно посебним језицима и Језиком (велико Ј). Уопштено их називамо лингвистима и филолозима мада ту има много нијанси, да не улазим сада у то, преопширно је за објашњавање).

Судови о језику које чујем или прочитам и од једне и од друге групе за мене су одувек имали подједнаку вредност у сопственим покушајима да мало дубље проникнем у тајне те појаве зване Језик. (Знам да претерујем, али за мене је Језик као општељудска способност божанска творевина, исто као и математика и музика.)

Ето ти сада, добио си објашњење и за моју мотивацију за писање овог блога којим гостујем код Шарског.


solo solo 18:12 14.11.2020

Re: Au brate

Ето ти сада, добио си објашњење и за моју мотивацију за писање овог блога којим гостујем код Шарског.





Samo naprej.

loader loader 14:28 16.11.2020

Re: Au brate

Иде код офталмолога?
Аха. Јасно је о чему се ради.
Особа је у офталмолошкој ординацији и иде кроз њу, у круг, унакрс, уназад, постранце... Односно, особа се налази код офталмолога и иде. Иде код офталмолога. Све супер.

apacherosepeacock apacherosepeacock 22:36 16.11.2020

Re: Au brate

Иде код офтамолога?


Oftalmologa bre.
loader loader 22:45 16.11.2020

Re: Au brate

Бре, да. Хвала на указивању.
apacherosepeacock apacherosepeacock 15:12 18.11.2020

Re: Au brate

loader
Бре, да. Хвала на указивању.



pecaros pecaros 17:03 14.11.2020

***

У вези школе. (генитив)

У вези са школом. (инструментал)


U vezi sa ovim, ako se dobro sećam, jedan bloger tvrdi da se konji vezuju a ne škole.
solo solo 17:11 14.11.2020

Re: ***

U vezi sa ovim, ako se dobro sećam, jedan bloger tvrdi da se konji vezuju a ne škole.



Zavisi da li je veza emotivna ili za enokratno uporabo.

Konje vezuju,zar ne.



U vezi ilustracije za blog.
Jezik nam se još uvek zove
Serbo-Croatian language?

shmoo shmoo 17:24 14.11.2020

Re: ***

solo

U vezi ilustracije za blog.
Jezik nam se još uvek zove
Serbo-Croatian language?



Било некад. Давно.

1929.

Те године је баш почела Велика депресија и економска криза.

shmoo shmoo 18:32 14.11.2020

Re: ***

pecaros
У вези школе. (генитив)

У вези са школом. (инструментал)


U vezi sa ovim, ako se dobro sećam, jedan bloger tvrdi da se konji vezuju a ne škole.








ЛИНК


loader loader 14:30 16.11.2020

Re: ***

U vezi sa ovim


Да. У вези с тим.
У вези Милојка и Милојке има нечег страсног.




shmoo shmoo 17:22 14.11.2020

Шарски,

хвала на још једном гостопримству!

(Више и не знам којем по реду.)



nsarski nsarski 17:27 14.11.2020

Re: Шарски,

shmoo
хвала на још једном гостопримству!

(Више и не знам којем по реду.)




Anytime, Mr. Shmoo.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 00:02 16.11.2020

Re: Шарски,

Гост

Свака тица лепо поје –
Али кос! Али кос!
И домаћин добро јебе –
Али гост! Али гост!

shmoo shmoo 00:35 16.11.2020

Re: Шарски,

Vojislav Stojković
Гост

Свака тица лепо поје –
Али кос! Али кос!
И домаћин добро јебе –
Али гост! Али гост!




Срам те било!

Закључао ти се Зилин блог о бећарцима, па не знаш где би запевао?

Ми смо, бре, сва тројица господа у најлепшим годинама!





Vojislav Stojković Vojislav Stojković 09:22 16.11.2020

Re: Шарски,

Hm..mislo sam da je ovo blog o pravopisu, pa je red da se pomene i V. S. Karadžić. Doduše, post nisam čitao, pa ako sam pogrešio onda se izvinjavam i domaćinu i gostu.



PS: Bio bi nteresantan blog o eortici kod Srba nekad i sad. Samo ne znam ko bi tu temu mogao da obradi, možda g. Čer?
shmoo shmoo 19:09 16.11.2020

Re: Шарски,

Vojislav Stojković
Hm..mislo sam da je ovo blog o pravopisu, pa je red da se pomene i V. S. Karadžić. Doduše, post nisam čitao, pa ako sam pogrešio onda se izvinjavam i domaćinu i gostu.

PS: Bio bi nteresantan blog o eortici kod Srba nekad i sad. Samo ne znam ko bi tu temu mogao da obradi, možda g. Čer?




Ниси погрешио, блог јесте о правопису.

Сходно томе, могу и бећарци, и за јело и за појање к'о кос, може и еротска поезија, може и о Вуку српски народ (за нос), а може и за нас старије понека пјесма коју још само ми старији волимо и радо је се сећамо...

Одлична идеја за блог о еротској поезији! И добар избор стручњака!

Гос'н Чер има ауторску опцију, ти имаш ауторску опцију, па сад видите шта ћете и како ћете.

Ја је немам, а право да ти кажем да не бих околишао, и за овај блог ме је било срамота да питам Шарског јер већ трећи пут га гњавим са гостовањем.

Још ме је више срамота да давим и гњавим и остале које сам до сада питавао (Докс 2 пута, Мирела, Анђа,... Код њих сам већ гостовао, а и још сам неке гњавио и давио тиме...)

Сваког госта три дана доста, знаш то и сам, Војо. не морам ја да ти кажем, ми смо лепо васпитане старије генерације.

И уз све ово ево ти на поклон непоновљиво одсвирани бас Јапанца од пре 35 година (и више):






maliperica maliperica 18:55 14.11.2020

Koga još zabole....

racku za gramatiku/lingvistiku, pa i društvene nauke ...
... kad nam oni sa računaljkama ebaše kevu.

<_<

Nego, šta bi mogao da mi kažeš o modalnim glagolima ?
shmoo shmoo 22:15 14.11.2020

Re: Koga još zabole....

maliperica

Nego, šta bi mogao da mi kažeš o modalnim glagolima ?



О њима не знам ништа друго осим да су у моди.


П.С. - Да ли се сећаш оне песме Катарине II, касније Екатарине Велике?

Тривија што би се рекло: Променили су име јербо је један члан групе мардељао две године због пар грама допа, не сећам се да ли је била вутра или неки пакистанац, авганистанац који су во времја она били у моди; а тај члан групе имао ауторска права на име Катарина II и Милану и Маги и остатку екипе није дозвољавао да користе то Катарина II док је он у фи(ј)оци; шта ћеш, он је потписао папире за ауторска права на име групе, па му се могло; то је после био наук многима да се не зезну тако.

Елем, да се вратим на текст те песме коју ти поменух са тог првог ЛП Катарина II... Гласи овако:


Kad krenem ka...
Da idem na...
Ja pitam za...
Da se vidim sa...
Pa čekam da u...
I mislim da je...
Kažu da
Ne prepoznaju me.

(х2)



Данас у 2020. години тај текст би вероватно гласио овако:


Kad možda krenem ka...
Jer moram da idem na...
Ja se valjda pitam za...
Pošto treba da se vidim sa...
Pa bih da čekam da u...
I mislim da verujem da je...
Kažu izgleda da...
Biće da ne prepoznaju me.


Али сада је доста о прагматизму у лингвистици, мислим да је и превише пажње добио. То што се на Хајделбергу тиме највише баве, не значи да морамо и ми у Србији. Да се вратимо ми на нормирање језика. То нам је у овом тренутку потребније. Идемо корак по корак, не треба да прескачемо фазе у развоју данас ако смо то већ морали у 19. и 20. веку.







loader loader 14:33 16.11.2020

Re: Koga još zabole....

Kad krenem ka...

Аонојездобра ствар!

shmoo shmoo 19:25 16.11.2020

Re: Koga još zabole....

loader
Kad krenem ka...

Аонојездобра ствар!




Јездобра!

Ма цела та плоча, ЛП!

Сећам се, још пре изласка те плоче и пре него су променили име у Екатарина Велика, ја сам тада био у аскари... пардон, у ЈНА када је изашла та плоча после које су променили име. Елем, пре него сам отишао у ону словеначку запиздину да служим отаџбини, био сам на концерту Катарине II у СКЦ и на концерту су свирали неку ствар и Милан је певао на шпанском језику.

Ваљда им је то био један од првих наступа тог тада новоформираног бенда (Милан, Маги етц.).

Ту ствар коју је тада Милан отпевао на шпанском никада више нису ни изводили нити се појавила на било ком ЛП који су после објављивали као Катарина II или Екатарина Велика.

Не знам ни наслов те песме.






gavros gavros 19:08 14.11.2020

Ja sam za palačinku u svako doba :)

Lijep blog, hvala Taso. Ovo je klasični trol ali ne mogu da odolim pošto je u pitanju definitivno najsmješniji razgovor sa Džimom Džarmušem. Gledam po ko zna koji put i plačem od smijeha :)

shmoo shmoo 22:21 14.11.2020

Re: Ja sam za palačinku u svako doba :)

gavros
Lijep blog, hvala Taso. Ovo je klasični trol ali ne mogu da odolim pošto je u pitanju definitivno najsmješniji razgovor sa Džimom Džarmušem. Gledam po ko zna koji put i plačem od smijeha :)




Хвала, хвала.

Ако за трол, ако. Овакви тролови су увек добродошли.


niccolo niccolo 19:09 14.11.2020

Meni deluje

da bi bolji bio propis, no se bojim da vas jezikoznance niko ne jebe pa bi se došlo na isto kao što je i sad. A i moraš da imaš državu da bi se sprovodio propis (ono, izgovor u medijima, pa standardi kada se prevode filmovi itd., ti ćeš bolje znati).
maksa83 maksa83 19:53 14.11.2020

Re: Meni deluje

da bi bolji bio propis, no se bojim da vas jezikoznance niko ne jebe pa bi se došlo na isto kao što je i sad. A i moraš da imaš državu da bi se sprovodio propis (ono, izgovor u medijima, pa standardi kada se prevode filmovi itd., ti ćeš bolje znati).

Nikad se neću navići na "idem lekaru" i prilično sam siguran da niko oko mene u široj i užoj okolini ne koristi taj oblik.

A oko propisa, skoro sam čuo foru - "Svaki Nemac u svakom trenutku razmišlja o dve stvari - kako da uvede još jedan Propis, i invaziji na Poljsku".


niccolo niccolo 22:11 14.11.2020

Re: Meni deluje

"Svaki Nemac u svakom trenutku razmišlja o dve stvari - kako da uvede još jedan Propis, i invaziji na Poljsku"

Dobar
haklberi_tom haklberi_tom 22:13 14.11.2020

Re: Meni deluje

maksa83
da bi bolji bio propis, no se bojim da vas jezikoznance niko ne jebe pa bi se došlo na isto kao što je i sad. A i moraš da imaš državu da bi se sprovodio propis (ono, izgovor u medijima, pa standardi kada se prevode filmovi itd., ti ćeš bolje znati).

Nikad se neću navići na "idem lekaru" i prilično sam siguran da niko oko mene u široj i užoj okolini ne koristi taj oblik.

A oko propisa, skoro sam čuo foru - "Svaki Nemac u svakom trenutku razmišlja o dve stvari - kako da uvede još jedan Propis, i invaziji na Poljsku".



Čemu to raspirivanje mržnje prema Švabama!?
shmoo shmoo 22:37 14.11.2020

Re: Meni deluje

niccolo

Meni deluje
da bi bolji bio propis, no se bojim da vas jezikoznance niko ne jebe


maksa83

Nikad se neću navići na "idem lekaru" i prilično sam siguran da niko oko mene u široj i užoj okolini ne koristi taj oblik.






Какав народ, такви и прописи.

А онда, Николо, следствено томе, какав народ такви и држава и медији.

Је л' тако, Максо?

Него сад озбиљно...

Има, момци, ту и трећи пут.

А то је да се пронађе она фина равнотежа између прописа и описа.

За то треба бити мајстор али ако се успе, генерације и генерације потомака би на томе биле неизмерно захвалне и основним школама по Србији би се онда поред имена Вука Караџића и Доситеја Обрадовића давало и име тог успешног балансера.

Имам утисак да се ови наши тренутни данашњи језикословци/језикознанци доста добро држе по том питању. Нису савршени, наравно, али за сада сасвим пристојно носе тај терет нормирања срспког језика у 21. веку.


Николо, поводом језика у медијима, преводима и како га користе, можда ниси видео када сам то једаред исприповедао на Блогу?

Питао ја једаред старог професора Клајна зашто на Јавном сервису РТС не користе његов Језички приручник који је он по њиховој наруџби и урадио баш за тадашњу РТВ Београд, а прво издање изашло још давне 1989. (ако сам добро упамтио).

А професор Клајн уморним и депресивним гласом ми одговорио:"Па шта вам је, колега... Ви знате да су њима у медијима најважније рекламе."



maksa83 maksa83 22:52 14.11.2020

Re: Meni deluje

Какав народ, такви и прописи.

Čudno je to, nikad naravno ne bih rekao "idem kod kuće" ("Sladžo čekaj me kod kolima" ), ali kada bih rekao "idem lekaru" ili "idem automehaničaru" osetio bih se kao neki, ne znam, božemeoprosti Hrvat ili tako nešto...
niccolo niccolo 22:54 14.11.2020

Re: Meni deluje

Николо, поводом језика у медијима, преводима и како га користе, можда ниси видео када сам то једаред исприповедао на Блогу?

Mislim da jes' bio jedan na tu temu...ali se više ne sećam šta smo tačno divanili tom prilikom.
shmoo shmoo 22:56 14.11.2020

Re: Meni deluje

maksa83
Какав народ, такви и прописи.

Čudno je to, nikad naravno ne bih rekao "idem kod kuće" ("Sladžo čekaj me kod kolima" ), ali kada bih rekao "idem lekaru" ili "idem automehaničaru" osetio bih se kao neki, ne znam, božemeoprosti Hrvat ili tako nešto...


Ма наравно, Максо, исправно је и једно и друго, видео си.

Пише то и на оном сајту Писменица који помињем у основном тексту.


shmoo shmoo 23:00 14.11.2020

Re: Meni deluje

niccolo
Николо, поводом језика у медијима, преводима и како га користе, можда ниси видео када сам то једаред исприповедао на Блогу?

Mislim da jes' bio jedan na tu temu...ali se više ne sećam šta smo tačno divanili tom prilikom.


Ни ја не могу да се сетим шта је била главна тема где сам то поменуо. Зннам само да сам макар једаред испричао. (Макар једаред, а још 10 година до пензије по тренутно важећем закону. )

Дуги низ година се већ дружимо овде, свашта смо и причали... Ко би се баш свега и сетио, што каже један мој другар у оваквим приликама.

crossover crossover 00:46 15.11.2020

Re: Meni deluje

maksa83

Nikad se neću navići na "idem lekaru" i prilično sam siguran da niko oko mene u široj i užoj okolini ne koristi taj oblik.


У Краљеву, Чачку, Горњем Милановцу, Крагујевцу тако говоре од кад ја знам за себе; идем лекару, води га лекару.
g.radicevic g.radicevic 09:19 15.11.2020

Re: Meni deluje

Nikad se neću navići na "idem lekaru" i prilično sam siguran da niko oko mene u široj i užoj okolini ne koristi taj oblik.


ne znaš druže kakav je život pod stalnim nadzorom jezičke policije
nekad majka, sestra
danas žena,ćerka
a ti inženjer, naučno dokazano, najnepismenijeg smera-građevinskog


P.S. Barem mogu da ih nerviram, kad god poželim
P.P.S. da ne zaboravim, ja sam za propis. iz razumljivih razloga
maliperica maliperica 10:00 15.11.2020

Re: Meni deluje

crossover
maksa83

Nikad se neću navići na "idem lekaru" i prilično sam siguran da niko oko mene u široj i užoj okolini ne koristi taj oblik.


У Краљеву, Чачку, Горњем Милановцу, Крагујевцу тако говоре од кад ја знам за себе; идем лекару, води га лекару.

Ma jok.
Kaže se - idem kod lekara.
milisav68 milisav68 10:41 15.11.2020

Re: Meni deluje

maliperica

Ma jok.
Kaže se - idem kod lekara.

Kaze se - idem u bolnicu, ambulantu, dom zdravlja

Eto, to sam vam resio
shmoo shmoo 11:02 15.11.2020

Re: Meni deluje

g.radicevic

ne znaš druže kakav je život pod stalnim nadzorom jezičke policije

Barem mogu da ih nerviram, kad god poželim






Жалила ми се својевремено госпођа Кошутић, професорка српског језика и књижевности и супруга покојног Владете Кошутића, професора светске књижевности на Филолошком факултету како њен супруг иде за њом и за сином по кући и исправља их: није фрижидер него хладњак, није шпајз него остава и слично.

"Не могу, човече, да живим од њега колико је досадан!"




da ne zaboravim, ja sam za propis. iz razumljivih razloga



Хвала!

zilikaka zilikaka 18:56 15.11.2020

Re: Meni deluje

како њен супруг иде за њом и за сином по кући и исправља их: није фрижидер него хладњак, није шпајз него остава и слично.

Već sam pominjala al nije zgoreg ponoviti. Pričala mi žena čiji je otac bio profesor srpskog da je kao učenica kad ode na more slala roditelj8ma pismo da se javi. Ono, dragi mama i tata, ovde nam je lepo...
Redovno je kad se vrati to pismo čekalo na stolu ispravljeno crvenom hemijskom.
magnus magnus 22:45 15.11.2020

Re: Meni deluje

А то је да се пронађе она фина равнотежа између прописа и описа.
postaviš ko govor elite ograničiš broj škola iz kojih se može na faks. tipa sa gimnazije na sve i eventualno sa tehničke na tehnički. srežeš književnost i povećaš satnicu jezika ( fiziku ne dirajte) naravno i porezna politika, ne dereš one koji puno zarađuju nauštrb sirotinje . i tako dobiješ elitu, a jezik ko znak prepoznavanja ,, i onda to svi kopiraju, ko šišanje na čelavo ili audi u društvima gdje ograničiš zaradu od znanja

not2old2rock not2old2rock 00:44 16.11.2020

Re: Meni deluje

грешка,тешка
newimprovedtadejus newimprovedtadejus 20:07 14.11.2020

čini mi se da od tog posla nema ništa

globalno..
kaže meni danas junoša mum you played yourself..
tu ja počnem edukativno da djelujem, reko ne možeš to da kažeš, to nema smisla..
može recimo you overplayed your hand i tako krenem da nabrajam šta može kadli junoša, muuuuuuuuuuum, it's a meme..
to ako je meme to ti je ko da si reko piše u bibliji..
i nema dalje rasprave..
you played yourself i to ti je to
novi pravopis piše youtube.. možda izdaju i u tvrdim koricama uskoro
shmoo shmoo 22:53 14.11.2020

Re: čini mi se da od tog posla nema ništa

newimprovedtadejus

čini mi se da od tog posla nema ništa
globalno..



Добра ти је ова причица.

Оно што може да нас утеши у овом тренутку јесте да српски језик ипак није глобиш попут енглеског језика, па нека се о овом питању it's a meme..to ako je meme to ti je ko da si reko piše u bibliji.. i nema dalje rasprave.. баве енглески језикознанци.


ЛИНК 1 - World Englishes


ЛИНК 2 - Will English Always Be the Global Language?


Српски језик ипак није глобиш. Па самим тим и тих meme ове врсте ипак нема још увек у забрињавајућим количинама за српски језик јербо те meme, ако сам добро разумео ситуацију, користе интернет за своје ширење и пандемију као што вирус корона користи кафиће, клубове и кафане за своју пандемију.

(Исправи ме ако ово погрешно претпостављам.)





haklberi_tom haklberi_tom 20:35 14.11.2020

M'da!

Ne znam koliko ima veze sa pravopisom, no, evo jedan primer za one koji pišu ošišanom latinicom --- otisla sam na sisanje i satiranje.
cane.srbljanovic cane.srbljanovic 22:53 14.11.2020

Imao sam prijatelja

Najboljeg. Boljeg od mene. Pametnijeg/inteligentnijeg od mene. Koji je vishe znao od mene, i bio bolji chovek od mene. Bio je moj mentor.
Bili smo stalno zajedno.
Nije bio bash "iz centra grada", i ponekad bi prekrshio svete zakone gramatike... Ne znam da sam propustio jednu priliku da ga ispravim, uz malo zezanja, ali bez zle namere. On se na to samo smejao :)

Mislio sam - gramatika je vazna. Jezik je izuzetno vazan.
Mislim -> Govorim -> Delam -> Mislim... I tako u krug. Ako neshto u tom krugu nije u najboljem redu, najcheshce zagadi sve ostalo, pa i sebe na kraju...

I dalje mislim da je jezik vazan. I vazno je da ZNAMO da je vazan i da pokushavamo, stalno, da uredimo svoj jezik.
Mislim, i dalje, da su matematika, logika i jezik tesno povezani i da su jedno.

Ali, mislim da su to problemi, u ovom trenutku, nekog drugog (ili prvog) sveta.

Negde su to problemi/izazovi koje tek treba da budu suocheni. Pre njih se mora savladati samosvest i moralnost. Empatija i etika.

A opet... "U pochetku beshe rech".
I opet, da li je uopshte vazno?

Bilo bi dobro da znamo. A ne znamo.
A kad ne znamo, najbolje je da cutimo?
Ko bi ga znao.

Pozdrav mom prijatelju, videcemo se ponovo.
shmoo shmoo 23:13 14.11.2020

Re: Imao sam prijatelja

cane.srbljanovic
Najboljeg. Boljeg od mene. Pametnijeg/inteligentnijeg od mene. Koji je vishe znao od mene, i bio bolji chovek od mene. Bio je moj mentor.
Bili smo stalno zajedno.
Nije bio bash "iz centra grada", i ponekad bi prekrshio svete zakone gramatike... Ne znam da sam propustio jednu priliku da ga ispravim, uz malo zezanja, ali bez zle namere. On se na to samo smejao :)

Mislio sam - gramatika je vazna. Jezik je izuzetno vazan.
Mislim -> Govorim -> Delam -> Mislim... I tako u krug. Ako neshto u tom krugu nije u najboljem redu, najcheshce zagadi sve ostalo, pa i sebe na kraju...

I dalje mislim da je jezik vazan. I vazno je da ZNAMO da je vazan i da pokushavamo, stalno, da uredimo svoj jezik.
Mislim, i dalje, da su matematika, logika i jezik tesno povezani i da su jedno.

Ali, mislim da su to problemi, u ovom trenutku, nekog drugog (ili prvog) sveta.

Negde su to problemi/izazovi koje tek treba da budu suocheni. Pre njih se mora savladati samosvest i moralnost. Empatija i etika.

A opet... "U pochetku beshe rech".
I opet, da li je uopshte vazno?


Bilo bi dobro da znamo. A ne znamo.
A kad ne znamo, najbolje je da cutimo?
Ko bi ga znao.

Pozdrav mom prijatelju, videcemo se ponovo.



Осим што мислим да си ово све одлично написао па сам зато поновио у цитату све твоје написано, једино још мислим да ти је вишак у овом болдованом оно " u ovom trenutku".

Мислим да то о чему причамо овде јесте проблем сваког тренутка. Нема ту, по мени, погодних, мање погодних и непогодних тренутака за овакве приче о језику.

Зато што то јесте важно у сваком тренутку. Одатле све друго, и добро и лоше, и почиње. Сам си то рекао, цитирао Свето писмо:"Искони бејаше слово."

Слажем се и са овим што си рекао да не знамо.

Једино се не слажем са тим да треба да ћутимо.

Како ћемо онда да сазнамо ако ћутимо?

Овако, ако причамо о томе, барем дајемо некакву шансу томе да сазнамо.

Ћутањем потпуно затварамо врата било каквој могућности да сазнамо.

Желим ти из свег срца, заиста, да се опет сретнеш са својим пријатељем.

haklberi_tom haklberi_tom 12:18 15.11.2020

Re: Imao sam prijatelja

cane.srbljanovic
Najboljeg. Boljeg od mene. Pametnijeg/inteligentnijeg od mene. Koji je vishe znao od mene, i bio bolji chovek od mene. Bio je moj mentor.
Bili smo stalno zajedno.
Nije bio bash "iz centra grada", i ponekad bi prekrshio svete zakone gramatike... Ne znam da sam propustio jednu priliku da ga ispravim, uz malo zezanja, ali bez zle namere. On se na to samo smejao :)

Mislio sam - gramatika je vazna. Jezik je izuzetno vazan.
Mislim -> Govorim -> Delam -> Mislim... I tako u krug. Ako neshto u tom krugu nije u najboljem redu, najcheshce zagadi sve ostalo, pa i sebe na kraju...

I dalje mislim da je jezik vazan. I vazno je da ZNAMO da je vazan i da pokushavamo, stalno, da uredimo svoj jezik.
Mislim, i dalje, da su matematika, logika i jezik tesno povezani i da su jedno.

Ali, mislim da su to problemi, u ovom trenutku, nekog drugog (ili prvog) sveta.

Negde su to problemi/izazovi koje tek treba da budu suocheni. Pre njih se mora savladati samosvest i moralnost. Empatija i etika.

A opet... "U pochetku beshe rech".
I opet, da li je uopshte vazno?

Bilo bi dobro da znamo. A ne znamo.
A kad ne znamo, najbolje je da cutimo?
Ko bi ga znao.

Pozdrav mom prijatelju, videcemo se ponovo.

Saglasan!
haklberi_tom haklberi_tom 12:20 15.11.2020

Re: Imao sam prijatelja

shmoo
cane.srbljanovic
Najboljeg. Boljeg od mene. Pametnijeg/inteligentnijeg od mene. Koji je vishe znao od mene, i bio bolji chovek od mene. Bio je moj mentor.
Bili smo stalno zajedno.
Nije bio bash "iz centra grada", i ponekad bi prekrshio svete zakone gramatike... Ne znam da sam propustio jednu priliku da ga ispravim, uz malo zezanja, ali bez zle namere. On se na to samo smejao :)

Mislio sam - gramatika je vazna. Jezik je izuzetno vazan.
Mislim -> Govorim -> Delam -> Mislim... I tako u krug. Ako neshto u tom krugu nije u najboljem redu, najcheshce zagadi sve ostalo, pa i sebe na kraju...

I dalje mislim da je jezik vazan. I vazno je da ZNAMO da je vazan i da pokushavamo, stalno, da uredimo svoj jezik.
Mislim, i dalje, da su matematika, logika i jezik tesno povezani i da su jedno.

Ali, mislim da su to problemi, u ovom trenutku, nekog drugog (ili prvog) sveta.

Negde su to problemi/izazovi koje tek treba da budu suocheni. Pre njih se mora savladati samosvest i moralnost. Empatija i etika.

A opet... "U pochetku beshe rech".
I opet, da li je uopshte vazno?


Bilo bi dobro da znamo. A ne znamo.
A kad ne znamo, najbolje je da cutimo?
Ko bi ga znao.

Pozdrav mom prijatelju, videcemo se ponovo.



Осим што мислим да си ово све одлично написао па сам зато поновио у цитату све твоје написано, једино још мислим да ти је вишак у овом болдованом оно " u ovom trenutku".

Мислим да то о чему причамо овде јесте проблем сваког тренутка. Нема ту, по мени, погодних, мање погодних и непогодних тренутака за овакве приче о језику.

Зато што то јесте важно у сваком тренутку. Одатле све друго, и добро и лоше, и почиње. Сам си то рекао, цитирао Свето писмо:"Искони бејаше слово."

Слажем се и са овим што си рекао да не знамо.

Једино се не слажем са тим да треба да ћутимо.

Како ћемо онда да сазнамо ако ћутимо?

Овако, ако причамо о томе, барем дајемо некакву шансу томе да сазнамо.

Ћутањем потпуно затварамо врата било каквој могућности да сазнамо.

Желим ти из свег срца, заиста, да се опет сретнеш са својим пријатељем.


Saglasan!
zaharaga zaharaga 09:52 17.11.2020

Re: Imao sam prijatelja

cane.srbljanovic
Najboljeg. Boljeg od mene. Pametnijeg/inteligentnijeg od mene. Koji je vishe znao od mene, i bio bolji chovek od mene.

...
Ne znam da sam propustio jednu priliku da ga ispravim, uz malo zezanja, ali bez zle namere. On se na to samo smejao :)



Cane, evo i ja bez zle namere:

Boljeg nego ja. Pametnijeg nego ja. Koji je znao vise nego ja. Itd.


A na klasicnom, predcobanskom srpskom, ovo poslednje bi bilo: Viseznajuceg nego ja.

cane.srbljanovic cane.srbljanovic 20:37 19.11.2020

Re: Imao sam prijatelja

zaharaga
cane.srbljanovic
Najboljeg. Boljeg od mene. Pametnijeg/inteligentnijeg od mene. Koji je vishe znao od mene, i bio bolji chovek od mene.

...
Ne znam da sam propustio jednu priliku da ga ispravim, uz malo zezanja, ali bez zle namere. On se na to samo smejao :)



Cane, evo i ja bez zle namere:

Boljeg nego ja. Pametnijeg nego ja. Koji je znao vise nego ja. Itd.


A na klasicnom, predcobanskom srpskom, ovo poslednje bi bilo: Viseznajuceg nego ja.



Ne znam shta si hteo da kazesh.
Shta je to "...klasicnom, predcobanskom srpskom..."?

not2old2rock not2old2rock 23:12 14.11.2020

нема нације без језика

Имаш ли идеју како да се из употребе избаци американизам "кући сам", уместо "код куће сам", алармантно је...
shmoo shmoo 23:36 14.11.2020

Re: нема нације без језика

not2old2rock
Имаш ли идеју како да се из употребе избаци американизам "кући сам", уместо "код куће сам", алармантно је...



Једино да идемо по улицама и од куће до куће, па да све оне који су кући бијемо чим изговоре или напишу тако нешто.

Шалим се, друже, али нема универзалног рецепта како спречити неку појаву када почне да се тако шири у језику. Било ком језику. Ту ни образовање ни медији (које је поменуо Николо) ни култура не могу да помогну. Могу да успоре процес, али када крене, тешко се зауставља. Као грудва снега која се претвара у лавину котрљајући се низ падину.

Није ту само овај пример који си навео.

Има тога, ихај!

И често онда, једино што можемо, јесте ово што поменух у уводном тексту. Да то опишемо, па онда и да га пропишемо, тј. да и то што смо хтели да зауставимо постане норма.

А на крају крајева, и ти дублети ма колико год отежавали употребу језика крајњем кориснику тог језика, могу да се гледају и као стилско богатство неког језика.

У сваком злу има и понеко добро, што кажу браћа Кинези, зар не?

П.С. - А наслов овог коментара ти је апсолутно тачан.

Србе данас, ма где живели на планети, не повезују заједнички ни обичаји ни традиција... Чак ни вера јер знаш и сам да нису сви Срби православни хришћани.

А једино што нас повезује јесте заједнички језик. И култура која онда полако иде за њим.

Само, да ли мешањем са другим језицима један језик нестаје? Или се само мења?

И ту је, чини ми се, потребна нека равнотежа.

А један језик званично умре када умре и последњи његов говорник. А то онда значи да је последњи припадник те нације умро, па самим тим та нација више и не постоји.

(Од овога "нација" више волим израз "језичка заједница" у овом контексту.)

Дакле, друже, српски језик ће умрети када буде умро и последњи човек којем је тај језик матерњи језик.

Један језик не умире мешањем са другим језицима.

На крају крајева, погледај тај енглески језик. Сами енглески лингвисти причају једну шаљиву причицу о томе како је настао енглески језик. Кажу, Бог је при стварању света, народа и језика заборавио на њих па када су му са свог острва махали жалећи се да нису добили свој језик, он погледа у кутију са деловима од којих је стварао свет и види да у њој није остало више ништа, него само неки делићи, шрафићи који су му били вишак. И куд ће, шта ће, истресе он то на Острво и тако настане и енглески језик.

И шта фали том енглеском језику данас? А мешавина је само таква кроз историју гледано.

Хоћу да ти кажем, друже, да ли ће један језик нестати или неће не зависи од мешања тог језика са другим језицима, него од политичке, економске, војне и културне моћи те језичке заједнице која тај језик користи.


Илустрација за ово што ти причам:







Српски језик је ипак још далеко од овога. А ко зна, можда и нас на том путу усере (падонирај на мом француском) као у кладионици па стекнемо (опет?) довољно политичке, економске, војне и културне моћи да свој језик и своју нацију и културу очувамо.

Нико не зна шта носи дан, шта носи ноћ.


nask nask 23:45 14.11.2020

Re: нема нације без језика

"кући сам", уместо "код куће сам"

Domu sam, kod doma sam, u domu sam. U slovenačkom je pravilno reći doma sem. Mislim da je problem što mi pojam kuća koristimo za objekat u kome se živi i za ono što označava dom.
haklberi_tom haklberi_tom 12:22 15.11.2020

Re: нема нације без језика

shmoo
not2old2rock
Имаш ли идеју како да се из употребе избаци американизам "кући сам", уместо "код куће сам", алармантно је...



Једино да идемо по улицама и од куће до куће, па да све оне који су кући бијемо чим изговоре или напишу тако нешто.
...

Sve, sve - ali 'odraditi' ne podnosim jednako kao i komuniste.
haklberi_tom haklberi_tom 12:23 15.11.2020

Re: нема нације без језика

nask
"кући сам", уместо "код куће сам"

Domu sam, kod doma sam, u domu sam. U slovenačkom je pravilno reći doma sem. Mislim da je problem što mi pojam kuća koristimo za objekat u kome se živi i za ono što označava dom.

Koga briga za Slovence - neka govore kako hoće.
shmoo shmoo 13:42 15.11.2020

Re: нема нације без језика

haklberi_tom

Sve, sve - ali 'odraditi' ne podnosim jednako kao i komuniste.



И мени исто та новокованица одрадити има значење отаљати (посао).

Зато је и не волим.

pecaros pecaros 14:38 15.11.2020

Re: нема нације без језика

shmoo

И мени исто та новокованица одрадити има значење отаљати (посао).

Зато је и не волим.


Meni taj izraz više ukazuje na rutinu kojom je neki posao urađen. Najposle, u zavisnosti od konteksta može da znači i otaljavanje, ali, nekako mi se čini da je tada neophodno dodatno objašnjenje, mimika, poseban naglasak.


shmoo shmoo 21:06 15.11.2020

Re: нема нације без језика

pecaros
shmoo

И мени исто та новокованица одрадити има значење отаљати (посао).

Зато је и не волим.


Meni taj izraz više ukazuje na rutinu kojom je neki posao urađen. Najposle, u zavisnosti od konteksta može da znači i otaljavanje, ali, nekako mi se čini da je tada neophodno dodatno objašnjenje, mimika, poseban naglasak.





Паралингвистички чиниоци комуникације увек много значе за правилно разумевање изреченог, а овде на Блогу и осталим друштвеним мрежама много недостају. (Емоји нису довољни.)

Често овде буде неспоразума баш због недостатка мимике и гестова и тона гласа, приметио сам то.


nask nask 23:35 14.11.2020

српскохрватски

Ovako su to uredili oni kojoma je nizozemski maternji jezik. Inače ga pišu velikim slovom tj. Nizozemski i pritom se pitam zašto se u Srbiji tj. u srpskom jeziku i dalje to prevodi na holandski jezik. I nije u pitanju cepidlačenje, ko kod se imalo razume u NL & B (&SU) kapira kakva je to glupost.

A na glavno pitanje je moj odgovor: propis sledi iz opisa.
shmoo shmoo 00:33 15.11.2020

Re: српскохрватски

nask

"кући сам", уместо "код куће сам"


Domu sam, kod doma sam,



Као што ни људи нису пуста острва усред Пацифика, нису то ни језици. Ретки су језици који јесу та пуста острва усред Пацифика као и људи.

Самим тим, разумљив је утицај једног језика на други језик. До тога мора да долази.


Ovako su to uredili oni kojoma je nizozemski maternji jezik.



Не идемо ни ми са српским језиком много другачијим путем. И у Босни (читај, Белгија) имаш поред бошњачког језика (тако су они одлучили да га зову и то је њихово право) и српски језик јер су Срби из БиХ решили да свој језик називају српским. Па сада, рецимо, имаш и ијекавско издање Правописа српскога језика баш због Републике Српске, али и других држава Балкана у којима живе Срби.

Баш како то ради ова језичка унија NL & B (&SU). Заједничка норма.

Само, када причамо о томе заиста морамо да узмемо у обзир и вишевековни ток историје и за Холандију и за Србију, односно за холандски/низоземски и за српски језик.

Ми, рецимо, никада нисмо имали Источноиндијску компанију, па самим тим немамо данас ни своје Суринаме, ако ме разумеш шта ти желим рећи.


pritom se pitam zašto se u Srbiji tj. u srpskom jeziku i dalje to prevodi na holandski jezik.



Ствар традиције која се вуче од првобитне употребе тог назива. (Зашто Беч, а не Вијена или Виндобона? )

Најбоље ћу ти то објаснити на следећем примеру.

Крајем осамдесетих почели су наши нормативисти да израђују правила за транскрипцију страних имена у српском језику. Наравно, један од први обухваћених језика био је енглески језик. И у том процесу израде правила за транскрипцију имена са англофоног говорног подручја установљена је норма да је свако Humphrey, у српском језику Хамфри.

Али пошто је Хемфри Богарт био популаран у Србији много пре изрдае тих правила за транскрипцију страних имена (као саставног дела нашег Правописа), Богарт је остао Хемфри. А сви остали су Хамфрији.

Исто ти је то и са Холандијом. Традиција употребе коју тај назив за ту земљу има у српском језику. И ту никакву улогу не игра то шта Летећи Холандези мисле о томе.

Ради се о употреби у српском језику.




A na glavno pitanje je moj odgovor: propis sledi iz opisa.



Хвала ти на одговору!




П.С. - Мислим да си овим одговором на моје питање сам себи и одговорио на то питање зашто је у српском језику Холандија, а не Низоземска.



nsarski nsarski 00:52 15.11.2020

Re: српскохрватски

Али пошто је Хемфри Богарт био популаран у Србији много пре изрдае тих правила за транскрипцију страних имена (као саставног дела нашег Правописа), Богарт је остао Хемфри. А сви остали су Хамфрији.

Uključujući i Hjuberta Hamfrija.

Što se Bogarta tiče, tu imam nedoumice. Kada je u San Francisku razvijen gradski saobraćaj, metro, autobusi i ostalo, preduzeće za brigu o tome se zvalo Bart (od Bay Area Rapid Transit), i reklamiralo svoje usluge sa Go Bart!
Naravno, to je ubrzo prešlo u Hamfri Gobart, radi lakšeg pamćenja.
Uopšte, ti gradski prevoznici su nekad bili jako popularni. Puno ime grupe Chicago je CTA (Chicago Transit Authority). Tj. Chicago is an American rock band formed in 1967 in Chicago, Illinois, calling themselves the Chicago Transit Authority in 1968 before shortening the name in 1969. Nemam pojma zašto.
Zamisli da se neki naš bend zove GSP Beograd. Mislim, nespojivo.
nsarski nsarski 01:03 15.11.2020

Re: српскохрватски

A kao nastavak: meni izrazi kao "idem lekaru" deluju nekako arhaično. Naravno, nema ničeg pogrešnog, ali je nekako neprikladno.
Zamisli da ti se nek žali da je zgrešio, a ti mu/joj kažeš
"pođi popu da se ispovediš!". Pa, ne ide, brate mili.

True stori.

Pre mnogo godina, kad sam bio baš mlađen, obreo sam se u Parizu, u nekom društvu Francuza. To su bila vesela i buntovna vremena, i poveo se razgovor o ratu u Vijetnamu.
Moj francuski je u to vreme bio prilično klimav pa sam se setio jedne rečenice iz knjige "Rat i Mir" druga Tolstoja, kada na nekom balu izvesna gospođa, misleći na Napoleonove ratove, reče "Oh, mon Dieu, mon Dieu, quelle terrible chause est la guerre!". Uopšte, prvih 50 strana te knjige su više na francuskom nego na ruskom.
Elem, u kontekstu Vijetnama izgovorim ja tu rečenicu i svi oko mene prsnuše u smeh! Hahaha! Kakav ti je to jezik? To se tako ne kaže danas, to je zastarelo.
Od tada više ne govorim "idem popu" nego "idem kod popa" (da se ispovedim za grehe iz mladosti). U ovom slučaju "idem kod Tase" da se ispovedim za jezičke prekršaje.
shmoo shmoo 01:07 15.11.2020

Re: српскохрватски

nsarski

Zamisli da se neki naš bend zove GSP Beograd. Mislim, nespojivo.




Што јес, јес...

Најдаље што могу да добацим, сећам се неког нашег бенда који се звао Контролори.

Али они се никада нису пробили на нашој музичкој сцени и нису постали славни.

Додуше, можда то и нису били контролори карата у јавном превозу по Бгд...


preduzeće za brigu o tome se zvalo Bart (od Bay Area Rapid Transit)



Нисам ни знао да су и Америчани поклоници тих скраћеница као ми из бивших соц. земаља са оним Чека, НКВД, ЦК, КПЈ, СКЈ, СУБНОР, СИВ, ССРНЈ, УК ССОЈ, ГСП, ЈКП, ПТТ,...



nsarski nsarski 01:12 15.11.2020

Re: српскохрватски

Нисам ни знао да су и Америчани поклоници тих скраћеница као ми из бивших соц. земаља са оним Чека, НКВД, ЦК, КПЈ, СКЈ, СУБНОР, СИВ, ССРНЈ, УК ССОЈ, ГСП, ЈКП, ПТТ,...


Kako bre nisi znao!? Sovjeti (a sledstveno mi) i Ameri su bili šampioni u tome. CIA, FBI, NSA, NASA, NSF, NIH, NIMH, MAGA, POTUS! Nema kraja.

P.S. Za ljubitelje nove US podpredsednice, jedna slika za uspomenu. (Montel joj je tada bio dečko).

maksa83 maksa83 01:19 15.11.2020

Re: српскохрватски

Kako bre nisi znao!? Sovjeti i Ameri su bili šampioni u tome. CIA, FBI, NSA, NASA, NSF, NIH, NIMH, MAGA, POTUS! Nema kraja.

PCMCIA

People Can't Memorize Computer Industry Acronyms

Ili što reče jedan drugar - "stavio sam u CV sve troslovne skraćenice koje sam znao, možda sam neke i sam izmislio".
shmoo shmoo 01:19 15.11.2020

Re: српскохрватски

nsarski

Uopšte, prvih 50 strana te knjige su više na francuskom nego na ruskom
.


Граф Толстојевски је у питању, не заборави. Гроф није било ко.


"Oh, mon Dieu, mon Dieu, quelle terrible chause est la guerre!".



Ћути, ти си барем био архаичан.

Моја драга је на испиту из француског била претерано инвентивна.

'Ладно је пред професорком изговорила реченицу:"Je ne suis pas suivez de la mode."

(Мислим, пратилица моде, бре!)

Срећом, на испиту јој била Маргарит Бабић, Францускиња а српска снајка, која се исто тако као и ти твоји другари у Паризу само слатко и добронамерно насмејала и рекла јој:"Свака част, колегинице, ово не би могао ниједан Француз да смисли!"

Али одмах да ти кажем, не стидим се ја ни своје језичке креативности па то и вама двома препоручујем.

Знаш како у Грчкој наручујем у кафани шницлу сабљарке?

Прво лепо кажем: "Swordfish."

Пошто ме келнер Грк гледа бело, видим да ме није разумео, прелазим на следћи ниво комуникације:

"Fish with the big nose."

И добијем шта сам тражио.

Зато ти кажем да нема те језичке креативности, ја бих умро од глади у Грчкој.

shmoo shmoo 01:27 15.11.2020

Re: српскохрватски

nsarski

CIA, FBI, NSA, NASA, NSF, NIH, NIMH, MAGA, POTUS! Nema kraja.



Ајој!

Њих сам потпуно сметнуо са ума!




Даклем, те државне и парадржавне институције... Убице језика!

Мој фаворит је одувек била она турска државна телевизија TRT. Кад би знали шта Срби мисле о томе, моментално би променили ту скраћеницу.

pecaros pecaros 01:35 15.11.2020

Re: српскохрватски

shmoo

Ствар традиције која се вуче од првобитне употребе тог назива. (Зашто Беч, а не Вијена или Виндобона? )


Moguće zato što ga Mađari zovu Beč. Piše se Bécs a izgovara skoro isto kao kod nas, samo se ono "e" blago zavrne na "i".
shmoo shmoo 02:01 15.11.2020

Re: српскохрватски

pecaros
shmoo

Ствар традиције која се вуче од првобитне употребе тог назива. (Зашто Беч, а не Вијена или Виндобона? )


Moguće zato što ga Mađari zovu Beč. Piše se Bécs a izgovara skoro isto kao kod nas, samo se ono "e" blago zavrne na "i".



Да, да, тако је!

Преко мађарског смо усвојили тај назив за престоницу данас Аустрије, а некада К унд К монархије или Хабзбуршке монархије чији су део становништва били и Мађари, а богами и повелики број Срба.

Па онда норма постане оно што је неко први пут употребио и тако остане вековима.

И то што се усвоји и рашири не може се мењати прописима, то је оно што је ту важно. То сам покушао Наску да објасним.

А зашто смо се ми у свакодневном говору одрекли назива Цариград из народне епске поезије или Константинопоља из подугачке историје пре Турака, па данас тај град називамо како га називамо, бог ће га свети знати.

Због Турака вероватно. Турци су нам ионако за све криви.



apacherosepeacock apacherosepeacock 08:38 15.11.2020

Re: српскохрватски

nsarski
podpredsednice


Nisam ljubitelj (a nisam ni neljubitelj, ne znam kako će se pokazati) nove podpredsednice ali htela sam nešto drugo..

Da li još nekome, kao meni, zvučno d ispred bezvučnog p koje prelazi u svoj bezvučni par t - škripi pri izgovoru/napisano?

potpredsednica
potpitanje
potceniti
pretpostaviti
(ispred s i š se, naravno, ne menja)

i tako dalje, pot/pret mi zvuči besmisleno (ujedem se za jezik kad moram d da promenim u p), predpostaviti, podceniti, ima svoje značenje.

PS. Lep blog Taso.
PPS. Čarli izvini !

Dalje, predak - preci (pl.)..
Preci mi, takođe, zvuči kao reč bez smisla.



shmoo shmoo 09:41 15.11.2020

Re: српскохрватски

apacherosepeacock

Lep blog Taso.



Хвала!


moram d da promenim u p


Мислила си на да се промени Д у Т. (Типфелер вероватно.)

Само да додам, то ти је онај фонетски принцип у нашем правопису.

Мислим, не смем да тврдим, да је Једначење сугласника по звучности, осим са Д испред С и Ш, неким личним именима, домаћим и страним итд, ушло као такво у онај Правопис из 1960. (тзв. Новосадски правопис, по Новосадском договору из 1954.) зато што ми сестра, рођена 1950. године, рече да је она у првих неколико разреда основне школе писала подпредседница, а после потпредседница.

То правописно правило онда представља у том случају један од класичних ПРОПИСА из стручних кругова. И то прописа заснованог на том фонетском принципу нашег правописа поред оних његових делова заснованих на етимолошком принципу. (ЛИНК)*

А видиш, и ту су направљене нијансе у зависности од тог префикса.

За ПОД- има Једначења сугласника по звучности, али код префикса ИЗНАД- и ИСПОД- то правило не важи.


___________________________________________________

* - У списку правописа, правописних приручника и речника српског језика на овом линку није наведен Речник српскохрватскога књижевног и народног језика Института за српски језик САНУ (стигли до слова Т, 20 томова речника), ваљда зато што још увек, ни после 60 и кусур година није завршен, али нема ни Нормативне граматике српског језика из 2013. (вероватно је то на сајту писано пре објављивања те граматике). ЛИНК



Углавном, ове три на слиКи су и најважније и најсвежије данас, али наравно сви остали наведени и ненаведени језички приручници, речници, граматике, стари правописи итд. чине тај тако потребан корпус литературе и за описивање и за прописивање српског језика:






И уопште, за сваки језик су за нормирање потребне такве три књиге: речник, граматика и правопис.

(Мада нам, рецимо, енглески језик каже да правопис и није неопходан, али то само ако имаш дугу вишевековну традицију писања и континуираног развоја писања и језика у свеопштој употреби те језичке заједнице, па правила, правопис, буду неписана али заснована на тој традицији и подразумевају се онда - нпр. писање свих речи у насловима великим словима осим чланова, предлога итд.)

Тим путем је ишао и Вук у 19. веку ономад када је ударао темеље за следеће векове и генерације којима је српски језик матерњи језик.


shmoo shmoo 09:46 15.11.2020

ЕПП програм зарад илустровања блога

Чек' мало маркетинга макар за мушкиће на овом блогу... (Блогеркама препуштам избор неког мушког чељадета које се сликавало са овим књигама у акцији "Негујмо српски језик" )








shmoo shmoo 09:53 15.11.2020

Re: српскохрватски

apacherosepeacock


Dalje, predak - preci (pl.)..
Preci mi, takođe, zvuči kao reč bez smisla.



А овде су ти чак четири гласовне промене у питању!

Пут (којим се ређе иде ? ):

1) предак:предаци - Сибиларизација, К,Г,Х у Ц,З,С

2) предаци:предци - Непостојано А

3) предци:претци - Једначење сугласника по звучности (он, Д-Т)

4) претци:преци - Губљење сугласника (испада Т)

apacherosepeacock apacherosepeacock 10:36 15.11.2020

Re: српскохрватски

shmoo
apacherosepeacock


Dalje, predak - preci (pl.)..
Preci mi, takođe, zvuči kao reč bez smisla.



А овде су ти чак четири гласовне промене у питању!

Пут (којим се ређе иде ? ):

1) предак:предаци - Сибиларизација, К,Г,Х у Ц,З,С

2) предаци:предци - Непостојано А

3) предци:претци - Једначење сугласника по звучности (он, Д-Т)

4) претци:преци - Губљење сугласника (испада Т)



Znam, pravila, jasno, ali meni zvuči ružno (sluhu odbojno) to sam htela da podvučem primerima. (jednačenje suglasnika/gubljenje suglasnika.)

Kako tebi zvuči, to je bilo pitanje?
shmoo shmoo 10:51 15.11.2020

Re: српскохрватски

apacherosepeacock

Znam, pravila, jasno, ali meni zvuči ružno (sluhu odbojno) to sam htela da podvučem primerima. (jednačenje suglasnika/gubljenje suglasnika.)

Kako tebi zvuči, to je bilo pitanje?



Пардонст онда на удаву. Извини, нисам схватио.

Ух! Како ми звучи?

Одавно ми звучање речи није нешто на шта се ослањам (осим у поезији, али то је онда она трећа, тзв. уметничка, стваралачка функција језика поред споразумевања и складиштења знања).

Не умем да ти одговорим на ово питање.

Извини.

А та правила која су нас довела до тих облика које си поменула мени изгледају сасвим логична, уклапају ми се као коцкице у неком мозаику, када узмем у обзир све оно на чему су заснована.

Вероватно зато и не умем да одговорим на твоје питање.

Рецимо, да пробам овако да ти одговорим:

Ни лепо ни ружно. Само ми звучи. Али ни лепо ни ружно.

А логично ми је.



apacherosepeacock apacherosepeacock 10:59 15.11.2020

Re: српскохрватски

А логично ми је.


Hvala na odgovoru, inače nije davež nikako.
apacherosepeacock apacherosepeacock 11:18 15.11.2020

Re: српскохрватски

Imam još jedno (neobavezno) pitanje, zašto Kragujevčani (Šumadinci) + južna pruga, ne vole padeže (bez uvrede) dok Valjevčani i Čačani govore besprekoran srpski?
apacherosepeacock apacherosepeacock 11:37 15.11.2020

Re: српскохрватски

nsarski
Montel joj je tada bio dečko).


Ko je ovaj? Gugl mi izbacuje podatke o namestaju.
nsarski nsarski 11:47 15.11.2020

Re: српскохрватски

apacherosepeacock
nsarski
Montel joj je tada bio dečko).


Ko je ovaj? Gugl mi izbacuje podatke o namestaju.


Montel Williams, dugo vremena imao Montel Show na TV u Americi. Poznata faca u svoje vreme, obogatio se. Evo ga ovde:

Montel Williams<---LINK

apacherosepeacock apacherosepeacock 11:49 15.11.2020

Re: српскохрватски

nsarski
apacherosepeacock
nsarski
Montel joj je tada bio dečko).


Ko je ovaj? Gugl mi izbacuje podatke o namestaju.


Monel Williams, dugo vremena imao Montel Show na TV u Americi. Poznata faca u svoje vreme, obogatio se. Evo ga ovde:

Montel Williams



Hvala.
haklberi_tom haklberi_tom 12:28 15.11.2020

Re: српскохрватски

shmoo
nsarski

Zamisli da se neki naš bend zove GSP Beograd. Mislim, nespojivo.




Што јес, јес...

Најдаље што могу да добацим, сећам се неког нашег бенда који се звао Контролори.

Али они се никада нису пробили на нашој музичкој сцени и нису постали славни.

Додуше, можда то и нису били контролори карата у јавном превозу по Бгд...


preduzeće za brigu o tome se zvalo Bart (od Bay Area Rapid Transit)



Нисам ни знао да су и Америчани поклоници тих скраћеница као ми из бивших соц. земаља са оним Чека, НКВД, ЦК, КПЈ, СКЈ, СУБНОР, СИВ, ССРНЈ, УК ССОЈ, ГСП, ЈКП, ПТТ,...




Mislim da su Ameri najveći skraćeničari na kugli zemaljskoj.
haklberi_tom haklberi_tom 12:37 15.11.2020

Re: српскохрватски

apacherosepeacock

...

PS. Lep blog Taso.
PPS. Čarli izvini !

Dalje, predak - preci (pl.)..
Preci mi, takođe, zvuči kao reč bez smisla.


Warum?
apacherosepeacock apacherosepeacock 13:04 15.11.2020

Re: српскохрватски

haklberi_tom
apacherosepeacock

...

PS. Lep blog Taso.
PPS. Čarli izvini !

Dalje, predak - preci (pl.)..
Preci mi, takođe, zvuči kao reč bez smisla.


Warum?


Darum.

Kod Filipa se nešto buniš a tamo zaključano.
shmoo shmoo 13:44 15.11.2020

Re: српскохрватски

apacherosepeacock
А логично ми је.


Hvala na odgovoru, inače nije davež nikako.



Хвала ти!

Знаш да сам више пута поменуо да се увек плашим да не угњавим много у том правцу.


shmoo shmoo 14:27 15.11.2020

Re: српскохрватски

apacherosepeacock
Imam još jedno (neobavezno) pitanje, zašto Kragujevčani (Šumadinci) + južna pruga, ne vole padeže (bez uvrede) dok Valjevčani i Čačani govore besprekoran srpski?




Најбоље да за то консултујемо мапу дијалеката, односно говора српског језика.







Екавски изговор:
1 – Призренско-тимочки (јужни и југоисточни део Србије)
2 – Косовско – ресавски (источни и централни део Србије)
3 – Шумадијско – војвођански (северни део Србије)
Ијекавски изговор:
4 – Зетско – јужносанџачки (црногорско приморје)
5 – Источнохерцеговачки (западни део Србије, Црна Гора)
Подвучени дијалекти су у основи српског књижевног језика („правилни“ говори).


Дијалекти
Дијалекат је регионална варијанта једног језика, која се одликује специфичним скупом речи, граматичких правила, посебним изговором (акцентом). По томе се дијалекат, као народни говор, разликује од књижевног језика. Ове разлике у говору људи из истог народа настају због сметњи у комуникацији – географска удаљеност, политички фактори и сл.
Вук је за основу књижевног језика одабрао један дијалекат екавског и један дијалекат ијекавског изговора, а то значи да их је прогласио „правилним“ говорима, према којима су настали граматика и правопис српског језика.



И мапа и легенда и цитат је одавде. (ЛИНК)

Има тога по нету колико хоћеш, али је овде баш прегледно.

И на мапи се види где је Ваљево, а где Крагујевац или јужна пруга, тј. који су то дијалекти.

А ова два, шумадисјко-војвођански (екавски) и источнохерцеговачки (ијекавски) ушли су у основицу тада књижевног (тако су га називали у 19. веку) језика, јер имају развијен систем од седам падежа, довршене гласовне промене и систем од 4 акцента који су се у развоју померили на данашња места.

А данас то називамо стандардним српским језиком (еталоном) који се користи за јавну комуникацију свих којима је српски матерњи језик.

Намерно нећу да поред тог термина "стандардни" кажем и књижевни јер тај стандард се не користи само за књижевно стварање, него уопште у јавној комуникацији а исто тако не постоји никакав пропис да се књижевност не сме стварати на неком од нестандардних говора ( "Петријин венац", на пример, или овај стари Ханселов блог - ЛИНК)


Као што видиш, код нас је у нормирању (стандардизацији) српског језичког еталона примењен принцип селекције, тј. одабрана су два од више говора за основицу тог нашег језичког стандарда.

Код Словенаца је другачије, колико знам. Код њих је тај стандард, еталон, направљен не избором једног, него мешањем штајерског, крањског и корушког дијалекта.

Иначе, својевремено сам слушао један интервју Миодрага Здравковића којег многи и данас памте по ономе:"Умро је друг Тито". Стварно је био сјајан спикер, одлично је говорио, имао сјајну дикцију, није имао превише фреквентно С и З које је упропашћивало ондашњу опрему и имао чак и добру боју гласа јер је то све некада било важно за разлику од данашњег избора телевизијских спикера који се често појављују пред камерама и са озбиљнм говорним манама.

Али је он у том интервјуу открио да је он заправо из околине Зајечара ( ја се тада забезекнуо, коју је он онда метаморфозу сопственог српског језика урадио ) и да га је тек по доласку у Београд чувена Драга Илић Јонаш на тадашњој ТВ Београд научила да користи правилно падеже, акценте,...

Ово је уједно и за Николоа јер је поменуо језик у медијима данас...













apacherosepeacock apacherosepeacock 16:19 15.11.2020

Re: српскохрватски

shmoo
apacherosepeacock
Imam još jedno (neobavezno) pitanje, zašto Kragujevčani (Šumadinci) + južna pruga, ne vole padeže (bez uvrede) dok Valjevčani i Čačani govore besprekoran srpski?




Најбоље да за то консултујемо мапу дијалеката, односно говора српског језика.







Екавски изговор:
1 – Призренско-тимочки (јужни и југоисточни део Србије)
2 – Косовско – ресавски (источни и централни део Србије)
3 – Шумадијско – војвођански (северни део Србије)
Ијекавски изговор:
4 – Зетско – јужносанџачки (црногорско приморје)
5 – Источнохерцеговачки (западни део Србије, Црна Гора)
Подвучени дијалекти су у основи српског књижевног језика („правилни“ говори).


Дијалекти
Дијалекат је регионална варијанта једног језика, која се одликује специфичним скупом речи, граматичких правила, посебним изговором (акцентом). По томе се дијалекат, као народни говор, разликује од књижевног језика. Ове разлике у говору људи из истог народа настају због сметњи у комуникацији – географска удаљеност, политички фактори и сл.
Вук је за основу књижевног језика одабрао један дијалекат екавског и један дијалекат ијекавског изговора, а то значи да их је прогласио „правилним“ говорима, према којима су настали граматика и правопис српског језика.



И мапа и легенда и цитат је одавде. (ЛИНК)

Има тога по нету колико хоћеш, али је овде баш прегледно.

И на мапи се види где је Ваљево, а где Крагујевац или јужна пруга, тј. који су то дијалекти.

А ова два, шумадисјко-војвођански (екавски) и источнохерцеговачки (ијекавски) ушли су у основицу тада књижевног (тако су га називали у 19. веку) језика, јер имају развијен систем од седам падежа, довршене гласовне промене и систем од 4 акцента који су се у развоју померили на данашња места.

А данас то називамо стандардним српским језиком (еталоном) који се користи за јавну комуникацију свих којима је српски матерњи језик.

Намерно нећу да поред тог термина "стандардни" кажем и књижевни јер тај стандард се не користи само за књижевно стварање, него уопште у јавној комуникацији а исто тако не постоји никакав пропис да се књижевност не сме стварати на неком од нестандардних говора ( "Петријин венац", на пример, или овај стари Ханселов блог - ЛИНК)


Као што видиш, код нас је у нормирању (стандардизацији) српског језичког еталона примењен принцип селекције, тј. одабрана су два од више говора за основицу тог нашег језичког стандарда.

Код Словенаца је другачије, колико знам. Код њих је тај стандард, еталон, направљен не избором једног, него мешањем штајерског, крањског и корушког дијалекта.

Иначе, својевремено сам слушао један интервју Миодрага Здравковића којег многи и данас памте по ономе:"Умро је друг Тито". Стварно је био сјајан спикер, одлично је говорио, имао сјајну дикцију, није имао превише фреквентно С и З које је упропашћивало ондашњу опрему и имао чак и добру боју гласа јер је то све некада било важно за разлику од данашњег избора телевизијских спикера који се често појављују пред камерама и са озбиљнм говорним манама.

Али је он у том интервјуу открио да је он заправо из околине Зајечара ( ја се тада забезекнуо, коју је он онда метаморфозу сопственог српског језика урадио ) и да га је тек по доласку у Београд чувена Драга Илић Јонаш на тадашњој ТВ Београд научила да користи правилно падеже, акценте,...

Ово је уједно и за Николоа јер је поменуо језик у медијима данас...


Odličan prilog, nisam znala da podela ide tim redom..

A volim da pročitam, ponekad, i neke stare blogove.

Što se tiče jezika i matematike, moja bivša profesorka latinskog, čuvena puella (Mirjana Maskareli) je uporno govorila da su petičari (ili dvojkaši itd.) uvek paralelno iz ta dva (školska) predmeta (latinski/matematika).


shmoo shmoo 16:34 15.11.2020

Re: српскохрватски

apacherosepeacock

Što se tiče jezika i matematike, moja bivša profesorka latinskog, čuvena puella (Mirjana Maskareli) je uporno govorila da su petičari (ili dvojkaši itd.) uvek paralelno iz ta dva (školska) predmeta (latinski/matematika).



И не само латинског. Било ког језика.

Ови што имају петице из српског, а двојке из математике, то је због књижевности, а не због граматике и језика.


Est bellum bellis bellum bellare puellis.




omega68 omega68 00:30 15.11.2020

Svaka čast

Ovo je primer kako blog na b92 treba da izgleda.
Inače ja sam za to da se propišu pravila, kakva god, samo da se zna šta je tačno a šta ne.
Kao i u crkvi.Da se zna i poštije od onoga gde ko stoji do toga šta se radi na sahrani a šta na venčanju.Ne može više stvari da bude ispravno.
shmoo shmoo 00:41 15.11.2020

Re: Svaka čast

omega68


Хвала ти!

И за ово:

Ovo je primer kako blog na b92 treba da izgleda.


и за ово:

Inače ja sam za to da se propišu pravila, kakva god, samo da se zna šta je tačno a šta ne.
Kao i u crkvi.Da se zna i poštije od onoga gde ko stoji do toga šta se radi na sahrani a šta na venčanju.Ne može više stvari da bude ispravno.




Иначе, за ово:

Ne može više stvari da bude ispravno.


Милорад Дешић, наш најзначајнији стручњак за питања правописа данас и сам каже да није добро када се превише оде у том правцу опис па пропис јер то ствара много дублета који стварно представљају проблем крајњим корисницима језика (свима нама за српски језик, је л' те) пошто изазивају гомиле недоумица на сваком кораку у писању.

Исто то вероватно важи и за нормирање говорног језика.

docsumann docsumann 11:04 15.11.2020

Re: Svaka čast

Ne može više stvari da bude ispravno.


a za kaj ne?

nije jezik matematički algoritam, gdje su koraci determinisani egzaktnim zakonitostima.
pravila o kojima pričaš su konvencionalna, a ne suštinska.
shmoo shmoo 11:12 15.11.2020

Re: Svaka čast

docsumann
Ne može više stvari da bude ispravno.


a za kaj ne?

nije jezik matematički algoritam, gdje su koraci determinisani egzaktnim zakonitostima.




Мада тежи томе, а?

Мислим, због начина на који је организован и на који функционише овај наш централни компјутер у глави.

Можда?


П.С. - Сети се само оних класичних дечјих грешака док усвајају матерњи језик па иду следећим путем:

слон - слонови, онда мора бити и коњ - коњови.

Или што би рекла моја сестричина у једном граматичком вежбању за пети разред које сам јој прегледао:

Изведи глагол од именице:

игралиште - играти (Браво, Зоко, одличан пет!)

учионица - учити (Браво, Зоко, одличан пет!)

читаониоца - читати (Браво, Зоко, одличан пет!)

игла - игловати ( )

niccolo niccolo 11:29 15.11.2020

Re: Svaka čast

игла - игловати

Pa realno, igla-šiti, niđe veze...
apacherosepeacock apacherosepeacock 11:34 15.11.2020

Re: Svaka čast

игла - игловати ( )


Dobar.
haklberi_tom haklberi_tom 12:41 15.11.2020

Re: Svaka čast

docsumann
Ne može više stvari da bude ispravno.


a za kaj ne?

nije jezik matematički algoritam, gdje su koraci determinisani egzaktnim zakonitostima.
pravila o kojima pričaš su konvencionalna, a ne suštinska.

Nisi u pravu!
Jezik jeste matematički algoritam.
docsumann docsumann 12:58 15.11.2020

Re: Svaka čast

nije jezik matematički algoritam, gdje su koraci determinisani egzaktnim zakonitostima.

Мада тежи томе, а?


mislim da je sličniji muzici, koja se, baš kao i jezik, naslanja na matematiku (a šta se, uostalom, ne naslanja?).
no, za razliku od matematike, i jezik i muzika imaju svoju konkretnu svrhu, koja je važnija od pravila.
pravila u jeziku su sredstvo kojim se postiže što artikulisanija komunikacija, dok su u matematici pravila emanacija same matematike.
shmoo shmoo 14:53 15.11.2020

Re: Svaka čast

niccolo
игла - игловати

Pa realno, igla-šiti, niđe veze...


apacherosepeacock

игла - игловати ( )



Dobar.



Ма похвалио сам ја дете за сјајну логику и језичку креативност, али сам онда морао да је суочим са суровом истином да ће сутрадан добити кеца у школи ако оставимо то игловати.

Живот је понекад тако суров и неправедан. И није фер према нама што нас доводи у овакве ситуације.

(То ја кукам због себе, Зоку мање више болело уво за ово о чему ми овде причамо, него слушала шта каже ујка.)



shmoo shmoo 14:55 15.11.2020

Re: Svaka čast

docsumann
nije jezik matematički algoritam, gdje su koraci determinisani egzaktnim zakonitostima.

Мада тежи томе, а?


mislim da je sličniji muzici, koja se, baš kao i jezik, naslanja na matematiku (a šta se, uostalom, ne naslanja?).
no, za razliku od matematike, i jezik i muzika imaju svoju konkretnu svrhu, koja je važnija od pravila.
pravila u jeziku su sredstvo kojim se postiže što artikulisanija komunikacija, dok su u matematici pravila emanacija same matematike.





А баш због овога што си написао, ја сам рекао да тежи томе (математици). Али само тежи, не досеже је што се тиче еманације.

Вероватно због те конкретне сврхе коју си такође поменуо.


mirelarado mirelarado 15:15 15.11.2020

Re: Svaka čast

shmoo
niccolo
игла - игловати

Pa realno, igla-šiti, niđe veze...


apacherosepeacock

игла - игловати ( )



Dobar.



Ма похвалио сам ја дете за сјајну логику и језичку креативност, али сам онда морао да је суочим са суровом истином да ће сутрадан добити кеца у школи ако оставимо то игловати.

Живот је понекад тако суров и неправедан. И није фер према нама што нас доводи у овакве ситуације.

(То ја кукам због себе, Зоку мање више болело уво за ово о чему ми овде причамо, него слушала шта каже ујка.)





У Италији се пре неколико година први пут догодила сасвим обрнута ствар. Клинци у школи добили задатак да употребе што више придева (атрибута) који се односе на именицу цвет. Неки мали, између осталог, написао petaloso, придев који је сковао од petali, што значи латице, дакле, латичаст, латичав. Учитељица га је похвалила за креативност и написала да јој је жао што не може да уважи непостојећу реч. Неко је то пренео на Мрежу и мноштво људи је одушевљено прихватило реч и почело да је користи. Тако је и речник Treccani напослетку уврстио ту реч у допуну речника која излази сваке године.



Сада се већ производе и кекс и вино с тим називом.
shmoo shmoo 15:28 15.11.2020

Re: Svaka čast

mirelarado

У Италији се пре неколико година први пут догодила сасвим обрнута ствар. Клинци у школи добили задатак да употребе што више придева (атрибута) који се односе на именицу цвет. Неки мали, између осталог, написао petaloso, придев који је сковао од petali, што значи латице, дакле, латичаст, латичав. Учитељица га је похвалила за креативност и написала да јој је жао што не може да уважи непостојећу реч. Неко је то пренео на Мрежу и мноштво људи је одушевљено прихватило реч и почело да је користи. Тако је и речник Treccani напослетку уврстио ту реч у допуну речника која излази сваке године.

Сада се већ производе и кекс и вино с тим називом.




Сјајно!!!



Ето како то може добро да буде када наставници нису онако једносмерне бирократе који себе доживљавају као "извршиоце послова наставника" како је то некада писало у огласима за запошљавање.

Код ових неких у нашим школама које ја познајем чак би и један Лаза Костић добио кеца за своју "плетисанку" иако су ту његову кованицу искористили као назив за тренутну Читанку за 7. разред основне школе.

На једном од завршних испита за основну школу пре пар година рвао сам се с једном колегиницом читаво поподне јербо је једном детету хтела да одузме бод јер је у свом неком тумачењу задатог текста уместо "новац" написао "паре".

"То није књижевни језик", упорно понављала колегиница читаво поподне.



Срећом, супервизорка на том завршном испиту, иначе наставница биологије, мудра жена па на крају позвала ове што на дан испита дежурају по тим вишим нивоима испитних комисија и у Друштву за српски језик и књижевност који су пресудили у корист детета.

А ова колегиница и дан-данас, чим ме угледа на неком нашем скупу, притрчи ми и почне да ми гунђа због тога.

Неки пут те моје језичаре из круга србистике, којима је књижевност ближа и дража од језика, баш баш претерују.

maksa83 maksa83 15:31 15.11.2020

Re: Svaka čast

Сада се већ производе и кекс и вино с тим називом.

Zato je to najbolja zemlja na svijet. Sve će da pretvore u hedonizam. U Americi bi neka private equity firma koja se bavi patentnim pravima zaštitila i naplaćivala upotrebu te reči, Nemci bi uveli Propis kojim se propisuje u kom kontekstu ta reč sme da se koristi (i izvršili probnu invazijicu na Poljsku), a Srbi bi se međusobno podelili na latičare i antilatičare i klali oko toga sledećih 150 godina.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana