Da nije gadno bilo bi samo jadno

nego ova tvoja iskrena briga za sirotinju koja neće moći da kupi jaja za tortu ako koštaju 10% više

Joj Srki...kakvih bre deset posto.
Pa mnogo više od deset posto je smanjena nosivost, samo taj detalj povećava cenu za više od 10.

Utrošak hrane raste jer neku energiju koka troši i na to šetanje, troši je i na kompenzaciju odstupanja od ideal e temperatura, na sopstveni metabolizam, sve se to zove "uzdržni obrok" a on je mnogo veći kad su uslovi nekontrolisani, kad je napolju koka, i sve to i u danima kad ne snese jaje.
A u farmi ih štanca skoro svaki dan, postoje periodi kad je to i bukvalno svaki dan.

Imaš bre tablice na netu, da ne jurim sad, a u tom poslu sam bio pre dvadeset godina, ne sećam se konkretnih brojki više, ali tih 10 posto razlike je smešno.


Na sve to dodaj i troškove radne snage koji su mnoooogo veći kod tih šetajućih koka.
Kakvih 10% mnogo više.

I nije briga za sirotinju nego briga za najvažniji elemenat poslovanja, nižu cenu proizvoda.

milisav68

srdjan.pajic

Nije to, bre, da koke po ceo dan sede napolju i jebavaju ale, nego ih puštaju da redovno izađu na svetlost dana, da protegnu nogu, kljucnu crva,

A kad treba da se vrate unutra, oni im zviznu, i sve trče nazad.

a tebi je izgleda neko prodao priču o tome da je meni neko prodao priču, kapiraš?

Dobro.

Važi onda, odo da čistim sneg.

Joj Srki...kakvih bre deset posto.
Pa mnogo više od deset posto je smanjena nosivost, samo taj detalj povećava cenu za više od 10.

Huči, jesu tebe možda najurili iz te firme u kojoj si radio pre 20 godina zbog nekompetencije (ako nisi samo čistio govna iza pilića ili skupljao jaja usput čuo neke da pričaju o proizvodnji), ili su tad negde i propali?

Ajde, na stranu što o humanom gajenju piladi verovatno nemaš pojma, to pre 20 godina nije ni postojalo kao ozbiljna delatnost u Jugoslaviji (samo ovako na nivou Milisavove tašte ili mog strica), nego, bre, ne znam zašto mi ne veruješ, ili prosto ne razumeš napisano. Ja sve vreme pričam o ceni jajaca u prodavnici, a koja interesuje kako mene ovde tako i onog siromaha u indijskom selu, a koju znam tačno jer ih kupujem redovno, pazi ovamo: ona največa, AA, ili extra large, free range organic - $4.99, obična organic, ista klasa, isti proizvođač - $4.49. Ima i malo jeftinije od istog proizvođača, $4.19 i $3.99, zavisno od pakovanja i klase. Najskuplje jajce je oko 6$ za tuce (drugi prozvođač), oni nemaju obična jaja ali imaju vrlo fensi ambalažu. A najjeftinija krdža od jaja, od Kregera je tu oko $1.5, i to na benzinskoj pumpi, nije ni free range, ni organic, verovatno da nije ni jaje, ko zna šta je ono, a organic od istog proizvođača - 2.5$. Eto, to su ti razlike u cenama, kao što vidiš ništa strašno, a koke sretne jer mogu da trčkaraju okolo i kljucnu pravog crva.

Kako lupaš Pajiću to je neverovatno, razlika u ceni je preko 3 puta u veleprodaji.
Velikoprodajna cena za 12 jaja konvecionalno gajenih je 1-1.3$ (evo recimo pre godinu dana je bilo 92 centa, a za 2020-tu oko 1.27$), organic free range oko 4$ wholesale-retail (na veliko) a 4.5-7$ u maloprodaji.
Evo ovde možeš da vidiš cenu organic jaja na veliko: USDA weekly Poultry Market News & Analysis

P.S. Ne znam ni sam zbog čega trošim vreme (OK, 10 minuta, al svejedno), kad tako nešto bupsneš što evidentno veze s vezom nema, da nađem tačnu informaciju. A još bolje pitanje je zbog čega ti ne potrošiš tih istih 10 minuta da nađeš cene jaja umesto što pričaš lovačke priče uporno.
Btw. bio sam skoro sa nekim drugarom u "Restaurant Market" - to je neka radnja gde kupuješ skoro po velikoprodajnim cenama, za ljude koji imaju restorane, pakovanje od 120 jaja je bilo manje od 15$. Nisam ništa kupio osim neke kutije short ribs i nešto osrednjih ribeye stejkova, nemam baš nameru da idem ponovo u tu radnju, kvalitet hrane vrlo prosečan.

to su ti razlike u cenama, kao što vidiš ništa strašno,

ceni je preko 3 puta u veleprodaji.

Šta li tebi uvaljuju Srki jbt? :)

[youtube]http://youtu.be/j95R9POvtUE[/youtube][youtube]https://www.youtube.com/watch?v=j95R9POvtUE&authuser=0[/youtube]

Zamolio me kolega Nikvet da okačim klip, ovo je ujedno i odgovor na Doksovo pitanje sa ovcama i šišanje fudbalskog terena.

Хвала Милисаве.

Моја огледна фарма је показала да је могуће спојити врхунски квалитет јаја, разуман % носивости и кокошију срећу. Нисам проширио из простог разлога што у Србији нема:

bene_geserit
razlika u ceni je preko 3 puta u veleprodaji.

И да, Хучи, коке су баш оне отписане.

nikvet pn

Хвала Милисаве.

Моја огледна фарма је показала да је могуће спојити врхунски квалитет јаја, разуман % носивости и кокошију срећу. Нисам проширио из простог разлога што у Србији нема:

bene_geserit
razlika u ceni je preko 3 puta u veleprodaji.

И да, Хучи, коке су баш оне отписане.

Svaka čast!

Pošto je blog uredništvo (očigledno?!) otpisano pišite blogove vi što imate teme i gostujte, autorske opcije kao takve su ionako space-time oddity.

Svakom sa opcijom će biti zadovoljstvo da vas ugosti, skoro sam siguran, osim ako baš blog eksplicitno ne promoše neku zlu krv.

Milan Novković

Svaka čast!

Pošto je blog uredništvo (očigledno?!) otpisano pišite blogove vi što imate teme i gostujte, autorske opcije kao takve su ionako space-time oddity.

Svakom sa opcijom će biti zadovoljstvo da vas ugosti, skoro sam siguran, osim ako baš blog eksplicitno ne promoše neku zlu krv.

Ma to obično krene kao trol, odnosno sve je to kao u kafani kada se priča o svemu i svačemu.

Jbga, ne može čovek uvek da se seti da napiše blog iz čista mira ili da sve ubaci u komentar.

Evo ovde je početna tema bila knjige za školu, a stigli smo do pilića (bez četnika i partizana, pa je kraći).

И да, Хучи, коке су баш оне отписане.

