Energetika

Vojnici kneza Lazara (Kosovsko predanje:domišljena istorija)

Predrag Brajovic RSS / 22.12.2020. u 15:39

     Видовдан, празник кнеза Лазара Хребељановића и његових палих витезова, случајем је назван по хришћанском свецу са Сицилије светом Виту, који пада на дан Косовске Битке. Код Срба се овај дан није обележавао све до 1889. године. У црквеним календарима Ђурђа Црнојевића из 1494. или Вука Стефановића Караџића из његове књиге-годишњака Данице с почетка 19. века или у државном календару Србије из 1880, Видовдан није записан. Прича о судбини кнеза Лазара све до њеног државног устоличења није имала снагу да избори место као општи верски или народни празник. Откуда то? Разлога има више, а један од њих је да су Срби, како кажу сведоци, те 1389. године били победници.tWfbiXql.png
     Кнез Лазар је страдао, али султан Мурат је убијен, а његов син задављен у обрачуну браће за трон. Турска војска се била повукла. Отоманска империја накратко се утишала од пораза а краљ Срба и Босне Твртко I радосно и хвалисаво одмах јавља Трогиранима и Фирентинцима о пропасти неверника. Он пише "да је оног охолог вражијег сина и слугу непријатеља имена Крстова и целога рода човечијега" надваладао тако "да мало њих изнесоше живе главе". Фирентинска општина је у одговору честитала Твртку "преславну победу", чији су одреди под вођством Влатка Вуковића учествовали у бици на Косову.
     Јаничар Константин Михаиловић стотињак година касније бележи да је тек Бајазит, наследник на Косову убијеног султана Мурата, "заузео Српску краљевину". Султана Мурата наводно је убио "Милош Кобила", а нејасно се и збуњујуће спомињу, без навођења имена, и неки неверници и издајници који су допринели Српском страдању и некаквој победи цара Бајазита. Међу издајницима свакако није био у историји оклеветани Косовски великаш Вук Бранковић, који се верно борио на страни свога таста кнеза Лазара. Други и нама временски ближи сведок, путописац Бенидикт Курипешић, почетком 16. века у крајевима око Приштине записао је предање о кнезу Лазару и његовом верном а неправедно оптуженом војводи Милошу Кобиловићу. Да би доказао своју част, Милош на превару доспе до султана и убије га, а Турци побегну. "И тако се маркгроф, његова војска, земља и народ овог пута опростише од Турака", преноси Курипешић.
     После смрти кнеза Лазара настаје народно предање о њему и Косовској Битки а на подстрек породице и свештенства црквени култ кнеза Лазара. Са слабљењем династије Хребељановића слаби и кнежева слава, али многобројни црквени и писани прилози о кнезу Лазару настављају свој живот. Иако народни певачи угађају најпре уху тренутне власти и локалном сентименту, обележје Лазареве погибије и боја на Косову створило је у колективном сећању трајни и шири заметак. Колико снажан? У литерарном смислу, сам догађај није превише различит од других сличних битака и нема пресудну историјску димензију која му је касније дата. Отуда накнадни народни развој приче о Косовском окршају наглашава оно што је њена почетна литерарна привлачност: мотив издаје и мотив оклеветаног племића и његовог јунаштва, што преносе и они непосредни сведоци првих предања. Тако Косовска Битка није била сагледавана као преломан бој своје епохе, те мотив одсудне борбе а и сам нарочити значај Косова и Косовског боја, нагласак су другог времена и програмског уздизања култа "цара" Лазара и Косовског мита.
     Овоме у прилог говори заступљеност песама из Косовског Циклуса у народној, неселективној традицији. У Ерлангенском Рукопису, збирци народних песама прикупљеној међу граничарским Србима с почетка 18. века, тих песама нема, само покоја успутна реч која наговештава да песме о кнезу Лазару и Косовском Боју негде ипак постоје или да су постојале. У једнако неселективном корпусу народних песама које је у 19. веку прикупио писац Сима Милутиновић Сарајлија ниједна није из Косовског Циклуса. Ни у збирци коју је сачинио његов славни ученик Његош нема помена о целовитим песмама са Косовском темом. Напокон, ни сам Вук Караџић, и поред свог нарочитог труда, није успео да тих песама сакупи у значајнијем броју, тек њих петнаестак, од којих су неке сачуване само у одломцима.
     Године 1815. у писму игуману манастира Шишитовац у Срему Лукијану Мушицком Вук Караџић тражи да овај запише песме неке слепице из околине о кнезу Лазару и Косову, "јербо ћемо тешко оне пјесне на другом мјесту наћи". Доиста, тих песама другде готово и да нема, у народу нису шире популарне, те их Вук налази најпре у Срему. После Велике Сеобе Срба из 1690. избегли народ и његови духовници сместилу су се махом у Војводину, а монаси задужбине кнеза Лазара Раванице у манастир Врдник на Фрушкој Гори. Дајући и себи и кнезу Лазару на значају, они су чували његов култ и настојали да га оснаже. Раселивши се у избеглиштву по Српским крајевима, духовници Моравске Србије из области где је још била жива традиција кнеза Лазара и Косовског боја обновили су и сећање на њене умрле јунаке. Предложак ове обнове, који песме Косовског Циклуса у стиховима често парафразирају, јесу писана дела Прича о боју косовском и Бој кнеза Лазара, два рукописа настала почетком 18. века у Боки Которској. Већ у њима налазе се славни редови из Кнежеве Вечере у којима Милош Обилић указује на Вука Бранковића као издајника: Сјутра јесте лијеп Видов данак, / виђећемо у пољу Косову / ко је вјера, ко ли је невјера!
     Prince_Lazar_%28Ravanica_Monastery%29.jpgКада је Вук Караџић објавио ову песму 1815. године она је читана као позив на даљњу борбу против Турака. Вуков рад на скупљању народне поезије имао је и програмски, некњижевни карактер. Његове песме хтеле су да дају маха обнови Српске нације и државе, и зато су песме Косовског Циклуса биле нарочито важне. У њима је је записана државна традиција и племићка природа некадашње Србије, а уз то и њене међе. Косовске песме требало је да уз духовни темељ новој Србији дају и њене географске обрисе. Отуда оне постају државно пропагандно оруђе а поједине њихове црте надана карактерологија Српског народа.
     Но морална норма христоликог кнеза Лазара, који понавља Исусово страдање избором смрти и вечног живота над овоземаљским пропадљивим трајањем, није била народу нити блиска нити разумљива. Онде где је она придодата, да објасни пораз на Косову, налази се и један обичном свету разумљивији, књижевно и ефектнији и плоднији разлог: издаја. Отуда је песма Пропаст царства српскога у себи задржала противречност узрока Косовског пораза, у томе да је он свесни избор кнеза Лазара да се духом узвиси а телом страда, исто колико да је пораз наступио због неслоге великаша и невере Вука Бранковића. У овоме споју сударају се две традиције, једна црквена, учена, господска, а друга народна и животна, традиција Марка Краљевића, плаћеног харача и прећутаног бунта. Султановим и царским поданицима из простог народа тежачка земља и свакодневни живот ближи су од високог неба а њихова истина разумљивија. То је царство којем они припадају.
     У трену када Вук Караџић обнови пажњу Српске заједнице за предање о Кнезу Лазару и Косову, започиње процес који ће се 1889. године довршити проглашењем Видовдана за државни празник. Популарност песама Косовског Циклуса има важну црту за државу која настаје: оне јој дају историјско утемељење, историју коју је изгубила, нудећи уз то и моралну норму Српског народа и држави потребне а оспораване географске границе. У то доба је оно што су Србима били свето Косово и стара Србија суседна власт у Софији сматрала Западном Бугарском. Косовски циклус враћао је историјско право на те давне територије, док су народу ком је црква задуго била једина држава древне песме биле званична историја.
    У 19. веку Србија је била земља слабе писмености. Године 1866. забележено је да тек сваки двадесети Србин уме да чита и пише. Усмена култура имала је изузетан значај, онакав какав бисмо данас приписали масовним медијима. Многи друштвени покрети користили су масовне медије да шире и остварају своје политичке циљеве. Сличан механизам, али усмених "медија", можемо препознати у опису прославе Видовдана 1854. у Војвођанском манастиру Врдник, где су у избеглиштву из завичајне Раванице биле смештене мошти кнеза Лазара. Књижевница Милица Стојадиновић Српкиња пише да су тамошња порта и црква препуне народа толико да се онуда није могло ни проћи, а у тој вреви певачи "слепци" певају песме о "јуначеству каквог српског јунака" које народ с поносом на лицу слуша. Ови путујући професионални певачи наступали су на црквеним скуповима, вашарима и о различитим празницима. И окупљенима у Врднику, тада под влашћу Аустроугарске, народна усмена култура обећавала је стару славу и нову слободу.
    Уз писце и историчаре, који у 19. веку пишу многобројна дела са тематиком Косовског предања, и званична политика Србије ослања на легенду о кнезу Лазару и његовим витезовима. Србија тих деценија стиче независност и шири своје територије, настојећи да се географски заокружи. Где треба да буду њене границе? Тамо и толико "да се обнови Српска Царевина, да се уједини раскомадани српски народ", како је то рекао митрополит Михаило на централној прослави у Крушевцу ораганизованој поводом 500. годишњице Косовске Битке. Савремени Косовски јунаци, каже он, треба да су верни краљу као они древни, да буду светли пример родољубља и да никад не подлегну греху издаје и неверства. Митрополитева беседа у ствари је овоземљаски политички програм који је изговорен пред члановима владе, краљевским намесништвом и тада још малолетним краљем Александром Обреновићем. Митрополитова беседа у себи носи сећање на недавни Руско-Турски рат из 1878, који је држава искористила да припоји југ Србије у своју целину. Том приликом јединице мајора Радомира Путника доспеле су све до Гњилана, али после склапања Санстефанског Мира војска се морала повући са Косова.
    Од 1889. Видовдан постаје званични празник у Србији а три године касније Српска Православна Црква у свој календар напокон убележава дан светог мученика кнеза Лазара. Тако кнез Лазар, Милош Обилић и Вук Бранковић делатно творе историју Српског народа 19. века, бивајући политички алат тог доба. Осим у Крушевцу, свечана прослава Видовдана на његову 500. годишњицу одржана је и у Аустроугарском Врднику на Фрушкој Гори и у Далматинском Косову код Книна, и готово свуда другде по православним црквама где тај симболички бунтовни чин власт краља Франца Јозефа није онемогућила. На Косову прославе није било. У исто време, у Београдском позоришту давана је представа са Косовском тематиком а у Српској Краљевској Академији одржана је свечана седница о Косовској Битки. Но, док су с почетка обновљено Косовско предање и Видовдан били махом везани за Србију и Српски народ, они касније добијају ширу, Јужнословенску црту, и постају код дела Балканских народа престижан симбол борбе за ослобођење и идеал јунаштва. О томе говори истовремено са Крушевачком прославом одржана свечана научна седница о Косову у Загребу у Југословенској Академији Знаности и Умјетности, док је у Сплиту у исто време била постављена пригодна позоришна представа коју је полиција прекинула. Нешто раније поједини Босански и Хрватски аутори у учеснике Косовске битке наглашено су убрајали и своје сународнике, желећи да тиме остваре афирмацију властитe етничке заједнице. Косовска Битка тако бива и извор угледа и симбол блискости Балканских народа, али и оруђе њихове националне еманципације.
    Косовско предање у 19. веку није једнозначно нити ексклузивистичко. Оно је древна архетипска прича о одсудном боју, јунаштву, издаји, јединству, витешком етосу и правди, учено закићена хришћанским страдалништвом и искупљењем на небу. Чији су витезови у њој? Нема сумње, најпре Српски, али њихово порекло није спречавало делове других народе да себи припишу истоветну Косовску емоцију и слободарске идеале. Доиста, непознат број Малтешких витезова под вођством Хрватског бана Ивана Палижне учествовали су у Косовској Битки на страни кнеза Лазара. Извесно је, такође, да је тамо као савезник било и Босанско племство у јединицама краља Твртка Првог. Но сама историјска утемељеност и истинитост једног осећања и идеала није пресудна за његов значај и снагу, већ је довољно да оно буду широко прихваћено и делатно, да пресудно ангажује, бодри и снажи своје носиоце. Отуда не делује немогућ забележени анегдотски детаљ да су се у ратовању 1912. године појединим Српским одредима групно привиђале сени Лазарових витезова како заједно са њима марширају да ослободе Косово. Храброст и спремност на жртву јесу импулсивне емоције, ретко кад рационалан избор. Косовски витезови и њихово страдање од почетка су снажили то осећање.
     Косово је Балканским Ратовима 1912-1913. враћено у Српску државу. Краљ Петар и престонаследник Александар у народу су том приликом задобили име "Косовски осветници". Косовско предање у тим временима мења свој основни тон, и постаје симбол јединства Јужнословенских народа. Далековиди Вук Караџић, изузетни појединац који је разумео потребу да Прекосовским и Косовским песмама врати традиција државности и слободе у властити народ, добио је помагаче на различитим странама, и то вероватно онакве какве никада није слутио. Између осталих, највећи Југословенски вајар Иван Мештровић у годинама пред Први Светски Рат у Бечу, Риму, Лондону и Венецији излаже монументалне приказе Косовских јунака, као подршку пројекту јединствене Јужнословенске државе. Његова скулптуре део су никада завршане, веће целине, гигантског Видовданског Храма, који је требало да буде симбол "религије Цара Лазара", јер су "сви југословенски мученици од Kосова до данас и сав југословенски народ војници Цара Лазара". И овим се метаморфоза приче о кнезу Лазару и његовим витезовима за једно време окончала, у складу са назорима њене хришћанске традиције и испреплетеном историјом народа у којима се ширила.
    У свом коначном изгледу мало шта од историјске истине је остало у њој. Одани Вук Бранковић накнадно је оглашен за издајника, што је први пут забележено у делу Мавра Орбинија Краљевство Словена 1601. године. Од победе хришћанске војске о којој Твртко Први говори нема ни трага. Подвиг, изгледа, једне групе за историју незнатних Српских витезова који су убили Мурата приписан је непостојећем Милошу Обилићу. Србија, која је још пуних 70 година успешно трајала као држава, по предању је на Видовдан доживела пропаст. У Косовским песмама су се појавили средњовековним хроникама непознати великаши а уз њих и неколико дирљивих и великих женских ликова. И тако је у народу једна домишљена историја ступила на место оне праве.DEFEL1Q.png
    Ван свог витешког светоназора и литетерарног импулса, Косовско предање је током историје бивало средство политичких, културних и црквених елита за пропагирање њима важних друштвених идеја и циљева. Таква црта се испољила већ непосредно по смрти кнеза Лазара, када је настао читав низ програмских црквено-политичких текстова о њему, чија се многобројност може мерити само са онима из култова светих Симеона и Саве. Они су за циљ имали да заштите легитимност власти његових наследника и веште "царице" Милице. Због своје сакралне и цизелиране форме ти текстови нису могли рачунати на ширу популарност. Вук Караџић је почетком 19. века вешто успео да Косовско предање врати у ширу јавност и дâ му поједине црте државног програма. Његошев Горски Вијенац је парафраза одсудне Косовске Битке са Турцима, у којој над метафизички забринутим Лазаром превладава делатни Обилић. За Обреновиће и Карађорђевиће витезови Косовог Поља су симболичка стража њихове власти и вођи проширења државе. Напокон, у својој последњој форми пред Први Светски Рат, Косовско предање претворило се у позив на бој за Српску освету и победу на Косову а код великог дела Балканске елите у израз јединства Јужнословенских народа.
    Утолико је можда тачно рећи да права, "аутентична" природа овог мита не постоји, ван оне литерарне које жуди за јунаштвом и правдом. Обилићи и Бранковићи, то је једина подела коју он несумњиво носи. А остало? Остало су дописале веште кабинетске литерате и њихови политички и црквени сродници, за све нас војнике часнога кнеза Лазара.



Komentari (418)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

maksa83 maksa83 17:45 22.12.2020

Re: Mit, čemu?

To je naše nasleđe, kakvo je da je. Drago mi je da ga imamo. I Evropa ima Rolanda, El Sida, Beovulfa, Lanselota, Kralja Artura...koliko li je tu dopisano?

U Belgiji se cela pokrajina (Brabant) zove po rimskom vojniku (Silvius Brabo) koji je ubio džina koji je terorisao narod, odsekao mu ruku i bacio je u reku, ima i statuu ispred skupštine grada Antverpena, a bilo bi zanimljivo znati šta se zapravo desilo.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 17:52 22.12.2020

Re: Mit, čemu?

U Belgiji se cela pokrajina (Brabant) zove po rimskom vojniku (Silvius Brabo) koji je ubio džina koji je terorisao narod, odsekao mu ruku i bacio je u reku, ima i statutu ispred skupštine grada Antverpena, a bilo bi zanimljivo znati šta se zapravo desilo.

Их, па ја овде три графитне оловке саломих, да покажем шта се све догађало!

kick68 kick68 18:04 22.12.2020

Re: Mit, čemu?

bilo bi zanimljivo znati šta se zapravo desilo.

Mit je ostao za "daleka neka pokolenja". Neka pošast je savladana, bilo da je u pitanju tiranin, osvajač, divlja zver ili boleština. Narod je u svakom slučaju ostao večno zahvalan.
maksa83 maksa83 18:07 22.12.2020

Re: Mit, čemu?

Их, па ја овде три графитне оловке саломих, да покажем шта се све догађало!

Ja nisam još pročitao tekst ali jesam evo sa' ću.

P.S. To "jesam evo sa' ću" potiče od jednog drugara (kog si ti upoznao, kodnejm pauk) koji periodično mora da skuplja pare za neki kolektivni napor, tj. uteruje ljude da uplate nešto. I jednom zove jednog koji kasni sa uplatom, i pita ga "jesi uplatio?" a ovaj odgovara "jesam evo sa' ću".
gedza.73 gedza.73 20:04 22.12.2020

Re: Mit, čemu?


kick68
bilo bi zanimljivo znati šta se zapravo desilo.

Mit je ostao za "daleka neka pokolenja". Neka pošast je savladana, bilo da je u pitanju tiranin, osvajač, divlja zver ili boleština. Narod je u svakom slučaju ostao večno zahvalan.

khm. Nisam baš upućen, a da ne budem stalno partibrejker, verovatno će neko bolje znati ali čini mi se da knez Lazar nije hteo da pomogne Vukašinu i bratu mu u Maričkoj bitki koja je bila strateški bitnija.

Da su tu skembali Turke možda bi Kosovski boj bio drugačiji.

Pošto je u pesmama ustanovljeno da je Vuk Branković izdajnik jer je zbrisao onda bi 'ladno Lazar mogao da bude veći izdajnik jer je odbio preventivni napad na Turke (koji se katastrofalno završio po nekim navodima je mali broj Turaka masakrirao Srbe i njihove saveznike u logoru jer su bili obeznanjeni od medovače)




haklberi_tom haklberi_tom 20:55 22.12.2020

Re: Mit, čemu?

maksa83
Их, па ја овде три графитне оловке саломих, да покажем шта се све догађало!

Ja nisam još pročitao tekst ali jesam evo sa' ću.

P.S. To "jesam evo sa' ću" potiče od jednog drugara (kog si ti upoznao, kodnejm pauk) koji periodično mora da skuplja pare za neki kolektivni napor, tj. uteruje ljude da uplate nešto. I jednom zove jednog koji kasni sa uplatom, i pita ga "jesi uplatio?" a ovaj odgovara "jesam evo sa' ću".

Ovo tvoje me podseti na jednog mog drugara, koji je potvrđivao svoje stavove sa - sigurno možda.
nask nask 22:20 22.12.2020

Re: Mit, čemu?

U Belgiji se cela pokrajina (Brabant) zove po rimskom vojniku (Silvius Brabo)

Ovo je neki novi mit iliti legenda. Naziv Brabant ima ipak neko drugo poreklo tj. etimologiju.
apacherosepeacock apacherosepeacock 14:26 23.12.2020

Re: Mit, čemu?

nask
U Belgiji se cela pokrajina (Brabant) zove po rimskom vojniku (Silvius Brabo)

Ovo je neki novi mit iliti legenda. Naziv Brabant ima ipak neko drugo poreklo tj. etimologiju.


Ima ali ima i ovoga.


Brabo and the giant's hand; sculpture in the Grote Markt, Antwerp

Silvius Brabo [ˈsɪɫviəz ˈbraːboː] was a mythical Roman soldier who was said to have killed a giant, and by this would have created the name Brabant.
nask nask 02:53 24.12.2020

Re: Mit, čemu?

mythical Roman soldier

Kao što rekoh mit i legenda.
niccolo niccolo 18:12 22.12.2020

Don

са Сицилије светом Виту

Vito?
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 18:24 22.12.2020

Re: Don

niccolo
са Сицилије светом Виту

Vito?

https://en.wikipedia.org/wiki/Vitus

Култ светог Вида, тј, Светог Вита. На приморју има његових црквица поврх неког брда. Видовдан се први пут спомиње на самом крајем 17. века, и то у вези са кнезом Лазаром. Никакво Словенско божанство не стоји иза имена празника, то су будалаштине.

alselone alselone 18:31 22.12.2020

Re: Don

Никакво Словенско божанство не стоји иза имена празника, то су будалаштине.


Jesi siguran? Etnološki gledano, Svetovid postoji kao božanstvo, a imena su prilično slična da bih ih olako ignorisali.
gvozden1 gvozden1 18:38 22.12.2020

Re: Don

. Никакво Словенско божанство не стоји иза имена празника, то су будалаштине.

Ma mora da stoji nešto, i to nešto srpsko

Na Vidovdan

Kosovski boj
Tajna konvencija
Počeo drugi balkanski
Sarajevo, Princip
Versaj
Informbiro
Hrvati Srbe izbacili iz ustava
Izručen Sloba

Postoji li još koji datum sa ovakvom koincidencijom?
:)
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 18:46 22.12.2020

Re: Don

Jesi siguran? Etnološki gledano, Svetovid postoji kao božanstvo, a imena su prilično slična da bih ih olako ignorisali.

Сигран сам.
На Балтику, на једном острву, ту га има. Он није свесловенско божанство.

Кад је реч о Србима, чини се да нема никаквог реалног основа за тврдњу да су они уопште знали за поменутог балтичко-словенског бога пре него што су штампани Хелмолдови и Саксови списи у којима се о њему говори. У савременој науци о старој словенској религији обично се прихвата Нидерлеово мишљење да је Свентовит био најпоштованији бог рујанских и других балтичких Словена, али да никада није био општесловенско божанство.

цитат из рада: Култ светог Вита (Вида) код Срба у средњем веку*, Миодраг Марковић

Хелмолд је свештеник из 12. века, Шлезвиг-Холштајн. Обрати пажњу на оно штампали.
Нигде никада ниједног записа о Светом Виду код нас. Први извори говоре (онај јањичар) да се битка одиграла на дан Светог Вита, католичког свеца. Но, тај светац испрва није био само католички.

docsumann docsumann 18:52 22.12.2020

Re: Don

gvozden1
. Никакво Словенско божанство не стоји иза имена празника, то су будалаштине.

Ma mora da stoji nešto, i to nešto srpsko

Na Vidovdan

Kosovski boj
Tajna konvencija
Počeo drugi balkanski
Sarajevo, Princip
Versaj
Informbiro
Hrvati Srbe izbacili iz ustava
Izručen Sloba

Postoji li još koji datum sa ovakvom koincidencijom?
:)


baš sam nedavno gledao emisiju u kojoj su pokazivali (dokazivali) da Vidovdan u doba Kosovkog Boja nije bio nikakav važniji datum, po crkvenom kalendaru
gvozden1 gvozden1 18:56 22.12.2020

Re: Don

Нигде никада ниједног записа о Светом Виду код нас Први извори говоре (онај јањичар) да се битка одиграла на дан Светог Вита, католичког свеца. Но, тај светац испрва није био само католички

Trudim se zaista, ali ne razumem na čemu ti insistiraš?

Da Vidovdan nije autentično srpski, naslućujem.

Pa šta iako nije, što je to važno da bi se dokazivao.

On je danas Srbima važan datum, s razlogom.
U mnogim je pesmama, u mnogim izrekama, običajima, u svesti nam je.
Kako god da je dospeo tu, tu je.
A ako je poenta da Srbi nemaju ništa svoje, nego da su sve pokupili od Hrvata i Arnauta, ok, onda mi je makar nešto jasno.
gvozden1 gvozden1 18:58 22.12.2020

Re: Don


baš sam nedavno gledao emisiju u kojoj su pokazivali (dokazivali) da Vidovdan u doba Kosovkog Boja nije bio nikakav važniji datum, po crkvenom kalendaru

To i Braja tvrdi, i to je verovatno tačno, ali i nevažno.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 18:59 22.12.2020

Re: Don

Vidovdan u doba Kosovkog Boja nije bio nikakav važniji datum, po crkvenom kalendaru

Окачио сам један календар, додуше каснији 100 година.
Постојале су (и постоје) неколике цркве посвећене светом Виту, на нашим територијама.

То је најпре дан пророка Амоса.

alselone alselone 19:02 22.12.2020

Re: Don

gvozden1

baš sam nedavno gledao emisiju u kojoj su pokazivali (dokazivali) da Vidovdan u doba Kosovkog Boja nije bio nikakav važniji datum, po crkvenom kalendaru

To i Braja tvrdi, i to je verovatno tačno, ali i nevažno.

Apsolutno nevažno po meni. Šta znači to da taj datum tada nije bio važan. Ne hvatam kontekst.

Neka je i tačno, time se ne smanjuje ni mit a ni današnja važnost tog dana. Ipak je to bilo pre 700 godina, tako da je skroz logično da nam praznici nisu isti kao i tada.

Taj dan danas jeste važan zbog svog tereta koji je pronet kroz vekove tog dana. I to je to. Tako nastaju veliki dani.
gvozden1 gvozden1 19:13 22.12.2020

Re: Don


Taj dan danas jeste važan zbog svog tereta koji je pronet kroz vekove tog dana. I to je to. Tako nastaju veliki dani.

Drugačije ne može.
I stvarno je interesantno šta se zapravo pokušava.

Može da bude zanimnjiva informacija da to tad nije doživljavano kao sad, ali kakvu vrednost ta informacija ima osim, eto, nekome, kurioziteta.

Nešto poput informacije da je Karađorđe imao ožiljak na obrazu, ništa više.
Bez ikakvog suštinskog značaja i važnosti.
vrabac_onaj vrabac_onaj 19:14 22.12.2020

Re: Don

Ja mislim da su nam to opet Rusi uvalili, đubrad jedna pokvarena.

Eno oni drže Lazarevu fresku usred Moskve još od XVI veka.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 19:17 22.12.2020

Re: Don

I stvarno je interesantno šta se zapravo pokušava.

Шта се покушава?
vrabac_onaj vrabac_onaj 19:22 22.12.2020

Re: Don

Predrag Brajovic
I stvarno je interesantno šta se zapravo pokušava.

Шта се покушава?


Покушај.
alselone alselone 19:23 22.12.2020

Re: Don

Eno oni drže Lazarevu fresku usred Moskve još od XVI veka.

Je l?
vrabac_onaj vrabac_onaj 19:28 22.12.2020

Re: Don

alselone
Eno oni drže Lazarevu fresku usred Moskve još od XVI veka.

Je l?


Pa da.
alselone alselone 19:29 22.12.2020

Re: Don

Pa da.

"Je l'" je trebalo da bude kao poticaj da kažeš koju reči više.

NIsam znao za to. Gde se nalazi?
vrabac_onaj vrabac_onaj 19:35 22.12.2020

Re: Don

alselone
Pa da.

"Je l'" je trebalo da bude kao poticaj da kažeš koju reči više.

NIsam znao za to. Gde se nalazi?


Po sred Kremlja.

Архангельский собор
alselone alselone 19:39 22.12.2020

Re: Don

Po sred Kremlja.

Архангельский собор


Zanimljivo. Tvoje desničarenje je zaista široko.

A fresco of Lazar of Serbia was painted in 1564. In addition, inside the cathedral are the depictions of Saint Sava, Stefan Nemanja (Saint Simeon) and Byzantine emperor Michael VIII Palaiologos attesting to Ivan the Terrible's connection to his Serbian roots.
milisav68 milisav68 20:01 22.12.2020

Re: Don

alselone
gvozden1

baš sam nedavno gledao emisiju u kojoj su pokazivali (dokazivali) da Vidovdan u doba Kosovkog Boja nije bio nikakav važniji datum, po crkvenom kalendaru

To i Braja tvrdi, i to je verovatno tačno, ali i nevažno.

Apsolutno nevažno po meni. Šta znači to da taj datum tada nije bio važan. Ne hvatam kontekst.

Neka je i tačno, time se ne smanjuje ni mit a ni današnja važnost tog dana. Ipak je to bilo pre 700 godina, tako da je skroz logično da nam praznici nisu isti kao i tada.

Taj dan danas jeste važan zbog svog tereta koji je pronet kroz vekove tog dana. I to je to. Tako nastaju veliki dani.

Ako ćemo da se gađamo sa datumima i verovanjima - danas obdanica počinje da biva duža, odnosno - počinje Nova Godina (a sinoć posle oko 800 godina bila Vitlajemska svetlost - sreli se Jupiter i Saturn).


niccolo niccolo 20:50 22.12.2020

Re: Don

https://en.wikipedia.org/wiki/Vitus

Da, znam druga Vitusa (ne lično, doduše ). Inače, dobar tekst.
Neues aus der Nachbarschaft Neues aus der Nachbarschaft 20:52 22.12.2020

Re: Don

Jesi siguran? Etnološki gledano, Svetovid postoji kao božanstvo, a imena su prilično slična da bih ih olako ignorisali.


Naravno da si u pravu. St Vitus, Vito de Lucania, Sveti Vid, San Vito, Saint Guy ili Святой Вит su razlicita imena za istu osobu kao sto su Venera, Danica ili Vecernica nazivi za drugu planetu po udaljenosti od Sunca.

Dobar ti je tekst. Prosvetiteljski. Kao sto Maksa rece gore mitovi su ok, ali zavisi sta sa njima radis. Ovaj kosovski je tada bio popularna kultura koja se tada sirila socijalnim mrezama pevaca i guslara.

Mit ko mit nista mnogo drugaciji od mnogih drugih. Dobra prica ali problem nastaje kad mit podmiti (© docs) celo drustvo pa zameni i istoriju i religiju i politiku pa postane nacionalno bozanstvo. Jebes mit kome se ne smes i podsmevati.

A lose je i kad jedan mit pojede sve druge mitove. Recimo mit o Cirilo i Metodiju nikad nije postao narocito popularan kod Srba. Kod Ceha, Slovaka ili Bugara on je mnogo znacajniji. Mozda je za nas previse pickast - sta tu neka piskarala da slavimo kad imamo bogoljude ovamo.

Mogla bi se napraviti lista mitova koji nikad nisu postali popularni kod Srba naspram onih koji se slave. Ne mislim da bi to ukazalo na neke osobine 'srpske duse' nego bi pre pokazalo na sta se elita furala i zbog cega.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 20:53 22.12.2020

Re: Don

Inače, dobar tekst.

Хвала.
Настојао сам да буде уравнотежен.

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 21:04 22.12.2020

Re: Don

Dobar ti je tekst. Prosvetiteljski.

Хвала, мада ово просветитељски могло би да има и ироничан призвук. Не знам да ли је то данас комплимент?

Треба имати на уму, "овај мит" је нанео и много зла. Некоме. А некоме донео и срећу. "Оформио" једну државу, а делом и другу.

У ствари, овај мит је мотив и искупљење за неке наше поступке. А проливена крв Лазарева и витезова наш унапред припремљени опрост: не може жртва бити кривац.

Невини смо.
gvozden1 gvozden1 21:08 22.12.2020

Re: Don

Треба имати на уму, "овај мит" је нанео и много зла. Некоме. А некоме донео и срећу. "Оформио" једну државу, а делом и другу.

У ствари, овај мит је мотив и искупљење за неке наше поступке. А проливена крв Лазарева и витезова наш унапред припремљени опрост: не може жртва бити кривац.

Невини смо.


Mora ovo jače Brajo :)
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 21:10 22.12.2020

Re: Don

Mora ovo jače Brajo :)

Нема потребе. Овако је како сам написао у свом тексту Војници кнеза Лазара. Ни јаче ни слабије, већ -- онако како је.
gvozden1 gvozden1 21:16 22.12.2020

Re: Don

Predrag Brajovic
Mora ovo jače Brajo :)

Нема потребе. Овако је како сам написао у свом тексту Војници кнеза Лазара. Ни јаче ни слабије, већ -- онако како је.

Kako je Brajo?
Pa normalno je, tako ljudski rod funkcioniše.

Hoće Vranje Albanci, hoće ga i Srbi.
I šta sledi?
Tuča.
Vranje je onoga ko pobedi, ovde pobedili Srbi, u tome im pomogao i njihov mit.
I meni je milo zbog toga.

Albanci pretrpeli muke.
Jesu, ali neko je morao, to tako biva uvek.
I meni drago što nismo mi nego oni.

Ako je mit tome pomogao, odlično.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 21:21 22.12.2020

Re: Don

Vranje je onoga ko pobedi, ovde pobedili Srbi, u tome im pomogao i njihov mit.
I meni je milo zbog tog

:)))))
Па онда ти разумеш Албанце, и њихову срећу кад победи њихов мит?
To je lepo, kad se narodi razumeju.

gvozden1 gvozden1 21:31 22.12.2020

Re: Don

Predrag Brajovic
Vranje je onoga ko pobedi, ovde pobedili Srbi, u tome im pomogao i njihov mit.
I meni je milo zbog tog

:)))))
Па онда ти разумеш Албанце, и њихову срећу кад победи њихов мит?
To je lepo, kad se narodi razumeju.


Naravno da razumem.
Razumem zašto oni hoće Bujanovac, a razumem i zašto Srbija ne treba da im da.

I navijam da oni nikad Bujanovac ne dobiju, i da Srbija nađe način da ih u tome spreči.

I takvih primera koliko poželiš.

I sa Arnautima, Hrvatima, Crnogorcima, svima.
Svi imaju interese koje je lako razumeti.
Ali to što se mogu razumeti uopšte ne znači da ih treba i prihvatiti.

Brajo, radi se o običnoj stvari, o sukobljenim interesima.
vrabac_onaj vrabac_onaj 22:13 22.12.2020

Re: Don

alselone

Zanimljivo. Tvoje desničarenje je zaista široko.


Ма пусти ти сад моје десничарање, мени се исплатило, ево чији се народ сад башкари на Косову, мој или твој?

Него, знаш шта је ту најтужније?

Па мајку му, зар поред толико вас, ја као Шиптар треба да вам браним традицију од ових провокација у покушају?
А бре Срби, па какав сте бре то народ...

Пих!
vcucko vcucko 01:05 23.12.2020

Re: Don

Predrag Brajovic
niccolo
са Сицилије светом Виту

Vito?

https://en.wikipedia.org/wiki/Vitus

Култ светог Вида, тј, Светог Вита. На приморју има његових црквица поврх неког брда. Видовдан се први пут спомиње на самом крајем 17. века, и то у вези са кнезом Лазаром. Никакво Словенско божанство не стоји иза имена празника, то су будалаштине.


Sveti Vid (San Vito) je svetac zaštitnik grada Rijeke.

Njegov stup-statua nalazi se na Trgu Riječke rezolucije (mislim, ali nisam siguran, da se to danas zove Trg-neke-brigade-HVO, u nekom delu istorije Piazza San Vito), odmah iza Korza.
Tu su nekad održavane značajne svirke, npr. Ri-Rock 1980. na moj 16. rođendan, kad je Pavica (Vim Cola) prvi put nastupila na vokalu umesto Valtera.



Mislim, čisto da se zna. Jer svi znaju za Vlahu i Duju, čak i za neke selendre na Jadranu u kojima su Srbi obožavali da ostavljaju pare. A za ovo gore napisano malo ko zna.
Neues aus der Nachbarschaft Neues aus der Nachbarschaft 08:02 23.12.2020

Re: Don

Хвала, мада ово просветитељски могло би да има и ироничан призвук. Не знам да ли је то данас комплимент?


Namera je bila da bude kompliment. Ja jos uvek stujem prosvetiteljski mit :)
vrabac_onaj vrabac_onaj 10:30 23.12.2020

Re: Don

vcucko


Njegov stup-statua nalazi se na Trgu Riječke rezolucije (mislim, ali nisam siguran, da se to danas zove Trg-neke-brigade-HVO, u nekom delu istorije Piazza San Vito), odmah iza Korza.
Tu su nekad održavane značajne svirke, npr. Ri-Rock 1980. na moj 16. rođendan, kad je Pavica (Vim Cola) prvi put nastupila na vokalu umesto Valtera.

Mislim, čisto da se zna. Jer svi znaju za Vlahu i Duju, čak i za neke selendre na Jadranu u kojima su Srbi obožavali da ostavljaju pare. A za ovo gore napisano malo ko zna.


A kada ja rekoh pre nekoliko godina da je Rijeka najozbiljniji grad u Hrvatskoj ti si se bunio.
Pazi, pohvalim mu rodni grad, a one krene da se prenemaže
vcucko vcucko 10:54 23.12.2020

Re: Don

vrabac_onaj
vcucko


Njegov stup-statua nalazi se na Trgu Riječke rezolucije (mislim, ali nisam siguran, da se to danas zove Trg-neke-brigade-HVO, u nekom delu istorije Piazza San Vito), odmah iza Korza.
Tu su nekad održavane značajne svirke, npr. Ri-Rock 1980. na moj 16. rođendan, kad je Pavica (Vim Cola) prvi put nastupila na vokalu umesto Valtera.

Mislim, čisto da se zna. Jer svi znaju za Vlahu i Duju, čak i za neke selendre na Jadranu u kojima su Srbi obožavali da ostavljaju pare. A za ovo gore napisano malo ko zna.


A kada ja rekoh pre nekoliko godina da je Rijeka najozbiljniji grad u Hrvatskoj ti si se bunio.
Pazi, pohvalim mu rodni grad, a one krene da se prenemaže

Iskreno, ne sećam se, u kom kontekstu je bilo?
vrabac_onaj vrabac_onaj 11:03 23.12.2020

Re: Don

vcucko

Iskreno, ne sećam se, u kom kontekstu je bilo?


Ma nešto su hvalili Zagreb, i to da čudo bude veće, mislim da je to bio Predo!

Pa ja rekoh nešto tipa, ustajala, malograđanska austrougarska provincija, ako hoćeš da odeš u ozbiljan grad u Hrvatskoj, odeš u Rijeku

No dobro, to je više bilo neko (polu)zezanje.
st.jepan st.jepan 11:30 23.12.2020

Re: Don

Hrvati Srbe izbacili iz ustava

Nisu.
shmoo shmoo 12:01 23.12.2020

Re: Don

st.jepan
Hrvati Srbe izbacili iz ustava

Nisu.



Тачно, у праву си.

Нису Србе избацили из Устава Републике Хрватске.

Само су их преименовали од конститутивног народа у националну мањину.



Tokom 1990-ih, u novostečenim okolnostima osamostaljenja država slijednica bivše savezne države, pripadnici manjina su bili prinuđeni iznova oblikovati svoje grupne nacionalnomanjinske identitete, ponekad i uslijed krajnje konfliktnih uvjeta. Oblici organiziranosti i djelovanja dotadašnjih konstitutivnih naroda, koji su u okvirima bivših republika bili izvan granica teritorija matičnog naroda, do tada su izvođeni iz pravnog okvira bivše države, neadekvatnog za novonastale okolnosti. Srbi u Hrvatskoj su doživjeli najveću promjenu svog političkog tj. ustavnog položaja, kada su tzv. "Božićnim Ustavom" iz 1990. iz konstitutivnog naroda u SRH predefinirani u status nacionalne manjine u RH. Tim je Ustavom Hrvatska postala definirana kao "nacionalna država hrvatskog naroda i država pripadnika inih naroda i manjina, koji su njeni državljani: Srba, Muslimana, Slovenaca, Čeha, Slovaka, Talijana, Mađara, Židova, Nijemaca, Austrijanaca, Ukrajinaca, Rusina i drugih kojima se jamči ravnopravnost s građanima hrvatske nacionalnosti" (Ustav Republike Hrvatske, 1990). Početkom prosinca 1991. na snagu je stupio novi zakonodavni okvir kojim su uređena pitanja položaja novonastalih manjina u vidu "Ustavnog zakona o ljudskim pravima i slobodama i o pravima etničkih i nacionalnih zajednica ili manjina u Republici Hrvatskoj". Taj je zakon donesen dijelom i zbog pritiska međunarodne zajednice, kako ukazuju Tatalović i Lacović (2011).




ЛИНК



Да подсетим на пописе становништва Хрватске у последњих пола века, 50 година:


Popis stanovništva 1971.

Ukupno = 4,426,221
Hrvati = 3,513,647 (79.4%)
Srbi = 626,789 (14.2%)
Jugoslaveni = 84,118 (1.9%)
Mađari = 35,488 (0.8%)
Slovenci = 32,497 (0.7%)
Česi = 19,001 (0.4%)
Talijani = 17,433 (0.4%)
Crnogorci = 9,706 (0.2%)
Albanci = 4,175 (0.1%)
Židovi = 2,845
Nijemci = 2,719
Romi = 1,257
Austrijanci = 352



Popis stanovništva 1981.

Ukupno = 4,601,469
Hrvati = 3,454,356 (75.1%)
Srbi = 531,502 (11.6%)
Jugoslaveni = 379,057 (8.2%)
Mađari = 25,439 (0.6%)
Česi = 15,061 (0.3%)
Talijani = 11,661 (0.3%)
Crnogorci = 9,819 (0.2%)
Albanci = 6,006 (0.1%)
Romi = 3,858 (0.1%)
Slovenci = 2,536
Nijemci = 2,175
Židovi = 316
Austrijanci = 267




Popis stanovništva Hrvatske 1991.

Ukupno = 4,784,265 [2]
Hrvati = 3,736,356 (78.1%)
Srbi = 581,663 (12.2%)
Jugoslaveni = 106,041 (2.2%)
Slovenci = 22,376 (0.5%)
Mađari = 22,355 (0.5%)
Talijani = 21,303 (0.4%)
Česi = 13,086 (0.3%)
Albanci = 12,032 (0.3%)
Crnogorci = 9,724 (0.2%)
Romi = 6,695 (0.1%)
Nijemci = 2,635 (0.1%)
Austrijanci = 214
Židovi = 600



Popis stanovništva Hrvatske 2001.

Etnička mapa Hrvatske 2001.
Ukupno = 4,437,460 [3]
Hrvati = 3,977,171 (89.6%)
Srbi = 201,631 (4.5%)
Bošnjaci = 20,755 (0.5%)
Muslimani = 19,677 (0.4%)
Talijani = 19,636 (0.4%)
Mađari = 16,595 (0.4%)
Albanci = 15,082 (0.3%)
Slovenci = 13,173 (0.3%)
Česi = 10,510 (0.2%)
Romi = 9,465 (0.2%)
Crnogorci = 4,926 (0.1%)
Slovaci = 4,712 (0.1%)
Makedonci = 4,270 (0.1%)
Nijemci = 2,902 (0.1%)
Rusini = 2,337 (0.1%)
Ukrajinci = 1,977
Rusi = 906
Židovi = 576
Poljaci = 567
Rumunji = 475
Bugari = 331
Turci = 300
Austrijanci = 247
Jugoslaveni = 176
Vlasi = 12
ostali = 2,048 (0.09%)
neodređeno = 89,130 (2.01%)
regionalno određeni = 9,302 (0.21%)
nepoznato = 17,975 (0.41%)



Popis stanovništva Hrvatske 2011.

Ukupno = 4,284,889 [4]
Hrvati = 3,874,321 (90.4%)
Srbi = 186,633 (4.4%)
Bošnjaci = 31,749 (0.7%)
Talijani = 17,807 (0.4%)
Albanci = 17,513 (0.4%)
Romi = 16,975 (0.4%)
Mađari = 14,048 (0.3%)
Slovenci = 10,517 (0.3%)
Česi = 9,641 (0.2%)




Вероватно је то преименовање Срба у Уставу Републике Хрватске од конститутивног народа у националну мањину 1990. године било резултат неке далековиде политичке слутње у ком правцу ће се одвијати догађаји од те 1990. године до 2020. године?

Чекамо резултате пописа Хрватске 2021. године.


П.С. - А Републици Србији се из одређених кругова унутар саме Србијер онолико пребацивало 2006. године (дакле пуних 15 година после тог хрватског Божићног Устава из 1990. године) зато што први члан Устава Републике Србије гласи:


Član 1

Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.



Беше, баш тако некако, те 2006. или 2007. године био зачет и онај првобитни Блог Б92 ако ме памћење добро служи?

Занимљиво, је л' да?


Drugari, na ovom tajnom mestu, osećam se kao De Gol na Radio Londonu, however pretentious it might be! Dobro - i zato što imam tempiš i upalu grla, pa malo ne znam gde udaram, ali ipak najviše zbog toga što novi blog osećam kao okupaciju, kao razvodnjavanje, kao i neku vrstu kompromitacije i zatrpavanja onoga što smo zajedno uspeli da predhodnih godinu dana napravimo - da zatalasamo javno mnjenje, da utičemo na njega u važnim trenucima i oko agresije novim ustavom i tokom predizborne kampanje sleš izbora (setite se samo jednog primera, eksploziva pod službenim vozilom LDP-a, informacija je preko Bloga nekako procurela u javnost, u toku farsične izborne ćutnje, da bi iz javnosti odmah bila proterana, a pravo na slobodu informisanja jedino je isterao Blog).


(из Архиве Блога Б92)

st.jepan st.jepan 12:11 23.12.2020

Re: Don

shmoo
st.jepan
Hrvati Srbe izbacili iz ustava

Nisu.

Тачно, у праву си.
Нису Србе избацили из Устава Републике Хрватске.
Само су их преименовали од конститутивног народа у националну мањину.

Nisu.
Jer nisu ni ranije bili konstitutivni narod.
Ali ne mogu opet, bilo je o tome dosta reči u ovom blogu:
http://blog.b92.net/text/28416/OVO-NAMA-SEDI-U-SKUPSTINI/
shmoo shmoo 12:30 23.12.2020

Re: Don

st.jepan
shmoo
st.jepan
Hrvati Srbe izbacili iz ustava

Nisu.

Тачно, у праву си.
Нису Србе избацили из Устава Републике Хрватске.
Само су их преименовали од конститутивног народа у националну мањину.

Nisu.
Jer nisu ni bili konstitutivni narod.
Ali ne mogu opet, bilo je o tome dosta reči u ovom blogu:
http://blog.b92.net/text/28416/OVO-NAMA-SEDI-U-SKUPSTINI/




Зашто лажеш, Стјепане?

Или 'ајде да то кажем у духу демократског дијалога: Зашто пишеш неистине, Стјепане, и зашто спинујеш чињенице тако да одговарају ономе што ти овде пишеш?

Пусти та писања и пискарања по Блогу Б92 и хрватским медијима.

Или, ако баш желипш и да се држимо хрватскох медија који исто тако спинују чињенице као и ти сада овде...

Ја и не рекох да је Република Хрватска избацила Србе из свог Устава 1990. године, него да је такј Божићни Устав из 1990. године Србе у Хрватској преименовао од конститутивног народа у националну мањину.


Iste 1974. g. donesen je i Ustav Socijalističke Republike Hrvatske, s jednakom strukturom kao i Ustav SFRJ. U osnovnim načelima stajalo je da je «Hrvatski narod, zajedno sa srpskim narodom i narodnostima u Hrvatskoj (...) izvojevao u zajedničkoj borbi s drugim narodima i narodnostima Jugoslavije (...) nacionalnu slobodu, vlast radničke klase te uspostavio svoju državu – Socijalističku Republiku Hrvatsku» te se dobrovoljno ujedinio u SFRJ temeljem prava na samoodređene, koje uključuje i pravo na odcjepljenje. SRH je određena kao «nacionalna država hrvatskog naroda, država srpskog naroda i država narodnosti koje u njoj žive». Iako je ovim Ustavom Hrvatska prvi put određena kao «nacionalna država hrvatskog naroda», spominjanje srpskog naroda u definiranju Hrvatske kao države, dovelo je do ustavno-političkih rasprava o njihovom konstitutivnom značenju. Odnosno, postavilo se pitanje imaju li Srbi u Hrvatskoj legitimaciju na korištenje prava na samoopredjeljenje i odcjepljenje.

Međutim, ustavnopravno gledano, Hrvatska je već odlukama ZAVNOH-a konstituirana i kao država srpskoga naroda,...

Srbi, dakle, nisu – kao što se laže - «izbačeni iz Ustava», već im je priznat status nacionalne manjine, kao i svim drugim manjinama u RH.



Мало му је контрадикторно ово, зар не? Овом госпону Давору Дијановићу... (ЛИНК)

Мора и да буде контрадикторно када покушава да спинује чињенице.


Без обзира колико се и Хрвати бавили тим пил-пулом, више медијским него правничким, и спиновањем после 1990. године као исто као што се ти бавиш овде сада, не може се избрисати то што је писало у уставима Репблике Хрватске још од одлука ЗАВНОХ:


SRH je određena kao «nacionalna država hrvatskog naroda, država srpskog naroda i država narodnosti koje u njoj žive»


Тако каже и сам госпон Дијановић који покушава да испинује то што је писало у Уставу Републике Хрватске из 1974. године.

st.jepan st.jepan 12:37 23.12.2020

Re: Don

Зашто лажеш, Стјепане?

Ne lažem, naprotiv, ta tvrdnja je laž.
Ali rekoh, ne mogu opet, sve je rečeno u tom blogu.
Uporedi prve rečenice oba ustava (iz 1974 i 1990), pa zaključi.
vrabac_onaj vrabac_onaj 12:46 23.12.2020

Re: Don

st.jepan
Зашто лажеш, Стјепане?

Ne lažem, naprotiv, ta tvrdnja je laž.
Ali rekoh, ne mogu opet, sve je rečeno u tom blogu.
Uporedi prve rečenice oba ustava (iz 1974 i 1990), pa zaključi.



Evo citata sa tog bloga oko kojeg se raspravljalo:


u Ustavu SRH iz 1974. navodi se da je “SR Hrvatska nacionalna država hrvatskog naroda, država srpskog naroda u Hrvatskoj i država drugih naroda i narodnosti koji u njoj žive”, a u Ustavu RH iz 1990. navedeno je da se “Republika Hrvatska ustanovljuje kao nacionalna država hrvatskog naroda i država pripadnika inih naroda i manjina, koji su njezini državljani: Srba, Muslimana, Slovenaca, Čeha, Slovaka, Talijana, Mađara, Židova i drugih, kojima se jamči ravnopravnost s građanima hrvatske narodnosti i ostvarivanje nacionalnih prava u skladu s demokratskim normama OUN-a i zemljama slobodnog svijeta”.


E sad neko vidi razliku između te dve formulacije, a neko ne vidi (ili neće da je vidi)
shmoo shmoo 13:01 23.12.2020

Re: Don

st.jepan
Зашто лажеш, Стјепане?

Ne lažem, naprotiv, ta tvrdnja je laž.
Uporedi prve rečenice oba ustava (iz 1974 i 1990), pa zaključi.



Ево, поредим... Прочитај и ти прву реченицу Основних начела I Устава Хрватске из 1974.





Па онда прочитај део из Изворишних основа Устава из 1990. године:

Polazeći od iznesenih povijesnih činjenica, te od opće prihvaćenih načela u suvremenu svijetu i neotuđivosti i nedjeljivosti, neprenosivosti i nepotrošivosti prava na samoodređenje i državnu suverenost hrvatskoga naroda, uključujući i neokrnjeno pravo na odcjepljenje i na udruživanje, kao osnovnih preduvjeta za mir i stabilnost međunarodnog poretka, Republika Hrvatska ustanovljuje se kao nacionalna država hrvatskoga naroda i država pripadnika inih naroda i manjina, koji su njezini državljani: Srba, Muslimana, Slovenaca, Čeha, Slovaka, Talijana, Mađara, Židova i drugih,



Разлика је драстична, зар не? Барем за Србе у Хрватској...

И сасвим је лепо потпаљен тај фитиљ који ће довести до екплозије грађанског рата у Хрватској и остатку СФРЈ.


Ali rekoh, ne mogu opet, sve je rečeno u tom blogu.


Као и на овом блогу овде што си све рекао?

Па ти онда немој.

Или ради то опет.

Воља ти једно, воља ти друго.

Само немој очекивати да нико неће реаговати на твоје лажи и спиновања.

Некима од нас на Блогу Б92 се мало смучило то од хер Гебелса које вазда гледамо овде:

Ако једну лаж понављаш довољан број пута, она ће на крају свакако постати истина.

На то исто упозорава и сам госпон Дијановић у оном свом тексту који сам ти линковао:


Sukladno starom i prokušanom propagandnom receptu koji kaže da «svaka laž, ako je dovoljno dugo ponavljaš, postaje istina»



а затим Дијановић покушава чињенице о томе шта пише у уставима Републике Хрватске (до 1990. године Социјалистичке Републике Хрватске) да испинује у корист онога што тврди у том свом тексту који сам ти линковао.

Штета што госпон Дијановић није учествовао на том блогу на Блогу Б92 на који се ти једино позиваш овде, је л' да?


st.jepan st.jepan 14:37 23.12.2020

Re: Don

shmoo

Nesporazum.
Mislio sam na rečenice koje je citirao vrabac_onaj.
Mislio sam da su to prve rečenice - neko ih je tako predstavio, a ja nisam čitao hrvatski ustav (nisam ga čak ni gledao).

O ovim rečenicama se dakle radi:

1974:
“SR Hrvatska je nacionalna država hrvatskog naroda, država srpskog naroda u Hrvatskoj i država drugih naroda i narodnosti koji u njoj žive”

Dakle ne piše "nacionalna država hrvatskog i srpskog naroda", ne piše ni "nacionalna država hrvatskog naroda i nacionalna država srpskog naroda", već nacionalna država hrvatskog naroda (samo hrvatskog naroda), kao i država (samo država, ne i nacionalna država) srpskog naroda u Hrvatskoj, i država drugih naroda i narodnosti koji u njoj žive”.

Jasno je da srpski i hrvatski narod u toj jednostavnoj rečenici nisu bili izjednačeni, a Srbi su bili izjednačeni sa svim ostali narodima i narodnostima (sem Hrvata).

1990:
“Republika Hrvatska ustanovljuje se kao nacionalna država hrvatskog naroda i država pripadnika inih naroda i manjina, koji su njezini državljani: Srba, Muslimana, Slovenaca, Čeha, Slovaka, Talijana, Mađara, Židova i drugih"

Značenje te dve rečenice je suštinski apsolutno isto, s tim što su 1990. poimence navedeni, ne samo Srbi, već i svi drugi narodi i manjine, čija je država Hrvatska.
Ta formulacija je korektnija prema "drugim narodima i manjinama".

Zaista neću više o ovome, nemam živci.
Vičeš "lažeš" ko da si, božemioprosti, Vučić:
"Nemojte da lažete, niko nije rekao da je korona najsmešniji virus".
milisav68 milisav68 17:34 23.12.2020

Re: Don

Značenje te dve rečenice je suštinski apsolutno isto,

Pa što su onda menjali?
st.jepan st.jepan 18:59 23.12.2020

Re: Don

milisav68
Značenje te dve rečenice je suštinski apsolutno isto,

Pa što su onda menjali?

Valjda zato što je "i druge narode i narodnosti" pristojnije navesti poimence, a ne onako džuturasto, kao 1974. To je jedina razlika.

Što se hrvatskog i srpskog naroda u Hrvatskoj tiče, i po starom, i po novom ustavu podjednako su neravnopravni. Hrvatima je, kao što u oba ustava jasno piše, Hrvatska (bila i jeste) njihova nacionala država, a Srbima je, kao što u oba ustava jasno piše, Hrvatska (bila i jeste) samo njihova država (bez "nacionalna" ).
Nacionalna država Srba je (bila i jeste) Srbija.

alselone alselone 19:13 23.12.2020

Re: Don

milisav68 milisav68 19:14 23.12.2020

Re: Don

st.jepan

Valjda zato što je "i druge narode i narodnosti" pristojnije navesti poimence, a ne onako džuturasto, kao 1974. To je jedina razlika.

Šta ih natera da u startu naprave takvu grešku?
st.jepan st.jepan 20:12 23.12.2020

Re: Don

milisav68
st.jepan

Valjda zato što je "i druge narode i narodnosti" pristojnije navesti poimence, a ne onako džuturasto, kao 1974. To je jedina razlika.

Šta ih natera da u startu naprave takvu grešku?

Nije bilo greške, pa dakle ni popravljanja greške.
Značenjski identična formulacija je tek neznatno precizirana i stilski upeglana.

Laž (u koju sam, s negodovanjem poverovao i ja) da su Srbi iz HR ustava izbačeni, te da su bili, a sad više nisu, konstituitivan narod, umnogome je doprinela razmahu potonjih tragičnih događaja.

Sada sam (iako mi je ova priča već nesnosno dosadna) preleteo taj linkovani blog. Uočio sam svoju zaključnu rečenicu, s kojom bih da zaključim i ovde:
Možemo li se dakle, makar u okviru ovog bloga, dogovoriti da je tome tako, ili ćemo nastavviti da neodustajno polemišemo piše li u tim ustavima ono što u njima piše, ili naproitiv, u njima uopšte ne piše ono što u njim piše?

Eventualne dalje komentare na ovu temu neću čitati.
milisav68 milisav68 21:49 23.12.2020

Re: Don

Nije bilo greške, pa dakle i popravljanja greške.

A ni crva nije bilo, osim što su Ameri hteli da ih stave u protektorat kao i Nemce.

Nego nema veze, meni je interesantno da čitam ove misaone i jezičke vratolomije.
shmoo shmoo 23:26 23.12.2020

Re: Don

st.jepan

Zaista neću više o ovome.
Nemam živci, vičeš "lažeš" ko da si, božemioprosti, Vučić:
"Nemojte da lažete, niko nije rekao da je korona najsmešniji virus".




Па извини, одмах сам још у првом коментару теби рекао да ћу то да увијем у шарене папире за поклоне:

Или 'ајде да то кажем у духу демократског дијалога: Зашто пишеш неистине, Стјепане, и зашто спинујеш чињенице тако да одговарају ономе што ти овде пишеш?



Али нећемо више, не брини се. Слажемо се макар у томе ако ни у чему другом да нећемо више.

О томе. (Хрватским уставима, мислим...)

solo solo 00:48 24.12.2020

Re: Don

Što se hrvatskog i srpskog naroda u Hrvatskoj tiče, i po starom, i po novom ustavu podjednako su neravnopravni. Hrvatima je, kao što u oba ustava jasno piše, Hrvatska (bila i jeste) njihova nacionala država, a Srbima je, kao što u oba ustava jasno piše, Hrvatska (bila i jeste) samo njihova država (bez "nacionalna" ).
Nacionalna država Srba je (bila i jeste) Srbija.


Kako stoji stvar sa Srbima koji imaju oba pasoša, domovnice i kako se već sve zovu ti papiri? Oni su ipak u prednosti. Imaju i nacionalnu i ,,onu drugu državu,,.

Nisam siguran kako ide dalje ali .....




Idemo dalje deco!
zaharaga zaharaga 20:51 24.12.2020

Re: Don

docsumann
gvozden1
. Никакво Словенско божанство не стоји иза имена празника, то су будалаштине.

Ma mora da stoji nešto, i to nešto srpsko

Na Vidovdan

Kosovski boj
Tajna konvencija
Počeo drugi balkanski
Sarajevo, Princip
Versaj
Informbiro
Hrvati Srbe izbacili iz ustava
Izručen Sloba

Postoji li još koji datum sa ovakvom koincidencijom?
:)


baš sam nedavno gledao emisiju u kojoj su pokazivali (dokazivali) da Vidovdan u doba Kosovkog Boja nije bio nikakav važniji datum, po crkvenom kalendaru


Sigurno da nije! Zasto bi crkva hriscanska slavila slovensko bozanstvo? Koju stotinu godina pre hriscani u Srbiji su bili iz bogatijih, a narod je slabo mario za grcke i jevrejske bogove. A crkva se jako trudila da slovenska bozanstva zatre, a ne da im tura imena u kalendare.
zaharaga zaharaga 20:59 24.12.2020

Re: Don

i država (samo država, ne i nacionalna država) srpskog naroda u Hrvatskoj, i država drugih naroda i narodnosti koji u njoj žive”.

Jasno je da srpski i hrvatski narod u toj jednostavnoj rečenici nisu bili izjednačeni, a Srbi su bili izjednačeni sa


Mozemo cepidlaciti oko zapete, ali su dogadjaji pokazali pravo znacenje. Posle Jasenovca, posle pada Krajine, mozemo samo da se lazemo da srbi nisu bili izbaceni iz ustava Hrvatske kao konstitutivni narod.
vrabac_onaj vrabac_onaj 19:32 22.12.2020

I šta kažemo ne pre 1815 godine?


Законик Светог Петра Цетињског

ЗАКОНСКА СТЕГА

Во имја пресвјатија јединосушчнија и јединославнија приснопоклањаемија и нераздјелнија втријех ипостасјех животворјашчија Троици, отца и сина и св. духа – Амин.

Ми главари и старјешине и вес збор Црногорскога обшчества, будући днес собрани на једино мисто, видећи што Турци ваздашњи христијанскога рода непријатељи собирајут војску и чине све војничке приправе радећи ден и ноћ јавнијем и тајнијем начином како би нас и нашу браћу Брђане разурили и под своју власт и тиранство подложили и дјецу нашу у вјечну невољу и робство затворили и под жестоки јарам порабошченија поставили; тога ради сви јединокупно и договорно рекосмо и темељито стабилисмо и утврдисмо како ниже сего изговара:

...

Треће

От дневи данашњега и унаприед ако би се наша који Црногорац, оли које село, али племе, или која нахија, да буде издајник јавнијем или потајнијем начином, таквога сви јединогласно предаемо вјечноме проклетству како Јуду предатеља Господња и како злочестиваго Вука Бранковића, који издаде Србље на Косово и вјечну мрзост и проклетство от народа на себе привлече и от милости божје отпаде, и таквога брацкога и христијанскога крвника и издајника, који би се наша, не само што вјечноме проклетству предасмо и рекосмо да га буде анатема и да јест пред Богом сиго свјета и будушчаго одговорник за све што би зла и приеваром и издајом учинио, него и крв наша на њега и на чада његова от земљи на небо, јако же Авала да во пијет и да останет како кров Христа спаситеља нашего народ Јеврејски.

...

За сахранити и уздржати све ово вишенаписано и на тридесет и три члена раздијељено, учинисмо свиколици заклетву, цјелујући честни и животворјашчи крст и свјатоје Евангелије, при том и свјатија мошчи великомученика Пантелеимона.

На Цетиње, Августа 17 числа 1803. тода. Под знаменом всебшчаго Барјака.
haklberi_tom haklberi_tom 20:09 22.12.2020

Da!

Za Maksu, Šmua, Soloa, Doksumanutoga - i ostalo veselo društvo.
PS. Ako je nekome predugo, neka pusti od 6. minuta, pa do kraja.
Udaraju braća SrboMadžari iz Pečuja samo tako - što gajdaši, a što bajs ... bez koga, i inače, nema muzike.

freehand freehand 21:31 22.12.2020

Dva pitanja

Koji sin sultana Murata je ubijen na Kosovu?
I šta je to "dinastija Hrebeljanovića"?

Edit:
Дајући и себи и кнезу Лазару на значају, они су чували његов култ и настојали да га оснаже. Раселивши се у избеглиштву по Српским крајевима, духовници Моравске Србије из области где је још била жива традиција кнеза Лазара и Косовског боја обновили су и сећање на њене умрле јунаке. Предложак ове обнове, који песме Косовског Циклуса у стиховима често парафразирају, јесу писана дела Прича о боју косовском и Бој кнеза Лазара, два рукописа настала почетком 18. века у Боки Которској. Већ у њима налазе се славни редови из Кнежеве Вечере у којима Милош Обилић указује на Вука Бранковића као издајника: Сјутра јесте лијеп Видов данак, / виђећемо у пољу Косову / ко је вјера, ко ли је невјера!

Onoliko si reči potrošio da izneseš tezu po kojoj ni kosovskog mita nije bilo, niti je Vidovdan postojao. A onda u jednom pasusu napišeš kako je čuvan kult kneza Lazara, kako je postojala tradicija Lazara i Kosovskog boja i još citiraš pominjanje "Vidovog danka" u okviru predanja o kneževoj večeri, s početka 18. veka.
Dogovori se, Brajoviću. jel bilo mita, jel bilo Vidovdana prekraja devetnaestog veka .
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 21:51 22.12.2020

Re: Dva pitanja

freehand
Koji sin sultana Murata je ubijen na Kosovu?
I šta je to "dinastija Hrebeljanovića"?

Јакуб Челебија, али... ти циљаш да га нису Срби убили, а може се код мене и тако ишчитати. Убио га је брат. Исправићу одмах, хвала.

Лазар је Хребељановић, његова лоза се није угасила, али, истина, како је од њега династиоја потекла, они су називају Лазаревићи. Ово моје је старији израз, чини ми се, оставићу га.

Значи, допао ти се текст, чим га тако пажљиво читаш?

Onoliko si reči potrošio da izneseš tezu po kojoj ni kosovskog mita nije bilo, niti je Vidovdan postojao. A onda u jednom pasusu napišeš kako je čuvan kult kneza Lazara, kako je postojala tradicija Lazara i Kosovskog boja i još citiraš pominjanje "Vidovog danka" u okviru predanja o kneževoj večeri, s početka 18. veka.
Dogovori se, Brajoviću. jel bilo mita, jel bilo Vidovdana prekraja devetnaestog veka .

Изгледа да не хваташ ироничку потку мог текста? Хм. 'Ајде, да и то кажем, мора за ове што не умеју да читају. Ја верујем да је цео један сегмент Косoвског предања народни, аутентичан, од срца, онако како би то Алсе волео. А цео други сегмент је учен, господски, досадан, политички, пропаганда. Тај део махом цео долази из писаних текстова о кнезу Лазару.

Ово је, да кажем тако, сукоб Прве и Друге Србије. Друга Србија је та која опет једе говна :) Само, сада је на страни "зла", условно речено.

freehand freehand 22:27 22.12.2020

Re: Dva pitanja

Цео један сегмент Косoвског предања је народни, аутентичан, од срца, онако како би то Алсе волео. А цео други сегмент је учен, господски, досадан, политички, пропаганда. Тај део махом цео долази из писаних текстова о кнезу Лазару.

Ovi što ne znaju da čitaju, kako ti kažeš, a i ja među nbjima, smatramo da ne postoje dva segmenta kosovskog predanja. Postoji predanje, a postoje i razna istorijska, kvaziistorijska i paraistorijska viđenja.
To što zoveš Drugom Srbijom ne bavi se predanjima, ono pretenduje na apsolutne istorijske istine.
Neke od njih su faktografski crnje od najfantastičnijih predanja, poput onog, na primer, o bombardovanju Jugoslavije.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 22:30 22.12.2020

Re: Dva pitanja

Ovi što ne znaju da čitaju, kako ti kažeš, a i ja među nbjima, smatramo da ne postoje dva segmenta kosovskog predanja

Слоја, хтео сам да кажем -- слоја. То је прецизније, него журим, читам неки кур мој...
Ниси рекао, допао ти се текст?
freehand freehand 22:33 22.12.2020

Re: Dva pitanja

Predrag Brajovic
Ovi što ne znaju da čitaju, kako ti kažeš, a i ja među nbjima, smatramo da ne postoje dva segmenta kosovskog predanja

Слоја, хтео сам да кажем -- слоја. То је прецизније, него журим, читам неки кур мој...
Ниси рекао, допао ти се текст?

Vidiš da izbegavam, neću da te ljutim. :)

Inače - ne ni sloja. Kvaziistorija ne može biti sloj predanja, ona pretenduje da bude suštastvena istina kojoj se ne protivreči. Baš onako kako se i ti u ovakvim stvarima postavljaš.
alselone alselone 22:58 22.12.2020

Re: Dva pitanja

Ја верујем да је цео један сегмент Косoвског предања народни, аутентичан, од срца, онако како би то Алсе волео.


Алсе је већ пар пута водио разговор са Доцсом око исте дубље теме, само других манифестација и напорно ми је да поново пишем о томе. Понајвише ми је напорно зато што морам јако прецизно да формулишем став, да не оставим простора за улете по боку, јер је сама идеја веома пипава.

Али рећи ћу је сада поново, па шта буде.

У теорији су теорија и пракса једнаке, у пракси нису.
У теорији је веома пожељно рабијати митове, у пракси није.
У пракси су митови кохезионо средство друштва и ако разграђујемо своје док други народи граде своје, заправо само слабимо своје друштво. Нажалост, ни једно друштво није саграђено од Брајовића и Доцсумана, којима није потребан никакав мит, који су потпуно самосвесни, широковиди, прогресивни, тако да врлину црпе из себе самих и митови им само сметају. Друштво је направљено од просчних Џоова којиа ако не би имали митове, не би веровали у себе. Који ако не би имали Бога, не би знали шта је врлина. Јер је не препознају у себи, мора им се наметнути споља.

Одузети митове људима значи одузети им врлине који они негују јер су их неговали њихови имагинарни (или стварни) преци. Одузети митове људима значи одузети им део самопоштовања, пожртвованости, храбрости.

Одузети људима Бога значи одузети им богобојажљивост, тј. десет заповести. Зато је Ниче рекао како је Бог мртав, зато што престајемо прихватати врлину споља а у себи је не налазимо.


И добри мотиви могу довести до лоших резултата.
vrabac_onaj vrabac_onaj 23:02 22.12.2020

Re: Dva pitanja

којима није потребан никакав мит, који су потпуно самосвесни, широковиди, прогресивни, тако да врлину црпе из себе самих и митови им само сметају.


Из искуства (не узимајући уопште у обзир поменуту двојицу) такви, тј. они који одговарају горњем опису, су у главном најтежи митомани.
alselone alselone 23:10 22.12.2020

Re: Dva pitanja

Из искуства (не узимајући уопште у обзир поменуту двојицу) такви, тј. они који одговарају горњем опису, су у главном најтежи митомани.


можда ако су лажно такви али ако је неко заиста такав, а ја мислим да двојица поменутих јесу (Доцс је додатно спознао ванземаљске свемире, њему је све ово небитно), онда не може бити митоман.

Знаш оно, како се дефинише наука - наука је нешто што је опо, опо, оповрг... што може бити оповргнуто, стао ми мозак, нешто што није финално као мит. Ако неко јесте онакав онда је сва њехова уверења дозвољава да буду оповргнута.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 23:11 22.12.2020

Re: Dva pitanja

Друштво је направљено од просчних Џоова којиа ако не би имали митове, не би веровали у себе. Који ако не би имали Бога, не би знали шта је врлина. Јер је не препознају у себи, мора им се наметнути споља.

Наравно.
Зато никада нису чуо Брајовића да каже нешто против Цркве (не попова). Тј. -- вероватно никад :) То су идентитетске машине. Неопходне за све нас, па чак и супердрупер јунаке, попут Доце и Мене.

Мислим да нико до вас овде не поштује Српску епску традицију колико ја. Она је чудо, као и ћопави Вук.

А ово моје, што радим? Па, нови идентитски митови се и стварају, радом нас литерата ;-) Хоћу да кажем, а то сам и показао, да су ти митови променљиви. Иако, чини ми се, ти то, засад, не видиш.
vrabac_onaj vrabac_onaj 23:16 22.12.2020

Re: Dva pitanja

alselone
можда ако су лажно такви али ако је неко заиста такав


таквих нема

експерименти показали а теорија одавно предвидела. вероватноћа нула.

ко мисли да је такав, пре свега му прво предстоји мукотрпан пут да сазна бар нешто мало о самом себи па тек онда да прича о било чему другом.

капираш, математички немогуће.
freehand freehand 23:19 22.12.2020

Re: Dva pitanja

Хожу да кажем, а то сам и показао, да су ти митови променљиви. иако, лини ми се, ти то, засад, не видиш.

Mit o Kosovu je moralni kodeks. Da li je važnija čast ili korist? Da li je važnija duša ili telo? To su pitanja na koja kosovski mit pokušava da da odgovore.
I koliko su sa jedne strane 0pasni mitomani-neznalice koji bi mit da prodaju kao čistu istorijsku istinu, toliko su opasni i oni koji bi da se podsmevajući se tom mitu njegovu poruku izokrenu i ponište.
Elem, teško će proći Maks Veberi Ostap bender. Mogu da grebu po površini, dublje neće ići.
solo solo 23:29 22.12.2020

Re: Dva pitanja

Одузети људима Бога значи одузети им богобојажљивост, тј. десет заповести.


Deset je ostalo od petnaJest. Tvrde neki izvori.




vrabac_onaj vrabac_onaj 23:48 22.12.2020

Re: Dva pitanja

freehand

Elem, teško će proći Maks Veberi Ostap bender. Mogu da grebu po površini, dublje neće ići.


Када загребу дубље, као што пре неких годину дана видесмо, деси се ово.



А ако се негде гребало и покушавало да се прокопа по дубини, радило се то доле. И то не само последњих 15-20 година.
alselone alselone 00:01 23.12.2020

Re: Dva pitanja

капираш, математички немогуће.

Dobro, jedan je Isus, niko pored njega nije savršen.

Ali sigurno nismo svi jednaki. Neki su otvoreniji, drugi su zatvoreniji, neki su tvrdoglaviji, drugi su otvoreniji, saradljiviji i tako dalje.
vrabac_onaj vrabac_onaj 00:06 23.12.2020

Re: Dva pitanja

alselone

drugi su zatvoreniji, neki su tvrdoglaviji,


Pa ja ti o takvima o pričam. To su ti progresivni, otvoreni, samosvesni
alselone alselone 00:08 23.12.2020

Re: Dva pitanja

Jasno je meni na šta ti ciljaš, verovatno se i smeškaš u sebi misleći na neke ovde koji se prodaju za otvorene a zapravo su mazge.

Slažem se u pojedinostima.
vrabac_onaj vrabac_onaj 00:14 23.12.2020

Re: Dva pitanja

alselone
Jasno je meni na šta ti ciljaš, verovatno se i smeškaš u sebi misleći na neke ovde koji se prodaju za otvorene a zapravo su mazge.


E ma ne. Zaista ne mislim na bilo koga ovde, baš pričam uopšteno.

Mit je da je moguće ubiti mit :)

Možeš ga eventualno samo zameniti drugim ali je to dugotrajan, mukoptrpan i (ponekad bukvalno) krvav posao.
alselone alselone 06:52 23.12.2020

Re: Dva pitanja

Па, нови идентитски митови се и стварају, радом нас литерата Хожу да кажем, а то сам и показао, да су ти митови променљиви. Иако, чини ми се, ти то, засад, не видиш.


Не видим. Оно што видим је разградња митова.

Свако дете верује да је његов или њен тата највећи, најјачи и најбољи. То можеш тако оставити и пустити дете да цени не најдиректније тог човека, него врлине које он представља а можеш посести то дете и рећи јој/му како је тата ипак делом лош, као и сваки човек, да ипак није толико био добар у школи, да није баш толико ни храбар, да је лагао своје родитеље, тукао се, да пије више него што треба, да пуши, да се заплаче, да се плаши, да је цела његова историја коју прича том детету дописана, ушминкана, уобличена у детиње прихватљив наратив. У оно што он жели да они постану. Можеш детету објаснити да то радиш због њеног добра, да ће бити бољи човек после тога, да је важно да не живи у илузијама и тако дање.

Ако је дете мало, нећеш му помоћи тиме. Ако је велико, интуитивно то зна и осећа, али не мари.

Јер то је његов и њен тата. А такав је најбољи на свету.

Мени је косовска легенда најлепша на свету. Већа од Термопила, већа од Јованке Орлеанке, Краља Артура... у рангу са Тојанским ратом а моја. Има све, и храброст, и жртву, и одрицање, и "какви будемо сутра, бићемо довека", и карактерне јунаке, и убиство два краља, и издају, и храбре жене, и неутешне мајке, и "моја руко, зелена јабуко", и Давида против Голијата, и два света, две вере, све има.
docsumann docsumann 13:06 23.12.2020

Re: Dva pitanja

Доцс је додатно спознао ванземаљске свемире


vansvemirce

њему је све ово небитно


daleko od toga da mi je nebitno, samo mi je drugačije.
a i ja od tamo nemam nikakav konkretan odgovor, sem da tog tamo (iza/iznad/izvan) definitivno ima.
i nepojamnije je neg što smo to uopće pojmili
docsumann docsumann 13:13 23.12.2020

Re: Dva pitanja

alselone
Из искуства (не узимајући уопште у обзир поменуту двојицу) такви, тј. они који одговарају горњем опису, су у главном најтежи митомани.


можда ако су лажно такви али ако је неко заиста такав, а ја мислим да двојица поменутих јесу (Доцс је додатно спознао ванземаљске свемире, њему је све ово небитно), онда не може бити митоман.

Знаш оно, како се дефинише наука - наука је нешто што је опо, опо, оповрг... што може бити оповргнуто, стао ми мозак, нешто што није финално као мит. Ако неко јесте онакав онда је сва њехова уверења дозвољава да буду оповргнута.


nisam agresivni antiteisti nit mitbasteraš. nemam potrebu da širim svoje stavove, koji uostalom i nisu ofanzivni.
nemam jaka ubjeđenja, samo se snažno opirem kad drugi svoja forsiraju nekritički.

a i pretpostavljam da je na blogu prisutna mahom publika koja je spremna da se suoči i sa nekovencionalnijim gledištima.
nismo mi skupština
vrabac_onaj vrabac_onaj 13:20 23.12.2020

Re: Dva pitanja

docsumann


nisam agresivni antiteisti nit mitbasteraš. nemam potrebu da širim svoje stavove, koji uostalom i nisu ofanzivni.
nemam jaka ubjeđenja, samo se snažno opirem kad drugi svoja forsiraju nekritički.


ma naravno, daleko si ti od nekog mitbasteraša, ne znam kako te je uopšte među njih stavio.
vrabac_onaj vrabac_onaj 13:23 23.12.2020

Re: Dva pitanja

Nego Docs, ne znam da li sam te već pitao, jesi li čitao "Ajnštanovski presek" od Dilejnija?

Baš se, između ostalog, bavi i mitovima i našem odnosu prema njima.
docsumann docsumann 14:04 23.12.2020

Re: Dva pitanja

vrabac_onaj
Nego Docs, ne znam da li sam te već pitao, jesi li čitao "Ajnštanovski presek" od Dilejnija?

Baš se, između ostalog, bavi i mitovima i našem odnosu prema njima.


nisam, pročačkaću...
vrabac_onaj vrabac_onaj 14:26 23.12.2020

Re: Dva pitanja

docsumann
vrabac_onaj
Nego Docs, ne znam da li sam te već pitao, jesi li čitao "Ajnštanovski presek" od Dilejnija?

Baš se, između ostalog, bavi i mitovima i našem odnosu prema njima.


nisam, pročačkaću...


Mislim da bi tebi baš legla.
alselone alselone 19:20 23.12.2020

Re: Dva pitanja

i nepojamnije je neg što smo to uopće pojmili

Ха!

Волим ту дуплу удаљеност од места на ком стојиш са две ноге. Не само да одеш далеко од места где стојиш, него пређеш и најдаљу границу коју си могао да појмиш.
alselone alselone 19:46 23.12.2020

Re: Dva pitanja

"моја руко, зелена јабуко"


Причам са женом управо и поменем јој овај коментар изнад, па смо причали мало о томе и генерално о теми блога. Па смо причали даље о томе колико су епске песме страшне, како нам је било страшно да их читамо када смо били мали. Каже она да је Смрт мајке Југовића њој и данас страшна. Јесте, реално.

Углавном, шта сам хтео рећи, изгуглах малопре да је ту песму записао и предао Вуку Лукијан Мушицки у Војној крајини.

Живели.

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 21:04 23.12.2020

Re: Dva pitanja

... и предао Вуку Лукијан Мушицки у Војној крајини.

Вук је краљ. Но, не зна се ко је Вуку дао ову песму, ко је написао да се зна -- лаже. Просто, постоје неке ствари које су у стручним круговима, озбиљним стручним круговима, неспорне. Као и за Световида.

Иначе, и овде се јасно виде два слоја, она о којима причам. Један учени, са митским елементима (мајка Југовића је вила, једино тако може да види то што види), и онај други животнији, са верном љубом, коњем, сузама.

Мајка Југовића неприродно и оконча, у складу са овим што сам рекао.
Када сам говорио, у тексту, о фантастично великим женским ликовима из циклуса, мислио сам и на мајку Југовића.

Наша народна епика је наше највредније уметничко дело, највећи споменик Србима, и генијално дело на нивоу света, у рангу Илијаде и Одисеје. Уз Први Светски Рат она је најлепши симбол Српске државе и Срба.

Највећи део песама Косвског Циклуса, готово све, Вук је прикупио од певача чувене Иришке Слепачке Школе - Иришка Академија. Они су били смештени близу Врдника, упућени на Лазарев манастир, и били су професионалци. Отуда њихова везаност за Лазарев култ и Косово. Није то била баш нека школа, више неки подрум, кућерина, ни то се не зна тачно, где су се скупљали, а преко зиме боравили, и размењивали песме. 1780. католички свештеници траже да се ова школа судски забрани. То се и десило, формално, али су они наставили да раде. Вук, по свој прилици, не спомиње да је неке песме преузимао од професионалаца, јер то квари идеју природности ове народне поезије, за разлику од израђене поезије учених и урбаних певача.

haklberi_tom haklberi_tom 21:09 23.12.2020

Re: Dva pitanja

Predrag Brajovic
... и предао Вуку Лукијан Мушицки у Војној крајини.

Вук је краљ. Но, не зна се ко је Вуку дао ову песму, ко је написао да се зна -- лаже. Просто, постоје неке ствари које су у стручним клруговима, озбиљним стручним круговима, неспорне. Као и за Световида.
...

Može li izvor?
vrabac_onaj vrabac_onaj 23:06 23.12.2020

Re: Dva pitanja

haklberi_tom

Može li izvor?


Mnogo bre tražiš čoveče...

haklberi_tom haklberi_tom 17:05 24.12.2020

Re: Dva pitanja

Predrag Brajovic
Može li izvor?

Наравно.
Соња Петровић: Смрт Мај­ке Ју­го­ви­ћа: ва­ри­јан­те, ре­цеп­ци­ја и мо­гућ­но­сти ту­ма­че­ња
OVDE JE NJENA BIOGRAFIJA, I ONO ŠTO RADI.

Ma!
Nisam ja siguran u ovo.
docsumann docsumann 22:20 22.12.2020

Sergio Oliva

ovom bodibilderu nadimak je bio i ostao The Myth

nask nask 22:29 22.12.2020

Re: Sergio Oliva

E jbg, da se slikao bez gaća bio bi i legenda.
freehand freehand 22:30 22.12.2020

Re: Sergio Oliva

nask
E jbg, da se slikao bez gaća bio bi i legenda.

Hedi Lamar se nije lažno stidela.
docsumann docsumann 06:41 23.12.2020

Re: Sergio Oliva

freehand
nask
E jbg, da se slikao bez gaća bio bi i legenda.

Hedi Lamar se nije lažno stidela.


stidela se pravo?
haklberi_tom haklberi_tom 19:14 23.12.2020

Re: Sergio Oliva

docsumann
ovom bodibilderu nadimak je bio i ostao The Myth


Bljak!

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana