Društvo| Kultura| Lingvistika| Mediji| Obrazovanje

SVETIONIK - potraga za smislom reči (15)

Dragan Jakovljević. RSS / 08.12.2020. u 15:44

Ove nedelje o tzv. "urbanom vokabularu", čiji sadržaj čini da jezik mladih postaje sve veća enigma za ostale, pa čak i za njihove ukućane. Detaljnije: OVDE

Ostale video zapise iz serijala SVETIONIK, pogledajte: OVDE 

 

Atačmenti



Komentari (51)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Черевићан Черевићан 23:47 08.12.2020

атаком пубијанера

да не бисмо рађевином заглавили мариолу

одела су сива ту
(фина из фотеља),
да нас ...ето спасу
ћапсе и мардеља
shmoo shmoo 02:05 09.12.2020

Жаргон

По први пут сам овде од Вас чуо изразе сиви мишеви, рађевина и рабијатан као жаргонске изразе.

Сви ови остали изрази које сте навели познати су ми од раније.

Жаргон (израз нам је дошао из француског језика, али се равноправно користи и израз сленг из енглеског језика, slang) је језички регистар чија је основна сврха да се користи у затвореном ограниченом кругу људи и да буде неразумљив за оне који не припадају том малом затвореном кругу људи. Често су то маргиналне друштвене групе повезане с криминалом и зато жаргон и јесте толико популаран међу младим људима јер у тим младим годинама све то, па и коршћење жаргона којим се служе маргиналне друштвене групе, звучи некако посебно, издваја их од остале огромне већине, тиме имају утисак своје сопствене посебности, јединствености, у тој људској маси у којој се крећу.

А пошто се неки жаргонски израз, реч, на тај начин, када га млађи људи рашире међусобно, шири и ван круга оних који су га првобитно и створили за међусобну комуникацију у свом затвореном кругу желећи да их други људи не разумеју док се они међусобно споразумевају, онда је жаргон итекако подложан брзим променама, и то углавном на лескичком, речничком, нивоу, не и на осталим структурним нивоима језика (фонетика, морфологија, синтакса). Или, једноставније речено, чим неки жаргонски израз почне да се користи у много ширем кругу људи од онога за који је првобитно створен, постоји потреба да се тај израз и мења.

Зато је врло тешко правити неки речник жаргона... Док се тај посао обави, док се на речнику ради и док се он одштампа, жаргон се већ променио. Најбољи доказ за то су и речници жаргона српског језика Драгослава Андрића или Боривоја Герзића који нису тако давно објављени (ако узмемо у обзир колико друге врсте речника једног језика трају и могу се користити), али су већ данас, после 15-20 година увелико застарели и многе жаргонске речи, одреднице у тим речницима, нису у употреби.

На пример, данас сам са децом у школи (онлајн, на даљину ) радио лекцију из језичке културе под називом Богаћење речника и при томе смо помињали и дијалектизме, некњижевне речи и жаргон. И ученици нису знали да протумаче реченицу "Милан се баронише." Очигледно, тај израз "баронисати" био је жаргонски израз за глагол лагати у младости ауторке те граматике у којој смо вежбали задатке, али је он данашњим млађим генерацијама потпуно непознат.

Зато је можда онда и боље правити дијахронијске, а не синхронијске речнике жаргона. Нешто попут овога, на пример:





И при томе, наравно, што је чешће могуће издавати допуњена и прерађена издања таквих речника мада је и тада опет врло тешко постићи ту брзину промена коју показује жаргон сваког језика.

А колико је жаргон и сваки жаргонски израз заправо намењен баш затвореном кругу људи јер му то и јесте основна сврха, комуникација у затвореном кругу да би се спољни свет искључио из те комуникације, најбоље вам показује следећи пример.

Поменули сте реч пуб. Имамо ту још и керови, пандури, жандари, мурјаци, плаве блузе,... Мноштво израза. (Полицајци су врло важне особе у криминалном миљеу, зар не? Скоро дођу као неки род рођени овима који жаргон користе. )

У мојој младости дружио сам се с једном групом београдских музичара. И они су у свом жаргону за полицајца користили израз ндугу. На пример: "Ндугу, ндугу!!! Циба ћамила!!!"

(Претпостављам да сте препознали израз циба, шатровачки баци, глагол бацити. А ћамил је количина хашиша потребна да се зарола један џоинт који се онда сломије у друштву или насамо, како кад. Говорило се: 'оћемо да ломимо справу = да попушимо, дувамо, џоинт марихуане или хашиша.)

Елем, а одакле нама у тој затвореној групи, не више од нас 15-20, израз ндугу за полицајца, односно милицију у оно време.

Тај жаргонски израз је направљен по делу личног имена (надимку) једног музичара, Леона Ндугу Ченслера, који је био један од најбољих перкусиониста седамдесетих и осамдесетих, али и касније (преминуо 2018.) што се тиче џеза и џез рока (група Сантана, на пример) мада је он свирао са многима и не само џез и џез рок. (ЛИНК)

Па пошто је Ндугу био тако вешт на удараљкама у музици, онда смо ми, кажем не више него 15-20 нас, тај његов надимак пренели на сваког ондашњег народног милицајца назвавши га ндугу јер је ондашња народна милиција исто тако вешто ударала пендреком као што је Ндугу ударао по бубњевима, тимпанима и осталим удараљкама у музици.

И савршено смо се разумели када неко од нас каже:"Зипа, зипа, брате, ево га ндугу!!!"


Колико год после, у потоњем времену, да сам се распитивао, нисам чуо да је још неко осим нас 15-20 у Београду или ван Београда у оно време моје младости, користио у жаргону српског језика тај израз за некадашњег милиционера, односно данашњег полицајца.

Код жаргона је заправо то и најзанимљивије, тај механизам настанка жаргонских израза, мотивација стварања тих речи, у чему метафора и метонимија имају огромну улогу. И то је оно што жаргон и чини тако привлачним многим лингвистима. Управо тај механизам настанка тих жаргонских израза и чини жаргон тако интересантним за лингвистичка проучавања и увиде о језику.






teslana teslana 05:44 09.12.2020

Re: Жаргон

И ученици нису знали да протумаче реченицу "Милан се баронише." Очигледно, тај израз "баронисати" био је жаргонски израз за глагол лагати у младости ауторке те граматике у којој смо вежбали задатке, али је он данашњим млађим генерацијама потпуно непознат.

Ne bih ni ja znala, baronisati, nadmeno ponašati, folirati, izigravati nešto, rekla bih.. zašto, lagati? Postoji li razlog, priča?


Prije neki dan  - stvarno bih mogla ponekad napisati neku drugu odrednicu za vrijeme, počinjem rečenicu kao da ispunjavam dobro poznat obrazac, npr nedavno, odavno, otojč, svojedobno, prije izvjesnog vremena, onomad, tek što trenu:) - elem, nedavno pročitam:

"Данас је св. Јован Златоуст, један од највећих теолога Цркве. У предању препознат као теолог љубави и милосрђа. Надимак Златоуст је добио као беседник. Из његових беседа исијава бунт против бласти, богаташа, неправде, греха... Управо га обрађујем у оквиру књиге Теологија бунта."

I zamislih se (a šta bih drugo:), kad je zlatoustost - besedništvo iz kojeg isijava bunt - kod nas (u narodu, da prostite) postala slatkorječivost, il krasnorječivost, milorječivost (ok, kao i blagoglagoljivost, ima drugo značenje, za one sa osetljivijim čulima)..
Ne samo kad, ne, ne - kad bi prvo riječ (poslije i zlata vrijedna) - nego i kako je među ubogim, neprosvjećenim (čitaj, jadu i čemeru), svjetlucanje žutih dukata, zlatno isijavanje - danas sinonim za gramzivost - kako je bilo duhovna il buntovna odlika, ujedno i milosrđe, nečiji nadimak, fino kaže, iz njegove zlatouste besjede isijavao je bunt protiv bogataša (??), i na ikoni je sav u zlatu, Jovan, dok bogataše zamislimo kao sile mraka u crnom, i siromahe isto zamislimo kao sile svjetlosti u crnom, u mraku, il..

И они су у свом жаргону за полицајца користили израз ндугу.

Cajci je onda od mila i draga.. :)
shmoo shmoo 09:58 09.12.2020

Re: Жаргон

teslana

Ne bih ni ja znala, baronisati, nadmeno ponašati, folirati, izigravati nešto, rekla bih.. zašto, lagati? Postoji li razlog, priča?



Баронисати је баш лагати, варати. Може да буде повезано са надменим понашањем, фолирањем, изигравањем нечега, али не нужно. Пре би тај израз био сличан изразу шибицарити, варати, и при томе лагати, на ситно.

Баронисати је према барону Минхаузену.







Има једна сцена у серији "Сложна браћа" када Ченга (Горан Султановић), муслиман, врти куглицу испод три кутије шибица и позива Кизу (Зоран Цвијић), Србина из Београда "на привременом раду у постдејтонској Босни", да заигра и он, а Киза каже:"Е, сине, ја сам гледао типа у Болоњи који то ради са живим мачићима." На шта Фико (Чоби - некадaшњи певач групе Про арте), власник кафане Сложна браћа на ничијој земљи у Босни и као створеној за сумњиве послове све три стране, каже:


"Ц, ц, ц, је л' видиш ђе је от'шла та Европа!"


Одлика жаргона није само да се брзо мења у времену него је подложан и територијалним разликама.

Рецимо, када сам ја био млад (давно, давно), у Београду су новчаницу од десет хиљада тзв. старих динара у ондашњој СФРЈ звали коњ (због слике на њој), а у Сарајеву и Босни ценер.

Овако смо, отприлике, разговарали мој другар Халил Кахровић из Сарајева и ја док смо служили заједно ЈНА у Словенији 1983/84:







Халил је у то време док смо служили ЈНА, слали су нас онако генерацијски, одмах после средње школе са 18 година, имао брата близанца који је већ мардељао, пардон, био у затвору у Зеници, а имали су и старијег брата који је у том тренутку лежао затвор у Италији.

Зато се Халилу није никако скидало из ЈНА, то јест завршавао војни рок, јербо је знао шта га чека одмах чим се врати цивилном животу. Генетика, јеб'га, радила своје и од тога не може нико од нас побећи, па није могао ни Халча.



Cajci je onda od mila i draga.. :)



Е, да! И цајци! За мурију из милоште! Браво, како си се само сетила!


"Данас је св. Јован Златоуст, један од највећих теолога Цркве. У предању препознат као теолог љубави и милосрђа. Надимак Златоуст је добио као беседник. Из његових беседа исијава бунт против бласти, богаташа, неправде, греха... Управо га обрађујем у оквиру књиге Теологија бунта."



"Нема боље педагогије од волети и бити вољен."

(Јован Златоусти, 4. век)


После ове реченице све ове модерне педагогије и савети о васпитавању и образовању деце овог нашег Њу Ејџа у којем живимо постали су ми потпуно бесмислени и непотребни.



teslana teslana 11:20 09.12.2020

Re: Жаргон

Баронисати је баш лагати, варати. Може да буде повезано са надменим понашањем, фолирањем, изигравањем нечега, али не нужно. Пре би тај израз био сличан изразу шибицарити, варати, и при томе лагати, на ситно.

Баронисати је према барону Минхаузену.

Eto vidiš. Tako reci. :)

Malo preciznije, za sitničare kao ja,

"U medicini postoji psihološki poremećaj koji se naziva Minhauzenov sindrom, koji je nazvan po ovom liku. Naime osobe koje pate od Minhauzenovog sindroma imaju neverovatnu potrebu da preuveličavaju svoje stvarne i nestvarne zdravstvene probleme. Ako zdravstveni problem nije prisutan, osobe sa ovim sindromom će je izmisliti i bez prestanka odlaziti kod lekara."

Preko posrednika taj sindrom ima u npr knjizi i seriji" Oštri predmeti", kad majka, kažu, jednom rukom truje, drugom miluje.

Opet, za baronisanje nisam čula. I cener mi je nepoznat, tuđ, razmislim li malo bolje, samo bratovo ime izgovaram šatrovački kad sam baš, baš dobre volje.

"Нема боље педагогије од волети и бити вољен."

(Јован Златоусти, 4. век)

Taso, biću iskrena do kraja ovog bloga sa tobom, pomislila sam: Oo, Isuse. :)

Moja dobra i voljena svekrva često govorila "preko 'ektara se ne valja ni Bogu moliti", umjerenost je blagodet, govorila dobra i voljena žena, što ne znači da ja živim tako. :)

После ове реченице све ове модерне педагогије и савети о васпитавању и образовању деце овог нашег Њу Ејџа у којем живимо постали су ми потпуно бесмислени и непотребни.

Zlatousti u ta daleka doba zvuči kao magija, tj alhemija, neko bi rekao dar da zlatnim riječima - narodu u mraku i Bogu na nebu milim - kritikuje bogataše, izasjava milosrđe i ljubav, i danas, vidimo, izučavaju ga u Teologiji bunta - dočim, "У својој друштвеној етици, Св. Јован Златоусти је доказивао да је љубав према ближњем и сиромашном права тајна" - sad me interesuje Teologija bunta, ozbiljno, dal okreću i drugi obraz, ko tebe kamenom, ti njega jabukom, ne mogu reći kao što je Zlatousti govorio jer ne uspijevam blagoglagoljivo prespojiti milosrđe, pedagogiju jačeg (hijerarhiju čovječanstva) i bunt u ovom našem dobu bez nasilja, razumiješ..
apacherosepeacock apacherosepeacock 13:50 09.12.2020

Re: Жаргон

shmoo
Баронисати је баш лагати, варати. Може да буде повезано са надменим понашањем, фолирањем, изигравањем нечега, али не нужно. Пре би тај израз био сличан изразу шибицарити, варати, и при томе лагати, на ситно.

Баронисати је према барону Минхаузену.


Sad ću kao sa onim šumadijskim 'ovalom' da priznam da sam izraz 'baronisati se' čula možda jednom ili najviše - dva puta u životu. I to odavno tako da sam ga potpuno zaboravila.

Prva asocijacija sad kada sam ga (opet, posle duže vremena) pročitala je bila - praviti se važan/biti nadmen ali odmah zatim asocijacija na Barona Minhauzena (lažov).

Ne znam da li sam u pravu ali meni izraz 'baronisati se' zvuči malo starinski, pripada nekim starijim generacijama?

Što se tiče šatrovačkog govora i BG slenga, iako su poneki oko mene tako govorili, ja sam vrlo, vrlo retko, najčešće u šali. Uvek mi se činilo da kad ja izgovorim, iz mojih usta deluje glupo, lažno/ne pristaje mi.. Dok nekima, generalno rečeno, (ne svima, ali baš samo ponekima i ne prečesto - i da im to postane jedini način izražavanja) pristaje, ne zvuči isforsirano i veštački.

Od starinskih izraza koji nisu odavno u prometu najviše volim da pozajmljujem babine - beogradske stare 80+ godina. :)

Kad pomenu svece, moj najdraži (posle porodičnog/slave) je sv. Franja Asiški, zaštitnik životinja. (isti izabran imenom i od sadašnjeg Pape)
shmoo shmoo 14:52 09.12.2020

Re: Жаргон

teslana


Taso, biću iskrena do kraja ovog bloga sa tobom, pomislila sam: Oo, Isuse. :)

Moja dobra i voljena svekrva često govorila "preko 'ektara se ne valja ni Bogu moliti", umjerenost je blagodet, govorila dobra i voljena žena, što ne znači da ja živim tako. :)



Не волим да причам о себи, али узмите мој случај...

Код мене исто то такође.

Али трудимо се, трудимо...

"Свакога дана у сваком погледу све више напредујемо."

У томе, ваљда и надам се, и јесте смисао свега овога у животу свакога од нас појединачно.

razumiješ..


Надам се да разумем. Трудим се...

sad me interesuje Teologija bunta, ozbiljno, dal okreću i drugi obraz, ko tebe kamenom, ti njega jabukom,



За разлику од онога из Старог завета, "око за око, зуб за зуб"?

Рекох ти већ...

"Свакога дана у сваком погледу све више напредујемо."


shmoo shmoo 15:17 09.12.2020

Re: Жаргон

apacherosepeacock

Ne znam da li sam u pravu ali meni izraz 'baronisati se' zvuči malo starinski, pripada nekim starijim generacijama?



Па да, кажем ти...

Ауторка те граматике и радне свеске за граматику из које сам вежбао са децом је моја вршњакиња. Заједно смо студирали и знамо се са факултета.

А мени је данас 56 година.

Њој је данас тек 22.


(Мојне да ме друкаш код ње за ово зезање на њен рачун. )



Od starinskih izraza koji nisu odavno u prometu najviše volim da pozajmljujem babine - beogradske stare 80+ godina. :)




Ма да, бре, обожавам их!!!

Неки од њих су преживели до данас.

Рецимо, израз кева за мајку нам је дошао из сефардског, што је значило мајка, којим су говорили Јевреји са Дорћола пре 100 и више година. Али ето видиш... Преживео је до данас у српском језику као жаргонски израз. Цео век и више од века међу мангупаријом у Бг одакле се раширио и даље у српском језику.

Анегдота за кеву на страним језицима:

Моја драга је одрасла у једном сиротињском дворишту са много квартира на Чубури заједно са гомилом ромске деце, исто као и ја док су ме чували баба и деда (сервис уместо обданишта) на Дорћолу.

И пошто су ти мали Роми тада сви трчали за мајком и викали Ђиђа, Ђиђа, трчала и моја лепша половина заједно са том децом и викала за том женом упорно исто то... Ђиђа, ђиђа... Што она да буде најгора од све деце, је л' те.

И тако све док јој та жена није рекла:

"Марш, мајку ти јебем, па нисам и теби мајка!!! Види колико их имам, не знам ни шта ћу с њима!!! Само ми још ти фалиш!!!"

Ђиђа, у ствари, није име те жене како је моја драга мислила него на том ромском дијалекту Рома с којима је моја драга одрасла значи мајка.


Što se tiče šatrovačkog govora i BG slenga, iako su poneki oko mene tako govorili, ja sam vrlo, vrlo retko, najčešće u šali. Uvek mi se činilo da kad ja izgovorim, iz mojih usta deluje glupo, lažno/ne pristaje mi.. Dok nekima (ne svima, ali baš samo ponekima ali ne prečesto) pristaje, ne zvuči isforsirano i veštački.



Јесте, у праву си. Некима пристаје, и лепо си то рекла не пречесто јер онда смара, а некима када проговоре жаргоном и шатровачким, то стоји к'о пилету сисе.










Е, да! Још један израз из оног доба из којег је ова песма.

Мојне да ме шанираш.

Шанер = ситан шверцер (робе најчешће са Понте Роса у Трсту, али и других прозвода, рецимо техничких музичких уређаја и слично), преварант у трговини, продавац бофл робе, сива економија... Бувљаци и вашари.

Пази, има чак и творба, извођење нових речи!

Од именице шанер имали смо и глагол шанирати = варати, лагати, шибицарити, баронисати.





Кажем ти, тај језички механизам којим настаје жаргон и јесте најзанимљивији лингвистима. Поготово што нам ни механизам метфоре није баш најјаснији. Мислим, знамо шта је то, али како онда долази до тог преношења значења без неких претходних знања о ономе о чему је реч (што није случај са симболом за којег мора да постоји предзнање да би се правилно протумачио).






teslana teslana 15:57 09.12.2020

Re: Жаргон

За разлику од онога из Старог завета, "око за око, зуб за зуб"?

Pa ne za razliku nego osim, izuzev, Zlatousti nije bio buntovnik, napominjem: ne znam, i citiram "teolog ljubavi i milosrđa", nije bio kao neki, ne mogu se sjetiti nikoga - ili malo znam o granici dobra i zla u tim stručnim, svjetovnim knjigama - do arhangela Gavrila ("snaga Božija", ali i "moja je moć Bog", "moj je ratnik Bog" ), prznice:), pričaju da je stalno u nekoj u zavadi sa drugim anđelima tj serafimima, napije se vode s đavoljeg izvora na Zemlji pa ga đavo ganjao sve do Mjeseca i ranio u nogu, glasnik dobrih vijesti, ali trubom il rogom objavljuje rat silama zla, predvodnik je sa Mihajlom vojske anđela i sila dobra, najavljuje Sudnji dan, dolazak Boga..

Pojavio se u snu Muhamedu i otkrio mu Kuran, otvorio sa Mojsijem Crveno More. Ih, pa mi imamo i našeg Gavrila Principa, i Zmaj Jovinog crnog Gašu, šta će sa njim biti. Ništa nije slučajno. :)

Itd.

Kratko pogledam, profesor na Bogosloviji kaže "Bog voli buntovnike" i "Teologija bunta nije bunt, to je oslobođenje, sloboda", mh, prvo, aham, kad među njima ne bi bilo militantnih i ponajprije diplomata, da ne kažem smrtnih i sladostrasnih, drugo, zakukuljeno obrazloženje mi najsličnije Gospelu, il kroz muziku približavanje Bogu i oslobađanje od ropstva, oprost, na koncu..

teslana teslana 16:06 09.12.2020

Re: Жаргон

Odoh ja u neke druge vode, malo mi fali, ipak, jasno vam je da je Gavrilo moj favorit. Ovako, žargonski, jel. :)
nsarski nsarski 16:53 09.12.2020

Re: Жаргон

@shmoo
Одлика жаргона није само да се брзо мења у времену него је подложан и територијалним разликама.


Zanimljivo je da imenica "ridžov" ili "ridža" još uvek opstaje posle mnogo decenija od svog nastanka. U žargonu ona označava kontrolora karata u javnom prevozu.
Ima i objašnjenje o nastanku tog izraza, ali da ne gušim.
shmoo shmoo 17:05 09.12.2020

Re: Жаргон

teslana


pričaju da je stalno u nekoj u zavadi sa drugim anđelima tj serafimima, napije se vode s đavoljeg izvora na Zemlji pa ga đavo ganjao sve do Mjeseca i ranio u nogu, glasnik dobrih vijesti, ali trubom il rogom objavljuje rat silama zla, predvodnik je sa Mihajlom vojske anđela i sila dobra, najavljuje Sudnji dan, dolazak Boga..



Салман Ружди?





shmoo shmoo 17:08 09.12.2020

Re: Жаргон

nsarski
@shmoo
Одлика жаргона није само да се брзо мења у времену него је подложан и територијалним разликама.


Zanimljivo je da imenica "ridžov" ili "ridža" još uvek opstaje posle mnogo decenija od svog nastanka. U žargonu ona označava kontrolora karata u javnom prevozu.
Ima i objašnjenje o nastanku tog izraza, ali da ne gušim.



Да, у праву си, дуго се тај жаргонски израз држи. И варијанта риџован.

Што би гушио? Кратак линк и то је то. Па ко жели, нек' изволи.


Matthew Ridgway (ЛИНК)


teslana teslana 17:55 09.12.2020

Re: Жаргон

Samo malo, jel ti misliš da ja ne vjerujem u ovo što sam napisala o arhangelu Gavrilu? Taso, i Tora (od oca Odina) sam išla premijerno gledati u kino radi nebeskih odaja na velikom platnu, da su mi bliže, ljepše i življe. :)

I kako se sjeti Ruždija, učinilo ti se bogohuljenje neko, je li :), znaš šta: mrzim ga jako otkad je kritikovao Handkea. Ja-ko. :)
shmoo shmoo 18:09 09.12.2020

Re: Жаргон

teslana

Samo malo, jel ti misliš da ja ne vjerujem u ovo što sam napisala o arhangelu Gavrilu? Taso, i Tora (od oca Odina) sam išla premijerno gledati u kino radi nebeskih odaja na velikom platnu, da su mi bliže, ljepše i življe. :)






I kako se sjeti Ruždija,



Ма због Ђибрила.


učinilo ti se bogohuljenje neko, je li :), znaš šta: mrzim ga jako otkad je kritikovao Handkea. Ja-ko. :)



Не, боже ме сачувај!

Иначе, ко не воли Хандкеа, тај клевеће и лаже!





teslana teslana 18:42 09.12.2020

Re: Жаргон

Levat, telac, papak, ljoljan, ruljak, ruks, ljakse, džiber, džuks, panj, zujan, tutuš, krele, gari, haza, fosna, tupson, itd..

:)
teslana teslana 19:21 09.12.2020

Re: Жаргон

Blećak, bilmez, tukac, đikan, šaban, tups, krkan, pakšu, jajara, sroljo, pizdun, i vjerovatno vrh: kompleksaš.

Nemoj poslije bude, nije doprinosila.. :)
shmoo shmoo 23:57 09.12.2020

Re: Жаргон

teslana

džuks



Има и компарацију (по мојој Куми) : џукс де лукс.


Nemoj poslije bude, nije doprinosila.. :)



Изванредан допринос!

Мање-више, свим овим изразима су ми се обраћали током мог живота па ћу овде издвојити само оне којима ми се досада нико није обратио:

Levat, telac, ljoljan, Blećak, sroljo


Те самим тим, за те изразе нисам до сада чуо.

Свим оним осталима био сам до сада чашћаван више пута. А и ја сам чашћавао друге.

Него, кад смо већ код доприноса лексикографији... Јеси гледала овај филм?









Или што би рекао Чехов...

teslana teslana 10:26 10.12.2020

Re: Жаргон

Мање-више, свим овим изразима су ми се обраћали током мог живота па ћу овде издвојити само оне којима ми се досада нико није обратио

Hajde, hajde, nemoj da si na kraj srca i kad si duhovit. :)

Те самим тим,

Duduk, dileja, papan, zaboravih napisati + papan i papak nije isto, papak je npr levat, papan je kinda (izgovara se razvučeno i) ..

Zatim: baja, baća, batan, bratac, bapo - ja ih ne koristim, ali znam lole kojekakve i kojekude :)

Telac nema negativnu konotaciju npr mlad momak bez iskustva..

Levat je kul. :)

Јеси гледала овај филм?

Jesam, praveći se da Mel Gibson ne postoji, koliko mi on odvratan, toliko je Pen bebica. Obojica su preglumljivali (što bi rekao Stanislawski:), prazno plavookom gejanu Gibsonu ne stoji uloga profesora, Penova gluma ludaka je već u par filmova slično emocionalna tj izverzirana.. Dobar film jer ih, prvo, takvih malo, drugo, paše mojoj opsesivnosti.

Već dva dana obilazim oko Jezičke istorije svijeta od 700 sitno kucanih strana, odlažem zadovoljstvo k'o mačak oko slanine. Sjetih se kad moja mama priča, dođu stric i strina (generali iz Beograda, vrijeme netom poslije rata), podijele nam po bombonu, a mi gladni, goli, bosi, držim je cijeli dan u ruci, neću da je pojedem, istopi se.. tako i ja, vidiš, u neimaštini znanja, neću da je čitam, istopiće se.. Svako sitno kucano slovce kano šećerlama. :)

Skoro je na Tviteru neki debil (to su ovi moderni virtuelni zajebanti) napisao kako je njegova baba, reče li tamo dvadesetih god (1920 i neke, il bi 1930.), imala cipele i parket u Beogradu, dok oni pod Kozarom hodali bosi, cc, nadigla se srbska raja, utvrdo i učasno, uvrijeđeni, on je njima došao njihovu Kozaru rušiti, cc, gledam i ne vjerujem, prava je istina, slušaj me Taso, da su djeca bila i bosa i gladna sve do druge polovine 1950, početka 1960. kad su im očevi (i moj did stolar) pošli u Zagreb trbuhom za kruhom..
Ealoebre, kakav parket i cipelice pod Kozarom pa dvije decenije poslije rata, ljudi moji, ljudi moji, okovrljili se malo (što bi rekla moja počivša svekrva s druge planine za nekog kad prizdravi, pridigne iz teške bolesti) tek početkom sedamdesetih (tačno ne znam kako se pišu redni brojevi, moj ti profesore:)..

I šta se dešava sa filmom Jasenovac, ko je iz Srbije bio protiv nominacije za Oskara, nisam ispratila, oni što su im babe imale telefon, štiklu i parket, dok se srpski siročići bosonogi dozivaju po Kozari, skupljajući grane i vukući dole u zaravan pred zimu, sve viču: eeheej, baaja, seejoo.. jel? :)

Ne vjerujem da ću gledati Daru, moji su to iz plemena mi moga, nemam snage u srcu, ali bih recimo samo na Tviteru zakonom zabranila spominjanje Jasenovca, oglobila, da ne stvaramo industriju zabave i zarade kao neki što se potkusuravaju sa svojim žrtvama i prave mjesto pod nebom evo već par decenija unazad, svjedoci smo, zar ne?

E, da, ima i ovo,

Ruždi o Vonegutovoj Klanici pet, na Peščaniku


p. s. hvala za Čehova tj za dobru volju :)
milisav68 milisav68 11:12 10.12.2020

Re: Жаргон

apacherosepeacock

Sad ću kao sa onim šumadijskim 'ovalom' da priznam da sam izraz 'baronisati se' čula možda jednom ili najviše - dva puta u životu. I to odavno tako da sam ga potpuno zaboravila.

Prva asocijacija sad kada sam ga (opet, posle duže vremena) pročitala je bila - praviti se važan/biti nadmen ali odmah zatim asocijacija na Barona Minhauzena (lažov).

Ne znam da li sam u pravu ali meni izraz 'baronisati se' zvuči malo starinski, pripada nekim starijim generacijama?

Koliko starijim?

Baronisanje je laž sa stilom, odnosno praviti se nadmen/važan u toj laži.

Recimo - Kad sam bio u Italiji (nebitno koja zemlja), video sam to i to.

Onda ide odgovor - Nemoj da me baronišeš, bio sam i ja, i to nisam video.
apacherosepeacock apacherosepeacock 11:23 10.12.2020

Re: Жаргон

shmoo
А мени је данас 56 година.

Њој је данас тек 22.

(Мојне да ме друкаш код ње за ово зезање на њен рачун. )


Ne poznajem je ali, evo, obećavam da neću.

Taso, nisi ti mator za moju opasku o starijim generacijama, mislila sam na 20+ godina preko tih tvojih - te generacije.

Inače, nisam ni ja baš daleko od tvog godišta.

Рецимо, израз кева за мајку нам је дошао из сефардског, што је значило мајка, којим су говорили Јевреји са Дорћола пре 100 и више година. Али ето видиш... Преживео је до данас у српском језику као жаргонски израз. Цео век и више од века међу мангупаријом у Бг одакле се раширио и даље у српском језику.


Eh, znam to. Mada neki filolozi osporavaju Ladino poreklo tog izraza.



'Rečnik Drite Tutunović je izašao iz štampe u decembru 1992. godine kada se obeležavala manifestacija pod nazivom „Sefarad 92.

Na ideju o sastavljanju ovog rečnika Drita je došla iz straha od zaboravljanja svog maternjeg jezika. Značaj poznavanja maternjeg jezika počela je da uviđa zahvaljujući svojoj baki koja joj je često govorila da „ne možeš reći da si sefard i da si to što jesi ako bar nešto ne znaš od svog jezika“. Vremenom je počela da zapisuje sve reči kojih se sećala (nekad čak i po ceduljama i po salvetama) i to je rezultovalo rečnikom koji je sastavila 1992. godine.

Prvobitno je ovaj rečnik Diksionario ladino-serbo bio namenjen Dritinoj porodici, bez namere da postane poznat široj javnosti. Budući da je već diplomirala na grupi za italijanski jezik i književnost, jer još uvek nije postojala katedra za španski jezik, otišla je na Filološki fakultet gde se savetovala sa Ivanom Klajnom oko forme i sadržaja svog rečnika. Jedna od nedoumica bila je kako Jevreji u Jugoslaviji pišu hebrejskim slovima ili raši pismom. Na osnovu pisama jevrejskih vojnika iz Prvog svetskog rata otkrila je da su pisani ćirilicom, ali na španskom jeziku.

Naredno Dritino delo biće njen magistarski rad o sefardskoj narodnoj književnosti, tradiciji porodičnog očuvanja i migracije španskih Jevreja u Srbiju, prevashodno u Beograd, koji su tu od 1521. godine.

Do delatnosti Drite Tutunović nije postojao nikakav dokument o sefardskoj tradiciji u Beogradu, osim kod književnika koji su u svoja dela uveli sefardske teme, ali su pisali na srpskom jeziku. Zamena jezika već je uzela maha i to je prvi razlog sakupljačke delatnosti Drite Tutunović, koja je želela da iz ljubavi preba svojoj porodici ostavi svedočanstvo koje će sačuvati jezik njene porodice od zaborava'.


----------

Holanđani su od svojih Jevreja koji su govorili Jiddisch preuzeli izraz mazzel (od mazzel tov) - sreća, dobre sreće, imao sam sreće itd.

Mazzeltof na hebrejskom - srećno. (primer. kad na jevrejskoj svadbi mladoženja zgazi čašu tj. bilo šta od stakla pa svi gosti uzviknu - mazzeltof!)


apacherosepeacock apacherosepeacock 11:27 10.12.2020

Re: Жаргон

milisav68
apacherosepeacock

Sad ću kao sa onim šumadijskim 'ovalom' da priznam da sam izraz 'baronisati se' čula možda jednom ili najviše - dva puta u životu. I to odavno tako da sam ga potpuno zaboravila.

Prva asocijacija sad kada sam ga (opet, posle duže vremena) pročitala je bila - praviti se važan/biti nadmen ali odmah zatim asocijacija na Barona Minhauzena (lažov).

Ne znam da li sam u pravu ali meni izraz 'baronisati se' zvuči malo starinski, pripada nekim starijim generacijama?

Koliko starijim?

Baronisanje je laž sa stilom, odnosno praviti se nadmen/važan u toj laži.

Recimo - Kad sam bio u Italiji (nebitno koja zemlja), video sam to i to.

Onda ide odgovor - Nemoj da me baronišeš, bio sam i ja, i to nisam video.



Milisave, taman si uleteo dok sam pisala komentar.

Odgovorila sam Tasi da je moja procena bila - današnji 80 pluseri. Što je bio (izgleda samo) moj utisak.
milisav68 milisav68 15:17 10.12.2020

Re: Жаргон

Odgovorila sam Tasi da je moja procena bila - današnji 80 pluseri. Što je bio (izgleda samo) moj utisak.

A dobro, nisi mnogo pogrešila, pošto ni ja nisam odavno čuo taj izraz.

Izgleda da se malo zagubio u poplavi novih (naročito engleskih) reči.


shmoo shmoo 16:10 10.12.2020

Re: Жаргон

teslana

Hajde, hajde, nemoj da si na kraj srca i kad si duhovit. :)


Ма какав крај срца!

Тачно у сриду!


Duduk, dileja, papan, zaboravih napisati + papan i papak nije isto, papak je npr levat, papan je kinda (izgovara se razvučeno i) ..

Zatim: baja, baća, batan, bratac, bapo - ja ih ne koristim, ali znam lole kojekakve i kojekude :)

Telac nema negativnu konotaciju npr mlad momak bez iskustva..

Levat je kul. :)



Допринос расте, расте, расте...


Dobar film jer ih, prvo, takvih malo, drugo, paše mojoj opsesivnosti.



Његова вредност је више фактогрфске него уметничке природе.


Skoro je na Tviteru neki debil



Дебила вазда било, јесте и биће.

Твитер, фејсбук и остале друштвене мреже су ту само као нека лупа, увеличавајуће стакло, какогод, да се дебили лакше уоче и препознају. И да онда лепо као Шерлок Холмс гледаш кроз ту лупу, испитујеш место злочина и кажеш:"Аха, ево је још једна дебилана!!!"

И одеш даље.

I šta se dešava sa filmom Jasenovac, ko je iz Srbije bio protiv nominacije za Oskara, nisam ispratila,


Не знам, и ја сам престао да пратим. И то одавно... (ЛИНК)


Сад си ме натерала да потражим, па нашао ово свежије, из јула ове године, а 6-7 месеци касније од оног првог текста. (ЛИНК)


Ruždi o Vonegutovoj Klanici pet, na Peščaniku



Ваља ли штогођ?

Мојне да улазим на тај Пешчаник и да говњавим ципеле без потребе. Ти ћеш бити крива.


p. s. hvala za Čehova tj za dobru volju :)


Нема на чему, и други пут и сваки пут.

shmoo shmoo 16:16 10.12.2020

Re: Жаргон

milisav68

Baronisanje je laž sa stilom, odnosno praviti se nadmen/važan u toj laži.

Recimo - Kad sam bio u Italiji (nebitno koja zemlja), video sam to i to.

Onda ide odgovor - Nemoj da me baronišeš, bio sam i ja, i to nisam video.



Прави одговор на то би био:"Био сам и ја тамо, али тебе нисам видео."

Па ако је оно прво баронисање, ово друго би био, по мом скромном мненију, квинз инглиш, а?




shmoo shmoo 16:54 10.12.2020

Re: Жаргон

apacherosepeacock

Eh, znam to. Mada neki filolozi osporavaju Ladino poreklo tog izraza.



Знам за то, али волим да верујем у ону верзију порекла српског жаргона кева.

Романтичнија ми је.

Први пут сам то о пореклу кева из сефардског (ладина) прочитао у неком зборнику који је издала Јеврејска општина Београд још половином осамдесетих година 20. века. И као што видиш из тога, ово из твог цитата баш и није сасвим тачно:

Do delatnosti Drite Tutunović nije postojao nikakav dokument o sefardskoj tradiciji u Beogradu,


У том зборнику сам нашао мноштво врло занимљивих података о животу београдских Јевреја, нарочито између два светска рата, а најзанимљивије ми је како су сви чланови, тј породице, куће, те заједнице уплаћивали неку врсту доприноса, пореза, свако према својим могућностима, и из тог фонда су се издвајала средства за школовање оне најсиромашније а надарене деце.

А чуо сам за тај речник Дрите Трифуновић, али нисам имао у рукама нити сам знао нешто више о њему (рецимо за консултације са Клајном). Хвала ти на овом цитираном.


Holanđani su od svojih Jevreja koji su govorili Jiddisch


Видела си да у Београду постоје два одвојена јеврејска гробља, код Новог гробља, једно преко пута другог. Ашкенаско на овој страни где је и Ново гробље, одмах поред, а сефардско преко пута улице.

Ишао сам на сахрану жениног деда ујке на сефардско гробље. Деда ујка био Србин, али је желео да буде сахрањен поред своје неизмерно вољене и поштоване жене која се звала Леа и коју је деда ујка заправо спасао од концентрационог логора тиме што ју је за време Другог светског рата оженио и 1941-1945 жена је имала име Гордана... Док Швабе не оду, па се онда вратила на Леа. Иначе, после рата та жена је била наш чувени лекар на ВМА и имала и неки војни чин колико знам. (И замисли иронију судбине, жена је била врхунски хематолог, а преминула је доста рано од сепсе коју је у болници и добила. )

После те сахране питао ја нашег Фукса са Блога зашто је то тако, зашто одвојена гробља Ашкеназа и Сефарда, а сви су Јевреји. А он ми одговорио:

"Знаш, брате то је из времена када се међу београдским Сефардима говорило: Боље да ти се ћерка уда за црнца него за Ашкеназа. Али после Првог светског рата су се међусобно измирили... Постали трпељивији једни према другима."




Иначе, Сефарди су почели да да стижу у Отоманско царство, па самим тим и у Београд, Дубровник, Сарајево итд. по протеривању из Шпаније заједно са Маврима, крајем 15. века, а први Ашкенази су почели да стижу из источне Европе у Београд после наших устанака против Турака и ослобођења Београда 1806. Дакле, Ашкенази су били за Сефарде "дођоши", "скоројевићи"... Иста подела као и у Борином Врању међу становницима тог града у Нечистој крви на староседеоце и дођоше.




А знам и један лингвистички податак који је и више него тужан...

Пре Хитлерове еспанзије и пре остваривања његове замисли о тадашњој еевропској унији 1938-1945, у Европи је јидиш говорило 12 милиона људи. Постојала су и јидиш позоришта у Варшави (види код Исака Башевиса Сингера)...

А после 1945. у Европи је јидиш говорило 2 милиона људи.

Није само холокауст, него и миграције, прецизније речено емиграције. Десет милиона људи мање.





teslana teslana 17:09 10.12.2020

Re: Жаргон

Ваља ли штогођ?

Odličan.
teslana teslana 20:01 10.12.2020

Re: Жаргон



Vi kako hoćete, ali ja se na Čehovu ne mogu zahvaljivati, na dobroj volji da, samo kažem.. :)
shmoo shmoo 00:55 11.12.2020

Re: Жаргон

teslana


Vi kako hoćete, ali ja se na Čehovu ne mogu zahvaljivati, na dobroj volji da, samo kažem.. :)






Боље ишта него ништа.

apacherosepeacock apacherosepeacock 11:17 11.12.2020

Re: Жаргон

shmoo
apacherosepeacock

Eh, znam to. Mada neki filolozi osporavaju Ladino poreklo tog izraza.



Знам за то, али волим да верујем у ону верзију порекла српског жаргона кева.

Романтичнија ми је.

Први пут сам то о пореклу кева из сефардског (ладина) прочитао у неком зборнику који је издала Јеврејска општина Београд још половином осамдесетих година 20. века. И као што видиш из тога, ово из твог цитата баш и није сасвим тачно:

Do delatnosti Drite Tutunović nije postojao nikakav dokument o sefardskoj tradiciji u Beogradu,


У том зборнику сам нашао мноштво врло занимљивих података о животу београдских Јевреја, нарочито између два светска рата, а најзанимљивије ми је како су сви чланови, тј породице, куће, те заједнице уплаћивали неку врсту доприноса, пореза, свако према својим могућностима, и из тог фонда су се издвајала средства за школовање оне најсиромашније а надарене деце.

А чуо сам за тај речник Дрите Трифуновић, али нисам имао у рукама нити сам знао нешто више о њему (рецимо за консултације са Клајном). Хвала ти на овом цитираном.


Holanđani su od svojih Jevreja koji su govorili Jiddisch


Видела си да у Београду постоје два одвојена јеврејска гробља, код Новог гробља, једно преко пута другог. Ашкенаско на овој страни где је и Ново гробље, одмах поред, а сефардско преко пута улице.

Ишао сам на сахрану жениног деда ујке на сефардско гробље. Деда ујка био Србин, али је желео да буде сахрањен поред своје неизмерно вољене и поштоване жене која се звала Леа и коју је деда ујка заправо спасао од концентрационог логора тиме што ју је за време Другог светског рата оженио и 1941-1945 жена је имала име Гордана... Док Швабе не оду, па се онда вратила на Леа. Иначе, после рата та жена је била наш чувени лекар на ВМА и имала и неки војни чин колико знам. (И замисли иронију судбине, жена је била врхунски хематолог, а преминула је доста рано од сепсе коју је у болници и добила. )

После те сахране питао ја нашег Фукса са Блога зашто је то тако, зашто одвојена гробља Ашкеназа и Сефарда, а сви су Јевреји. А он ми одговорио:

"Знаш, брате то је из времена када се међу београдским Сефардима говорило: Боље да ти се ћерка уда за црнца него за Ашкеназа. Али после Првог светског рата су се међусобно измирили... Постали трпељивији једни према другима."




Иначе, Сефарди су почели да да стижу у Отоманско царство, па самим тим и у Београд, Дубровник, Сарајево итд. по протеривању из Шпаније заједно са Маврима, крајем 15. века, а први Ашкенази су почели да стижу из источне Европе у Београд после наших устанака против Турака и ослобођења Београда 1806. Дакле, Ашкенази су били за Сефарде "дођоши", "скоројевићи"... Иста подела као и у Борином Врању међу становницима тог града у Нечистој крви на староседеоце и дођоше.




А знам и један лингвистички податак који је и више него тужан...

Пре Хитлерове еспанзије и пре остваривања његове замисли о тадашњој еевропској унији 1938-1945, у Европи је јидиш говорило 12 милиона људи. Постојала су и јидиш позоришта у Варшави (види код Исака Башевиса Сингера)...

А после 1945. у Европи је јидиш говорило 2 милиона људи.

Није само холокауст, него и миграције, прецизније речено емиграције. Десет милиона људи мање.



Ne znam Taso, tako sam našla u njenoj biografiji na wiki.

Jedan od tih pridošlih počevši od 19. veka iz Rusije (Aškenazi) je i moj predak po očevoj liniji.

Sefardsko groblje u BG je (jednom davno, možda se sećaš) čuvao jedan mali oštar pas.

Da, Sefardi i Aškenazi se poslovično džapaju međusobno. Svuda.



PS. U Evropi je početkom 20. veka živelo 12 miliona Jevreja.

Od kojih se oko 3-4 miliona u to doba (1900-te) i iselilo u Ameriku, i time spasilo istrebljenja u 2. sv. ratu.


PPS. Ih, volim I.B Singera, jako.





shmoo shmoo 15:45 11.12.2020

Re: Жаргон

apacherosepeacock

Jedan od tih pridošlih počevši od 19. veka iz Rusije (Aškenazi) je i moj predak po očevoj liniji.



Ја немам јеврејске крви. Барем не да ја знам. Цинцарске да, то знам, али јеврејске...

Ма ко то може да зна... Ћале ми се родио у кући Геца Кона у Добрачиној 30 код Чукур чесме, деда радио код Геца Кона као трговац књигама... Баба одрасла и изучила занат у радњи београдске модискиње Жане Грос... Ко то може да зна...



apacherosepeacock apacherosepeacock 12:20 12.12.2020

Re: Жаргон

shmoo
apacherosepeacock

Jedan od tih pridošlih počevši od 19. veka iz Rusije (Aškenazi) je i moj predak po očevoj liniji.



Ја немам јеврејске крви. Барем не да ја знам. Цинцарске да, то знам, али јеврејске...

Ма ко то може да зна... Ћале ми се родио у кући Геца Кона у Добрачиној 30 код Чукур чесме, деда радио код Геца Кона као трговац књигама... Баба одрасла и изучила занат у радњи београдске модискиње Жане Грос... Ко то може да зна...


Poznat je podatak, onako generalno, da na Balkanu ima najmanje slovenskih gena od svih ostalih Slovena. (što je, naravno, skroz nevažno nego kad smo kod gena i područja..)


shmoo shmoo 12:54 12.12.2020

Re: Жаргон

apacherosepeacock
shmoo
apacherosepeacock

Jedan od tih pridošlih počevši od 19. veka iz Rusije (Aškenazi) je i moj predak po očevoj liniji.



Ја немам јеврејске крви. Барем не да ја знам. Цинцарске да, то знам, али јеврејске...

Ма ко то може да зна... Ћале ми се родио у кући Геца Кона у Добрачиној 30 код Чукур чесме, деда радио код Геца Кона као трговац књигама... Баба одрасла и изучила занат у радњи београдске модискиње Жане Грос... Ко то може да зна...


Zna se, onako generalno, da na Balkanu ima najmanje slovenskih gena od svih ostalih Slovena. (što je, naravno, skroz nevažno nego kad smo kod gena i područja..)





А и небитно сасвим... Барем у овом животу овде на планети Земљи.

Мени је тај медијски наратив који се појавио релативно недавно о генима и генетском наслеђу, пребројавању хапло група и крвних зрнаца (беше, онај у новинама за широке народне масе зове се Кљосов? или тако некако?) занимљив само са научне стране.

Када тај и такви слични наративи са поља науке уђу у свакодневницу друштва, свакодневницу једне друштвене заједнице, гадне ствари могу да се десе.

Када то кажем, мислим на то како су неки ликови, попут Хитлера и хитлерчића и пратећих им камарила, та научна истраживања итекако умели да спинују и да их искористе у сасвим негативном контексту у животу једног друштва као што су, рецимо, нацисти између два светска рата, као и расисти, своје тврдње и поставке потврђивали антрополошким мерењима величине лобање црнаца и белаца која је радио Франц Боас или теоријом о језичкој релативности Бенџамина Ли Ворфа.

А дубоко верујем да ни Боас ни Ворф нису, започињући свој рад, уопште имали на уму то што су нацисти имали на уму и спроводили у дело користећи њихова научна истраживања. Спинована, наравно, да би потврдили свој наци/расистички наратив.

Тако да, Апачи... Та прича о генима, хапло групама итд, Она медијска и естрадна прича... Ја то видим овако...

Пази, ја имам (тј. имао сам, сад је увелико оседела) црну косу и риђу (?) браду. Када сам пуштао браду, изгледао сам као да сам се умазао гулашем за ручак. И уз то тамнозелене очи.

И моја кућна и породична слава је Аранђеловдан.

То онда значи, драга моја, ако почнемо да укључујемо та научна истраживања о генима у неке претпоставке и закључке о друштвеном животу, да је Таса у ствари од Немањића. Можда и једини преостали живи наследник српског средњевековног престола.

Ма јок, бре... Мени сви ти моји атрибути наслеђени генима које ти поменух служе једино када одем у библиотеку да пред средовечним библиотекаркама затрпћем малкице тим зеленим окама да ми не би наплатиле казну што књигу нисам вратио на време.


Мене та толика прича о генима и тим стварима пренета из науке у медије помало подсећа на оне назови књиге о историји Срба засноване на претпоставкама типа:

"Знамо сви да је цар Душан у једном тренутку освојио Солун. А шта ако се Аристотел својевремено шетао по околини Солуна и размишљао (јер старогрчки филозофи су углавном размишљали ходајући; зато смо ми, савремена цивилизација, изгледа, мало отупавели и заглупели јер размишљамо искључиво лежећи или седећи)... Дакле, шта ако се Аристотел својевремено шетао по околини Солуна. То онда старог доброг мученог Аристотела сасвим сигурно чини Србином."

(copyright by "Шовинистичка фарса" )




apacherosepeacock apacherosepeacock 13:09 12.12.2020

Re: Жаргон

shmoo
apacherosepeacock
shmoo
apacherosepeacock

Jedan od tih pridošlih počevši od 19. veka iz Rusije (Aškenazi) je i moj predak po očevoj liniji.



Ја немам јеврејске крви. Барем не да ја знам. Цинцарске да, то знам, али јеврејске...

Ма ко то може да зна... Ћале ми се родио у кући Геца Кона у Добрачиној 30 код Чукур чесме, деда радио код Геца Кона као трговац књигама... Баба одрасла и изучила занат у радњи београдске модискиње Жане Грос... Ко то може да зна...


Zna se, onako generalno, da na Balkanu ima najmanje slovenskih gena od svih ostalih Slovena. (što je, naravno, skroz nevažno nego kad smo kod gena i područja..)





А и небитно сасвим... Барем у овом животу овде на планети Земљи.

Мени је тај медијски наратив који се појавио релативно недавно о генима и генетском наслеђу, пребројавању хапло група и крвних зрнаца (беше, онај у новинама за широке народне масе зове се Кљосов? или тако некако?) занимљив само са научне стране.

Када тај и такви слични наративи са поља науке уђу у свакодневницу друштва, свакодневницу једне друштвене заједнице, гадне ствари могу да се десе.

Када то кажем, мислим на то како су неки ликови, попут Хитлера и хитлерчића и пратећих им камарила, та научна истраживања итекако умели да спинују и да их искористе у сасвим негативном контексту у животу једног друштва као што су, рецимо, нацисти између два светска рата своје тврдње и поставке потврђивали антрополошким мерењима величине лобање црнаца и белаца која је радио Франц Боас или теоријом о језичкој релативности Бенџамина Ли Ворфа.

А дубоко верујем да ни Боас ни Ворф нису, започињући свој рад, уопште имали на уму то што су нацисти имали на уму и спроводили у дело користећи њихова научна истраживања.

Тако да, Апачи... Та прича о генима, хапло групама итд, Она медијска и естрадна прича... Ја то видим овако...

Пази, ја имам (тј. имао сам, сад је увелико оседела) црну косу и риђу (?) браду. Када пуштао браду, изгледао сам као да сам се умазао гулашем за ручак. И уз то тамнозелене очи.

И моја кућна слава је Аранђеловдан.

То онда значи, драга моја, ако почнемо да укључујемо та научна истраживања о генима у неке претпоставке и закључке о друштвеном животу, да је Таса у ствари од Немањића. Можда и једини преостали живи наследник српског средњевековног престола.

Ма јок, бре... Мени сви ти моји атрибути наслеђени генима које ти поменух служе једино када одем у библиотеку да пред средовечним библиотекаркама затрпћем мали тим зеленим окама да ми не би напклатиле казну што књигу нисам вратио на време.


Мене та толика прича о генима и тим стварима пренета из науке у медије помало подсећа на оне назови књиге о историји Срба заснованим на претпоствкама типа:

"Знамо сви да је цар Душан у једном тренутку освојио Солун. А шта ако се Аристотел својевремено шетао по околини Солуна и размишљао (јер старогрчки филозофи су углавном размишљали ходајући; зато смо ми, савремена цивилизација, изгледа, мало отупшавели и заглупели јер размишљамо искључиво лежећи или седећи)... Дакле, шта ако се Аристотел својевремно шетао по околини Солуна. То га онда сасвим сигурно чини Србином."


Ali Taso, sve se može zloupotrebiti i zloupotrebljava se.

U tom slučaju (sledeći tu logiku) mogli bismo da pričamo na 2-3 teme a iz straha da se neka tema zloupotrebljava/la stavimo katanac na usta.

Meni se to ne sviđa. Ne pristajem na to.

PS. Nije pomenuto s moje strane u vezi narodnih narativa/medijskog senzacionalizma nego kao pojam nauke/genetike.


teslana teslana 14:01 12.12.2020

Re: Жаргон

атрибути наслеђени генима

Ne znam sad jel ova vaša priča o genima i što mi je Memedović pao na pamet ima veze sa, kako bih rekla, preživljavanjem. Stvarno, Crnogorac u šumi. To iz mene genetika progovara. :)

shmoo shmoo 14:20 12.12.2020

Re: Жаргон

apacherosepeacock


Nije pomenuto s moje strane u vezi narodnih narativa/medijskog senzacionalizma nego kao pojam nauke/genetike.



А па добро онда.

Него, ето видиш како и колико медији утичу на нашу перцепцију света око нас?

Ја сам одмах прво помислио управо на тај медијски сензационализам, нисам одмах на прву лопту схватио у том смислу у којем си ти то првобитно рекла.



shmoo shmoo 14:24 12.12.2020

Re: Жаргон

teslana
атрибути наслеђени генима

Ne znam sad jel ova vaša priča o genima i što mi je Memedović pao na pamet ima veze sa, kako bih rekla, preživljavanjem. Stvarno, Crnogorac u šumi. To iz mene genetika progovara. :)








Јоца Мемедовић и продукцијска кућа "Монтевидео".






apacherosepeacock apacherosepeacock 14:29 12.12.2020

Re: Жаргон

shmoo
apacherosepeacock


Nije pomenuto s moje strane u vezi narodnih narativa/medijskog senzacionalizma nego kao pojam nauke/genetike.



А па добро онда.

Него, ето видиш како и колико медији утичу на нашу перцепцију света око нас?

Ја сам одмах прво помислио управо на тај медијски сензационализам, нисам одмах на прву лопту схватио у том смислу у којем си ти то првобитно рекла.



Da. To je ona suptilna razlika kad napišemo nešto u smislu konstatacije pa neko to pročita (percipira) kao sugestiju na nešto (pozitivno ili negativno) a neko shvati (ispravno) kao konstataciju. Ali dobro, tu smo da objasnimo i dodatno ako treba.
shmoo shmoo 14:32 12.12.2020

Re: Жаргон

apacherosepeacock
shmoo
apacherosepeacock


Nije pomenuto s moje strane u vezi narodnih narativa/medijskog senzacionalizma nego kao pojam nauke/genetike.



А па добро онда.

Него, ето видиш како и колико медији утичу на нашу перцепцију света око нас?

Ја сам одмах прво помислио управо на тај медијски сензационализам, нисам одмах на прву лопту схватио у том смислу у којем си ти то првобитно рекла.



Da. To je ona suptilna razlika kad napišemo nešto u smislu konstatacije pa neko to pročita (percipira) kao sugestiju na nešto (pozitivno ili negativno) a neko shvati (ispravno) kao konstataciju. Ali dobro, tu smo da objasnimo i dodatno ako treba.






Томе би требало језик увек да служи.

Ал' није увек тако па мало-мало, нека нова вавилонска кула се сруши услед намерне злоупотребе језика или ненамерно погрешне употребе језика.




EDIT: Додаш на то у писаном облику тог језика и чињеницу да недостају преко потребни гестови и мимика који прате говор и ето још једног извора неспоразума.

teslana teslana 14:41 12.12.2020

Re: Жаргон

Јоца Мемедовић

Ej, znam se ja i zacrveniti.. :)
apacherosepeacock apacherosepeacock 14:57 12.12.2020

Re: Жаргон

shmoo
apacherosepeacock
shmoo
apacherosepeacock


Nije pomenuto s moje strane u vezi narodnih narativa/medijskog senzacionalizma nego kao pojam nauke/genetike.



А па добро онда.

Него, ето видиш како и колико медији утичу на нашу перцепцију света око нас?

Ја сам одмах прво помислио управо на тај медијски сензационализам, нисам одмах на прву лопту схватио у том смислу у којем си ти то првобитно рекла.



Da. To je ona suptilna razlika kad napišemo nešto u smislu konstatacije pa neko to pročita (percipira) kao sugestiju na nešto (pozitivno ili negativno) a neko shvati (ispravno) kao konstataciju. Ali dobro, tu smo da objasnimo i dodatno ako treba.






Томе би требало језик увек да служи.

Ал' није увек тако па мало-мало, нека нова вавилонска кула се сруши услед намерне злоупотребе језика или ненамерно погрешне употребе језика.




EDIT: Додаш на то у писаном облику тог језика и чињеницу да недостају преко потребни гестови и мимика који прате говор и ето још једног извора неспоразума.




Tako je Taso.
shmoo shmoo 19:37 12.12.2020

Re: Жаргон

teslana
Јоца Мемедовић

Ej, znam se ja i zacrveniti.. :)







Јоца је у свом животу спојио неколико ствари које воли и ради успешно и са уживањем уз чињеницу да од тога може и да живи.

Пред таквим људима увек скинем капу из поштовања.

apacherosepeacock apacherosepeacock 10:54 13.12.2020

video tribute

shmoo shmoo 12:33 13.12.2020

Re: video tribute

apacherosepeacock



Ух! Где ме нађе!

Један од светог тројства поезије на америчком енглеском, што се мене тиче, поред Волта Витмена и Езре Паунда!





















Преводио ја то на српски... Некада давно у непоћудној младости...



shmoo shmoo 12:35 13.12.2020

Re: video tribute

Мада...

Када год чујем The End, ја прво помислим на ово:






apacherosepeacock apacherosepeacock 13:32 13.12.2020

Re: video tribute

shmoo
apacherosepeacock



Ух! Где ме нађе!

Један од светог тројства поезије на америчком енглеском, што се мене тиче, поред Волта Витмена и Езре Паунда!
Преводио ја то на српски... Некада давно у непоћудној младости...


An American Prayer.. rano je počeo da čita Ničea.

The End.. i grčku mitologiju (Edipa), 'father I want to kill you, mother I want to
fuck you..' za šta je popio sudsku tužbu zbog opscenog govora i gestova. (kanda nisu povezali sa izvorom/mitologijom)
apacherosepeacock apacherosepeacock 13:52 13.12.2020

Re: video tribute

поезије


..i počiva međ' pesnicima na Père Lachaise.

shmoo shmoo 16:09 13.12.2020

Re: video tribute

apacherosepeacock

An American Prayer.. rano je počeo da čita Ničea.



Сећам се да су неки с којима сам ишао у одељење још у гимназији писали по својим фармеркама, блузама, школским торбама, таблама у учионици и зидовима...:


"Ја босиљак сејем, мени пелен Ниче."


shmoo shmoo 16:17 13.12.2020

Re: video tribute

apacherosepeacock
поезије


..i počiva međ' pesnicima na Père Lachaise.




Тако је и требало и морало да буде.

Што рече чика Веља у Лепа село лепо горе:"Кад проведеш два метра у мардељу, изађеш начитан к'о Рембо."


ЛИНК

teslana teslana 17:46 13.12.2020

Re: video tribute

Јоца је у свом животу

Memedović je u svom životu moj zov divljine.. :))

Nego, podijelila bih ovaj video iz Jagodine, dok čekam novi blog dr Jakovljevića, Bakina i dekina kuhinja (bila je prvo samo bakina, sad je i dekina),

Flekice sa svežim kupusom, govore 10 jezika. :)


Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana