Oprema za boravak u prirodi

Me ne bre taj Dača, Damjan bre mlađi momak, mlađi je od nas. Mislim, sad više nije ni on momak, no smi đedovi

A, Damjan, da, njega sam upoznao kad je došao ovde, on živi sa ženom i detetom dosta blizu kumova. Vidimo se ponekad kad idemo u Sijetl, mada on dosta puno radi.

A šta je bilo sa Dačom, tim na koga sam ja mislio? Jel imate sad neke mlađe naraštaje u klubu?

A posle možemo oko šatora (ali tu onda dođu i vreće za spavanje, nameću se same) ali što kaže Pajke to je tek sve tema za sebe.

I podloške, i podloške!

srdjan.pajic

A šta je bilo sa Dačom, tim na koga sam ja mislio? Jel imate sad neke mlađe naraštaje u klubu?

Ma on odavno ne penje ja ga ponekad vidim kad se vidim sa Ivanom. Ono, dobro je, oni su kumovi.

A ne znam, ni ja odavno nisam aktivan u klubi al koliko znam, slabo to stoji sada. Rade se neki tečajevi ali slabo da ima nekog ozbiljnijeg penjanja. I kada ga ima pre su to neki "momci" u drugoj polovini tridesetih nego mlađarija.

Nema Alselonea al ja ću da se pravim da je tu pa ću nastaviti da mu se obraćam :)

Dakle, GPS.
Ja mislim da je to jedna vrlo korisna stvarčica. Kada ideš lepo markiranom i utabanom planinarskom stazom, tačno, nije potreban. Međutim po Srbiji mnoge staze su davno markirane, markacije izbledele, drvo na kojem je bila posečeno ili prosto istrulelo i srušilo se a nije stavljena nova. Ovo naročito važi za terene Istočne Srbije koji su vrlo često pravi mali šumski lavirinti, pa je tamo lako da se izgubiš.

Prednost nekog ručnog GPS-a je prvo to što možeš da razmenjuješ trekove sa drugima, a sada već postoji i dosta dobra baza GPS trekova za Srbiju na mreži. Druga i još bitnija stvar je što možeš da uključiš snimanje treka pa kada više ne znaš gde si da se vratiš putem kojim si došao, on te navodi (ko Ivica i Marica za kamenčićima). Ovo je vrlo korisno u šumovitom predelima gde nemaš nikakve jasne orijentire.

Narvno, tu preporučujem Garmin. E sad imaš ove "nove" Montane, Kolorada itd. koji su skuplji i veči ali ja mislim da je ova nova obnovljena (inače legendarna) eTrex serija sasvim dovoljna. Jeste manji ekran, ali su zato robusniji i kompaktniji. A sada već i eTrex ima toch screen verzije (ranije serije nisu imale takve ekrane) tako da ni oko toga nema šta da brineš.

Što se tiče mapa sda dolazi sa već učitanom topo kartom, ranije to nije bio slučaj pa smo se snalazili. Ja sam koristio OpenStreetMap, pa skidao posebno DEM fajlove (izohipse) pa kompajlirao mapu itd.

Sada više nema tih zajebancija, na primer imaš OpenTopoMap, pa skineš kartu Srbije i samo metmeš na uređaj.
Evo kako izgleda kraj koji si zainteresovan da obiđeš
Vinatovača

Mapu skidaš OVDE, sve džabe i legalno.

A kažem, sada dobijaš mapu sa uređajem što ranije nije bio slučaj. Mada može da se desi da je ponekad OpenTopo precizniji od originalne Garminove mape (ne zajebavam se).

Tako da vidi, ja mislim da se meni taj uređaj za zadnjih 12 godina višestruko isplatio (ja imam staru eTrex Vistu hCX još uvek i dalje šljaka).

vrabac_onaj

Nema Alselonea al ja ću da se pravim da je tu pa ću nastaviti da mu se obraćam :)

Dakle, GPS.
Ja mislim da je to jedna vrlo korisna stvarčica. Kada ideš lepo markiranom i utabanom planinarskom stazom, tačno, nije potreban. Međutim po Srbiji mnoge staze su davno markirane, markacije izbledele, drvo na kojem je bila posečeno ili prosto istrulelo i srušilo se a nije stavljena nova. Ovo naročito važi za terene Istočne Srbije koji su vrlo često pravi mali šumski lavirinti, pa je tamo lako da se izgubiš.

Prednost nekog ručnog GPS-a je prvo to što možeš da razmenjuješ trekove sa drugima, a sada već postoji i dosta dobra baza GPS trekova za Srbiju na mreži. Druga i još bitnija stvar je što možeš da uključiš snimanje treka pa kada više ne znaš gde si da se vratiš putem kojim si došao, on te navodi (ko Ivica i Marica za kamenčićima). Ovo vrlo korisno u šumovitom predelima gde nemaš nikakve jasne orijentire.

Narvno, tu preporučujem Garmin. E sad imaš ove "nove" Montane, Kolorada itd. koji su skuplji i veči ali ja mislim da je ova nova obnovljena (inače lehendarna) eTrex serija sasvim dovoljna. Jeste manji ekran, ali su zato robusniji i kompaktniji. A sada već i eTrex ima toch screen verzije (ranije serije nisu imale takve ekrane) tako da ni oko toga nema šta da brineš.

Što se tiče mapa sda dolazi sa već učitanom topo kartom, ranije to nije bio slučaj pa smo se snalazili. Ja sam koristio OpenStreetMap, pa skidao posebno DEM fajlove (izohipse) pa kompajlirao mapu itd.

Sada više nema tih zajebancija, na primer imaš OpenTopoMap, pa skineš kartu Srbije i samo metmeš na uređaj.
Evo kako izgleda kraj koji si zainteresovan da obiđeš
Vinatovača

Mapu skidaš OVDE, sve džabe i legalno.

A kažem, sada dobijaš mapu sa uređajem što ranije nije bio slučaj. Mada može da se desi da je ponekad OpenTopo precizniji od originalne Garminove mape (ne zajebavam se).

Tako da vidi, ja mislim da se meni taj uređaj za zadnjih 12 godina višestruko isplatio (ja imam staru eTrex Vistu hCX još uvek i dalje šljaka).

Ja imam dva Garminova, prastari je bio jeftin da podučavam ćerke i ženu, a ovaj oko 4 godine star zbog pouzdanosti, podržava više sistema i ima 3 antene (korisnik is spolja upakovane vidi kao jednu) raznog tipa da bi imao poziciju i kad se baš zavlačiš među litice.

Milan Novković

Ja imam dva Garminova, prastari je bio jeftin da podučavam ćerke i ženu, a ovaj oko 4 godine star zbog pouzdanosti, podržava više sistema i ima 3 antene (korisnik is spolja upakovane vidi kao jednu) raznog tipa da bi imao poziciju i kad se baš zavlačiš među litice.

Šta imaš, neki od onih GPSMAP modela?

Inače sada već svi modeli poržavaju i GLONASS pored GPS-a.

vrabac_onaj

Milan Novković

Ja imam dva Garminova, prastari je bio jeftin da podučavam ćerke i ženu, a ovaj oko 4 godine star zbog pouzdanosti, podržava više sistema i ima 3 antene (korisnik is spolja upakovane vidi kao jednu) raznog tipa da bi imao poziciju i kad se baš zavlačiš među litice.

Šta imaš, neki od onih GPSMAP modela?

Inače sada već svi modeli poržavaju i GLONASS pored GPS-a.

Proveriću tačno model kad dođem kući, imam i nekoliko mapa - jugoistočno od Mont Blana pa oko Aoste.

Verujem da je mnogo naprwdovala tehnologija poslednjih 4 do 5 godina, ja sam bar poslednje 3 godine išao sa sinom lake trekove za navigaciju, a sa veličanstvenim pogledima, u Alpima i Pirinejima.

Ko Srki, GPS u glavi, iako je prvi znak da neko nema GPS u glavi ubeđenje te osobe da ga ima, u opštem slučaju

Milan Novković

Proveriću tačno model kad dođem kući, imam i nekoliko mapa - jugoistočno od Mont Blana pa oko Aoste.

Verujem da je mnogo naprwdovala tehnologija poslednjih 4 do 5 godina, ja sam bar poslednje 3 godine išao sa sinom lake trekove za navigaciju, a sa veličanstvenim pogledima, u Alpima i Pirinejima.

Ko Srki, GPS u glavi, iako je prvi znak da neko nema GPS u glavi ubeđenje te osobe da ga ima, u opštem slučaju

Aj baš pogledaj šta imaš, pa da čujem utiske. Naime vreme mi je da uzimam nešto, ova Vistica je svoj posao odradila. I to pošteno, nikada me nije prodala a veruj mi da sam joj dvao prilike :)

Kažem, ona i dalje radi sasvim korektno ali joj je otišla ona zaštitna guma, pa nije više vodonepropusna. A i što kažeš, nove tehnologije su sada već na sceni. Dvanaest godina je sasvim solidan životni vek za takvu spravicu, a uvek može da služi kao rezerva.

Ko Srki, GPS u glavi, iako je prvi znak da neko nema GPS u glavi ubeđenje te osobe da ga ima, u opštem slučaju

Nije, to ja malo kenjam, zapravo je situacija bila takva da uvek neko u ekipi ima Garmina (dobro po neko i Magelana) i kad idemo da tražimo jamu taj nosi, i onda mi stvarno nije zatrebao. A za ovo planinarenje, ovde baš i ne možeš tek tako da bazaš mimo staza (to je sve nečiji privatni posed, mada uglavnom nema nikog ali ne vredi rizikovati), staze su obeležene i stvarno mi nikad nije zatrebao GPS (inače ga i ja volim kao gedžet). A i definitivno relativno dobro pamtim put, naročito kad mi je frka a idem prvi, što je u pećinama jedan od zabavnijih poslova da ideš prvi u nove nepoznate kanale kao izviđač, pa onda navodiš ekipu za mapiranje. Tu gps naravno ne radi, eventualno nosiš traku za markiranje pa kad ti se prepuni bafer ostavljaš je ko Ivica i Marica iza sebe da bi umeo da se vratiš odakle si došao).

A i definitivno relativno dobro pamtim put

Aha, to sam i ja mislio dok prvi put nisam naleteo u snegu na svoje tragove (malo kružili nas dvojica po šumi a mislili da znamo gde idemo)

zilikaka

Ko Srki, GPS u glavi, iako je prvi znak da neko nema GPS u glavi ubeđenje te osobe da ga ima, u opštem slučaju

E, a da vas pitam, najozbiljnije, vi što ste bazali po nedođijama, da li imate običaj da gde god se nađete prvo orijentišete strane sveta.
I u gradu, onako, kao naviku

Ja da. Volim da utvrdim strane sveta. Nako, za ne daj Bože :)

Aha, to sam i ja mislio dok prvi put nisam naleteo u snegu na svoje tragove (malo kružili nas dvojica po šumi a mislili da znamo gde idemo)

Pa vidiš da sam ostavio neku rezervu, imao sam i ja svoje momente...

Jednom smo se nešto izgubili u Mađaraskoj na pola puta ka Budimpešti, to je bilo pre gpsova i mobilnih, mi naravno nismo išli glavnim putem nego nešto kao istraživali, tamo sve ravno, nema orjentira, mrak, oblačno, nema zvezda, mahovine, ničeg jebote, nikog da pitaš, jedino neka rečica tu ispred prešli je par puta dok smo motali i više ne znamo sa koje smo joj strane. I onda se setimo da znamo da se ta rečica uliva negde u Tisu ili Dunav a tu je onda negde i put za Peštu, ali ne znamo više na koju stranu je prokleta Tisa, i onda priteramo kola uz obalu da uz pomoć farova vidimo na koju stranu teče jebeni potok, i tako ukapiramo na kojoj smo strani i gde je Tisa. Mislim, imali smo mi busolu negde u rancu, ali ko će to da kopa i vadi.

Kad nema vidljivosti manje više sve to pada u vodu, i tad se pali gps, to je naravoučenije.

A ne znam, ni ja odavno nisam aktivan u klubi al koliko znam, slabo to stoji sada. Rade se neki tečajevi ali slabo da ima nekog ozbiljnijeg penjanja. I kada ga ima pre su to neki "momci" u drugoj polovini tridesetih nego mlađarija.

Eh, šteta, ali nadam se da to i kod vas ide u talasima. I moj klub je tako umro nekoliko puta za ovih 50 godina, mahom zbog političarenja, ne znam kako je kod vas ali kod nas su se uvek tu umele zapatiti neke neostvarene budale koje pećinarenje ne zanima toliko koliko da budu neki funkcioneri negde, pa makar i jebenom kejving klubu, oforme se klanovi, i onda kad dođu normalni ljudi, vide to i ne zadrže se dugo. A i, realno, pećinarenje u odnosu na alpinizam i još manje u odnosu na slobodno penjanje nema taj neki sjaj i glamur koji privlači mlade (mislim, ko još normalan ide pod zemlju da se tamo valja u blatu i da ga izujedaju slepi mišovi, rizikuje da skonča na ladnom i u mraku, a da nikad na naslovnu stranu nekog magazina ne može da dođe, a ni ženumuža da nađe ).

Čuo sam da su neki drugari (koji su i mene doveli u klub, bio im tečajac) probali to da ožive, ali ne čuh da je to bilo uspešno. A i ovako bez krštenih prostorija za sastanke tek nema šanse da to nekako živne. Šteta, i sam znaš koliko ima jako lepih zabiti u Srbiji, Crnoj Gori, koje sem ako se ne baviš tako nečim, teško možeš da vidiš.

zilikaka

E, a da vas pitam, najozbiljnije, vi što ste bazali po nedođijama, da li imate običaj da gde god se nađete prvo orijentišete strane sveta.
I u gradu, onako, kao naviku

Увек и свуда. То ми је хардкодирано и тако сам дресиран. А имам и две војне бусоле али о томе не желим да причам.

vrabac_onaj

Milan Novković

Ja imam dva Garminova, prastari je bio jeftin da podučavam ćerke i ženu, a ovaj oko 4 godine star zbog pouzdanosti, podržava više sistema i ima 3 antene (korisnik is spolja upakovane vidi kao jednu) raznog tipa da bi imao poziciju i kad se baš zavlačiš među litice.

Šta imaš, neki od onih GPSMAP modela?

Inače sada već svi modeli poržavaju i GLONASS pored GPS-a.

GPSMAP 64s

А имам и две војне бусоле али о томе не желим да причам.

Ljudi, ukr'o busole!
:)

gvozden1

А имам и две војне бусоле али о томе не желим да причам.

Ljudi, ukr'o busole!
:)

Само једну, другу сам купио на војном отпаду. :)

crossover

zilikaka

E, a da vas pitam, najozbiljnije, vi što ste bazali po nedođijama, da li imate običaj da gde god se nađete prvo orijentišete strane sveta.
I u gradu, onako, kao naviku

А имам и две војне бусоле али о томе не желим да причам.

.

Ja kupio ćeri jednu (ne vojnu) pre godinu dve dana, ali je mnogo više privlači ova na ajfonu...

Vidiš, ja obično to ne radim (automaCki određujem gde je sever), nego tek kad se izgubim negde . Meni su impresivni ljudi koji uvek znaju da pokažu gde je šta bez razmišljanja, nevezano za strane sveta. Ja to ne umem, nego samo relativno dobro pamtim put kojim sam prošao, to je sve. To se inače uči i vežba, mene su na primer u Wind Cave-u prvih nekoliko puta vodili u pećinu, a onda mi davali zadatak da ih vratim nazad, a kasnije i da ih vodim do mesta gde se istražuje i vratim nazad (to je sve napamet). Pa me puste da pogrešim, idu iza i prave se blesavi. Onda osetim da sam se zeznuo, pa nazad. Pećine (pogotovu takva kao Wind) su 3D fraktalni lavirinti, svari se ponavljaju pa moraš da upijaš detalje. Dobro, one glavne arterije su i solidno markirane, to nambubaš napamet gde koja ide, nevolja je kad siđeš sa tog poznatog puta. Svejedno smo se tu par puta gubili, čak i kad je ekipu vodio onaj glavni dekica koji je tu istraživao tries godina (i kome sam posvetio jedan blog), ali smo se, očigledno, uvek na kraju vratili.

srdjan.pajic

Ja to ne umem, nego samo relativno dobro pamtim put kojim sam prošao, to je sve. To se inače uči i vežba

Ја сам то учио и вежбао 6 месеци, па онда још нека 3 месеца са падобранцима. Кретање по азимуту ми на нос изашло. Шалим се, то ми је једна од лепших ствари била у војсци, ем стварно волим да будем у природи, ем ми после било корисно, ем нисам морао да гледам оне прасце од официра.

crossover

zilikaka

E, a da vas pitam, najozbiljnije, vi što ste bazali po nedođijama, da li imate običaj da gde god se nađete prvo orijentišete strane sveta.
I u gradu, onako, kao naviku

Увек и свуда. То ми је хардкодирано и тако сам дресиран. А имам и две војне бусоле али о томе не желим да причам.

Isto, za strane sveta - kao kroz maglu se sećam, a to je kod mene bilo pre 50 godina, prvog iznenađenja da baš nikako nema mahovine na drvetu na severnoj strani, pa da nekad mahovina ni nije na severnoj strani

A pod starije dane (u pedesetim) mi se od jedno petnaestak lokacija na južnoj hemisferi, gde ti je logično sunce i po prvi put kad tamo dođeš, pošto imaš grubu mapu u glavi, dvaput desilo da mi je sve "nelogično", i do kraja boravka sam morao ne instinktivno, nego na silu i ekplicitno da "računam" gde sam.

Neverovatno je kad ti se podsvest zadesi ubeđena u nešto, a pogrešno, kako je podsvest teško pripitomiti.

Moja prva žena je iz Pinosave, pod Avalom, zađemo malo dalje u šumu, nekoliko stotina metara mimo staza, i kad je pitam gde je kuća uvek je grešila za 180 stepeni.

Jednom ovako kaže: Aha, ja uvek grešim za 180 stepeni, mislim da je kuća tamo, ali pošto grešim ona je u suprotnom smeru - i pogreši opet za 180 stepeni

Podsvest ju je isfolirala u pokušaju da stavi tu podsvest pod kontrolu

vrabac_onaj

...

Tako da vidi, ja mislim da se meni taj uređaj za zadnjih 12 godina višestruko isplatio (ja imam staru eTrex Vistu hCX još uvek i dalje šljaka).

I moj stari uređaj je 12 godina star, evo sad sam ga isčeprkao, inspirisan blogom - Garmin Oregon 400t.

To je bilo iz nade da ću zagrejati mlađu ćerku za aktivnost - starija se zaposlila pa nam se "besomučno" ronjenje po svetu završilo, ona je jako sporty, al mlađa je gracka živuljka, teško je isčupati iz asfalta ...

Milan Novković

Isto, za strane sveta - kao kroz maglu se sećam, a to je kod mene bilo pre 50 godina, prvog iznenađenja da baš nikako nema mahovine na drvetu na severnoj strani, pa da nekad mahovina ni nije na severnoj strani

Да, то са маховином није баш много поуздано, хоће маховина да расте на све стране, често то зависи од конфигурације терена. Зато ја увек носим своју маховину у ранцу, добро намагнетисану. :)

Нисам никад био са доње стране глобуса, најгори терен за оријентацију ми је био у Сахари (Матмата) али су нас водили локалци па нисам много бринуо, додуше нисам ни могао сам да тумарам около. Али навежба се и то, касније сам још пар пута био по неким пустињама и није било неких већих проблема, тамо бар увек има сунца. :)

Ja bih voleo da drug Zemljanin napravi ovakav jedan "tehnički" blog o amaterskim teleskopima (može još neko ko se razume da priskoči, naravno), baš mi treba, a malo me mrzi da sam guglujem znojave dekice (i ne znam ništa o tome, ne bih znao ni gde da počnem). Može kod mene da se gostuje, naravno, ili da zamolimo zili da i njega ugosti, pošto se ovde obrađuju te stvari.

И ја сам исто изео компас као мали, увек знам где је север (као и Албицила, предуго неоправдано одсутан) и то стварно вреди по планини и мегалополису једнако. Све до ЏиПиеСа који је закон али од њега сам настрадао вишекратно. Возим право и знам да треба право а девојче каже скрени лево. Придружи јој се моја госпоја и испадне свађа њих две против мене. И буду у праву јер се тамо право ради пут или мост па је морало како оне рекоше, грр.

nikvet pn

И ја сам исто изео компас као мали, увек знам где је север (као и Албицила, предуго неоправдано одсутан) и то стварно вреди по планини и мегалополису једнако. Све до ЏиПиеСа који је закон али од њега сам настрадао вишекратно. Возим право и знам да треба право а девојче каже скрени лево. Придружи јој се моја госпоја и испадне свађа њих две против мене. И буду у праву јер се тамо право ради пут или мост па је морало како оне рекоше, грр.

Jednom se mi sa prijateljima vraćamo sa žurke, ja vozim.

Već uššli u severno-istočni London, al do kuće još 45 minuta pošto smo mi na zapadu.

I ja tačno znam gde smo na mapi (u glavi) i kako smo orijentisani.

Prilazimo ogromnom kružnom toku u koji se uliva jedno 5 puteva, kažem ja treba tamo (polu-desno) pošto nam je kuća tamo (put prav, "očigledno" je da puca u našu kuću tamo 20km u daljini).

Drugar kaže ne, treba polulevo.

Pa ja - puludesno, meni force tako kaže.

A drugar - ne, polulevo pošto znak tako kaže

Naravno otišli smo polulevo pa posle kilometar skrenuli desno pod 90 stepeni.

Да, то са маховином није баш много поуздано, хоће маховина да расте на све стране, често то зависи од конфигурације терена.

Ma da, mahovina raste u senci a senka može biti svuda.
U gustoj šumi raste sa svih strana drveta pa ispada da si na južnom polu, gde god se okreneš, ono sever :)

Milan Novković

vrabac_onaj

Milan Novković

Ja imam dva Garminova, prastari je bio jeftin da podučavam ćerke i ženu, a ovaj oko 4 godine star zbog pouzdanosti, podržava više sistema i ima 3 antene (korisnik is spolja upakovane vidi kao jednu) raznog tipa da bi imao poziciju i kad se baš zavlačiš među litice.

Šta imaš, neki od onih GPSMAP modela?

Inače sada već svi modeli poržavaju i GLONASS pored GPS-a.

GPSMAP 64s

Nisam ti dao utiske - meni besprekoran bio. Nikad se nije desilo da mi ne da coordinate u 2.5D (iznad zemlje).

Mobilni je ko jeftina plastična kineska igračka prema ovome - meni se dešavalo da mobilni ne vidi ni jedan satelit, ovaj ih vidi dovoljno da ti da precizne coorinate.

Meni je to najbitnije, ali sam prema tebi lightweight korisnik, iako mi često skrećemo sa staze i vraćamo se po mraku pošto ja biram kraće trekove (da ošacujem kako mi se familija ponaša) pa onda skrećemo ka lepim stvarima usput - ne vraćamo se nikad istim putem, ali onaj tvoj "pasulj" ili kako si rekao što ostaje iza, trag, on mi uvek i sve kaže za orijentaciju - gde sam od mesta gde hoću da se vratim i kakva je topografija do tamo, pa koliko sam daleko od puta kojim sam već prošao, koji relativno dobro zapamtim.

Kompas "miran" (nama u IoT kompasi na mobilnim često divljaju unutar zgrade i muka od debagiranja onomad bila da ih "smirimo", nadmorska visina "realna" (nisam ga nikad poredio sa boljim), mape su mi ionako bila Garminove, ... ostalo sam zaboravio.

Ja sam od onih za koje važni "when everything else fails read the documentation" pa mi se u početku učinilo da bi user interface mogao biti bolji, al onda mi je sve kliknulo i bio mi super

A za ovaj stari Garmin Oregon 400t se ne sećam više ni jednog utiska.

(ja 60% knjiga i filmova mogu posle 3 godine ponovo da čitam i gledam ko da mi je prvi put)

meni se dešavalo da mobilni ne vidi ni jedan satelit, ovaj ih vidi dovoljno da ti da precizne coorinate.

Ovo mi se čini kao jedina prednost GPSa u odnosu na telefon. Sve ono drugo nabrojano može i telefon. Može i da vidi saletite i da učitava mape i da ima rezervnu bateriju i da baterija dugo traje i da mogu mape da se dele sa drugima i da se prave svoji trekovi i tako dalje. Realno, GPS nije jeftina zajebancija, pa mislim da ću se zadržati na telefonu za sada.

alselone

Ovo mi se čini kao jedina prednost GPSa u odnosu na telefon. Sve ono drugo nabrojano može i telefon. Može i da vidi saletite i da učitava mape i da ima rezervnu bateriju i da baterija dugo traje i da mogu mape da se dele sa drugima i da se prave svoji trekovi i tako dalje. Realno, GPS nije jeftina zajebancija, pa mislim da ću se zadržati na telefonu za sada.

I zajebaćeš se...

Mislim možda i nećeš ako budeš vodio sa sobom nekog ko ima GPS :)

Ono što je bitno je da zapamtiš je da ne smeš da računaš na telefon.
N-I-K-A-D-A.
Pa na Fruškoj Gori u zapadnom delu telefon ne može da ti odradi posao. Ja jednom probao pa se zajebao, pa zamalo da završim u Svilošu umesto u Andrevlju.

Bolje onda kupi busolu i nabavi topografske karte (i naravno nauči da ih koristiš ako ne znaš).

vrabac:

Dakle, GPS...

Samo da dopunim sa još nekoliko prednosti - baterija na gpsu traje duže nego na telefonu (vidim da ovi noviji modeli - ovaj milančetov na primer - ima deklarisano 36 sati rada, a ima i ekspedišn mod gde kažu 450 sati). Dobro, za telefon možeš da nosiš i onaj punjač/externu bateriju, ali to je dodatna komplikacija i stvar na koju treba da misliš, mada ćeš to verovatno nositi svejedno pa i nije neki problem. Možeš telefon i da gasiš naravno, ali to je dodatno zezanje, plus što je ponovno hvatanje satelita energetski zahtevno, mada i ne baš toliko ako se nisi mnogo pomerio.

Drugo, u odnosu na mobilne, gpsovi su dosta robusnije napravljeni, možeš baš da ih akaš, udaraš, ogrebeš, baš te briga, a telefon, ja ne znam ko ne bi popizdeo da mu preko ekrana stoji neka brazda. Naravno, i za telefon možeš da nabaviš neko žešće kućište, ali to je, mislim, malo nepraktično i glomazno, i moraš da ga vadiš kad dođeš kući, jer ko će takvu glondžu da nosi po džepovima. GPSovi su dosta manji takvi kakvi su, i ne treba ti ništa dodatno.

Konačno, za gps možeš da kupiš spoljnu antenu i da onda popraviš značajno prijem satelita ako se nađeš u nekoj vrtači. Dobro, iz iste možeš i da se popneš ako dođe stanipani.

Ali, ok, sve ove prednosti su, mislim, nebitne ako većinom ideš na nekoliko sati i u neku relativnu pitominu, gde ćeš lako i nekog meštanina naći da pitaš za pravac (što ume da bude mač sa dve oštrice) i po meni se onda verovatno ne isplati kupiti neki od ovih malo boljih gpsova. Ali za ozbiljnije bavljenje, ja bih to verovatno uradio.

Ono što ne znam je da li ove topo mape koje si pominjao mogu da se koriste na telefonu i da li ti pri tome treba pristup internetu ili ne. Eto, to bi bilo moje pitanje.

N-I-K-A-D-A.
Pa na Fruškoj Gori u zapadnom delu telefon ne može da ti odradi posao. Ja jednom probao pa se zajebao, pa zamalo da završim u Svilošu umesto u Andrevlju.

Ali zašto ne može? To ne razumem. Radi potpuno istu stvar kao i GPS. Zato što telefon i jeste GPS.

srdjan.pajic

Ono što ne znam je da li ove topo mape koje si pominjao mogu da se koriste na telefonu i da li ti pri tome treba pristup internetu ili ne. Eto, to bi bilo moje pitanje.

Ne znam za OpenTopo ali OpenStreet mogu (OpenTopo je njihov fork, baš kao i onaj Garminov TopoActive, dakle "OSM based"na telefon ja na telefonu koristim Osmand

Možda svi ovde to znaju, ali da kažam da na Kopu ima jezero na kome ima ploveće ostrvo na kome ima jezero pored koga raste drvo.

Pa ti sad vidi, Srbija je čudo.

diskljejmer: ovo jezero na ostrvu je ustvari više neka baruština, a ostrvo možeš da veslaš preko tog jezera, mada će meštani da te malo u čudu gledaju (i ne bez razloga).

alselone

meni se dešavalo da mobilni ne vidi ni jedan satelit, ovaj ih vidi dovoljno da ti da precizne coorinate.

Ovo mi se čini kao jedina prednost GPSa u odnosu na telefon. Sve ono drugo nabrojano može i telefon. Može i da vidi saletite i da učitava mape i da ima rezervnu bateriju i da baterija dugo traje i da mogu mape da se dele sa drugima i da se prave svoji trekovi i tako dalje. Realno, GPS nije jeftina zajebancija, pa mislim da ću se zadržati na telefonu za sada.

Mobilni ti je više nego dovoljan za veliki deo rekreacije, ali GPS ti nudi pouzdanost i za te neke i dalje amatersko-rekreativne izlete, ali malo izazovnije.

Ajd i mobilni su sad splash-proof ali ovaj pored toga ima i zgodne gumene dugmiće za navigaciju i sve možeš da radiš sa jednom rukom po mrklom mraku - uz dobre topografske mape bez nekog naprezanja i muke se lako vratiš odakle si krenuo, opušteno, GPS u jednoj ruci, baterijska lampa u drugo, po kiši i mraku - relativno malo ti je iskustva potrebno da se opustiš. Plus 4+ dodatne AA baterije i možeš da tumaraš po planini i celu noć (mi smo rekreativci sada, i ja od faksa nišam išao u planinu po snegu i ozbiljnoj ladnoći)

Touch-screen mobilni, kiša, mrak, ... treba da probaš nekad, mi što volimo velike mobilne zbog čitanja knjiga i časopisa imamo još veći problem

Ja sad imam i Garminov fitness tracker sa GPS-om, muzikom - oseća se kvalitet u hardveru, iako kašljucaju pomalo sa softverom (npr FitBit je bolji, ja mislim), pa su imali nedavno onaj outage ... softverska ekipa bi, možda, mogla da bude malo bolja.

alselone

N-I-K-A-D-A.
Pa na Fruškoj Gori u zapadnom delu telefon ne može da ti odradi posao. Ja jednom probao pa se zajebao, pa zamalo da završim u Svilošu umesto u Andrevlju.

Ali zašto ne može? To ne razumem. Radi potpuno istu stvar kao i GPS. Zato što telefon i jeste GPS.

Prvo ne možeš običan signal da navataš a o satelitima samo možeš da sanjaš, kako god da ti je fensi telefon. Na 7-8 kilometra od Banoštora.
Ako treba, ima da te vodim da se uveriš i sam :)

dodatne AA baterije

Uz mobilni poneseš power bank pa uz power saving mode imaš sigurno preko 20, 30 sati korišćenja.

Touch-screen mobilni, kiša, mrak, ... treba da probaš nekad,

Većina današnjih GPS-ova je takođe touch screen, pa imamo isti problem. Mada mi iskreno ne deluje kao problem ni to.

Mobilni ima mnogo bolji screen sa boljom rezolucijom pa su sigurno mape još preglednije.

Dodatno,
Ja držim do "Single Responsibility Principle" kako u poslu tako i u po pitanju gedžeta, spravica, alata itd

Prvo ne možeš običan signal da navataš a o satelitima samo možeš da sanjaš, kako god da ti je fensi telefon. Na 7-8 kilometra od Banoštora.
Ako treba, ima da te vodim da se uveriš i sam :)

Evo da mi ti nisi rekao mislio bih da neko lupeta. Nisam znao da su telefoni slabi za GPS, iskreno.

Banoštora

U nedelju idem sa drugom planinarom turu od 16 km i krećemo od manastira Rakovac, tamo na zapadu.

Hajmo hajde svi na zapad.

Ja sad imam i Garminov fitness tracker sa GPS-om, muzikom - oseća se kvalitet u hardveru, iako kašljucaju pomalo sa softverom (npr FitBit je bolji, ja mislim), pa su imali nedavno onaj outage ... softverska ekipa bi, možda, mogla da bude malo bolja.

A mene dodatno nervira kad na bicikl stavim telefon za navigaciju pa mi zauzme pola volana, moram sve ostale gedžete da poskidam, a nedajbože da oću da telefon okrenem horizontalno da gledam neku seriju dok pedalam kroz vukojebinu - ne može, nema mesta. Zato onaj mali Polarov ciklokomp sa gpsom je keva, ali im je softver imbecilan do nepodnošljivosti, pa sad opet gledam da li mogu da zakačim onaj srcomer direktno na telefon, ima blu tut, trebalo bi da može, ali ne znam koji je app dobar za to a da nije opet Polarov.

alselone

Mobilni ima mnogo bolji screen sa boljom rezolucijom pa su sigurno mape još preglednije.

Slušaj, niko te ne tera da kupiš GPS (u pravu si nije jeftin) ali kumim te Bogom...ne pouzdaj se u telefon. Prosto nemoj da kreneš negde sa misli "imam, telefon - rešena stvar".

Najdrugarskiji mogući savet.

vrabac_onaj

alselone

Ovo mi se čini kao jedina prednost GPSa u odnosu na telefon. Sve ono drugo nabrojano može i telefon. Može i da vidi saletite i da učitava mape i da ima rezervnu bateriju i da baterija dugo traje i da mogu mape da se dele sa drugima i da se prave svoji trekovi i tako dalje. Realno, GPS nije jeftina zajebancija, pa mislim da ću se zadržati na telefonu za sada.

I zajebaćeš se...

Mislim možda i nećeš ako budeš vodio sa sobom nekog ko ima GPS :)

Ono što je bitno je da zapamtiš je da ne smeš da računaš na telefon.
N-I-K-A-D-A.
Pa na Fruškoj Gori u zapadnom delu telefon ne može da ti odradi posao. Ja jednom probao pa se zajebao, pa zamalo da završim u Svilošu umesto u Andrevlju.

Bolje onda kupi busolu i nabavi topografske karte (i naravno nauči da ih koristiš ako ne znaš).

Baš tako, do poslednje reči (minus Fruška Gora, tamo me samo jednom vodili kad sm bio klinac).

Ja sad imam i Garminov fitness tracker sa GPS-om, muzikom - oseća se kvalitet u hardveru, iako kašljucaju pomalo sa softverom (npr FitBit je bolji, ja mislim

Ja imam Honor.

Najdrugarskiji mogući savet.

Jasno, potpuno prihvatam savet od tebe, znam da znaš šta pričaš.

Planiraću da pazarim pre nego što krenem na ozbiljnije ture, kao na primer Vinatovaču.

alselone

Prvo ne možeš običan signal da navataš a o satelitima samo možeš da sanjaš, kako god da ti je fensi telefon. Na 7-8 kilometra od Banoštora.
Ako treba, ima da te vodim da se uveriš i sam :)

Evo da mi ti nisi rekao mislio bih da neko lupeta. Nisam znao da su telefoni slabi za GPS, iskreno.

Banoštora

U nedelju idem sa drugom planinarom turu od 16 km i krećemo od manastira Rakovac, tamo na zapadu.

Hajmo hajde svi na zapad.

Ti i u easy do medium-difficulty treks imaš periode i do sat vremena gde na mobilnom nemaš poziciju ad dođu gušće stene i drveće (ajd i ovo sam probao pre 3 godine, ne znam kako je sada, ali evo ti jednog humoristilkog detalja:

- Na prvoj godine ETF-ja je nama elektromagnetiku predavao Jovan Surutka.

- Veseo čiča koji je u amfiteatru na mašinskom (svi odseci išli, pa bilo previše studenata za ETF amfiteatre) prvo izazivao smeh zbunjujući se sa onim ogromnim, pokretnim tablama ...

- ... i onda je umeo da počne prvi čas prve godine rečima: "Što više metala u vazduhu, to bolja antena"

Zapremina samo ove 4 helikoidne antene u Garminu je više od pola dobrog Samsung mobilnog moje žene koji je u planini to što Vrabac kaže, bukvalno igračka gde samo čekaš kad će te ostaviti na cedilu (čitaj pri prosečnom prvom ozbiljnom treku)

Dobro, od manastira gde dalje?

Ovako nekako.



U turi hvatamo pećinu Beli majdan i Isposnicu u steni.

Gledam Garmin sajt, GPSovi bome jesu skupi.

Nego vidim da imaju i ovakve stvari. Genijalni deo opreme.

Ručni GPS Satelitski komunikator Garmin inReach Mini Grey

alselone

Dobro, od manastira gde dalje?

Ovako nekako.

Dobro, to baš nije zapad. Više sam mislio Crveni Čot i dalje na zapad (Letenka, Popov Čot...). Na samom grebenu aj nekako al kako kreneš da spuštaš ka Dunavu, kažem ti, ni običan signal da nekome javiš da si se uzgubio :)

alselone

Gledam Garmin sajt, GPSovi bome jesu skupi.

Nego vidim da imaju i ovakve stvari. Genijalni deo opreme.

Ručni GPS Satelitski komunikator Garmin inReach Mini Grey

Jesu, al možeš da uzmeš nešto iz eTrex serije, sasvim dobro radi posao, ne moraš baš ko onaj Milanov.
A bolje legnu i na bicikl.

Možda svi ovde to znaju, ali da kažam da na Kopu ima jezero na kome ima ploveće ostrvo na kome ima jezero pored koga raste drvo.

E vala, sad će ljudi da zamišljaju neka čuda.
To celo jezero je jako malo, neko je bio kopao rudnik pa naleteo na podzemne vode, tako je nastalo. Ploveća "ostrva" su zapravo drvo sa spletom korenja ispod i tankim slojem zemlje koja se povremeno odvoje. Ostrvo na kome je "jezero", daj ne zajebavaj, najveće ploveće "ostrvo" kad sam ja bio je bilo 5 sa 5 metara ili malo više, a debljine možda metar, manje od dva svakako. Kako možeš na nečemu debljine metar i površine 30 ili 50 sqvm da imaš "jezero" ? Možeš da imaš rupu u sredini.

srdjan.pajic
a nedajbože da oću da telefon okrenem horizontalno da gledam neku seriju dok pedalam kroz vukojebinu

Serija?

Odavno bre nisam čuo veću blasfemiju. U vreme za bajs odbijam svaki vid, svaki oblik, svaki pokušaj da mi bilo ko dolazi (može pre, može možda kasnije ili sutra... tad niko), da me bilo ko šta pita (telefon gasim desetak minuta ranije)

Jel' smo se zato, drugarice i drugovi, borili pa da nemamo bar neki minut slobode samo i jedino za sebe?

Samo g shock na štopericu i vetar u kosi



Lepa ti priroda, jednom si postavljao fotke, i ti gledaš seriju?

bene_geserit

Možda svi ovde to znaju, ali da kažam da na Kopu ima jezero na kome ima ploveće ostrvo na kome ima jezero pored koga raste drvo.

E vala, sad će ljudi da zamišljaju neka čuda.
To celo jezero je jako malo, neko je bio kopao rudnik pa naleteo na podzemne vode, tako je nastalo. Ploveća "ostrva" su zapravo drvo sa spletom korenja ispod i tankim slojem zemlje koja se povremeno odvoje. Ostrvo na kome je "jezero", daj ne zajebavaj, najveće ploveće "ostrvo" kad sam ja bio je bilo 5 sa 5 metara ili malo više, a debljine možda metar, manje od dva svakako. Kako možeš na nečemu debljine metar i površine 30 ili 50 sqvm da imaš "jezero" ? Možeš da imaš rupu u sredini.

E, jebote, bene, pa ja hteo da malo zaintrigiram ljude i pospešim lokalni turizam (kad sam ja tamo bio, 2004. ili 5, nije bilo ničeg sem jedne kafanice pored, ili prodavnice, da može da se kupi ladno pivo i sladoled da se čovek okrepi nakon veslanja tog ostrva sa drvetom i jezerom preko jezera, do sad verovano već ima gomila restorana, akvapark, crkva i umetnička kolonija), i ko će sad da im dođe to da vidi? A zaparavo je skroz dobro mesto, i okolina, i sve, pazi, ploveće ostrvo sa sve drvetom na njemu (i jezerom, dobro, baruštinom) i to pluta okolo. Ima i šarana ili neke druge ribe u tom jezeru, ovom po kome pluta ostrvo, ne tom na ostrvu.

gedza.73

srdjan.pajic
a nedajbože da oću da telefon okrenem horizontalno da gledam neku seriju dok pedalam kroz vukojebinu

Serija?

Odavno bre nisam čuo veću blasfemiju. U vreme za bajs odbijam svaki vid, svaki oblik, svaki pokušaj da mi bilo ko dolazi (može pre, može možda kasnije ili sutra... tad niko), da me bilo ko šta pita (telefon gasim desetak minuta ranije)

Jel' smo se zato, drugarice i drugovi, borili pa da nemamo bar neki minut slobode samo i jedino za sebe?

Samo g shock na štopericu i vetar u kosi



Lepa ti priroda, jednom si postavljao fotke, i ti gledaš seriju?

Pa ako je neka zanimljiva serija, šta ima veze?

Bre, gedžo, bem mu šticnu, koji si ti gestapovac, ne daš ljudima da rade šta oće na bicikli!

srdjan.pajic
Bre, gedžo, bem mu šticnu, koji si ti gestapovac, ne daš ljudima da rade šta oće na bicikli!

Bici nazi police.
Dvestotinak metara po ulasku na stazu ček point. Za lakše prekršaje cvicanglama sečemo žbice, za bindžovanje se konfiskuje lanac i zupčanik.
Bajdenovci kao dodatnu kaznu pevaju rusku narodnu pesmu po svom izboru

kamilo_emericki

Prijavljujem neprovjerenu informaciju da će Tramp pomilovati Asanža. Rekoše da je neki važan pop i Trampov pajdo u Ameriki prognozirao.

Eh, svi se nadamo, video sam i ja vest.

Milan Novković

kamilo_emericki

Prijavljujem neprovjerenu informaciju da će Tramp pomilovati Asanža. Rekoše da je neki važan pop i Trampov pajdo u Ameriki prognozirao.

Eh, svi se nadamo, video sam i ja vest.

Pa ne može da ga pomiluje jer ovaj nije ni osuđen. Jedino ako izvrši pritisak na pravosuđe da obustave proces protiv njega (ja sam za to, ako ćeš da me pitaš), mada mislim da ni to ne može, mora da ima neki razlog za obustavljanje, dobro, kod Trampa može.

Pa ne može da ga pomiluje jer ovaj nije ni osuđen

"A federal pardon can be issued prior to the start of a legal case or inquiry, prior to any indictments being issued, for unspecified offenses, and prior to or after a conviction for a federal crime."

Recimo, Gerald Ford je pomilovao Richarda Nixona, koji nije bio optužen ni za šta, za svaki mogući zločin povezan sa Watergate skandalom. Dakle pre nego je čak i optužnica podignuta.

srdjan.pajic

Samo da iskoristim priliku da opet reklamiram fotoskladište mog klupskog drugara Zorana Simića Sime, sada na novoj adresi.

Јуче смо заједно шетали псе.
Много је луд. :)

srdjan.pajic

Samo da iskoristim priliku da opet reklamiram fotoskladište mog klupskog drugara Zorana Simića Sime, sada na novoj adresi. Ima za sve pomalo, i prava je navlaka za ove outdoor aktivnosti: link. Ima tu čak i mene (i Milančetovog kuma), samo mora da se kopa.

Neš verovati, mrzi me da kopam, al verovatno ima i moje žene :)

Nije pečinarila, al družila se sa Fricom, on je vodio.

srdjan.pajic

Samo da iskoristim priliku da opet reklamiram fotoskladište mog klupskog drugara Zorana Simića Sime, sada na novoj adresi. Ima za sve pomalo, i prava je navlaka za ove outdoor aktivnosti: link. Ima tu čak i mene (i Milančetovog kuma), samo mora da se kopa.

Super sajt!

Odgledao 4 albuma, kasnije ću sve, kuma nisam još našao, za tebe ne mogu da se odlučim koji si sa brkovima (ne zove nas sve kum više "Brko", pa sam skoro zaboravio na to), ali sam našao ...

... Peru! On je bio stalno zaposlen kod nas jedno vreme - najbolji iz matematike kad smo im doveli profesora da ih uči finansijskoj matematici!

Milan Novković

srdjan.pajic

Samo da iskoristim priliku da opet reklamiram fotoskladište mog klupskog drugara Zorana Simića Sime, sada na novoj adresi. Ima za sve pomalo, i prava je navlaka za ove outdoor aktivnosti: link. Ima tu čak i mene (i Milančetovog kuma), samo mora da se kopa.

Super sajt!

Odgledao 4 albuma, kasnije ću sve, kuma nisam još našao, za tebe ne mogu da se odlučim koji si sa brkovima (ne zove nas sve kum više "Brko", pa sam skoro zaboravio na to), ali sam našao ...

... Peru! On je bio stalno zaposlen kod nas jedno vreme - najbolji iz matematike kad smo im doveli profesora da ih uči finansijskoj matematici!

Da, da, tu je cela istorija kluba. Mojih je bilo samo pet godina, a i nisam tako često sa Simom pećinario (on je malo težak čovek, ali brate, sve zna, ovo su sve njegove slike, nažalost dobar deo je bio na dijapozitivima koje je on nešto kao skenirao, ali to je ispalo sranje, a te slike su mu, po meni, najbolje). Mi smo stalno imali projekcije slajdova na kraju sastanka, pa sam tako i ja video sve te legende pre mog vremena, kad ih vidiš uvek te zasvrbi kad će sledeća akcija i kako da se uvališ da te vode. Sva sreća da je on to na vreme odneo kući jer nam je pre nekoliko godina provaljeno u klub i magacin i štošta pokradeno od opreme i klupske dokumentacije.

edit: Nisam tad imao brkove, ali sam imao dugačku kosu... Nađi Dubašnicu, 1998, to smo Guza i ja zajedno radili (ali mislim da sam se tad već olindrao na normalno).

vrabac_onaj

srdjan.pajic

Samo da iskoristim priliku da opet reklamiram fotoskladište mog klupskog drugara Zorana Simića Sime, sada na novoj adresi. Ima za sve pomalo, i prava je navlaka za ove outdoor aktivnosti: link. Ima tu čak i mene (i Milančetovog kuma), samo mora da se kopa.

Neš verovati, mrzi me da kopam, al verovatno ima i moje žene :)

Nije pečinarila, al družila se sa Fricom, on je vodio.

Fric je bio mnogo dobar lik, iako asakovac*, i ja sam sa njim radio neke objekte, ali se više ne sećam šta.

edit: Zezam se malo, mi smo u moje vreme, i koliko sam čuo posle, sa asakovcima zapravo bili baš u dobrim odnosima iako je vladalo neko blesavo rivalstvo među njihovim starijima i našim, pa su onda to pokušavali da prenesu i na nas. Ne znam da li postoje još uvek, nadam se da da, moj klub je nažalost manjeviše umro. Neki još pećinare na svoju ruku, ali mislim da klub kao deo PSB-a više ne funkcioniše.

srdjan.pajic

Milan Novković

srdjan.pajic

Samo da iskoristim priliku da opet reklamiram fotoskladište mog klupskog drugara Zorana Simića Sime, sada na novoj adresi. Ima za sve pomalo, i prava je navlaka za ove outdoor aktivnosti: link. Ima tu čak i mene (i Milančetovog kuma), samo mora da se kopa.

Super sajt!

Odgledao 4 albuma, kasnije ću sve, kuma nisam još našao, za tebe ne mogu da se odlučim koji si sa brkovima (ne zove nas sve kum više "Brko", pa sam skoro zaboravio na to), ali sam našao ...

... Peru! On je bio stalno zaposlen kod nas jedno vreme - najbolji iz matematike kad smo im doveli profesora da ih uči finansijskoj matematici!

Da, da, tu je cela istorija kluba. Mojih je bilo samo pet godina, a i nisam tako često sa Simom pećinario (on je malo težak čovek, ali brate, sve zna, ovo su sve njegove slike, nažalost dobar deo je bio na dijapozitivima koje je on nešto kao skenirao, ali to je ispalo sranje, a te slike su mu, po meni, najbolje). Mi smo stalno imali projekcije slajdova na kraju sastanka, pa sam tako i ja video sve te legende pre mog vremena, kad ih vidiš uvek te zasvrbi kad će sledeća akcija i kako da se uvališ da te vode. Sva sreća da je on to na vreme odneo kući jer nam je pre nekoliko godina provaljeno u klub i magacin i štošta pokradeno od opreme i klupske dokumentacije.

edit: Nisam tad imao brkove, ali sam imao dugačku kosu... Nađi Dubašnicu, 1998, to smo Guza i ja zajedno radili (ali mislim da sam se tad već olindrao na normalno).

Našo, super fotke!

Guzu bih odmah poznao po trademark fLizuri, a tebe bi čovek pogodio po štrikanom džemperu i tome kako si se odmah nasadio do dobre drugarice

Пише на слици: "Паја у његовом вуненом џенперу". :)

Milan Novković

srdjan.pajic

Milan Novković

srdjan.pajic

Samo da iskoristim priliku da opet reklamiram fotoskladište mog klupskog drugara Zorana Simića Sime, sada na novoj adresi. Ima za sve pomalo, i prava je navlaka za ove outdoor aktivnosti: link. Ima tu čak i mene (i Milančetovog kuma), samo mora da se kopa.

Super sajt!

Odgledao 4 albuma, kasnije ću sve, kuma nisam još našao, za tebe ne mogu da se odlučim koji si sa brkovima (ne zove nas sve kum više "Brko", pa sam skoro zaboravio na to), ali sam našao ...

... Peru! On je bio stalno zaposlen kod nas jedno vreme - najbolji iz matematike kad smo im doveli profesora da ih uči finansijskoj matematici!

Da, da, tu je cela istorija kluba. Mojih je bilo samo pet godina, a i nisam tako često sa Simom pećinario (on je malo težak čovek, ali brate, sve zna, ovo su sve njegove slike, nažalost dobar deo je bio na dijapozitivima koje je on nešto kao skenirao, ali to je ispalo sranje, a te slike su mu, po meni, najbolje). Mi smo stalno imali projekcije slajdova na kraju sastanka, pa sam tako i ja video sve te legende pre mog vremena, kad ih vidiš uvek te zasvrbi kad će sledeća akcija i kako da se uvališ da te vode. Sva sreća da je on to na vreme odneo kući jer nam je pre nekoliko godina provaljeno u klub i magacin i štošta pokradeno od opreme i klupske dokumentacije.

edit: Nisam tad imao brkove, ali sam imao dugačku kosu... Nađi Dubašnicu, 1998, to smo Guza i ja zajedno radili (ali mislim da sam se tad već olindrao na normalno).

Našo, super fotke!

Guzu bih odmah poznao po trademark fLizuri, a tebe bi čovek pogodio po štrikanom džemperu i tome kako si se odmah nasadio do dobre drugarice

.

U, kako se ta dobra drugarica zaglavila u toj jami, zajebala se oko nekog nezgodnog gelendera i ostala da visi kao šunka na pola metra od neke kaskade, jedno 100 metara od ulaza i 100 metara od dna. A sa njom i mi svi iznad na vertikali dok smo čekali da se ona odglavi ili da se neko na dnu jame prijavi za dobrovoljca i pritekne joj u pomoć. Mislim da sam se tad najviše u životu smrzao, zato to i pamtim.

crossover

Пише на слици: "Паја у његовом вуненом џенперу". :)

Da, da, tipičan Sima. Mi smo čitali njegove izveštaje sa akcije sa Kamenog mora i umirali od smeha. Ali je za kamerom bio majstor, i ja sam od njega štošta naučio.

Evo malo za šator. Za višednevno kampovanje je to kritičan deo opreme, a kupuje se jednom u dosta godina, pa zato treba obratiti pažnju na dosta detalja, ili još bolje, povesti sa sobom u radnju nekog ko se malo više razume. Dobar šator je retko jeftin.

Dakle, za ove uslove koji su zadati (spavanje u prirodi do početka zime) je optimalan trosezonski šator, znači onaj koji ima tanku mrežastu unutrašnjost koja se kači na konstrukciju i onda preko toga ide navlaka (rain fly). Ima i opcija 3.5 sezonskog gde je taj unutrašnji sloj od platna, sa duplim vratima i plafonom, dakle mreža pa platno, a koji može da se otvori po potrebi kad je toplo, ili zatvori kad je ladno. Ali je taj šator neznatno teži i malo skuplji.

Konstrukcija je obično između ta dva sloja i oba se vešaju na nju. Takođe, postoje šatori kod kojih se konstrukcija spolja ili je deo spoljnje oplate, oni imaju prednost da ako se podiže po kiši, onda može da se podigne prvo oplata, pa onda unutrašnjost i da ona ostane suva. Kod troiposezonskog to nema veze, jer se kod njega unutrašnjost može skroz zatvoriti, da ne kisne dok se šator diže. No, to su sve finese, moderni šator se digne za par minuta, tako da malo kišice neće napravilti veću štetu. Spoljni sloj može leti i da se po potrebi ne koristi, ako se ne očekuje neka kiša, ali ga svakako treba uvek imati pri ruci.

Oblik nije mnogo bitan, igloi su dosta popularni, sa četvorougaonom ili šestougaonom osnovom. Veličina, rule of thumb je broj ljudi plus jedan, ili bar plus 1/2 (često se tako prodaju, kao šator za dve i po osobe). Sad, alse je dosta dugačak i njemu bi verovatno više odgovarao šator sa pravougaonom ili trapezastom osnovom (obavezno probati u radnji!).

Kod šatora je bitno da na spoljnjoj oplati nema horizontalnh površina na kojima će da se skuplja voda. Zato je dobro tražiti od prodavca u radnji da se šator sastavi jer se na slikama to teško vidi. Vrata sa strane ili u dnu - po meni je bolje u dnu, jer ne moraš da preskačeš čoveka ako imaš takvog u šatoru.

Predsoblje (vestibule) - obavezno, tu mogu da se ostave stvari koje nisu za šator (cipele, ranac, kuče, dete) a može i da se sprema obrok i jede dok pada kiša. Naravno, glavna svrha je da spreči da ti kiša-sneg uđu u šator kad ulaziš-izlaziš.

Konstrukcija, to su uglavnom šipke od legure aluminijuma, mada su sad popularne carbon fiber cevi. Obične plastične cevi, ako se još uvek prave treba izbeći. Spoljna oplata treba da bude ripstop (dakle da bude tako napravljena da ne može da se pocepa čak i ako se na nekom mestu ošteti). Svejedno tu oplatu treba uvek paziti i maziti, jasno je zbog čega. I da bude dobro impregnirana i tretirana zaštitom protiv UV zračenja. Kod renomiranih proizvođača se na to može računati. Dobro je da ima kakav takav otvor za ventilaciju jer se na njoj kondenzuje vodena para pa to posle kaplje u šator. Takođe pogledati kako se kači na konstrukciju, najbolje je sa onim plastčnim kukama koje nemaju nikakve pokretne delove da se pokvare-slome, mada su ok i one klik kačke. Obično bude kombinacija ta dva mehanizma kod solidnijih šatora, kao i čičak trake.

Vrabac je pomenuo rajfešluse, dakle, obavezno da budu robusni a da klize lako. Ovo treba probati u radnji, iako kad su novi će malo teže da idu, ali ne smeju nigde da zapinju čak i kad ih malo brže povučeš. Takođe je zgodno da na vratima ima par tih zippera da vrata mogu da se otvore i zatvore u oba pravca.

E, da, prag, treba da bude bar nekoliko cm visok, da ne bi svakakva sranja lako ulazila u šator.

U šatoru je zgodno da bude bar nekoliko džepova sa strane za ostavljanje ovog ili onog, i bar neke gurtne na plafonu za kačenje koječega, svetlo, naočari, sat, neki veš da se osuši, itd.

Pod od šatora je jako bitan, mora da bude od jakog impregniranog materijala koji će da izdrži hodanje po njemu i ako ispod ima kamenja i sitnog granja i korenja. To je možda malo teže oceniti nekom ko nije baš iskusan, ali mislim da se može opet osloniti na renome proizođača. Podloška za šator skrojena prema obliku šatora je obavezna (ona ima gornju i donju stranu, obratiti pažnju pri prostiranju) a ako se očekuje spavanje na nekom baš vlažnom terenu, onda dodati i sloj najlona.

Kočići - to je skoro uvek neka legura aluminujuma, tu nema neke veće mudrosti, treba da su jaki a laki (da ne možeš rukama da ih saviješ), da imaju kuku ili neki andrak da mogu lako da se izvuku, i uvek ih treba imati nekoliko komada ekstra, jer se lako gube, krive, nekad ne mogu da se izvuku iz zemlje.

Za zimu i spavanje u snegu tu se stvari malo komplikuju, ostaviću vrapcu to da dopuni pošto ja nemam toliko iskustva sa time, sem što znam da za to treba četvorosezonski šator, koji mora nekad i da se ukopava.

Trosezonci su teški tu oko 3kg u proseku, što ne deluje mnogo, ali kad se ide na par dana, uz pešačenje do mesta kampovanja, onda to i nije tako malo zbog sveg ostalog neophodnog krša. Za proleće i leto se može razmotriti i neki dvosezonac, dakle jednoslojni šator, ili pak bivak vreća, prosto zbog težine, mada po meni to nije baš mnogo fleksibilno rešenje kao trosezonac ako postoji ikakava šansa da se kampuje i po lošem vremenu.

Auh, umorih se, a imam osećaj da sam svašta zaboravio. Dodaću kad se setim a i vrabac može da uleti .

edit: ovde kod nas su glavni proizvođači šatora The North Face, Sierra Design, Marmot, Mountain Hardwear, MSR, REI. U Evropi ne znam, sećam se samo da su Poljaci pravili odlične šatore, ali ne mogu da se setim kompanije, vrabac, pomagaj!

edit 2: Može celo poglavlje da se napiše o podizanju šatora, to jest biranju mesta, orjentaciji, osiguravanju, onda šta sme šta ne sme u i oko šatora da se radi, rezervnim delovoma, alatu i priboru za sitne popravke šatora na terenu, održavanju, itd, ali pošto je ovaj blog prevashodno namenjen opisu opreme ostavićemo to za neki drugi put. Dosta toga je, razume se, čist zdrav razum (tipa nemojte dići šator blizu logorske vatre, ili držati hranu i pribor za higijenu u njemu ako u okolini živi meda), uz par nekih caka koje se brzo ukapiraju na terenu ili nauče iz sopstvenih grešaka.

srdjan.pajic

Nemam ja ovde šta da dodam. Sem dubokog naklona :)

Ne bih o snegu sem ako nekog baš ne zanima, rekli smo da je taj scenario trenutno isključen. Da, treba da se ukopava, a najlepše ja ako je ispod led a ne sneg. Prosto, milina jedna :)

Opet u običnom snegu ne rade klasični klinovi, stavljaš sve i svašta, snežne klinove (ako si ih poneo), cepine, bajle, lavinske lopate...

Ne sećam se imena tih poljaka ali znam na koje misliš. Ja se sećam one mađarske "RP" firme, imali do jaja šatore, još imam jedan njihov mali, jurišni, onaj u obliku bubašvabe, koji je kao za dvoje, al zamalo. Odličan šator.

Mislim da Alsu treba neki dobar trosezonac, sada i neki od njih imaju one "snow flaps" za ne daj bože.

I da, ja uvek biram spoljnu konstrukciju. Držim unutrašnji deo uvek prikačen, samo razmotam i postavim. Naravno, kući to rastavim ako treba da se opere, provetri ali obavezno ponovo nakačim.

Ne sećam se imena tih poljaka ali znam na koje misliš. Ja se sećam one mađarske "RP" firme, imali do jaja šatore, još imam jedan njihov mali, jurišni, onaj u obliku bubašvabe, koji je kao za dvoje, al zamalo. Odličan šator.

Ja sam imao tog Poljaka, vrlo zadovoljan, ali sam ga prodao kad sam emigrirao, zafalilo para za put, i nikad ga nisam prežalio.

Ne bih o snegu sem ako nekog baš ne zanima, rekli smo da je taj scenario trenutno isključen. Da, treba da se ukopava, a najlepše ja ako je ispod led a ne sneg. Prosto, milina jedna :)

Mene zanima , mada ne verujam da ću skoro ići (mada me klinka muva da kampujemo u dvorištu kad padne sneg), to ću da te pitam privatno, ako do toga dođe.

Mislim da Alsu treba neki dobar trosezonac, sada i neki od njih imaju one "snow flaps" za ne daj bože.

Da, jasno.

Mada me spavanje po šatorima za sada ne privlači. Eventualno ću se odlučiti u jednom momentu ako krenem na ture koje ne mogu da se obiđu za jedan dan a ne postoji mesto za spavanje usput.

Samo da dodam ovde, mada je verovatno očigledno - nije dobro otići par puta na par sati hajka pa se onda zaputiti na višednevno logorovanje sa pešačenjem. Razlika u težini kad nosiš opremu za kampovanje i kad je ne nosiš je velika, iako možda gledano u kilogramima ne deluje tako. Za taj kičmatrans stvarno treba trening i dobra kondicija, i dobro podešena oprema, inače se brzo pretvori u mučenje i oće u čoveku da ubije volju za takvim odlascima u prirodu. Inače je sasvim kul i lepa zanimacija.

Ova fora koja je pomenuta da dođeš kolima do negde pa tu negde digneš logor, i odatle pravi dnevne ture je sasvim ok kompromis, a kasnije može da se proba i to višednevno tumaranje gde sve svoje sa sobom nosiš (ili kako to već se kaže na latinskom, Omnia mea mecum porto).

srdjan.pajic

Samo da dodam ovde, mada je verovatno očigledno - nije dobro otići par puta na par sati hajka pa se onda zaputiti na višednevno logorovanje sa pešačenjem. Razlika u težini kad nosiš opremu za kampovanje i kad je ne nosiš je velika, iako možda gledano u kilogramima ne deluje tako. Za taj kičmatrans stvarno treba trening i dobra kondicija, i dobro podešena oprema, inače se brzo pretvori u mučenje i oće u čoveku da ubije volju za takvim odlascima u prirodu. Inače je sasvim kul i lepa zanimacija.

Ova fora koja je pomenuta da dođeš kolima do negde pa tu negde digneš logor, i odatle pravi dnevne ture je sasvim ok kompromis, a kasnije može da se proba i to višednevno tumaranje gde sve svoje sa sobom nosiš (ili kako to već se kaže na latinskom, Omnia mea mecum porto).

Neka sredina je kolima do podnožja, pa više dana u planinu gde spavaš po raznim planinarskim domovima - tako sam ja počeo na ETF-u

Evo ga neka Slovenija iz tog doba, ne baš najluksuzniji dom, sklepan od onih talasastih ploča - dobar trening - ima i lošijih domova i lepših fotki, ali mi se ova nekim čudom zatekla skenirana.

Meni su tada sa devojkom prva i jedina koškanja bila oko toga što ja nikako nisam mogao da ostanem na moru više od 3 dana, ubila bi me neviđena dosada, pa nas vukao u Sloveniju.

A bez žene sam jedno 30tak dana (ajd ništa posebno) išao i bez šatora, pa pod vedrim nebom - falili mi samo oni kaubojski lončići i loša kafa

Sve oko šatora je dodatan nivo problematike u koji se sada ne smem upuštati.

Ja zapravo do sada ni kamašne nisam kupio. Kupujem polako i dozirano, kako bivam sigurniji da će me ovo držati, da se ne zaletim u startu, grunem lovu pa me prestane zanimati.

Do sada sam uzeo samo čizme, štapove i dobio merino veš. :) Sledeće su pantalone, pa ranac.

alselone

Sve oko šatora je dodatan nivo problematike u koji se sada ne smem upuštati.

Ja zapravo do sada ni kamašne nisam kupio. Kupujem polako i dozirano, kako bivam sigurniji da će me ovo držati, da se ne zaletim u startu, grunem lovu pa me prestane zanimati.

Do sada sam uzeo samo čizme, štapove i dobio merino veš. :) Sledeće su pantalone, pa ranac.

Odeš 3 puta u planinu na po jednodnevni trek i kupljen si za sva vremena - ako te ne mrzi da listaš i učiš o opremi nema šanse da se odupreš zovu divljine

Ja zapravo do sada ni kamašne nisam kupio. Kupujem polako i dozirano, kako bivam sigurniji da će me ovo držati, da se ne zaletim u startu, grunem lovu pa me prestane zanimati.

Pametno.

Pametno.

Ali iskreon, prilično sam siguran da će me držati. Toliko se dobro osećam, da sumnjam da će me volja pustiti.

Da mi je neko rekao pre samo par godina da ću se u pola decembra muvati po blatnjavoj šumu, rekao bih da je lud. Ali eto, idem i podvriskujem od sreće.

Odeš 3 puta u planinu na po jednodnevni trek i kupljen si za sva vremena - ako te ne mrzi da listaš i učiš o opremi nema šanse da se odupreš zovu divljine

Realno je tako. I vuče te sve dalje u zanimljivije ekspedicije.

Milan Novković

Odeš 3 puta u planinu na po jednodnevni trek i kupljen si za sva vremena

Ја сам се тако оженио. :)

crossover

Milan Novković

Odeš 3 puta u planinu na po jednodnevni trek i kupljen si za sva vremena

Ја сам се тако оженио. :)

I ovaj srkijev pećinar, a moj kum što su ga u GSS vremene zvali Guza, nisam pohvatao da li se poznajete, on je, ako se ne varam, "spasio" svoju buduću ženu (koji folirant)

crossover

Milan Novković

Odeš 3 puta u planinu na po jednodnevni trek i kupljen si za sva vremena

Ја сам се тако оженио. :)

Ja znam neke koji su tako razveli tj. promenili ženu :)

Milan Novković

crossover

Milan Novković

Odeš 3 puta u planinu na po jednodnevni trek i kupljen si za sva vremena

Ја сам се тако оженио. :)

I ovaj srkijev pećinar, a moj kum što su ga u GSS vremene zvali Guza, nisam pohvatao da li se poznajete, on je, ako se ne varam, "spasio" svoju buduću ženu (koji folirant)

Не познајем Гузу, знам да се и Сима Пећинар тако оженио.
Ја био у Монзеу (Mondsee), Аустрија, сликао за Томсон Холидејс, кад тамо њихов планински водич наша Београђанка. Трипут се попео с њом на планину и гејм овер. :) После смо заједно водили Енглезе по Сахари, то је она Матмата коју сам поменуо јуче, и још којекуда.

crossover

Milan Novković

Odeš 3 puta u planinu na po jednodnevni trek i kupljen si za sva vremena

Ја сам се тако оженио. :)

Ma, nije to zbog planinarenja, nemoj da se kaješ.

Dešava se to i ljudima koji ne planinare.

uzgred, Alse, ko ti kupijo onaj veš od merino vune?

He he, žena. Opremila me, da izvinete.

Kupila mi je jer sam mnogo raspoloženiji od kako sam krenuo da pešačim. Mislim, nisam ja nešto namćario* po kući ni ranije, ali još sam raspoloženiji od kako idem.

Svaka fizička aktivnost je dobra ali za mene šetnja po šumi ima još dodatni nivo dobrog osećaja. Pevam u kolima kada se vraćam. :) Dobro, pevam nekada i ovako dok se vozam gradom, jer mi je to jedina šansa da zapravo pevam, jer vibracije i buka auta uguše krike koje ispuštam.

* Maksa je spomenuo neki dan kako zeza svoje klince. Evo nove fore sa moje strane. Klinac krenuo da "brata" sa drugom, svi su braaaaaaća. Par puta mu je izletelo majci i meni da kaže nešto brate, ovo ono. Sada ga zovem "sine brate". Malo je reći da ga to nervira.

gvozden1

Ma, nije to zbog planinarenja, nemoj da se kaješ.

Dešava se to i ljudima koji ne planinare.

То је због хипоксије, ошамути човека па нема појма шта ради. Кад сиђеш са планине онда је већ касно. :)

da se ubacim i ja u rubriku pitanja čitalaca - zbog čega će da poskupi PCR test od 1. januara na 9.000 kinti?

A šta kažete za ovo?

da se ubacim i ja u rubriku pitanja čitalaca - zbog čega će da poskupi PCR test od 1. januara na 9.000 kinti?

I zašto grad Novi Sad uvodi mesečnu naknadu od 118 dinara za "spremnost rada vodovoda i kanalizacije"?

I zašto grad Novi Sad uvodi mesečnu naknadu od 118 dinara za "spremnost rada vodovoda i kanalizacije"?

bene_geserit

E, jebote, juče mi stigne mejl od mog servisera sa priuse, kažu da je u Koloradu u porastu krađa katalitičkih konvertora, a da su Priusi glavni na udaru jer se kod njih isti lako maznu. Pa su opisali na šta da se obrati pažnja, na primer: ako vidiš nekog trampovca kako ide okolo sa bonsekom i kolicima da ga odma prijaviš miliciji, onda da kola parkiraš na osvetljenom mestu, da ugradiš tilt alarm, pa neki cat-guard, a, da, i da kod osiguranja pitaš da doplatiš za osiguranje od krađe cat-a (zamena košta nešto oko 3 soma dolara). I kako da prepoznaš da su ti ga maznuli (citiram: Prius zvuči kao harli dejvidson kad ga upališ bez katalitičkog konvertora).

u Koloradu u porastu krađa katalitičkih konvertora, a da su Priusi glavni na udaru jer se kod njih isti lako maznu. Pa su opisali na šta da se obrati pažnja, na primer: ako vidiš nekog trampovca kako ide okolo sa bonsekom i kolicima

Svaki pošten trampovac ne bi prius pipnuo ni sa ten-foot pole, muka bi ga uvatila i da priđe toj plastičnoj kanti.
A kad smo već kod toga znamo valjda KO obija automobile i gde toga najviše ima. Najmanje toga ima tamo gde su trampovci.

Što se mene tiče, auto držim samo na dve lokacije - kod kuće u garaži i na parkingu kod plaže (a taj parking je u poštenom suburbia kraju a ne neki downtown gde ko zna ko sve živi i obija automobile u slobodno vreme). Usput ovima što napune garažu kojekakvim sranjima a auto drže ispred kuće ili na ulici iz sve snage želim da im ga obiju. Garaža služi držanju automobila, auto parkiran napolju mi kvari uživanje kad šetam. (ovo se odnosi samo na američku suburbiju, naravno neprimenjivo na BG)