Zanimnjivo izgleda.
Ovo se radilo sa ovcama, tzv "torenje"
Postoji i izreka, bogu se premoliti, slaninu presoliti i kupusu pretoriti, nije moguće.

A torenje je nešto slično ovome s tim da se ovce u tor zatvaraju preko noći, posle nekoliko noćenja tri strane tora, ograde, se premeštaju, četvrta, ona koja deli prethodnu i narednu površinu, ostaje, i tako se "pretori", pođubri cela njiva.

Sad koliko je ovo sa kokama ekonomski opravdano, ne znam.

bene_geserit

Kako lupaš Pajiću to je neverovatno, razlika u ceni je preko 3 puta u veleprodaji.

Bene, smiri se, prvo, ove cene koje sam naveo su one koliko jaja koštaju u prodavnici - isti tip, veličina, klasa, proizvođač, prodajno mesto, razlika je samo da li su od pasture raised koka ili nisu. Ako nisi razumeo o čemu se ovde razgovara ne treba da ulećeš đonom, nego da pitaš, pomoći će ti se.

Veliku razliku u ceni pravi to da li su jajca deklarisana kao organic ili nisu, a pogotovu koja su klasa, to sam i pomenuo gore u komentaru. Ima tu dodatnih finesa, ali nisam hteo da ulazim u to da ne preopteretim hučija, to sve nije postojalo pre 20 godina kad je on čistio kaveze na farmi (mislim na razliku između cage free, outdoor access, free range, pasture raised, itd, a ni to nije sve baš precizno definisano).

Zanimljive su tu razlike između svih tih varijanti, OK članci na tu temu:
What’s the Difference Between Free-Range, Cage-Free, and Pasture-Raised Eggs?
You’re Wasting Your Money on Cage-Free Eggs. Here’s What to Buy Instead

Usput samo da skočiš od cage na cage-free velikoprodajna cena ode sa 1.27 na oko 1.9$ za tuce (što je mnogo više od 10%), a da ne pominjemo pasture-raised koja su manje više najskuplja. Ili u maloprodaji u proseku:
"According to the Department of Agriculture, a dozen large, cage-free, Grade A eggs costs $2.35, while conventional cost $1.47"
Maloprodajne cene zavise dobrim delom od položaja radnje tako da ima smisla samo pričati o velikoprodajnim cenama.

Ovo je malo stariji graf ali nije se to mnogo promenilo.

Maloprodajne cene zavise dobrim delom od položaja radnje tako da ima smisla samo pričati o velikoprodajnim cenama.

Pa ne pričamo o cenama nego o odnosu cena. Pazi, nisam ja izmislio one cene gore kako si me prvobitno optužio, nego toliko koštaju u prodavnici, $4.19 vs $4.99, razlika je samo u tome što su ova druga pasture raised, ova prva nisu, oba su organic. Ima i jeftinijih i skupljih, naravno, nego ova je bilo fer uporediti jer su od istog proizvođača i iste klase, na istom mestu kupljena, ista ambalaža. I kod drugih je razlika u ceni uglavnom tu negde, 10, 20, neka je i 30%, ali nije 200, 300%.

Ne tvrdim da nije skuplje proizvesti pasture rised jajca od ovih ukaveženih, to je valjda jasno, nego da se to ne prenosi tako linearno u krajnju cenu.

Za ova organic vs conventional, to je ok da je razlika u ceni višestruka, pročitao si sigurno sa čime hrane te konvencionalno gajene koke, a i u kakvom paklu provedu taj bedni život.

u kakvom paklu provedu taj bedni život

95% jaja proizvedenih u USA su cage eggs.
To što ti i ja i ostalih 5% stanovništva koji to sebi može da dozvoli kupujemo organic pasture-raised jaja ne znači ništa. Ja ih kupujem zbog sebe jer ne želim da jedem đubre, a ne zbog zabrinutosti za kvalitet života koka (mada su te dve stvari povezane).

bene_geserit

u kakvom paklu provedu taj bedni život

95% jaja proizvedenih u USA su cage eggs.
To što ti i ja i ostalih 5% stanovništva koji to sebi može da dozvoli kupujemo organic pasture-raised jaja ne znači ništa. Ja ih kupujem zbog sebe jer ne želim da jedem đubre, a ne zbog zabrinutosti za kvalitet života koka (mada su te dve stvari povezane).

Ok, eto, ja brinem i za život koka. Zapravo uglavnom za njega, jer kažu da kvalitet jajaca ovih fri-trčećih i ovih privezanih koka nije tako veliki, ako ga uopšte ima. A negde sam pročitao da je glavni razlog za veću cenu ovih organik vs conventional to što te sedeće moraju da rokaju sa antibioticima jer kad sede tako zdudane jedna do druge boleštine se lako prenose i brzo bi im sve pocrkale. A sa druge strane, ove organic, njima nije dozvoljeno rokanje sa lekovima i hemijom, to ih čini organic, jelte, nego ih prosto puste da umru ako obole, pa to stvara gubitke i tako diže proizvodnu cenu jajaca. A ne toliko što smeju da trčkaju i što zato jedu malo više koncentrata od ovih ukavežeih mučenica. Ne znam da li je ovo tačno, samo kažem da sam pročitao negde.

glavni razlog za veću cenu ovih organik vs conventional to što te sedeće moraju da rokaju sa antibioticima

Antibiotici su jako jeftini, to ne može nikako da bude razlog za povećanje cene.
A to da rokaju cage koke antibioticima je rekla kazala. Postoji zakon koji kaže da možeš da koristiš antibiotike samo za terapeutske svrhe i pod nadzorom veterinara. Takođe opet postoji zakon moraš da "čistiš" koke do 45 dana posle upotrebe antibiotika da bi ih uključio opet u ljudsku ishranu.

"No Added Antibiotics is another funny term, because very few hens are administered antibiotics—and those that do end up being “diverted from human consumption” anyways."

"FDA regulations assure that antibiotic residues do not occur in the egg itself. Eggs from hens treated with antibiotics cannot be classified as antibiotic-free, but the eggs themselves do not contain antibiotic residues. The list of antibiotics allowed by FDA for use in egg laying flocks is quite small, only three."

"Due to the effective use of vaccines and on-farm disease prevention, only a small percentage of egg-laying flocks ever receive antibiotics. If they do, it is usually under supervision of a veterinarian and only for a short time to treat a specific disease or to prevent a recurring disease."

"As Guidance for Industry #213 has been voluntarily accepted, it will be a violation of the Federal Food, Drug, and Cosmetic Act to use antibiotics in livestock production for non-therapeutic purposes. ... there is now a requirement for veterinary oversight and approval for antibiotics use ..."

У живинарској производњи најважнији параметар је проценат носивости. У кавезу је преко 90%, напољу 50%. Разлика је превелика, још напољу иде зимски пад до нуле. У климатизованом осветљеном амбијенту тога нема, производња је константна. Кока из кавеза годишње снесе знатно преко 300 јаја, колегиница напољу једва 150. Разлика у квалитету је обрнута.

Занимљиво је да та разлика у квалитету овде и ван јесте иста али ниво није. Једноставне органолептичке (инспекторске) пробе кажу да су наша најбеднија фармска јаја у рангу страних органских. О страним фармским нећу, поготову у УСА је катастрофално. Зашто? Имам претпоставке, немам одговор.

Antibiotici su jako jeftini, to ne može nikako da bude razlog za povećanje cene.

Ne, ne zbog cene antibiotika, nego zato što organic koke ne smeju da rokaju time, inače ne mogu da se deklarišu organic, to jest njihova jaja (mislim da to piše i u ovom što si citirao "Eggs from hens treated with antibiotics cannot be classified as antibiotic-free", pa je smrtnost veća, gubici veći, cena veća. Ne mogu da se setim gde sam to pročitao da linkujem.

Занимљиво је да та разлика у квалитету овде и ван јесте иста али ниво није. Једноставне органолептичке (инспекторске) пробе кажу да су наша најбеднија фармска јаја у рангу страних органских. О страним фармским нећу, поготову у УСА је катастрофално. Зашто? Имам претпоставке, немам одговор.

Jel postoji neka studija koja to pokazuje, ili samo reklakazala, uz tradicionalno srbovanje (naša taraba najstarija a najjača, naša koka leže najbolja jaja, naš seljak najpametniji i najpošteniji, a pogotovu država koja to sve drži pod kontrolom) .

Ja onako, odoka, bez merenja, ne vidim neku razliku između jaja u maksiju ili na mirjsvskoj pijaci i ovde kod mene u kingsupersu. Vidim razliku kad jaja kupim na farmi, ili mi da drugar koji gaji freerange koke pa ne zna šta će sa tolikim jajima, samo po tome što su sveža, ali to je isto kao i kod mojih na selu u Vojvodini koji imaju svoje koke. Mislim, koka je koka, ako je baš ne hraniš sintetičkim aminokiselinama i držiš u kutiji za cipele njih pet komada, jajca su im uvek dobra.

srdjan.pajic

Antibiotici su jako jeftini, to ne može nikako da bude razlog za povećanje cene.

Ne, ne zbog cene antibiotika, nego zato što organic koke ne smeju da rokaju time, inače ne mogu da se deklarišu organic, to jest njihova jaja (mislim da to piše i u ovom što si citirao "Eggs from hens treated with antibiotics cannot be classified as antibiotic-free", pa je smrtnost veća, gubici veći, cena veća. Ne mogu da se setim gde sam to pročitao da linkujem.

I na tarabi piše svašta.
Kao i na jajima organic.

Ja onako, odoka, bez merenja, ne vidim neku razliku između jaja u maksiju ili na mirjsvskoj pijaci i ovde kod mene u kingsupersu.

Boja ljuske je presudna :)
Ali stvarno, po tome najčešće "provaljuju" da li je od divljakuša ili farmsko.
Krupnoća uglavnom zavisi od starosti koka, mlađa koka sitnije jaje.
Naravno ishrana i genetika takođe utiču.

E sad boja ljuske.

U farmama su uglavnom, ma uvek, jedinke sa veoma sličnom genetikom, identično se hrane pa je ljuska uniformisana.
Ovde kod nas, najčešće nešto tamnija (tako traži tržište pa se to hranom postiže, a kad je ljuska tamnija i žumance ima izraženiju boju, a i to tržište traži)

Kod divljakuša genetika je raznorodna, ni hrana nije ista za svaku koku (neka kljuca više travki, neka crvića, neka voli kukuruz, druga pšenicu....) pa se jaja uočljivo razlikuju i po boji ljuske.
A pošto su takva jata uglavnom sačinjena od jedinki različite starosti, i krupnoća je šarolika.

Na farmama, u istom objektu, su koke iste starosti u dan, sve su se istog dana ispilile.

Tako da kad vide šarenilo u korpi ili na polici, kažu, domaća su, kad je uniformisana, farmska.

A ono o čemu Srki priča, ishrana izmetom, to smo mi samo gledali po televiziji i uvek se radilo o Americi.
Ovde toga apsolutno nema. Jedu žitarice, samlevene pa umiksovane.
Kukuruz dominira, tu je soja, suncokret, nešto pšenice može da bude, plus "premiks" i to je to.

zilikaka

Ovde kod nas, najčešće nešto tamnija (tako traži tržište pa se to hranom postiže, a kad je ljuska tamnija i žumance ima izraženiju boju, a i to tržište traži)

Eto, vidiš, a ima zemalja gde je ona sneg bela ljuska standard. Valjda tako vole.
Inače, stvarno nisam primetila da ta bela jaja imaju bleđe žumance.

Ne moraju da imaju.
I to može da bude stvar genetike.
Kod nas je "moda" navika da je ljuska tamna, to je kokama u genetici, a hranom se to samo pojača za nijansu dve.

Tu se može videti razlika u boji žumanca, ako se ista genetika hrani hranom sa i bez dodataka za pojačavanje boje (to je uvek bilo predmet rasprave da li je u redu pojačavati) razlika se lako uoči okom.

A postoje i genetike sa belom ljudskom i jakom bojom žumanca.

Za boju ljuske je genetika (ima i zelenih) a za boju žumanca ishrana. Konkretno karotin, prirodan (lucerka, šargarepa...) ili veštački.

ima i zelenih)

Čuj ima, moja stara majka se njima ponosi :)

Ljudi, ja ne znam šta ću s jajima više.
Kad god krenem trpa jaja u kola, kaže, ponesi, domaća, zdrava.
Puna mi kuća jaja :)
Ni sestra mi bolje ne prolazi, samo ona ređe dolazi pa joj lakše.

Ljudi, ja ne znam šta ću s jajima više.

Pravi onaj šato sa šećerom. Što ga više mutiš, to ga više ima.


Joooooj kako sam ja to voleo kada sam bio klinja.

alselone

Ljudi, ja ne znam šta ću s jajima više.

Pravi onaj šato sa šećerom. Što ga više mutiš, to ga više ima.


Joooooj kako sam ja to voleo kada sam bio klinja.

Зато си и израс'о толики!

(И ја сам то волео. А после, у каснијим годинама, пред тренинге и утакмице и цела жива јаја. Пробушиш лепо рупицу на контрашотки на љусци јајета и срк, срк...

Каква црна киндер јаја к'о ови клинци данас! Сећам се када ме тренер једаред угледао како ујутро, јер нисам доручковао пре тренинга, грицкам ону "Животињско царство" чоколадицу, па ми рекао:"Шта једеш, бре, то? Каква ти је корист од тога? Само поједеш и исереш! Ако већ ниси доручковао, онда узми парче сира и јабуку пред тренинг." И од тог момента сам јео чоколаду једном у 5 година у просеку и тако све до данас. )

(И ја сам то волео. А после, у каснијим годинама, пред тренинге и утакмице и цела жива јаја. Пробушиш лепо рупицу на контрашотки на љусци јајета и срк, срк...

Znaš šta sam još voleo, kada se pravi domaće testo, pa kada se razvuče i pre nego što se seče u rezance, da se iseče na trouglove veličini dečijeg dlana, pa se baci na ploču od smederevca.

Isto tako, kožica od slanine. Neki dan se setim toga pa pričam ženi. Kada se pekla slanina na plotni, kožica je postajala nekako čvarkaste teksture i krckavosti. To dugo nisam dobio, osim možda kada baš dugo pečeš slaninu na roštilju, mada ni tada do kraja ne postane kao nekad.

A ono o čemu Srki priča, ishrana izmetom, to smo mi samo gledali po televiziji i uvek se radilo o Americi.
Ovde toga apsolutno nema. Jedu žitarice, samlevene pa umiksovane.
Kukuruz dominira, tu je soja, suncokret, nešto pšenice može da bude, plus "premiks" i to je to.

Ne izmetom, nego crkotinom . Nego, evo, bacih pogled na te feedove koji se ovde prodaju za živinu, i to je to isto što ti kažeš, žitarice, plus pojačanje (koje se verovatno i ovde kao i kod vas pravi od crkotina, to jest od mlevenih kostiju i hemije). Jedina razlika je što za ove organic koke te žitarice koje se koriste ne smeju da budu tretirane hemikalijama. I što je, ako sam dobro razumeo, USDA zabranila korišćenje sintetičkih aminokiselina, ne znam da li svih ili nekih određenih, i zbog čega, ali vidim da se kod vas to i dalje roka u taj premiks.

Sine, postao sam ekspert za gajenje živine, mogao bih sad i ja da zapatim nekoliko koka kako sam ranije planirao, samo da ih nekako zaštitim od ptica grabljivica i kojota.

alselone

(И ја сам то волео. А после, у каснијим годинама, пред тренинге и утакмице и цела жива јаја. Пробушиш лепо рупицу на контрашотки на љусци јајета и срк, срк...

Znaš šta sam još voleo, kada se pravi domaće testo, pa kada se razvuče i pre nego što se seče u rezance, da se iseče na trouglove veličini dečijeg dlana, pa se baci na ploču od smederevca.

Isto tako, kožica od slanine. Neki dan se setim toga pa pričam ženi. Kada se pekla slanina na plotni, kožica je postajala nekako čvarkaste teksture i krckavosti. To dugo nisam dobio, osim možda kada baš dugo pečeš slaninu na roštilju, mada ni tada do kraja ne postane kao nekad.

Е, знам за то тесто! Смедеревац је ту кључни фактор, није исто као на електричној плотни. И данас у Шумадији још увек понегде поједем те хлепчиће (не знам како се зове) поготово у кућама где има нека стара бака која седи уз смедеревац и то јој је дужност у кући. Сличну ствар сам јео и у Багдаду. И у пекарама и на улици имали су оне примитивне пећи направљене од металног бурета (као некада ови што продају вруће кестење по улицама код нас) и на плотну одозго би бацили то тесто неправилних облика да се испече. И то се јело уместо хлеба. Месе их онако рукама пред тобом и испеку и једе се вруће. (Наравно, био сам опуштен при томе јербо сам пре одласка у Багдад код нас на Инфективној попримао гомилу неких вакцина и чуда против разних пападаћа који обитавају у тим крајевима света и имао сам онај жути медицински пасош поред црвеног у којем је писало чиме су ме све боцкали пре поласка на пут.)

А те чварке тако нисам пробао.

Знаш на шта су ме још навукли када сам био мали?

Сва деца једу гриз и то знам. И то слатки. Али мени су давали слани гриз тако што би га у шерпици без ичега ставили на плотну док не порумени, нека зрнца добији браон боју или поцрне. У тај врели гриз на плотни би онда убацили парче путера или маргарина, посолили и само сипали воду да огрезне па кували још мало и мешали док се не добије житка браонкаста маса с црним тачкицама по себи. Мало се прохлади и навали, бајо!

Ја сам то звао "боцкави гриз" због тих црних тачкица по њему. И дан-данас волим да га једем док ме сви остали у кући с гадљивим изразом на лицу питају:"Како, бре, можеш то да једеш?"

А ја се давим у "боцкавом гризу".

Што ти је моћ навике!

Сва деца једу гриз и то знам. И то слатки. Али мени су давали слани гриз тако што би га у шерпици без ичега ставили на плотну док не порумени, нека зрнца добији браон боју или поцрнела. У то врело на плотни би онда убацили парче путера или маргарина, посолили и само сипали воду да огрезне па кували још мало док се не добије житка маса. Мало се прохлади и навали, бајо!

Ја сам то звао "боцкави гриз" због тих црних тачкица по њему. И дан-данас волим да га једем док ме сви остали у кући с гадљивим изразом на лицу питају:"Како, бре, можеш то да једеш?"

А ја се давим у "боцкавом гризу".

Ha! Bockavi griz. :)
Ja i danas jedem griz.

Nisam jeo tako slano, ali sam jeo bockavo. Pravilo se nasuvo sa grizom (kao sa krompirom, makom i slično) i tada se on pekao u šerpi sa testom, nije se kuvao, pa je postao bockav. I to sam prilično voleo.

To za Bagdad mi je jako zanimljivo. Slabo sam video arapskog sveta, bio sam samo dva puta veoma kratko u Alžiru, i jako me zanima kako je tamo.

Pre par godina kada je pokrenut direktan let Beograd - Iran (više gradova), žena i ja smo se ložili da odemo, ali se izjalovilo.

srdjan.pajic

Sine, postao sam ekspert za gajenje živine,

Šta se roka u Premiks?

Drugo, Premiks se ubacuje maksimalno 3% u ukupnu ishranu, a često mnogo manje, jer je previše skup (ne samo on) u odnosu na prirodnu hranu, da bi se arčio za jaje od 15-20 dinara (nema ni 20 centi).

A i ovo, žitarice bez hemije.

milisav68
u Premiks?
A i ovo, žitarice bez hemije.

Баш то, та неизбежна хемија за економски одрживу носивост код мог фармобилног кавеза неутралише се тазе зеленом трећином дневног оброка.

nikvet pn

Баш то, та неизбежна хемија за економски одрживу носивост код мог фармобилног кавеза неутралише се тазе зеленом трећином дневног оброка.

Da, ali ne može celo selo na jedan stadion.

To je moja priča od početka, kada bi pustio sve životinje na slobodu, ne bi ostalo ništa.

Odnosno, poremetio bi se ceo ekosistem.

Zato mora da postoji balans između prirode i čoveka.

milisav68

nikvet pn

Баш то, та неизбежна хемија за економски одрживу носивост код мог фармобилног кавеза неутралише се тазе зеленом трећином дневног оброка.

Da, ali ne može celo selo na jedan stadion.

To je moja priča od početka, kada bi pustio sve životinje na slobodu, ne bi ostalo ništa.

Odnosno, poremetio bi se ceo ekosistem.

Zato mora da postoji balans između prirode i čoveka.

Pa teze je pogrešna od početka, jer niko i nije predlagao puštanje koka na slobodu, nego je bene ustvdio kako koke (životinje koje koristimo u ishrani uopšte) ne bi postojale u prirodi da ih mi ne gajimo za klanje, implicirajući da im mi tako zapravo činimo veliku uslugu. E, kako se od toga pa do puštanja na slobodu došlo u jednom skoku je nejasno, to jest, jasno je, svaki trol ima neki svoj životni put. A ni tvoja priča nije bila konzistentna od početka, nego si prvo rekao da koke ne bi preživele, a onda upao u kontradikciju kako bi nam sve useve pojele. Znači da ne znaš o čemu pričaš, i najverovatnije je da ni jedno ni drugo nije tačno, niti bi sve pocrkale, niti bi nam pojele useve. Ako ništa drgo, ovde niko još nije predložio ukidanja lovaca.


A balans može da se uspostavi i time što ćemo polako koke i meso mučenih pa zaklanih životinja da izbacimo iz ishrane, baš kako nalažu sveti kanoni veganski, i krenemo da jedemo sintetisanu hranu, ili ovu iz štampača. A u međuvremenu da životinjama damo malo više prostora za život, dakle ovo free range, organic, itd, pa nek košta malo više, uštedeti se može na drugom mestu. Mislim, sine, ako imaš za cigare, imaš i za zdrava jajca.

I, da, druže Milisave, još kako mogu da se žitarice gaje bez upotrebe pesticida, herbicida, glifosata i tih otrova, verovao ti ili ne, čak i u Srbiji! Evo, vidi u Jovanjici, na primer, kako lepo rastu organik paradajz i šargarepica i druge važne kulture.

Trolčina neviđena (bene je kriv, a i ja donekle! ), pa samo da kažem ovo u vezi sa temom bloga: podrška prof. Kavčiću, i žao mi je što ga sad razvlače po blatu, no, nije da je bilo neočekivano. Ne znam kako može da se pomogne mimo ovog našeg gunđanja na društvenim mrežama.

Evo, vidi u Jovanjici, na primer, kako lepo rastu organik paradajz i šargarepica i druge važne kulture.

E, stvarno, jel se razumeš u to?

Postoji li razlika između prskane i neprskane važne kulture?

Jel skuplja neprskana?

srdjan.pajic

Ako ništa drgo, ovde niko još nije predložio ukidanja lovaca.

Hteo sam da ih pomenem, ali vidim da sam bio u pravu zašto ne.

Kao i ovo za zimu i za useve, ispravio sam se posle i rekao da to zavisi kada ih puštaš.

Mislim, ok je to da se životinje ne gaje u nehumanim uslovima, i da se ne koristi hemija, ali bi ti onda ona rulja gladnih zakucala na vrata da sa njima podeliš tu organsku hranu, a tu ti ni cigare ni Sredoje ne bi pomogli.

A štampači su super, pošto odmah uz biftek mogu da odštampaju i lek.

gvozden1

Evo, vidi u Jovanjici, na primer, kako lepo rastu organik paradajz i šargarepica i druge važne kulture.

E, stvarno, jel se razumeš u to?

Postoji li razlika između prskane i neprskane važne kulture?

Jel skuplja neprskana?

Ma de se, bre, razumem, vidiš da i za ove koke i jajca jedva živ ostah pod oštrom stručnom blogerskom kritikom (a samo sam pitao Milisava da pojasni ovu dilemu oko opcija koje koke imaju na slobodi)!

Ali baš ću da pogledam, pa ti javim, mada mislim da je to sve ovde organik, ipak je to u medicinske svrhe, a i jer se gaji unutra, pa je, pretpostavljam, malo lakše održati ih u dobrom stanju nego napolju, a verovatno celo to tržište nije ni regulisano bogznakako kao što je hrana regulisana, pa mogu sve da zovu organik. A i voli bogati Amer da srola kvalitetnu travku a ne neku dravu bez filtra obloženu hladnim otrovima, to jeftino sranje, ako ga ima, se uvaljuje meksičkim kartelima (malo sutra, niko od njih jače ne insistira na kvalitetu robe, a imaju i metode koje garantuju da se taj nivo održava).

Mislim, ok je to da se životinje ne gaje u nehumanim uslovima, i da se ne koristi hemija, ali bi ti onda ona rulja gladnih zakucala na vrata da sa njima podeliš tu organsku hranu, a tu ti ni cigare ni Sredoje ne bi pomogli.

Ništa što se sa malo edukacije i socijalnog inženjeringa ne bi moglo izbeći. Ključ je u postepenosti (kao ono sa kuvanjem žabe), a naravno da sad neko siromašnijim građanima uredbom oduzme jaja jer su gajena u nenormalnim uslovima, pa ne mogu da prave torte i palačinke, da bi izbio ustanak. To niko nije ni predlagao. Evolucija, a ne revolucija, drugovi. Kao sa cigarama.

A balans može da se uspostavi i time što ćemo polako koke i meso mučenih pa zaklanih životinja da izbacimo iz ishrane, baš kako nalažu sveti kanoni veganski, i krenemo da jedemo sintetisanu hranu, ili ovu iz štampača. A u međuvremenu da životinjama damo malo više prostora za život, dakle ovo free range, organic, itd, pa nek košta malo više, uštedeti se može na drugom mestu. Mislim, sine, ako imaš za cigare, imaš i za zdrava jajca.

Balans već postoji.
Ti izbacuj iz ishrane šta god želiš, niko ti ne brani.
Nemam ništa protiv ni da ukinete industrijsku proizvodnju mesa, jaja, mleka nije problem, plebs po gradovima neka jede hranu iz štampača, ko ih/nas jbe kad numeju/mo ništa da odgajimo.
Ali nemoj da mi diraš seljaka, prvo mora aristokratija da jede normalnu hranu a ne sranja dakle mora da ima gde da kupi, drugo onaj ko hoće sam za sebe da proizvodi hranu neka to radi kako hoće, treće šta seljaka boli tuki šta ti misliš o "pravima svinja i kokošaka" kad su njegovi preci hiljadu godina tako proizvodili hranu.

Zbog toga je problematično kad kreneš o jadnim maltretiranim životinjama jer to odma miriše na neki komunjarski dekret.
Dakle može da se životinjama da više prostora za život ali ne kao međukorak već kao krajnji cilj.
Drugim rečima odjebi od moje jagnjetine i čvaraka.

Balans već postoji.

Da, zasnovan na besomučnom ubijanju životinja uz prethodno najgore mučenje, a sve to da biste ti i slični tebi zadovoljli svoje "u se na se i poda se" niske strasti da možete da žderete pečeno meso i čvarke kad god vam se hoće. Ali ne pričamo mi o sadašnjem (kvazi)balansu, nego o ovom milisavljevom jevanđelju u kome je totalno omanuo, šta bi bilo kad bi bilo, to jest kakva je zima bila, da li bi koke sve pocrkale ili bi zavladale svetom ako bismo ih oslobodili jarma, što nije bilo ništa više do slabe apologetike zločinačkog izrabljivanja životinja, baš kao i tvoj pokušaj sa početka ovog trola da zamuljaš suštinu.

Ali nemoj da mi diraš seljaka,

Ne diram ja tebi seljaka, a možeš biti uveren da nema tog seljaka koji trčanje za svinjskim i kokošijim govnima ne bi odma zamenio za kancelariju sa štampačima za meso, ili postrojenjem za izradu veganske hrane kojim upravlja sa svog ajpeda, ma koliko mu tradicionalne vrednosti u smislu šta su radili njegovi preci, bile važne.

Zbog toga je problematično kad kreneš o jadnim maltretiranim životinjama jer to odma miriše na neki komunjarski dekret.

Ma jasno je da sve što nije u skladu sa tom tvojom "u se na se i poda se i boli me patka za slabe i nemoćne i ugrožene" ideologijom smrdi na komunizam. Ne predlažem ja nikakve dekrete, ni otimanje prasića i zatvaranje farmi za nehumanu konzumaciju životnja, nego, kao što rekoh gore, lagana edukacija, mic po mic, dok većina ne shvati da je tako ispravno, pa se demokratski lepo odluči. Jer, ubeđen sam, mora da se čuje i životinje glas, meket, mukanje, kukurik, kad su njihovi delovi tela u pitanju! Tako ja to bar vidim i aktivno delujem u tom pravcu.

Šta mislite?

Mislim da nam je potrebno ili da neka krlja uleti kao Krugolina onda u porodilišta i da ih bukvlano zlostavlja smaranjem i upornošću ili da batalimo obične peticije i mlake akcije. Znaš i sama po vašem gradu kakva je to banda, kakva su svi oni banda, i da će nas jedino slušati ako budemo jako, jako uporni i jako, jako glasni.

Skockati neki sadržaj gde se traži od Ministarstva da se makar zvanično izjasni i potvrdi da su i ti udžbenici prihvatljivi,ili nešto slično.

svi udzbenici koji su dobili ausvajz od ministarstva kao rukopisi- su prihvatljivi,...znaci, ako su u prodaji, oni imaju taj prolaz od komisije,...kljuc je u navodnom izboru nastavnika-koji ocigledno nije slobodan,...rekoh vec, svi ti udzbenici su slicni,asvakakojeobradjenaista materija,istogradivo-ovo je info od pre dve, tri godine, ove nove nisam videla- ali verujem da je i dalje tako,...

...vec sampomenula,pre par godina je najbolji udzbenik iz predmeta Svet oko nas,napravio Kreativni centar i on NIJE dobio prolaz izministarstva:))), pa su ga zakacili na net, sad bilo koje dete da je ucilo iz njega, ucilo bi isto kao iz bilo kog drugog iz tog predmeta za taj razred, samo bi lakse shvatio pojmove,jer su bolje bili napisanii bile su bolje ilustracije koje su pratile tekst. Ono stoje meni prvo palo u oci, je nacin na koji je bila rasporedjena materija koja se obradjivala kroz formirani sadrzaj, sto je bilo mnogo bolje i logicnije nego kod drugih, pa je samim tim i prelazak gradiva bio laksi i logicniji.

Samo da kažem da sam bio fasciniran koliko su dobri udžbenici ovde kod nas za AP predmete u srednjoj školi (pročitao sam ceo onaj iz fizike, deo onog iz hemije i iz biologije, AP američku istoriju i Calculus sam samo pogledao). Sad to je ispod nivoa fakulteta ali iznad nivoa prosečne srednje škole ili za bolje srednje škole. Ne koriste nikad poslednja izdanja već prethodna izdanja koja mogu vrlo jeftino da se nađu. Moguće i da nije uniformno već svaka škola ili school district koristi šta želi. U svakom slučaju zadovoljstvo je učiti iz tako dobrih knjiga.

Ja sam konačno i dobila odgovor na poruku o mogućoj peticiji, nemaju ništa protiv, mada to sad gubi smisao.
Ili možda ne gubi?

sta bi bio cilj peticije? Da se uzmu u obzir Kavcicevi udzbenici?
pa svaki profa ce dobiti nalog, kao i do sada koje udzbenike ce izabrati i opravdati to time da su mu ti najbolji, sa sve kavcicevim koje je uzeo u obzir:)))

sve oko roditelja smo takodje reki,...

...ali postoji jedna stvar, gde nema potrebe da se bilo sta radi, a to je da ni jedan profesor ne moze bilo koga da uslovljava da uci bas iz te neke odabrane knjige- dete mora da zna odgovore na postavljena pitanja kada odgovara i nista drugo, moze da uci gradivo iz cega god hoce, pa tako i iz tih udzbenika na netu.

Mi smo recimo, kada mi je mladje dete bilo 6. razred, imali 3 razlicita udzbenika iz Istorije, jer su sva tri bila uzasno napisana, nerazumljiva, sa nabacanim podacima, gomilom godina i nepotrebnih likova, da se gubila radnja, pa smo skoro svaku lekciju na kraju ucili sa neta iz tekstova nekog istoricara, gde sam ja detetu iscratavala mape, kako bi shvatio sta se desavalo-i nije bilo nikakvih problema kod odgovaranja i ocenjivanja.

A imami slucaj baba profesorke inadzije, koja je isterivala te neke svoje rigidnosti insistirajuci na knjizi koju je odabrala,...bilaje prav profesorka Engleskog koju sam upoznala, jer je maltretirala mog sina, kome je Engleski privi jezik i znao gaje boljei od nje i od cele skole,...i njena spika je bila u smislu,kako da sa njim pricama,ako nije procitao tekst, ( a nismo imali knjigu, nemam pojam vise zasto, prvoje nije bilovise u prodaji,aposle ne znam),...ja kazem, taj tekst sluzi da bi se proverilo koliko je dete naucio jezik, sta razume, kako sklapa recenice, a moje dete je sve te ciljeve sticajem oklnosti vec postiglo i za mnogo veci stepen od ovog skolskog, kakve veze ima sto ne zna taj konkretni tekst, pricajte sa njim o cemu god hocete, jer znanje jezika tome i sluzi,....dete cita pise, govori sta 'oces i sve druge profanke su uzivale radeci snjim, al ova zapela za tekst i knigu i ladno mu smanjila ocenu,...srecom, dete mi se uopste nije nerviralo i svi iz razreda su to nepostenje na isti nacin shvatili,...razdredna je bila u fazonu da trazimo komisju, a mi smo bili u modu, ma bakcite se vi sa budalama, a znanje je ionako nesporno.

...ova prica samo kao primer, da neka budala moze bas da insistira na "odabranom" udzbeniku, iako je to potpuni besmisao.

dakle memorisanje podataka bez šire slike.

besmileno,...ono, repordukovanje nabubanog bez bilo kakvog razumevanja dogadjaja, uzroka, posledica,...meni nije jasno,kako neko od istoricara ne napise udzbenik kao price, jer to dogadjaji iz istorije i jesu,..pa svi bi em razumeli,em zapamtili, em povezivali, hebes ti ocenu kada od onakovog "znanja" nista ne ostane,...10, 15 nepotrebno pobrojanih godina po lekciji,ne zapamte ni one dve vazne zaceozivot.

Da.

Bukvalno će sve uraditi da sačuvaju profit izdavača. Dakle, ako već roditelji neće da kupe skupe knjige, kupiće ih država od naših para.

alselone

Da.

Bukvalno će sve uraditi da sačuvaju profit izdavača. Dakle, ako već roditelji neće da kupe skupe knjige, kupiće ih država od naših para.

I to samo za Beograd.

I to samo za Beograd.

alselone

I to samo za Beograd.

Da se ne zaboravi, to je i DS radio.

milisav68

alselone

I to samo za Beograd.

Da se ne zaboravi, to je i DS radio.

Да. Тако је.

А тек ормарићи по школама који сада зврје празни јер је те године ученцима у Београду подељено по два комплета бесплатних уџбеника, један да имају у школи, а други код куће да не би носили оне претешке торбе. Па су прво школама подељени ти ормарићи који сада стоје по ходницима школа и не знамо шта ћемо с њима а не смемо да их се решимо, а онда и по 2 комплета уџбеника за сваког ученика.

И то само ученицима у Београду.

Пред изборе 2012.

Ево како је то онда, пре 8 година, изгледало по медијима. (ЛИНК)

И џабе, мој Милисаве, опет су изгубили локалну власт у Београду две године касније, 2014.

Мислим, ДС и Ђилас.

Udžbenike za sledeću školsku godinu na poklon od Beograda dobiće svi prestonički osnovci, a u Srbiji učenici prvog, drugog i trećeg razreda. Ovo su najavili juče Dragan Đilas, gradonačelnik, i Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke, učestvujući na tribini „Kome smetaju besplatni udžbenici”. Glavni grad planira da obezbedi besplatne školske knjige za 120.000 učenika osmoletki, koliko ih u Beogradu ima. Za to je već rezervisano 100.000.000 u gradskom budžetu i ukoliko budu neophodna dodatna sredstva, prestonica će zatražiti kredit, obznanio je Đilas. Podsetio je da je Beograd prošle godine obezbedio 40.000.000 dinara za udžbenike koje upravo koriste đaci prvog i drugog razreda i još 57.000.000 za knjige iz kojih sada uče petaci beogradskih osnovnih škola.

Projekat dodele besplatnih udžbenika nastavlja se i na nivou države, rekao je ministar Obradović navodeći da je u protekle dve godine školske knjige na dar dobio 147.921 đak prvog i drugog razreda u Srbiji. On je podsetio da su prošle godine osim Beograda, nabavku besplatnih udžbenika pomogli Vojvodina, Čačak, Jagodina…

– Umesto faznog uvođenja udžbenika na dar, odlučili smo da finansiramo besplatne udžbenike za svih osam razreda. Očekujemo da vidimo koliko će i Ministarstvo prosvete moći da izdvoji iz državnog budžeta u te svrhe, jer su za ovu akciju potrebne stotine miliona dinara. Osim rezervisanih 100.000.000 u gradskom budžetu, ukoliko nam budu neophodna dodatna sredstva, zatražićemo kredit. Znamo da je stav da se isključivo odobravaju krediti za infrastrukturne projekte, ali nema većeg ulaganja u infrastrukturu od ulaganja u obrazovanje dece i mladih ljudi – kazao je Đilas.

Gradonačelnik je objasnio da je ideja da se udžbenici na kraju godine vraćaju školama, kako bi narednih godina deca dobijala po dva kompleta: za učenje kod kuće i u školi. Đačke torbe će tada postati znatno lakše, a školarci će naučiti da čuvaju udžbenike.

Skup „Kome smetaju besplatni udžbenici” su upriličili Centar za demokratiju i Fondacija „Fridrih Ebert” a okupljenima se obratio i Dragoljub Mićunović, jedan od inicijatora i idejni tvorac projekta besplatnih udžbenika. Mićunović je istakao da se osnov za realizaciju ovog projekta nalazi u Ustavu, koji predviđa obavezno osnovno obrazovanje za svu decu. A zbog teške materijalne situacije, on smatra da je potrebno pomoći roditeljima koji nemaju dovoljno sredstava da školuju decu i kupuju udžbenike.

Profesor Ivan Ivić upozorio je da se ovim projektom rešava samo deo besplatnog obrazovanja, da mera vraćanja udžbenika nije dobra i izneo stav da bi besplatne knjige trebalo da dobiju samo jasno definisane kategorije siromašnog stanovništva. Angelina Radulović iz Udruženja „Roditelj” rekla je da su roditelji podržali ovaj projekat kada je pokrenut, ali da se to pokazalo kao dvostruki trošak, jer mnogi ipak kupuju udžbenike pošto deci nije dozvoljeno da pišu, crtaju i podvlače u knjigama koje su poklonjene.

shmoo

А тек ормарићи по школама који сада зврје празни јер је те године ученцима у Београду подељено по два комплета бесплатних уџбеника, један да имају у школи, а други код куће да не би носили оне претешке торбе. Па су прво школама подељени ти ормарићи који сада стоје по ходницима школа и не знамо шта ћемо с њима а не смемо да их се решимо, а онда и по 2 комплета уџбеника за сваког ученика.

Jao da, zaboravio sam koliko je to bilo široko - za Beograd.

milisav68

shmoo

А тек ормарићи по школама који сада зврје празни јер је те године ученцима у Београду подељено по два комплета бесплатних уџбеника, један да имају у школи, а други код куће да не би носили оне претешке торбе. Па су прво школама подељени ти ормарићи који сада стоје по ходницима школа и не знамо шта ћемо с њима а не смемо да их се решимо, а онда и по 2 комплета уџбеника за сваког ученика.

Jao da, zaboravio sam koliko je to bilo široko - za Beograd.

Брате рођени, барем да можемо да их расходујемо и продамо отпаду да школа узме неке паре.

А овако... Забранили нам да их се решимо, па сада ормарићи стоје по ходницима школе, немамо где да их ставимо, скупљају прашину, клинци убацују ђубре од ужине унутра, теткице шизекају што и то морају да чисте, стално страхујемо да ће неко дете да се повреди док јурца ходником јер су ормарићи метални са оштрим ивицама...

Ето видиш коме се на крају обије о главу тај предизборни маркетинг!

Тако ће да буде и са овим Весићевим бесплатним уџбеницима. Није Весић измислио рупу на саксији, копира Ђиласа. То му је идол. Зато га тако често и помиње.

zilikaka

milisav68

shmoo

А тек ормарићи по школама који сада зврје празни јер је те године ученцима у Београду подељено по два комплета бесплатних уџбеника, један да имају у школи, а други код куће да не би носили оне претешке торбе. Па су прво школама подељени ти ормарићи који сада стоје по ходницима школа и не знамо шта ћемо с њима а не смемо да их се решимо, а онда и по 2 комплета уџбеника за сваког ученика.

Jao da, zaboravio sam koliko je to bilo široko - za Beograd.

U to isto vreme, kao i danas, imaš hiljade dece po selima, gde roditelji krpe kraj s krajem da im kupe mesečnu kartu da idu u školu. Znam slučaj sad već devojke, studetna, izuzetan djak, kojoj majka sprema po kućama i to je jedini prihod. Otac odavno bez posla i šansi da ga u selu nadje a put do grada košta, a nema ga ni ovde. Dete čekajući orevoz šetalo godinama po gradu, sedelo po parku, nema za kafić a prevoz ide kad ide.
To dete nijje nikad dobilo ni za mesečnu kartu niti za jednu knjigu il svesku.
I takvih je na hiljade.

И што је најтужније у свему томе, Зили, тим људима за тако нешто нису криви ни Ђилас ни Весић него онда почну да мрзе Београђане генерално.

Ne znam da li mrze al verujem da nije prijatno iz tih cipela čuti kako se po Beogradu deli sve i svašta a njihova deca lušena ementarne šanse da se izvuku iz siromaštva.
Lično čak mislim da su svi svesni da se Beogradu ugadja zbog izbora, jer se u njemu sve lomi. Bilo i biće.

Ja uopšte ovo ne vidim kao ugađanje đacima Beograda, neko kao čuvanje profita izdavača. Dobiće digitalne udžbenike ali će ih grad "pošteno" platiti najboljem, na primer Kletu.

Time će samo presuti naše novce njima na drugi način, jer se mi nešto jogunimo i gicamo, ne bismo da platimo direktno.

Nivo bahatosti u ovom slučaju je nenormalan. Spremni su da menjaju zakon, spremni su da kupuju iz budžeta, sve su spremni samo da ne bi dobili BESPLATNE udžbenike.

zilikaka

И што је најтужније у свему томе, Зили, тим људима за тако нешто нису криви ни Ђилас ни Весић него онда почну да мрзе Београђане генерално.

Ne znam da li mrze al verujem da nije prijatno iz tih cipela čuti kako se po Beogradu deli sve i svašta a njihova deca lušena ementarne šanse da se izvuku iz siromaštva.

А како и може било коме да буде пријатно?

Мени је због тога, Зили, било непријатно а живим у Београду и радим у београдским школама.

Lično čak mislim da su svi svesni da se Beogradu ugadja zbog izbora, jer se u njemu sve lomi. Bilo i biće.

Сваки интерес за политичка догађања у Србији код мене је у потпуности престао 2014. године када им је онако олако препуштена власт на локалу. Не, 2012, тада се још увек све ово могло избећи, него 2014. када су на јуриш заузели сва места и по општинама и по јавним предузећима поставивши своје људе све до места баба сере.

После тога сам све то само узгредно пратио јербо ми је било досадно пошто унапред знам шта ће се догодити, ко ће шта рећи итд.

Наравно да је сада тешко решити их се. У народу који гласа за оног ко је на власти (сећате се оног чиче који је то Вуку Драшковићу лепо објаснио још пре 30 година у доба СПС и СПО?), врло је тешко решити се сада тих паразита.

И неће овде у Србији, Зили, бити никакве промене штпо се тиче власти све док не почне на локалном нивоу нешто да се мења. И то не само у Београду. Јесте, Бгд. центар догађања, али промене полазе од свих, не само из Бгд.

alselone

Ne znam da li mrze al verujem da nije prijatno iz tih cipela čuti kako se po Beogradu deli sve i svašta a njihova deca lušena ementarne šanse da se izvuku iz siromaštva.
Lično čak mislim da su svi svesni da se Beogradu ugadja zbog izbora, jer se u njemu sve lomi. Bilo i biće.

Ja uopšte ovo ne vidim kao ugađanje đacima Beograda, neko kao čuvanje profita izdavača. Dobiće digitalne udžbenike ali će ih grad "pošteno" platiti najboljem, na primer Kletu.

Time će samo presuti naše novce njima na drugi način, jer se mi nešto jogunimo i gicamo, ne bismo da platimo direktno.

Nivo bahatosti u ovom slučaju je nenormalan. Spremni su da menjaju zakon, spremni su da kupuju iz budžeta, sve su spremni samo da ne bi dobili BESPLATNE udžbenike.

Наравно, ово Весићево и није ништа друго него чување профита издавачима.

Да им не би опет долазио Филип Хаусман (Клетт) и остали, те немачки амбасадор и представници ЕУ и претили прстом:"Но, но, то не смете."

Него само коментаришемо како је Весић у ствари плагирао оно што је Ђилас урадио као преизборни потез у Београду пре 8 година.

(Као да па они и умеју нешто друго сем да плагирају друге.)

Ако сам добро разумео сада сваки наставник може своје ђаке да упути на сајт где се налази уџбеник његовог предмета, плус пратећи акцесоар. Садржај одобрен, приступ слободан. Ученик приступа са свог мобилног, таблета, ПиСи-ја. Нема потребе за уџбеником у виду књиге. Уместо препуне торбе у школу носи мобилни. Исправите ме ако грешим.

И сада зла империја у очувању рекета неспортски притиска школе да јој не кваре мужу. Ок. Ту долазимо до кључно одлучне персоне која се зове наставник. Његова је одлука коме ће се царству приволети. Трпеће притисак одозго да иде све како је ишло и трпеће притисак одоздо, од родитеља противних пљачки. Како ће се поставити? Како ветар дува наравно. Колико ће бити наставника са мудима: Мој предмет моји ђаци учиће без књига!

Има ли довољно храбрих да лупе шаком о катедру?

nikvet pn

Колико ће бити наставника са мудима: Мој предмет моји ђаци учиће без књига!

Има ли довољно храбрих да лупе шаком о катедру?

Ово су кључна питања.

Само, да би се лупало руком о сто и то рекло, мораш да имаш и добру потпору за то.

За сада, рецимо, за српски језик и књижевност могу да користим бесплатне уџбенике само за 7. разред.

Ево овде имаш тренутно стање. (ЛИНК)

А то за сада и није још увек добра потпора. Надамо се да ће се ствар даље развијати, али за сада је још рано за лупање руком о сто јер немамо довољно аргумената за тако нешто.

А ако би се сада, у овом тренутку, и одлучили за бесплатне уџбенике, онда би се родитељи ученика који су у 5, 6. и 8. разреду жалили (инструирани са стране или не) на дискриминацију своје деце. Веруј ми, знам како то функционише с нашим људима.

Зато и кажем, надам се да ће ова идеја са фондацијом Кавчић заживети и да ћемо имати бесплатне онлајн СВЕ уџбенике за СВЕ предмете за СВЕ ученике.

(Извини на наглашавању, али то и јесте смисао и циљ свега овога што је Кавчић покренуо.)