Blog o renoviranju i pravljenju kuća

kamilo_emericki

Milan Novković

gvozden1

alselone

samonivelirajući

Samonivelirajući? Kul, čoveče, nisam imao pojma da tako nešto postoji.

Skupo u pm.
Isplati se samo na skoro ravnoj površini, da dovede finese do idealnog, a ako su tu neki krateri, neke velike neravnine, mora prvo betonom da se dovede u približno ravno stanje.
Mislim, ne mora, ko ima dovoljno para sipa i ne misli.

Ja računao i odustao odmah :)

Meni je Srki P, možda i Floki, uterivao strah u kosti kako to nešto i neće baš da se samoniveliše ako ga gazda ne mazi, pazi, i peva mu dodole

Kad sam računao cijenu da sam radim ili da platim 20 e/m2 razlika je bila u 3-4 e/m2. A kad se uračuna, vrijeme koje treba potrošiti da se to uradi i kvalitet posla, zatim uštedu na ljepilu za kaeramiku i vremenu postavljana podova i keramke odluka se sama nametne.
Ne znam kako se to radi u Srbiji ali evo jednog primjera kako se to ovdje radi. Sličan posao je urađen kod mene samo bez podnog grijanja. Betonska masa dolazi u mikseru, već pripremljena pa se mašinom za pumpanje ubacuje u kuću.

Kad si već stavljao taj self-leveling, koji je skup, čudi me da nisi stavio cevi za podno grejanje - one su ti za 100m2, npr, ako kupuješ u rolnama od 200m, oko 0.6 funti po metru, pa za 100m2 ispod 1000m, odnosno ispod 1000 evra - teško da su ti radijatori, cevi itd bilo mnogo jeftiniji od podnog grejanja koje bi uradio za 2-3K Evra povrh ovog nivelisanja i parketa što si ionako radio.

Tj za skoro isti novac, možda dodatnu hiljadu, podno daje mnogo bolje rezultate od radijatora - radijatorski topao vazduh ide prvo vertikalno, uz zidove do plafona, pa pada dole, kod podnog i sa stepen dva nižom tempersturom vazduha imaš isti prijatan osećaj.

A i ove moje cevi su skuplje, 16mm i meni potrebne pošto nisam radio ovo nivelisanje, koje je efektnije, 12mm su jefinije a dovoljne kad su zatopljene u leveling compound, čak bolje.

не, овде им је то сушење било главна ствар и баш су чекали... почетак јуна био кад су излили кошуљицу, плочице и паркет тек у октобру почели

јасно је и зашто, није журио а ако буде срања после па де дигне паркет од влаге, он мора да се зајебава са тим јер је кућа 5г под гаранцијом

I ovde je glavna stvar. Ima aparat pa meri nivo vlage u betonu, i kada kaže da može, postavlja se.

има на тјубу како праве дрвену кућу у русији за фјодора емелијањенка

хехе, нека пробају да фушоре :)

stemajz

има на тјубу како праве дрвену кућу у русији за фјодора емелијањенка

хехе, нека пробају да фушоре :)

Fascinantno, uopšte su mi fascinantne te brvnare, uvek imam osećaj da su, i pored lepote, teški overkill - ceo zid od solidnog deveta, strukturalno zasigurno previše, a u smislu izolacije pa samo dva sloja sa vazduhom između rade bolji posao.

U UK je većina malo starije gradnje dva zida, ugkavnom od blokova i cigle, vazduh između i čelične spojnice između zidova koje ih drže paralelnim.

Danas između stavljaju izolacioni materijal, iako je i vazduh odličan izolator.

Milan Novković

[
Kad si već stavljao taj self-leveling, koji je skup, čudi me da nisi stavio cevi za podno grejanje - one su ti za 100m2, npr, ako kupuješ u rolnama od 200m, oko 0.6 funti po metru, pa za 100m2 ispod 1000m, odnosno ispod 1000 evra - teško da su ti radijatori, cevi itd bilo mnogo jeftiniji od podnog grejanja koje bi uradio za 2-3K Evra povrh ovog nivelisanja i parketa što si ionako radio.

Išao sam već utabanom stazom, klasika je još uvjek na cijeni. Znam ljude kojima je bilo teško prodati kuću jer su imali podno grijanje.

alselone

не, овде им је то сушење било главна ствар и баш су чекали... почетак јуна био кад су излили кошуљицу, плочице и паркет тек у октобру почели

јасно је и зашто, није журио а ако буде срања после па де дигне паркет од влаге, он мора да се зајебава са тим јер је кућа 5г под гаранцијом

I ovde je glavna stvar. Ima aparat pa meri nivo vlage u betonu, i kada kaže da može, postavlja se.

Debljina betonske ploče određuje, uglavnom, vrijeme sušenja.

Ovaj nači kako sam ja uradio je francuski standard i ja radim po tom standardu a nisam dovoljno stručan da dajem detaljnija objašnjenja.
Jedino je sigurno da sam gledao, prilikom renoviranja nekih starih kuća, da se na gips-kartonskim pločama koje su postavljene direktno na drvo pojavljuju pikotine jer drvo radi pa se postavljanjem ovog metalnog "roštilja" to izbjegava.

Ok, samo me čudi da onda i kod nas nije isti standard. Ovde kod nas su te grede (studs) nekad metalne, umesto drvene, to je tako kod mene u labu, pa moram da rodim mečku kad trebe našto da ušrafim u zid, neki anker ili nosač za policu ili svetlo.

A standard propisuje da moraju te vertikalne letve da budu "floated", znači ne smeju da stoje na ovoj betonskoj ploči između temeljnih zidova. To je zato što ako se slegne zemljište ispod i pomeri se malo ta betosnka ploča, može da ti počupa i izlomi sve te gipsane zidove.

A, kamilo, jel si ti sertifikovan za te radove, i kako to funckioniše u Francuskoj, jel moraš da održavaš licencu, jel to teško, i skupo?

Verovatno zato što je majstorima lakše postići idealnu ravninu metalnim profilima, a za gips treba što bliže idealno ravnom, i mirnom.

Drveni elementi, grede, rogovi, stubovi, ma kako precizno postavljana nisu dovoljno u istoj ravni pa ih je teško iznivelisati, pa bi ploča na njih postavljena bila napregnuta, i lako pucala.

A, pa nisu te ploče toliko krute i krte, uopošte nije neki problem da ih namestiš na drvene grede. Dobro, ne može baš da bude svaka vaška obaška, ali definivno ne pucaju. Možeš eventualno da propadneš kroz njih ako gaziš gore po tavanu, ali to je druga priča.

Milan Novković

stemajz

има на тјубу како праве дрвену кућу у русији за фјодора емелијањенка

хехе, нека пробају да фушоре :)

Fascinantno, uopšte su mi fascinantne te brvnare, uvek imam osećaj da su, i pored lepote, teški overkill - ceo zid od solidnog deveta, strukturalno zasigurno previše, a u smislu izolacije pa samo dva sloja sa vazduhom između rade bolji posao.

U UK je većina malo starije gradnje dva zida, ugkavnom od blokova i cigle, vazduh između i čelične spojnice između zidova koje ih drže paralelnim.

Danas između stavljaju izolacioni materijal, iako je i vazduh odličan izolator.

е брт, тамо кад се спусти руска зима, њихови закони владају, ту нека друга искуства раде само једнократно

по јакутији, где иде на -50 и ниже зими, све куће дрвене, овако нека фора и једино што ради је ватра у кући за грејање а воду добијаш само топљењем снега, никако другачије

stemajz

Milan Novković

stemajz

има на тјубу како праве дрвену кућу у русији за фјодора емелијањенка

хехе, нека пробају да фушоре :)

Fascinantno, uopšte su mi fascinantne te brvnare, uvek imam osećaj da su, i pored lepote, teški overkill - ceo zid od solidnog deveta, strukturalno zasigurno previše, a u smislu izolacije pa samo dva sloja sa vazduhom između rade bolji posao.

U UK je većina malo starije gradnje dva zida, ugkavnom od blokova i cigle, vazduh između i čelične spojnice između zidova koje ih drže paralelnim.

Danas između stavljaju izolacioni materijal, iako je i vazduh odličan izolator.

е брт, тамо кад се спусти руска зима, њихови закони владају, ту нека друга искуства раде само једнократно

по јакутији, где иде на -50 и ниже зими, све куће дрвене, овако нека фора и једино што ради је ватра у кући за грејање а воду добијаш само топљењем снега, никако другачије

Da, logično.

Gledao sam ja davno još snimaka, neverovatna rabota šta sve naprave.

ово је најпознатије, све дрво, нема ниједног ексера, од алата само неку сикирицу имају ваљда, кижиски погост, острво у карелији, острво дрвених цркви

srdjan.pajic

A, kamilo, jel si ti sertifikovan za te radove, i kako to funckioniše u Francuskoj, jel moraš da održavaš licencu, jel to teško, i skupo?

Nisam sertifikovan i ne moram biti ali ako napravim nekakvu grešku teško mogu izbjeći posledice.
Ova kuća ne može da potone kao te šupe o kojima pričaš.
Dakle, skinut je sav humus u dubinu 40-50 cm, zatim iskopani kanali za temelje duboki preko 6o cm da se izbjegne uticaj smrzavanja tla ili suše na temelj. Kanali su široki 40 cm i nasuti betonom koji je isporučila sertifikovana betonjara i dala garanciju za kvalitet. Postavljeni su svi potrebni odvodi i dovodi, nasuto 30-ak cm pranog riječnog kamena garanulacije 8-16 mm, preko tog kamena posravljena najlonska folija koja spriječava prolazak vlage iz zemlje u betonsku ploču apreko folije armatura i nalivena betonska ploča ankerisana u taj temelj.
Donje poprečne daske-nosači su zašrafljeni u u tu ploču sa ovakvim anker-vijcima M14 x
220, znači minimalno 120 mm a standard na debljinu nosača je 100 mm.
Prije postavljanja donjih nosača kuće na beton se postavljaju bitumenske trake koje spriječavaju dodir betona i drveta.
Dopuna
Ovo oko anker vijaka je neprecizno napisano. Anker vijak, u ovom slučaju, mora biti nabijen u beton minimalno 100 mm

cc

gvozden1

alselone

samonivelirajući

Samonivelirajući? Kul, čoveče, nisam imao pojma da tako nešto postoji.

Skupo u pm.
Isplati se samo na skoro ravnoj površini, da dovede finese do idealnog, a ako su tu neki krateri, neke velike neravnine, mora prvo betonom da se dovede u približno ravno stanje.
Mislim, ne mora, ko ima dovoljno para sipa i ne misli.

Ja računao i odustao odmah :)

Jeste, i skupo, pogotovu ako posle moraš da popravljaš zajebe, i traži uigran timski rad kad je u pitanju iole veća površina, i nije jednostavno pogotovu ako radiš prvi put. Mala udubljenja na podu je lako poravnati, ispupčenja ošišati dijamantskom brusilicom, ali uraditi ceo pod nije. Dobro, treba ostaviti i mogućnost da ja prosto nemam talenat za taj posao...

Kad sam računao cijenu da sam radim ili da platim 20 e/m2 razlika je bila u 3-4 e/m2. A kad se uračuna, vrijeme koje treba potrošiti da se to uradi i kvalitet posla, zatim uštedu na ljepilu za kaeramiku i vremenu postavljana podova i keramke odluka se sama nametne.
Ne znam kako se to radi u Srbiji ali evo jednog primjera kako se to ovdje radi. Sličan posao je urađen kod mene samo bez podnog grijanja. Betonska masa dolazi u mikseru, već pripremljena pa se mašinom za pumpanje ubacuje u kuću.

Da, ovako rade profi, kad platiš. Ja sam prilično potcenio težinu tog posla (jebi ga, ni ja nisam imun na jutjub i instagram mesije i lažove, štaqurac, sipaš i ono se samo kao voda poravna, aha...) i zato je prvi put ispalo loše, drugi put malo bolje, e tek iz trećeg puta je ispalo kako treba samo mi je pod završio inč i po deblji, a usput sam usrao i kamin koji je stajao tu pored kao nevina žrtva. I onda sam se zarekao da to više nikad neću sam da radim, prosto ne isplati se. I kad mi je došao komša da pita da li to da radi sam ili da plati, ja sam ga posavetovao najiskrenije da plati profesionalcima da mu poravnaju beton, posle toga može sam da stavlja keramičke pločice, laminat, šta god oće, to je lakši deo posla.

Mada verujem da sam imao šansu da uradim to još par puta verovatno bih i ja uklavirio kako treba. Ali nije to samo taj pod, nego od tog sloja zavisi sve ostalo, i membrana protiv pukotina, i keramičke pločice, tako da ako se tu zajebeš stvarno možeš da napraviš veliku štetu. Ali jeste zabavno da se radi, adrenalinski posao kao nijedan drugi... i neki đavo mi nije dao mira da sam probam.

Nisam sertifikovan i ne moram biti ali ako napravim nekakvu grešku teško mogu izbjeći posledice.
Ova kuća ne može da potone kao te šupe o kojima pričaš.
Dakle, skinut je sav humus u dubinu 40-50 cm, zatim iskopani kanali za temelje duboki preko 6o cm da se izbjegne uticaj smrzavanja tla ili suše na temelj. Kanali su široki 40 cm i nasuti betonom koji je isporučila sertifikovana betonjara i dala garanciju za kvalitet. Postavljeni su svi potrebni odvodi i dovodi, nasuto 30-ak cm pranog riječnog kamena garanulacije 8-16 mm, preko tog kamena posravljena najlonska folija koja spriječava prolazak vlage iz zemlje u betonsku ploču apreko folije armatura i nalivena betonska ploča ankerisana u taj temelj.
Donje poprečne daske-nosači su zašrafljeni u u tu ploču sa ovakvim

Kod nas to drugačije rešavaju zato što je zemljište porozno i sklono sleganju (to bi princi da je ovde mogao lepo da objasni). Ne znam detalje te oko fundiranja, ali znam, ovo za betonsku ploču (i nije to nikakva šupa u pitanju, takve su sve kuće ovde). Dešava se redovno da se posle par desetina godina zemljište slegne i onda ako taj betonski slab nije slobodan, oće da se... zaboravio sam tačno šta. Uglavnom, ovde lepe pare uzimaju firme koje se bave mudjackingom, to kad ti se slegne taj beton, onda dođu i kroz rupe na njemu upumpaju neku smesu ispod i to lepo vrati tu betonsku ploču u prvobitni polžaj. Nekad to moraju da rade svakih nekoliko godina. Mada ima i drugih štoseva.

Meni je zadovoljstvo, a pravljenje, ovakve, drvene kuće "sanjam" još od polovine osamdesetih kad sam čuo u Kino oku nekog novosadskog arhitektu koji je rekao da sirotinja pravi skupe, teške, loše izolovane i nikad dovršene kuće a bogati jeftine, lagane, dobro izolovane i završene kuće.

Ovo valja zapamtiti. Puna sela i gradovi nedovrsenih kuca.

Kad smo kod laganih i dobro izolovanih kuca sa drvenom konstrukcijom, pre par godina ucestvovao sam u mobi kod jedne prijateljice (i zene prave kuce!) koja je gradila kucu od slame i blata. Fenomenalno iskustvo. Profesionalci su naravno uradili sve ono sto nije islo mobom. Kuca ima predivnu atmosferu. Sledece sjajno iskustvo bilo je ucestovanje u sklapanju jurte. Deluje na prvi pogled jednostavno ali da nije bilo drugara koji u Holandiji pravi kuce od drveta sklepali bi nesto sto bi prvi malo jaci vetar razneo.

Neues aus der Nachbarschaft

Ovo valja zapamtiti. Puna sela i gradovi nedovrsenih kuca.

Da. I ne izolovanih, punih vlage, u kojima je zimi hladno a ljeti prevrućo. To je ono što me je ponukalo da pišem o ovoj temi. Estetika nije zanemarljiva ali tehnički standardi su važni, za mene puno važiji.

srdjan.pajic

(i nije to nikakva šupa u pitanju, takve su sve kuće ovde).

Dobro, malo sam pretjerao kad sam rekao šupe a ni smješko nije ostao u tekstu. Kod mene je, a vidio sam i na video uradcima iz US, ploča izlivena prije postavljanja kuće i ako bi nešto tonulo mogla bi da tone kuća kompletna, ne samo podovi.
I kod nas je ranije bila česta praksa da se izlije temelj, ozida kuća pa se kasnije, kad ima para, izlijeva ploča za svaku prostoriju posebno. U takvim slučajevima se gledalo da ostanu nekakvi reperi gdje bi se ta ploča zakačija za temelj, da ne potone ako se zemlja slegne.

Neues aus der Nachbarschaft
Ovo valja zapamtiti. Puna sela i gradovi nedovrsenih kuca.

Ima veze sa onom Maksinom prvom najdosadnijom diskusijom. Jednostavno takva država bila. Nedovršena. A tek estetika bila u tri lepe. Bio je blog, čini mi se Brajovićev, o nekvalitetnoj izgradnji stanova tokom nikad neprežaljene države. Sećam se da su pisali o potpuno suludim arhitektonskim rešenjima.

U konkretnom slučaju lamelirina drvena greda nije samo mazanje lepka, stezanje stegama i ostavljanje preko noći da osuši nego proces koji zahteva tehnologiju i znanje kako grede posle nekoliko godina ne bi počele da usled rasušivanja stvaraju rupe. Greda od 'srca' takođe puca i ako nije ostavljena kao ukras praviće problem vlasnicima

Problem je tzv. i kolokvijalno nazvan žižak. Državne uposlenike bolela patka da ulažu u tehnologije a privatnom sektoru nije bilo dozvoljeno pa se nije usavršavalo niti ulagalo (*) da se procesima praktično spale insekti a da se drvo ne ošteti.

Onda dolazi završna obrada (đavo je u detaljima) gde je diht samo prva faza.

Oko drveta se iskreno ne razumem ali svako ko zida nešto, izgura do kraja i ostane normalan zaslužuje svaku pohvalu. To kažem kao neko ko je zakopao ašov u ledinu i napravio objekat od 20 stopa u dubinu 1.5 m sa veličinom stope 1.6 x 1.2 na kojima stoje stubovi visine 4 m iznad zemlje. A flipnuo sam još kod armirača i zengija.

(*)
Ako Štemajz bude voljan pa kaže čije stolarske mašine nabavljaju i prodaju njegovi kumovi.

Postoji stara izreka "ako vidiš nekog da ide ulicom i priča sam sa sobom il' je lud il' pravi kuću".

I uvek sledeći majstor kaže
'Ko ti bre ovo radio?'
A ako oćeš sam obično prođeš kao Pajić. Marfijev zakon jednostavno ne dozvoljava da uradiš dobro iz prvog puta, uz mnogo sreće ubadaš drugi put (otprilike verovatnoća dobitka sedmice na lutriji) a najverovatniji ishod je tek treće ispravljanje.

Postoji stara izreka

Uuu, setio sam se jednog odlično majstorskog opravdanja primenjivog u svim oblastima.

Danas je to ozbiljna i velika firma a nekad dok su se bavili drugim zanimanjem dođu majstori da nešto urade. Usput Lj. zamoli jednog da , kad su već tu, samo oko kade zalepi silikon.

čovek uskoči, povuče liniju ali se to Lj. baš i nije svidelo pa mu kaže
- Dobro bre majstore pa mogao si to malo pravije da izvučeš.

Ovaj ga pogleda odozdo i sa uperenim prstom zamazanim silikonom šuškeći ('ošišano') izgovori legendarnu rečenicu
- Susaj b'e ti. Ja sam sina pravio za mene da mi bude najlepsi na svetu pa mu jedno uvo ispalo veće.

Da. I ne izolovanih, punih vlage, u kojima je zimi hladno a ljeti prevrućo.

Izolacija - ono sto se primeti kao razlika kad udjes u presecnu kucu u Engleskoj i Srbiji ili Austriji i Nemackoj.

Ima veze sa onom Maksinom prvom najdosadnijom diskusijom. Jednostavno takva država bila. Nedovršena.

To je sigurno deo objasnjenja. Ali nigde po ceskim i poljskim selima gde sam biciklirao ne videh toliko tih nezavrsenih kuca.

- Susaj b'e ti. Ja sam sina pravio za mene da mi bude najlepsi na svetu pa mu jedno uvo ispalo veće.

Odlicno! Samo kako taj isti fus-majstor kad ode u gastarbajtere postane pristojan majstor?

Neues aus der Nachbarschaft

To je sigurno deo objasnjenja. Ali nigde po ceskim i poljskim selima gde sam biciklirao ne videh toliko tih nezavrsenih kuca.

Zato što tamo nije bilo gastarbajtera kao u onom našem raju na zemlji, odnosno ko je prebego - prebego je, i to se često radilo sa kompletnim porodicama kojima nije padalo na pamet da se vrate.

Druga stvar je inflacija, gde si mogao da dižeš kreite kako si hteo, i nije te bilo briga kako ćeš da vratiš, jer je rate jela inflacija.

Zato što tamo nije bilo gastarbajtera kao u onom našem raju na zemlji, odnosno ko je prebego - prebego je, i to se često radilo sa kompletnim porodicama kojima nije padalo na pamet da se vrate.

A nemoj sad da su samo gastarbajteri pravili nezavrsene kuce. Koliko sam ja primetio oni dvorci iz istocne Srbije spadaju u zavrsenije objekte u nas.

Ali nigde po ceskim i poljskim selima gde sam biciklirao ne videh toliko tih nezavrsenih kuca.

Bio sam dete krajem osamdesetih pa se nešto i ne sećam ali zajednički utisak za Mađarsku, Čehoslovčku a posebno Rumuniju i Poljsku da su 'ujedinjeni' u siromaštvu. Jedno opšte sivilo, beznađe, ružnjikave okrpljene kuće kako bi bar ličile na nešto. Za razliku od na primer Austrije.

Ljudi obično zaborave, ili su im stariji prećutkivali, ali nije scena u Vrućem vetru kad ispred tehničke komisije padne terasa a voda u vodokotliću se pušta otvaranjem česme na sudoperi izmišljena. Za materijal na stovarištima se čekalo, pravile se liste al' je uglavnom radnička klasa išla preko reda i na mito. Potkupljivanje šefova, radnika koji rade na utovarima, brkatih kasirki je bio standard i pravilo ne izuzetak. Krao i mešetario kako je ko stigao.

S druge strane milionče Jugoslovena koje je zbrisalo u roku od odma' svoj novac nije moglo da uloži u proizvodne pogone ili fabrike nego je od novca zidalo ogromne kuće. Što ima opravdanje jer su kao izopštena i praktično nevidljiva kategorija bili izuzeti iz preraspodele i rešavanja stambenog pitanja, sedamdesetih su i dalje živeli u praktično nemogućim uslovima za to vreme u odnosu na stambene standarde u normalnim zemljama.

Od eksperimenta u praksi se dobio mutant koji nije ličio ni na šta.

Odlicno! Samo kako taj isti fus-majstor kad ode u gastarbajtere postane pristojan majstor?

Ovo se i ja uvek pitam. I pitam se otkud potreba da se deca vaspitavaju tako što će da idu u vojsku i nauče kako da ubiju nekog preko puta umesto da odu negde van i nauče kako se radi (pošto kod nas to izgleda nije bilo moguće). U jednoj knjizi se opisuje i pojašnjava da je sličan tranzicioni period zajednički za sve komunističke i totalitarne zemlje i da su se jednostavno čak i oni veštiji, pametniji i vispreniji na kraju priklanjali opštem javašluku i neradu.

Na ovom blogu ima Nikvetov komentar o doktoru parketaru a na prošlom Alsov o 'čekačima posla'.

gastarbajtere postane pristojan majstor

Ili jugonostalgičar levičar ode u gastarbajtere pa počne da se rukovodi strogo kapitalističkim tržišnim principima 'kupi jeftino, pre-prodaj skupo'. Možda će na kraju zarađeni novac dosledno da podeli na ravnomerne časti svim radnicma koji su učestvovali?

Bio sam dete krajem osamdesetih pa se nešto i ne sećam ali ajednički utisak za Mađarsku, Čehoslovčaku a posebno Rumuniju i Poljsku da su 'ujedinjeni' u siromaštvu. Jedno opšte sivilo, beznađe, ružnjikave okrpljene kuće kako bi bar ličile na nešto. Za razliku od na primer Austrije.

Ma jeste ta oronulost. Ali vise sam mislio na ono novo a oronulo. Toga kod nas svuda ima i dalje mnogo. A SFRJ pokojna 30 godina. Ipak, ima sve vise ljudi koji su svesni kako treba drugacije da se radi ali glavni softver i dalje cucka.

Ili jugonostalgičar levičar ode u gastarbajtere pa počne da se rukovodi strogo kapitalističkim tržišnim principima 'kupi jeftino, pre-prodaj skupo'.

A ovo ciljas na Zizeka :) Doduse ne znam da li je on jugonostalgicar.

Neues aus der Nachbarschaft

A nemoj sad da su samo gastarbajteri pravili nezavrsene kuce. Koliko sam ja primetio oni dvorci iz istocne Srbije spadaju u zavrsenije objekte u nas.

Nisam ni rekao da su samo oni, pomenuo sam inflaciju i kredite.

A i pored tih dvoraca imaš nezavršene kuće.O tome imaš lepe reportaže pod imenom Zadnja kuća, Srbija

Mislim, ima toga još, bio rat, raspad zemlje, ljudi ostali bez posla, pobegli u inostranstvo.

Bile su i migracije unutar zemlje (naročito sa Kosova), pa tako imaš najveće divlje naselje u Evropi - Kaluđericu, koja se od 1971. do 1981. uvećala skoro 10 puta, a od tad do 2002. skoro duplirala, pa je na popisu 2011. bilo skoro 30.000 stanovnika.Moja Palanka nema toliko.

Neues aus der Nachbarschaft
A SFRJ pokojna 30 godina

I imaš ljude koji su danas iz porodične proizvodnje napravili sasvim pristojne kuće. Angažovali arhitekte, odabrali najpovoljniju ponudu za materijal, građevinske preduzimače... Ide se napred.

ima sve vise ljudi koji su svesni kako treba drugacije da se radi ali glavni softver i dalje cucka.

Neminovnost. S tim što smo bespotrebno izgubili nekoliko decenija kako bi shvatili da eskperiment ne funkcioniše.

A ovo ciljas na Zizeka

:)) Nije mi pao na pamet ali i on je dobar primer kapitaliste koji ne sledi baš dosledno svoj Put kojim se ređe ide koji prodaje svekolikom pućanstvu.

milisav68
pa tako imaš najveće divlje naselje u Evropi - Kaluđericu, koja se od 1971. do 1981.

Stanogradnja u tom periodu.

I skoro po pravila naselja nastala tada nisu imala rešeno pitanje kanalizacije a puteve su dobili tek nedavno

milisav68
Nisam ni rekao da su samo oni, pomenuo sam inflaciju i kredite.

Ma jasno.

gedza.73

I imaš ljude koji su danas iz porodične proizvodnje napravili sasvim pristojne kuće. Angažovali arhitekte, odabrali najpovoljniju ponudu za materijal, građevinske preduzimače... Ide se napred.

Koliko ima onih spavaca koji cekaju da ih neko uhlebi ima i ovih preduzimljivih koji rade uprkos sistemu. Nadam se u stvari da je ovih drugih i vise.

gedza.73

I skoro po pravila naselja nastala u tom periodu nemaju rešeno pitanje kanalizacije a puteve su dobili tek nedavno

Ma da, čuvao se socijalni mir.

Kuće su pravljene bez ikakvih urbanističlih planova i dozvola, sa materjalom koji je često bio ispod ruke.Zato danas imamo urbanističke i saobraćajne haose, i probleme svih mogućih vrsta, kao što je priključenje fekalne kanalizacije na kišnu.

Vrhunac "ravnopravnog" ludila su zgrade sa samo jednim vodomerom po ulazu, pa se račun "pošteno" podeli na sve stanare.

I onda se čude otkud Vučić, odakle Vesić, a u stvari su stalno bili tu oko nas, samo nije bilo interneta i mobilnih telefona, da se to slika i podeli.

Neues aus der Nachbarschaft
Koliko ima onih spavaca koji cekaju da ih neko uhlebi ima i ovih preduzimljivih koji rade uprkos sistemu. Nadam se u stvari da je ovih drugih i vise.

prvi su prihvatljiviji pošto proleter ima savitljiviju kičmu a i više može da izgubi ako se kuropeca i tera uskurac jer očas posla ga 'strukture' izbace iz društvene svojine.

Ujedno usađen Pavlovljev refleks se kreće od tranzicionog odbrambenog 'ja sam vešto snašao za radno mesto, pošteno radio' preko 'svi su lopovi i treba im Golim otokom oduzeti jer su se obogatili na krvi naroda a u toj pljački ja se nisam snašao' do agresivnog 'kad mi zasednemo na proizvodnoj traci pa založimo vatru za svadbarski kupus, otvorimo flajku rakije, usput odnesem kilo šrafova jer znam portira na kapiji, prebijem ženu kući i fićom na more' još uvek cirkuliše u dobrom delu populacije.

milisav68
a u stvari su stalno bili tu oko nas, samo nije bilo interneta i mobilnih telefona, da se to slika i podeli.

A nije se ni smelo. Što kaže Kesić 'tad bi zaglavio za emisiju neku godinu robije'.

Kuće su pravljene bez ikakvih urbanističlih planova i dozvola

Kuće, stambene zgrade pa i mnoge opštinske. Kaldrmisane puteve 'posole' asfaltom a onda kamioni pod teretom naprave kolotrage pa nakon par godina ne znaš dal' si na njivi ili na putu.

U UK je većina malo starije gradnje dva zida, ugkavnom od blokova i cigle, vazduh između i čelične spojnice između zidova koje ih drže paralelnim.

Danas između stavljaju izolacioni materijal, iako je i vazduh odličan izolator.

To su pravili kad nisu još dobro vladali prenosom toplote, mehanikom fluida i termodinamikom .

Vazduh je odličan izolator kad je u stacionarnom stanju pa pruža otpor prolazu toplote kondukcijom, što na žalost nije slučaj kada se nalazi između dva zida. Tada se uspostavi strujanje vazduha koje konvekcijom oduzima toplotu sa toplije površine (unutrašnji zid) i predaje je hladnijoj površini (spoljašnji zid).

Milan Novković

gvozden1

alselone

samonivelirajući

Samonivelirajući? Kul, čoveče, nisam imao pojma da tako nešto postoji.

Skupo u pm.
Isplati se samo na skoro ravnoj površini, da dovede finese do idealnog, a ako su tu neki krateri, neke velike neravnine, mora prvo betonom da se dovede u približno ravno stanje.
Mislim, ne mora, ko ima dovoljno para sipa i ne misli.

Ja računao i odustao odmah :)

Meni je Srki P, možda i Floki, uterivao strah u kosti kako to nešto i neće baš da se samoniveliše ako ga gazda ne mazi, pazi, i peva mu dodole

Ne znam da li je pomogao onaj video koji sam postavio ali mislim da se ovdje mješa više proizvoda.
Postoji ovaj beton-malter u tečnom stanju, koji prave betonjare i upumpava se posebnom mašnom na pripremljenu podlogu gdje su uz pomoć rotirajoćeg lasera postavljena obilježja do kojih se sipa beton. Pravi se sa pijeskom granulacije 0-4 mm.
Drugi proizvod su smole i cementne mase za izravnavanje neravnina do 5 mm, prodaju se u vrećama i mješaju na licu mjesta, uglavnom, mikserom za građevinska ljepila.
Taj proizvod je skup i koristi se često za ravnanje betonskih podloga sa kojih su skidana stara keramika.
Jedna vrsta ovih materijala može se postaviti, uz korištenje mrežice, na zelenu, vodootpornu, ivericu. Preko toga se mogu lijepiti pločice.

Nisam sertifikovan i ne moram biti ali ako napravim nekakvu grešku teško mogu izbjeći posledice.

Čekaj, a kako onda dobiješ osiguranje? Jel to stvarno toliko labavo u Francuskoj, ili ima prostora i za rad na crno, ako se to može tako nazvati? Znam da ovde kod nas čak i oni obični handymenovi kad ih uzmeš za neke od najcrnjih mogućih poslova, imaju osiguranje, da ti plate štetu ako do iste dođe njihovom greškom. Nisu to male pare, neki rule of thumb je da ti pokažu da imaju bar milku ili dve biznis osiguranje. To ako nešto oni zakenjaju, obično neće da ti plati tvoje osiguranje nekretnine koje je obavezno.

tetris

U UK je većina malo starije gradnje dva zida, ugkavnom od blokova i cigle, vazduh između i čelične spojnice između zidova koje ih drže paralelnim.

Danas između stavljaju izolacioni materijal, iako je i vazduh odličan izolator.

To su pravili kad nisu još dobro vladali prenosom toplote, mehanikom fluida i termodinamikom .

Vazduh je odličan izolator kad je u stacionarnom stanju pa pruža otpor prolazu toplote kondukcijom, što na žalost nije slučaj kada se nalazi između dva zida. Tada se uspostavi strujanje vazduha koje konvekcijom oduzima toplotu sa toplije površine (unutrašnji zid) i predaje je hladnijoj površini (spoljašnji zid).

Jeste, ali odličan je izolator i dalje, nemamo baš neke uraganske konvekcije između zidova

Može da bude bolje, naravno, i sad se dosta štedi tako što država daje grantove da se između sidova umpumpava izolator.

Napredak je primetan, ali ni približan onome izemđu skoka sa cigluipo debelog spoljnjeg zida i dva zida sa vazduhom iznmeđu, sve ukupno 30cm debelo 10+10+10, otprilike.

Jeste, ali odličan je izolator i dalje, nemamo baš neke uraganske konvekcije između zidova

Zavisi od temperaturne razlike između zidova. Za baksuza, baš ume da kovitla, ništa mu nije sveto.

gedza.73

(*)
Ako Štemajz bude voljan pa kaže čije stolarske mašine nabavljaju i prodaju njegovi kumovi.

не будем лењ па копипејстујем, мени ова имена не значе ништа, не разумем се

CEHISA - kanterice, Španija
PUTSCH-MENICONI - formatizeri, Italija
GIS - kompresori, Italija
FELDER GROUP, Austrija
NIMAC GROUP, Grčka
MAGGI PROGRAM

сећам се да је пре давно кум радио и са неким великим немцима, али је то раскантао, не сећам се зашто

maksa83

Oko drveta se iskreno ne razumem ali svako ko zida nešto, izgura do kraja i ostane normalan zaslužuje svaku pohvalu.

Postoji stara izreka "ako vidiš nekog da ide ulicom i priča sam sa sobom il' je lud il' pravi kuću".

Potvrđujem!

Dobro, malo sam pretjerao kad sam rekao šupe a ni smješko nije ostao u tekstu. Kod mene je, a vidio sam i na video uradcima iz US, ploča izlivena prije postavljanja kuće i ako bi nešto tonulo mogla bi da tone kuća kompletna, ne samo podovi.
I kod nas je ranije bila česta praksa da se izlije temelj, ozida kuća pa se kasnije, kad ima para, izlijeva ploča za svaku prostoriju posebno. U takvim slučajevima se gledalo da ostanu nekakvi reperi gdje bi se ta ploča zakačija za temelj, da ne potone ako se zemlja slegne.

Ne, ne, moguće da ja ne koristim pravu terminologiju. Temelj je ovaj zid okolo i to je ono što nosu kuću, na njega se stavljaju drvene grede koje nose spoljnje zidove i posle krov, i to je ukopano mnogo dublje (ne znam koliko, znao sam ali sam zaboravio) I to isto hoće nekad da se slegne. A ova betonska ploča koju izliju između temelja uglavnom ne nosi ništa, ona služi kao podloga za patos u tom donjem spratu kuće (obično podrum, ili kao kod mene polupodrum) E, ta ploča nije povezana sa zidovima koji čine temelj, nego se namerno ostavlja procep, zaboravio sam koliki, možda inč ili pola inča i to se onda popunjava sa onm nekom plastikom, šta li je. Mrzi me sad da guglam, znam da ima neki tehnički razlog za to.

Uglavnom, ta ploča oće da potone malo, i ne tako retko, kad se zemlja ispod slegne i zato se ovi stubovi za unutrašnje zidove ne vezuju za nju, nego se ostave da "lebde". Ne mogu sad da nađem slike ovih mojih zidova kad sam oljuštio gipsane ploče, da vidiš mehanizam, evo jedna sa gugla:



Šematski:

srdjan.pajic

Nisam sertifikovan i ne moram biti ali ako napravim nekakvu grešku teško mogu izbjeći posledice.

Čekaj, a kako onda dobiješ osiguranje? Jel to stvarno toliko labavo u Francuskoj, ili ima prostora i za rad na crno, ako se to može tako nazvati? Znam da ovde kod nas čak i oni obični handymenovi kad ih uzmeš za neke od najcrnjih mogućih poslova, imaju osiguranje, da ti plate štetu ako do iste dođe njihovom greškom. Nisu to male pare, neki rule of thumb je da ti pokažu da imaju bar milku ili dve biznis osiguranje. To ako nešto oni zakenjaju, obično neće da ti plati tvoje osiguranje nekretnine koje je obavezno.

To vjerovatno nije isto regulisano kod tebe i ovdje u Francuskoj.
Ja ne radim nikad na crno, radim kod sebe, na svojoj imovini i to je legalno. Nemam osiguranje da mi neko plati štetu ako nešto loše uradim. Sam sebi radio, sam sebi napravio štetu. Šuti i trpi.
Kad registrovane firme prave kuće ili izvode parcijalne radove na kući izdaju ti desetogodišnju garanciju na radove, garanciju koju je, uglavnom, teško naplatiti ako ti zatreba.
Prilikom prodaje kuća kupci obično traže te garancije a ako nema neki odustaju od kupovine a neki ruše cijenu.
Kad sam ja prodavao ovu kuću
imao sam garanciju samo za septičku rupu koju je radila ovlaštena firma po projektu koji može izraditi državna ustanova za kontrolu voda. Zbog sastava zemljišta na kome se nalazi kuća ta septička, sa projektom i kontrolom kvaliteta radova je koštala 8600 eura.
Ta prodaja je bila interesantna.
Prvo, jer nisam baš znao kako to sve ide, prepustim jednom uspješnom agentu za nekretnine da je prodaje a on mi zabrani da budem prisutan kad dođu klijenti. Da ne bih pričao i otkrio neke nepotrebne stvari. U periodu dva mjeseca imao tri posjete ali nije bilo rezultata. Otkažem ga, sin napiše oglas i poslije 15-ak dana pojave se kupci. Ja im ispričam sve, u kakvom je stanju to sve bilo kad smo kupili i šta sam radio, ponudim im da stavim sve fotografije radova na ključ USB pa ako hoće da se posavjetuju sa nekim. U drugoj posjeti mi kažu da su im tri sobe malo i da im treba još jedna jer svko od njih ima po dvoje djece iz prethodnog braka. Usput kažu da se planiraju vjenčavati i da imaju problem smještaja za neke goste koji im dolaze iz daleka. Bez kosultacije sa suprugom odmah im ponudim da mi odemo od kuće taj vikend a da njima prepustimo kuću, da je probaju jer i cipela od 50 eura probaš prije kupovina pa zašto ne i kuću. Sutra su nazvali i javili da kupuju kuću i da su zakazali termin kod notara.
Eto Srđane, tako ja dajem garanciju. Založim obraz.

srdjan.pajic

Šematski:

Ne razumijem na čemu stoji ova drvena konstrukcuja. Da li na vijcima koji imaju dva nezavisna navoja i koji se koriste kad se nešto pričvršćuje preko izolacije a da izolacija ostane ne pritisnuta?

stemajz
мени ова имена не значе ништа, не разумем се

Hteo sam da kažem da kad nemaš svoje, kupuješ tuđe. Nije moj fah znam za SCM, Sicar, Centauro, Paoloni... U GIS sam išao (dobri likovi) mada sam se posle odlučio za


pošto su jedni od retkih mohikanaca koji celu proizvodnju obavljaju u 'svojim odajama', jer većina samo pravi boce, plastificira a kompresorske glave uvozi iz dalekih zemalja

stemajz

ово је најпознатије, све дрво, нема ниједног ексера, од алата само неку сикирицу имају ваљда, кижиски погост, острво у карелији, острво дрвених цркви

Ne rekoh ti odmah - ova crkvica je jaw dropping.

Ja sam se u i oko Kjotoa (e.g. Nara) nagledao svašta, i ne veidim kraja fascinaciji ljudima koji vešto rade sa drvetom

maksa83

MAGGI PROGRAM

Zar nisu ovo supe...

изгледа да јесу, ако питаш швајцарце

а ако питаш ове италијане, неке цнц машине за дрво, геџослав зна вероватно

ја сам сад морао да гуглам

gedza.73

stemajz
мени ова имена не значе ништа, не разумем се

Hteo sam da kažem da kad nemaš svoje, kupuješ tuđe

ма знам, јасно скроз, увек било и биће, то је као за војску, ко неће своју, храниће туђу

некад ти се не исплати да нешто правиш своје, некад ни не можеш

а кад једном срушиш (или ти је други сруше, рецимо бомбама) своју економију, онда је поново успостављање много, много озбиљан подухват чији успех ти нико не гарантује

још кад имаш корумпирани систем који те из ко зна којих разлога спутава, тек је онда срање

Milan Novković

stemajz

ово је најпознатије, све дрво, нема ниједног ексера, од алата само неку сикирицу имају ваљда, кижиски погост, острво у карелији, острво дрвених цркви

Ne rekoh ti odmah - ova crkvica je jaw dropping.

Ja sam se u i oko Kjotoa (e.g. Nara) nagledao svašta, i ne veidim kraja fascinaciji ljudima koji vešto rade sa drvetom

има овде, кад је мемедовић ишао на север русије аутом, па је био на кижи острву, креће нешто пре 40мин:

неке цнц машине за дрво, геџослав зна вероватно
jа сам сад морао да гуглам

I ja sam. Imaju dobar program. Maksi bi se svidelo ova

(princip rada)


Što kaže Anjeli 'ovde postoji tradicija, svi su mehaničari i inženjeri'

in Modena everyone is mechanic
They hear the motor on the street and know whats inside

zilikaka

Jeste, ali odličan je izolator i dalje, nemamo baš neke uraganske konvekcije između zidova

Zavisi od temperaturne razlike između zidova. Za baksuza, baš ume da kovitla, ništa mu nije sveto.

Dupli zid sa slobodnim prostorom između je preporučljiv kod izolovanja starih kamenih zidova. Ne kao varijanta toplotne izolacije već kao kvalitetna hidro izolacija jer je klasična hidro izolacija starih kamenih zidova nemoguća.
Ja sam prilikom renoviranja koristio tvrdi stiropor sa falcom, pričvršćen na drveni "roštilj" i dodatno prelijepljen na spojevima ljepljivom trakom.
Stiropor, pored toplotne izolacije, spriječava prolaz vlage iz kamenog zida u izolaciju i unutrašnjost kuće. Izolacija se kompletira sa još 10 cm staklene vune na koju je nalijepljena papirna parna brana. (Ovo je ujedno objašnjenje Srđanu oko dodatne izolacije od 4,5 cm koje sam postavio u drvenoj kući. Ona, takođe ima papirnu parnu branu.)

Ovakva koncepcija unutrašnjih zidova omogućila je "peglanje" vertikala jer se građevina počela razmicati u gornjoj zoni zidova. Zidovi su, pod težinom krova, u gornjoj zoni nagnuti prema vani od 10 do 20 cm.

To vjerovatno nije isto regulisano kod tebe i ovdje u Francuskoj.
Ja ne radim nikad na crno, radim kod sebe, na svojoj imovini i to je legalno. Nemam osiguranje da mi neko plati štetu ako nešto loše uradim. Sam sebi radio, sam sebi napravio štetu. Šuti i trpi.

A, ok, ja sam mislio da ti je to posao, nešto slično onom što ovde zovu house flipping (kupe staru oronulu kuću, zakrpe je ili je pak potpuno preurede, za to vreme često i žive u njoj) i onda je prodaju, znao sam neke koji se time bave, mada oni uglavnom maksimalno fušerišu, da bi što više zaradili.

Ne znam kako je kad kupuješ novu kuću ovde, ali za polovne kuće nema nikakve garancije, nizašta. Nego imaš te house inspektore koji dođu i sve pregledaju (ili se prave da pregledaju) i ako oni kažu da je sve u redu, onda kupiš, a ako kažu da nije onda se baciš da pregovaranje sa prodavcem, da on to popravi, ili daspusti cenu. Sve radove koje ti neko radi na postojećoj kući uvek gledaš da taj ima i garanciju, ali i da ima osiguranje, a da bi on mogao da kupi osiguranje, mora da bude sertifikovan majstor za posao koji ti radi. Kad radiš sam na svojoj kući, onda nema veze, sem što rizikuješ da ako nastane neka šteta kao posledica tvog činodejstvovanja, osiguravajuća kuća prosto odbije da ti plati štetu. Zato i ja neke stvari radim sam, a za neke uglavnom zovem majstora, koji ima licencu i osiguranje (vodoinstalater, električar, ovo prvo uopšte ne volim da radim a ovo drugo iako umem, nisam licenciran, i onda za neke komplikovanije stvari platim lepo električaru).

kamilo_emericki

srdjan.pajic

Šematski:

Ne razumijem na čemu stoji ova drvena konstrukcuja. Da li na vijcima koji imaju dva nezavisna navoja i koji se koriste kad se nešto pričvršćuje preko izolacije a da izolacija ostane ne pritisnuta?

Pa ova donja letva je ušrafljena u beton i nema tu nikakava izolacije sem što je ta letva eventualno tretirana na vlagu (to ovde zovu pressure treated lumber), a kroz ovu gornju prolazi ekser delimično ukucan u nju a delimično u ovi donju letvu, mislim da se to vidi na slici. Tako da ako se pod malo pomeri, taj ekser sklizne u ili iz rupe i tako kompenzuje taj pomeraj. A sama konstrukcija koja nosi zid je učvršćena sa gornje strane u grede koje nose gornji sprat, dakle taj zid praktično visi, umesto da stoji.

Nije ovo nikakva novina, mislim da se tako radi od vajkada, evo moja kuća ima skoro 50 godina i svi unutrašnji zidovi na donjem spratu su tako urađeni.

srdjan.pajic

A, ok, ja sam mislio da ti je to posao

Ih, posao. Ja više ne znam šta mije posao.
Prije rata bio automehaničar, državni šofer, privatni autoprevoznik, pa opet državni šofer za sve to vrijeme radio štošta na porodičnom imanju.
Došao rat, hoću reći, trebalo renovirati kupatilo a odabrani majstori sruše čitavu zgradu da pokažu kako se to radi od početka jer ovi prethodni nisu imali pojma.
Srećom, fasujem infarkt pred sami rat pa nisam bio vojnoobavezan jer bih sigurno zijanio glavu, po tvrđenju onih koji su bili u ratu a poznaju me. Kazali mi da bi mojoj glavi bilo svejedno ko bi je ukinuo. Njhovi ili naši.
Tokom rata preživimo od bašte, paprika, paradajz, krompir, dinje, lubenice i taj rad. Meso uglavnom dijelili jer nije bilo struje a ni para. Da skineš sa hrane prikolješ bravče ili svinjče, od kile mesa napraviš ručak, dvije spustiš u bunar a ostalo podjeliš. Rijetki imali prihode ili zalihe ušteđevine. Znači solidarnost sa familijom i prijateljima.
Poslije rata počnemo toviti piliće, imali dvije hiljade u turnusu, hrana-koncentrat za piliće skupa i neujednačena. Ja obrišem prašinu sa poljoprivredne enciklopedije, to mi bio gugl prije gugla, nađem šta piše koliko za kilu ( ko ne zna, kila je naziv od milja za kilogram) prirasta treba ovog i onog, nađem koliko čega u čumu ima pribavim to i u mješalici za beton počnem praviti koncentrat. Nije da se hvalim, ali vrlo uspješno.
Poslije na otpadu nađem i kupim komad pužnog transportera i nekoliko remenica pa napravim pravu mješalicu za stočnu hranu koja i danas radi.
U međuvremenu bila ponuda krava simentalske rase, pola platiš pola donacija, narod baš nije bio zainteresovan, mi uzmemo 6 i počnemo baviti i tim. Kad sam krenuo u Francusku, u štali sestri i njenoj porodici, ostalo 12 krava i nekoliko junica.
U Francuskoj radio u vinogradu, na stadionima izvlačio one bijele linije, kosio stadione i travnjake održavao tuševe po svlačionicama, brnao plaže u rano jutro oko jednog jezera, radio na renoviranju zgrada. Šta god sam našao i gdje su me htjeli primiti.
I sve je to u meni ostavilo trag, svagdje sam nešto naučio.
Ove stepenice na fotografiji i na koje sam zaista ponosan, ja sam napravio, koliko god ti čudno zvučalo, kombinujući ono što sam znao kako radi prednji rukavac na kamionu, šta je rešetkasti nosač i kao se računa, hajde da kažem, spirala.

jbt, kamilo, da si rodjen negde drugde, bio bi astronaut!

za tebe su smislili onu frazu "celozivotno ucenje", ne za nas mastiljare.

srdjan.pajic

Dobro, malo sam pretjerao kad sam rekao šupe a ni smješko nije ostao u tekstu. Kod mene je, a vidio sam i na video uradcima iz US, ploča izlivena prije postavljanja kuće i ako bi nešto tonulo mogla bi da tone kuća kompletna, ne samo podovi.
I kod nas je ranije bila česta praksa da se izlije temelj, ozida kuća pa se kasnije, kad ima para, izlijeva ploča za svaku prostoriju posebno. U takvim slučajevima se gledalo da ostanu nekakvi reperi gdje bi se ta ploča zakačija za temelj, da ne potone ako se zemlja slegne.

Ne, ne, moguće da ja ne koristim pravu terminologiju. Temelj je ovaj zid okolo i to je ono što nosu kuću, na njega se stavljaju drvene grede koje nose spoljnje zidove i posle krov, i to je ukopano mnogo dublje (ne znam koliko, znao sam ali sam zaboravio) I to isto hoće nekad da se slegne. A ova betonska ploča koju izliju između temelja uglavnom ne nosi ništa, ona služi kao podloga za patos u tom donjem spratu kuće (obično podrum, ili kao kod mene polupodrum) E, ta ploča nije povezana sa zidovima koji čine temelj, nego se namerno ostavlja procep, zaboravio sam koliki, možda inč ili pola inča i to se onda popunjava sa onm nekom plastikom, šta li je. Mrzi me sad da guglam, znam da ima neki tehnički razlog za to.

Uglavnom, ta ploča oće da potone malo, i ne tako retko, kad se zemlja ispod slegne i zato se ovi stubovi za unutrašnje zidove ne vezuju za nju, nego se ostave da "lebde". Ne mogu sad da nađem slike ovih mojih zidova kad sam oljuštio gipsane ploče, da vidiš mehanizam, evo jedna sa gugla:



Šematski:

a kako radiš noseće stubove, za dio zida na kojem možeš da kačiš police, ili postavljaš vrata?

a kako radiš noseće stubove, za dio zida na kojem možeš da kačiš police, ili postavljaš vrata?

Police kačiš normalno na ove zidove kao i na sve druge, bušiš pravo u ove stud-ove (za to dobro dođe stud-finder, mada su oni standardno na 16" razmaka pa ako znaš gde je prvi možeš da nađeš i ostale, u principu). Druga varijanta su dry wall anchor's, sa tim možeš policu da učvrstiš gde hoćeš. A za vrata, ovako: link

kamilo_emericki

srdjan.pajic

A, ok, ja sam mislio da ti je to posao

Ih, posao. Ja više ne znam šta mije posao.
Prije rata bio automehaničar, državni šofer, privatni autoprevoznik, pa opet državni šofer za sve to vrijeme radio štošta na porodičnom imanju.
Došao rat, hoću reći, trebalo renovirati kupatilo a odabrani majstori sruše čitavu zgradu da pokažu kako se to radi od početka jer ovi prethodni nisu imali pojma.
Srećom, fasujem infarkt pred sami rat pa nisam bio vojnoobavezan jer bih sigurno zijanio glavu, po tvrđenju onih koji su bili u ratu a poznaju me. Kazali mi da bi mojoj glavi bilo svejedno ko bi je ukinuo. Njhovi ili naši.
Tokom rata preživimo od bašte, paprika, paradajz, krompir, dinje, lubenice i taj rad. Meso uglavnom dijelili jer nije bilo struje a ni para. Da skineš sa hrane prikolješ bravče ili svinjče, od kile mesa napraviš ručak, dvije spustiš u bunar a ostalo podjeliš. Rijetki imali prihode ili zalihe ušteđevine. Znači solidarnost sa familijom i prijateljima.
Poslije rata počnemo toviti piliće, imali dvije hiljade u turnusu, hrana-koncentrat za piliće skupa i neujednačena. Ja obrišem prašinu sa poljoprivredne enciklopedije, to mi bio gugl prije gugla, nađem šta piše koliko za kilu ( ko ne zna, kila je naziv od milja za kilogram) prirasta treba ovog i onog, nađem koliko čega u čumu ima pribavim to i u mješalici za beton počnem praviti koncentrat. Nije da se hvalim, ali vrlo uspješno.
Poslije na otpadu nađem i kupim komad pužnog transportera i nekoliko remenica pa napravim pravu mješalicu za stočnu hranu koja i danas radi.
U međuvremenu bila ponuda krava simentalske rase, pola platiš pola donacija, narod baš nije bio zainteresovan, mi uzmemo 6 i počnemo baviti i tim. Kad sam krenuo u Francusku, u štali sestri i njenoj porodici, ostalo 12 krava i nekoliko junica.
U Francuskoj radio u vinogradu, na stadionima izvlačio one bijele linije, kosio stadione i travnjake održavao tuševe po svlačionicama, brnao plaže u rano jutro oko jednog jezera, radio na renoviranju zgrada. Šta god sam našao i gdje su me htjeli primiti.
I sve je to u meni ostavilo trag, svagdje sam nešto naučio.
Ove stepenice na fotografiji i na koje sam zaista ponosan, ja sam napravio, koliko god ti čudno zvučalo, kombinujući ono što sam znao kako radi prednji rukavac na kamionu, šta je rešetkasti nosač i kao se računa, hajde da kažem, spirala.

Sjajno, kamilo, zanimljiv životni put.

I sve je to u meni ostavilo trag, svagdje sam nešto naučio.

DAVID: Mlogo sam ja, gospodini moji, svijeta prošo, iz mlogo vuruna kruva io, sa mlogo vrela vode se napio.

maksa83

Oko drveta se iskreno ne razumem ali svako ko zida nešto, izgura do kraja i ostane normalan zaslužuje svaku pohvalu.

Postoji stara izreka "ako vidiš nekog da ide ulicom i priča sam sa sobom il' je lud il' pravi kuću".

Video sam negde da si kupio alat za koji ti je potreban izazov!

Nači klupe! Ja bih mogao sad da ostavim sve i da idem da ih pravim, iako mi nisu potrebne. Da bar znam gde da ih stavim

solo

Imal' razlike? Drastične.



Bez malicioznosti i uvrede - samo lični utisak - baš je ružna kuća.

Hoćemo li ili ne rasparavljati o ukusima? Ja ne bih.
Ova duma sa malim prozorom je okrenuta prema sjeveru i ovo je prozor od kupatila. Veći dio staklenih površina je na istočnoj strani, ovo što se vidi na slici je okrenuto zapadu. Na spratu nema nikakvih prostorija, samo potencijal da se naprave, pa zbog toga nema ni stakla.
Postoji pravilo o minimalno potrebnim staklenim površinama i to ova kuća široko prelazi, inače ne bih ni dobio dozvolu za gradnju.

Jel imate vi ono pravilo da se zakućom ne mogu imati prozori, samo svetlarnici?

Ova duma sa malim prozorom je okrenuta prema sjeveru i ovo je prozor od kupatila. Veći dio staklenih površina je na istočnoj strani, ovo što se vidi na slici je okrenuto zapadu. Na spratu nema nikakvih prostorija, samo potencijal da se naprave, pa zbog toga nema ni stakla.
Postoji pravilo o minimalno potrebnim staklenim površinama i to ova kuća široko prelazi, inače ne bih ni dobio dozvolu za gradnju.

Doveo si me u zabludu pri proceni objavljujući sliku ,,dupeta,,kuće. Greh na tvoju dušu.

Pokaži sliku sa ,,istočne strane,, kuće da imamo pravu sliku za komentarisanje.

M'da to je relativna stvar sa stranama sveta

p.s. A što ne i o ukusima?

Dodao bih nekoliko detalja koji su standard u Francuskoj i naravno ugrađeni u ovu kuću a nisu bili uobičajena stvar, makar ranije, kod nas.
VMC, ventilacija mehanički kontrolisana, koji izvlači vlažni vazduh iz kuće. Obavezno se postavlja u kuhinji, prostoriji gdje se nalaze mašine za pranje i sušenje veša, kupatilu i WC. U kuhinji i prostoru sa mašinama otvor je minimalno 125 mm a u ostalim 80 mm.
Ima ih različitih. Onih koji su stalno uključeni i vrte se istom brzinom, VMC sa ugrađenim vlagometrom koji reguliše brzinu okretanja u zavisnosti količine vlage koja dolazi do njega a imaju i "ekološki" papreno skupi sa duplom funkcijom. Izbacuju vlažan i zagađen topli vazduh a u isto vrijeme ubacuju svjež koji se zagrijava toplotom tog koji izlazi.
WC je odvojen od kupatila da gosti, kad ih imamo, ne ulaze u kupatilo bastion intime.
Naravno, ako postoji prostor i u kupatilo se može postaviti WC.
Postojanje tuša, prvenstveno talijanskog, bez kade sa sifonom u podu, u sklopu roditeljske sobe je praktično i sve popularnije.

Postojanje tuša, prvenstveno talijanskog, bez kade sa sifonom u podu, u sklopu roditeljske sobe je praktično i sve popularnije.

Ovo smo mi naprvili. Dva tusa i tri wc solje u kuci, garant su mirnog suzivota.

Hteli smo da napravimo i onaj americki orman sto se unidje u njega iz spavace ali nije bilo mesta pa se unidje iz hodnika ispred.

solo

p.s. A što ne i o ukusima?

Zbog toga što se nekom sviđa pop a nekom popadija.

Zadnja fotografija je fotografija istočne strane, samo u izgradnji. Vide se otvori, istina prozori nisu bili još postavljeni.

Zbog toga što se nekom sviđa pop a nekom popadija.

Nije to dilema nego prozori ili prozorčići, a ako baš insistiraš popadija nema alternativu.

alselone

Jel imate vi ono pravilo da se zakućom ne mogu imati prozori, samo svetlarnici?

Ne razumijem na šta misliš ali to kupatilo je između dvije sobe a svaka od njih ima prozor. Pravljenje dva prozora na dva različita zida u sobi koja nije dnevni boravak a nije velkih gabarita pomalo otežava praktičnu upotrebu te sobe.
Meni je bilo logičnije da postavim prozore na stranu gdje ima sunca nego tamo gdje nikad ne dolazi.

A što ne i o ukusima?

Da bi napravio ovakvu kuću gde su celi zidovi u staklu moraš da imaš jedan od onih placeva kod kojih blizu ulice ima kapija, onda se vidi neki put a kuća se u daljini i ne vidi. Prva slika koju si okačio je neka planinska gde je prvi komšija verovatno na sledećem brdu. Ova druga je verovatno na placu od par hektara.
Gde god je plac mali i imaš komšije sa svih ili skoro svih strana imaš brdo ograničenja što se tiče prozora i vrata u staklu.
Mada Kamilo jest otišao u ekstrem, i meni je ono prilično ružno, površina pod staklom treba da bude bar 3-4 puta veća.

bene_geserit

A što ne i o ukusima?

Da bi napravio ovakvu kuću gde su celi zidovi u staklu moraš da imaš jedan od onih placeva kod kojih blizu ulice ima kapija, onda se vidi neki put a kuća se u daljini i ne vidi. Prva slika koju si okačio je neka planinska gde je prvi komšija verovatno na sledećem brdu. Ova druga je verovatno na placu od par hektara.
Gde god je plac mali i imaš komšije sa svih ili skoro svih strana imaš brdo ograničenja što se tiče prozora i vrata u staklu.
Mada Kamilo jest otišao u ekstrem, i meni je ono prilično ružno, površina pod staklom treba da bude bar 3-4 puta veća.

Dobro, imaš sad tint-ovane prozore, em odbijaju 95% UV i IR zračenja em su
neprovidni spolja pa ti komšije ne vire dok šetaš u gaćama.

em odbijaju 95% UV i IR zračenja em su neprovidni spolja

Neprovidni su u toku dana, a noću se sve vidi. Kod mene svi stavljaju takve prozore, valjda jer je mnogo sunčano. Kapiram da u Srbiji to i nema smisla.
Nego na ovim malim placevima imaš raznorazna ograničenja gde i kako možeš prozore, kakve god da staviš.

Ne razumijem na šta misliš ali to kupatilo je između dvije sobe a svaka od njih ima prozor. Pravljenje dva prozora na dva različita zida u sobi koja nije dnevni boravak a nije velkih gabarita pomalo otežava praktičnu upotrebu te sobe.
Meni je bilo logičnije da postavim prozore na stranu gdje ima sunca nego tamo gdje nikad ne dolazi.

zakućom i predkućom. U Vojvodini je tako ušorano da od četiri strane kuće, prema ulici, prema komšiji spram početka ulice, prema dvorištu i prema komšiji spram kraja ulice, prozor smeš imati na tri strane, dok prema komšiji spram kraja ulice ne možeš imati prozore, samo svetlarnije. Ja sa te straneimamo svetlarnik u kuhinji i mali prozor u kupatilu ali tako dignut da ne vidiš kroz njega dok se ne popneš na obod kade, dakle nije prozor.

Isto tako komšija do mene, čija je kuća u placu pozicionirana do zida sa mnom, ima samo par mat svetlarnika sa moje strane, ne može da mi gleda u dvorište. Takođe, kuću možeš da napraviš na sredini placa ili na daljoj strani, ne možeš je naguziti na prednju stranu, tako da svojim prozima vidiš u njegovo dvorište.

Kapiram da u Srbiji to i nema smisla.

Mi to imamo u spavaćoj. Dobiješ onaj prijatniji osećaj leti kada je jako sunce, kao da gledaš kroz sunčane naočare. Super je.

solo

Ova duma sa malim prozorom je okrenuta prema sjeveru i ovo je prozor od kupatila. Veći dio staklenih površina je na istočnoj strani, ovo što se vidi na slici je okrenuto zapadu. Na spratu nema nikakvih prostorija, samo potencijal da se naprave, pa zbog toga nema ni stakla.
Postoji pravilo o minimalno potrebnim staklenim površinama i to ova kuća široko prelazi, inače ne bih ni dobio dozvolu za gradnju.

Doveo si me u zabludu pri proceni objavljujući sliku ,,dupeta,,kuće. Greh na tvoju dušu.

Pokaži sliku sa ,,istočne strane,, kuće da imamo pravu sliku za komentarisanje.

M'da to je relativna stvar sa stranama sveta

p.s. A što ne i o ukusima?

Solo, bro, mislim da na trenutak zaboravljaš na jedinice i metrike - pokušavaš da po broju prozora porediš kuću od 106 kvadrata, i jednu od 1060

Pa onda prostorije za suptilne aktivnosti, tipa kafanjering, gde možeš da načičkaš koliko hoćeš prozora, i hard-core stvari kao što je spavanje sa hrkanjem - gde ćeš da naslažeš nameštaj i kako ćeš da si obezbediš mrak, jelte, ako načičkaš 17 prozora u jednoj spavaćoj spbi

bene_geserit

em odbijaju 95% UV i IR zračenja em su neprovidni spolja

Neprovidni su u toku dana, a noću se sve vidi. Kod mene svi stavljaju takve prozore, valjda jer je mnogo sunčano. Kapiram da u Srbiji to i nema smisla.
Nego na ovim malim placevima imaš raznorazna ograničenja gde i kako možeš prozore, kakve god da staviš.

A, to nisam znao, mada je isti slučaj noću kao i sa običnim prozorima .

Nego, jel tvoja kuća u nekoj HOA?

jel tvoja kuća u nekoj HOA

Jeste, ali to je manje više provizorno, plaća se nešto 30$ mesečno.
Postoje pravila za sve i svašta, npr. prozori sa prednje strane kuće ka ulici na oba nivoa moraju da budu isti (boja i izgled, ne veličina), koje su boje dozvoljene u tom naselju kad farbaš kuću, koje biljke i drveće smeš da sadiš a koje ne smeš, na koliko smeš da sadiš drveće od komšijske ograde a na koliko žbunje, za kakve vrste radova (npr. trem sa nadstrešnicom ili ukopan đakuzi) moraš da tražiš dozvolu a za kakve ne moraš, moraš da imaš minimum dva drveta, bilo je pre da ne smeš da imaš veštačku travu ispred kuće ali to su pravilo ukinuli zbog suše - ali opet niko nema veštačku travu, da ne smeš da držiš auto parkiran ispred kuće više od par dana (da ne bi ljudi od garaža pravili radionice a automobile držali ispred - ovo u praksi se slabo poštuje).
Ako mene pitaš bolje je da postoje nekakva pravila nego nikakva, osim ako nije preterano. U praksi se ne poštuju baš toliko, ali svejedno naselje lepo deluje kad šetaš.

srdjan.pajic

bene_geserit

em odbijaju 95% UV i IR zračenja em su neprovidni spolja

Neprovidni su u toku dana, a noću se sve vidi. Kod mene svi stavljaju takve prozore, valjda jer je mnogo sunčano. Kapiram da u Srbiji to i nema smisla.
Nego na ovim malim placevima imaš raznorazna ograničenja gde i kako možeš prozore, kakve god da staviš.

A, to nisam znao, mada je isti slučaj noću kao i sa običnim prozorima .

Nego, jel tvoja kuća u nekoj HOA?

Imate sad, tj postoje odavno, (IoT-able) smart glass, photo/thermo/electro- chromatic, birate tehnologiju, split second switching

Milan Novković

srdjan.pajic

bene_geserit

em odbijaju 95% UV i IR zračenja em su neprovidni spolja

Neprovidni su u toku dana, a noću se sve vidi. Kod mene svi stavljaju takve prozore, valjda jer je mnogo sunčano. Kapiram da u Srbiji to i nema smisla.
Nego na ovim malim placevima imaš raznorazna ograničenja gde i kako možeš prozore, kakve god da staviš.

A, to nisam znao, mada je isti slučaj noću kao i sa običnim prozorima .

Nego, jel tvoja kuća u nekoj HOA?

Imate sad, tj postoje odavno, (IoT-able) smart glass, photo/thermo/electro- chromatic, birate tehnologiju, split second switching

Dobro, za to treba ipak malo više Kuća od ove moje. Slično i za onaj flokijev skupoceni parket od prastarih hrastova na ivici istrebljenja. A kad pomenuh parket, kad smo mi bili u fazi traženja kuće, primetili smo da skoro sve te kuće iz pedesetih godina prošlog veka imaju hrastove parkete to jest brodski pod kao na onoj tovoj slici sa prošlog bloga, baš takve crvene. Izgleda da je to jedno vreme i ovde bilo standard, to i vinaz pločice u kuhinjama, a onda je polako zamenjeno sa tepisima i ovim laminatom i keramičkim pločicama. Mi smo takav isti pod imali i u jednoj od kuća koju smo rentirali, i bio sam spreman da mi gazda uzme security depozit za hoblovanje, no, nije, vratio mi sve u cent, zato što sam mu onomad kad su bile velike poplave ovde u Bolderu spasao kuću svojom nemerljivom ingenioznošću i preduzimljivošću.

bene_geserit

jel tvoja kuća u nekoj HOA

Jeste, ali to je manje više provizorno, plaća se nešto 30$ mesečno.
Postoje pravila za sve i svašta, npr. prozori sa prednje strane kuće ka ulici na oba nivoa moraju da budu isti (boja i izgled, ne veličina), koje su boje dozvoljene u tom naselju kad farbaš kuću, koje biljke i drveće smeš da sadiš a koje ne smeš, na koliko smeš da sadiš drveće od komšijske ograde a na koliko žbunje, za kakve vrste radova (npr. trem sa nadstrešnicom ili ukopan đakuzi) moraš da tražiš dozvolu a za kakve ne moraš, moraš da imaš minimum dva drveta, bilo je pre da ne smeš da imaš veštačku travu ispred kuće ali to su pravilo ukinuli zbog suše - ali opet niko nema veštačku travu, da ne smeš da držiš auto parkiran ispred kuće više od par dana (da ne bi ljudi od garaža pravili radionice a automobile držali ispred - ovo u praksi se slabo poštuje).
Ako mene pitaš bolje je da postoje nekakva pravila nego nikakva, osim ako nije preterano. U praksi se ne poštuju baš toliko, ali svejedno naselje lepo deluje kad šetaš.

Mi smo od njih doživaljavali samo maltretiranje i onda je jedan od uslova zbog kog nam je i bilo teže da nađemo kuću bilo to da ne bude u HOA, a sad su manjeviše sva novija naselja i kuće uvek u nekom HOA (mafija). Ok, ima i neke koristi, kao što si ukazao, mada je maltretiranje dosta veće i zato smo kupuli kuću gde toga nema.

solo

Zbog toga što se nekom sviđa pop a nekom popadija.

Nije to dilema nego prozori ili prozorčići, a ako baš insistiraš popadija nema alternativu.

Strašno!

srdjan.pajic

Milan Novković

srdjan.pajic

bene_geserit

em odbijaju 95% UV i IR zračenja em su neprovidni spolja

Neprovidni su u toku dana, a noću se sve vidi. Kod mene svi stavljaju takve prozore, valjda jer je mnogo sunčano. Kapiram da u Srbiji to i nema smisla.
Nego na ovim malim placevima imaš raznorazna ograničenja gde i kako možeš prozore, kakve god da staviš.

A, to nisam znao, mada je isti slučaj noću kao i sa običnim prozorima .

Nego, jel tvoja kuća u nekoj HOA?

Imate sad, tj postoje odavno, (IoT-able) smart glass, photo/thermo/electro- chromatic, birate tehnologiju, split second switching

Dobro, za to treba ipak malo više Kuća od ove moje. Slično i za onaj flokijev skupoceni parket od prastarih hrastova na ivici istrebljenja. A kad pomenuh parket, kad smo mi bili u fazi traženja kuće, primetili smo da skoro sve te kuće iz pedesetih godina prošlog veka imaju hrastove parkete to jest brodski pod kao na onoj tovoj slici sa prošlog bloga, baš takve crvene. Izgleda da je to jedno vreme i ovde bilo standard, to i vinaz pločice u kuhinjama, a onda je polako zamenjeno sa tepisima i ovim laminatom i keramičkim pločicama. Mi smo takav isti pod imali i u jednoj od kuća koju smo rentirali, i bio sam spreman da mi gazda uzme security depozit za hoblovanje, no, nije, vratio mi sve u cent, zato što sam mu onomad kad su bile velike poplave ovde u Bolderu spasao kuću svojom nemerljivom ingenioznošću i preduzimljivošću.

Mi smo tu kuću kupili u lepom kraju, a očajnom stanju, pa je sve unutra moralo da se radi. Tako smo onda dobili i priliku da radimo ono što nam se sviđa, kad već moramo da radimo.

Imali smo uži izbor dosta parketa, od jako svetlih do takvih. Čak smo i tamnije probali u životu u onom stanu za koji sam dao kolaž fotku, zidovi u hodniku su od jako tamnog hrasta, Tudor stil.

Tako, razne su nijanse bile u užem izboru, ali nisu smele da budu šarene, iako mi volimo rustično, zato što onda naglo postaje teško mešati bolje, krpice i nameštaje.

Plus su plafoni bili relativno visoki, bar za London i obične kuće (3m, Edwardian house, Ealing - The Queen of Suburbs ih ima na hiljade) prozori veliki.

A navukli se na nameštaj tih boja, sa kojima ide još jedna naša omiljena boja - svetlo plava koja vuče ka malo metalic, pa one svetle bleached/limed hrastovine idu sa obe boje. Evo dole primera.

A, jako bitno, ja sam odrastao u selu gde je bilo tako obojenih šifonjera, čak ne bih mario da i u Londonu preko zime gore na nameštaju čuče dunje što nisu otišle u kompot. Ja, na primer, ne volim plakare i fitted furniture, iako smo potegli i za tim, samo malo.

Iako mi je i dalje to super cool danas više vučem na svetlije tonove, samo i dalje uniformne, prosto nam je skoro nemoguće uklopiti nameštaj sa šarenijim podovima.

Pa rustičnije, sa malo manje sjaja. A osnovni dizajn princip ostaje i ima 4 komponente: drvo, šareno, prenatrpano, svetlo - niko od nas ne voli tamne sobe, nego fragment sličice ume da zavede. Evo primera dole - mlađa ćerka mu je u sredili malo dala po prenatrpavanju, al otišla je u svoj stan ... Trpezarija je sređena za fotkanje, dok u običnom danu retko vidiš površinu stola veću od prostora za tri tanjira, od knjiga, časopisa, Amazon pošiljki, alata, gricki, i ponekad mog laptopa kad želim da budem bliže frižideru

Nazad na ovaj parket za koji misliš da je bio jako skup (javor, puno drvo, 25mm): od iste firme je onaj što si ti priložio, engineered wood/laminat 40% skuplji. Ima tih engineered wood parketa iz Poljske u Londonu sada koji su duplo skuplji od ovog našeg - ovaj je, u stvari, osrednje cene u Londonu.

U moje ime: ja volim haos, mislim da je kreativan i provokativan i za decu i odrasle, tj ova gužva (dole u poslednjoj fotci je, sinovljeva soba, on je water rat, desno od fotografa ceo zid foto-taped, the ronilački, ribice

A urednost i minimalizam, pa previše belog su mi apsolutno strani.

bocvena

moj ćale
sam napravio dve kuće u životu. za drugu sam pekao i ciglu. sam razvodio struju, postavljao cevi, lepio pločice, a nije bio gradjevinac...sad kad dodju majstori da to poprave ili zamene, hoće da se roknu:) ništa nije po standardu, ne možeš mu prići, ne možeš da odvrneš, al' je radilo i služilo pedesetak godina.

I majstori su ljudi. Sujetni. Dok sam bio državni šofer mislio sam da su šoferi najsujetniji ljudi na svijetu i da svi misle da su neuporedivo bolji šoferi od drugih. To me je često zabavljalo.
Poslije, kad sam počeo raditi intenzivnije i neke druge poslove, vidio sam da od te boljke nisu pelcovani ni ostla zanimanja.
U Francuskoj je obaveza da prije prodaje kuće platiš "stručnjaka" koji će doći i pregledati kuću, vidjeti da li su stvari u normi, izmjeriti kvalitet uzemljenja, provjeriti rad ventilacije, imali u boji tragova olova i još štošta.
Elem, dođe meni "stručnjak" u kuću i iznenadi se sa brojem ventila koje sam postavio na vodovodnoj i instalaciji za grijanje. Kaže mi da se ne radi to tako i da sam postavio previše ventila a ja samo postavio ventile za svako potrošačko mjesto i na toplom i na hladnom vodu. Ako ima kvar na tuš bateriji, česma na lavabou i vodokotlić su nesmetano u upotrebi.
Kad sam počeo učiti automehaničarski zanat, 1969. jedan od majstora, Ferid D. me je naučio dvije stvari.
-Nikad ne kritikuj majstora koji je radio prije tebe na nečemu jer ne znaš razloge zbog čega je uradio tako kako je uradio.
-Nikad ne popravljaj nešto što je ispravno i radi, može ti se desiti da poslije "popravke" ne radi onoliko dobro koliko je radilo prije "popravke".

ljudi sasvim nekog drugog kova.

Takvih je sve manje a onih koji kmeče, insistiraju i čekaju da im neko drugi servira sve na tacni sve više. Poštovanje za takvu sortu. I ja sam se životu učio od takvih. Razne vještine je lako i brzo naučiti ali karakteri se stvaraju čitav život.

tako je! kad je cale gradio kucu "68. bilo je od svega po jedna vrsta - od stekera do plocica i cevi. ovi danas mogu da mu pljunu pod prozor:) njegovo je radilo 50 godina, oni stave novo i "bolje", pa dolaze svake dve godine da dorade i poprave.
kad smo kupili stan, prethodni vlasnik (vodoinstalater) je u stambenu zgradu ugradio svoj vodomer:) ta bumerska generacija je prosto volela da stalno nesto prcka i prepravlja, ostavi svoj pecat, ne samo da ustedi.
slicni su ovim danasnjim DIY hipsterima sto sve uce na jutjubu.

bocvena

tako je! kad je cale gradio kucu "68. bilo je od svega po jedna vrsta - od stekera do plocica i cevi. ovi danas mogu da mu pljunu pod prozor:) njegovo je radilo 50 godina, oni stave novo i "bolje", pa dolaze svake dve godine da dorade i poprave.
kad smo kupili stan, prethodni vlasnik (vodoinstalater) je u stambenu zgradu ugradio svoj vodomer:) ta bumerska generacija je prosto volela da stalno nesto prcka i prepravlja, ostavi svoj pecat, ne samo da ustedi.
slicni su ovim danasnjim DIV hipsterima sto sve uce na jutjubu.

Svaka čast Bocvenovići!

Trivija, i mi smo našu kuću u Prigrevici, sve od kopanja temelja, napravili 1968.

Ćale isto bio glavni na mlaznjak, ali je polako meni (10 godina) davao sve više da radim - već sam se pohvalio, pored ručnog mešanja raznih maltera i betona, pa sečenja dasaka i uzduž i popreko (ekpert level, to umem i levom rukom - moralo se, kad se junačka desnica umori (pardon my French)), pa merenja i crtanja gde seći grede i rogove (on napravio template od dasaka na zemlji, sa poluzabodenim ekserima - pun finti bio (on je i te ručne testere pravio, kupi samo list, čak sam ih kasnije i ja oštrio onim trouglastim turpijama) , prvo mi je dao da zakucavam letve na krovu.

Nama je skoro sav materijal, osim vrata i prozora, bio polovan - rušila se stara ciglana i on vešto otišao i kupio polovni materijal - cigle tog nemačkog kvaliteta više nikad nisam video, al sam se načukao skidajući stari malter.

Mislim da me otud ganja ova sad neizdrž da koristim već korišćeno drvo, pogotovo ono kojem preti đubrište ili mlevenje za pozder ploče ...

bocvena

tako je! kad je cale gradio kucu "68.

Mi isto. Pokrili kuću na Petrovdan. Ja trinaestogodišnjak, u oktobru napunio 14, prosijavao pjesak za malter, mješao malter sa krečom "zagašenim" u rupi, za to sve donosio vodu iz potoka u kantama posliživao majstora. Sve se mješalo u drvenoj mutionici skovanoj od dasaka.
Ćale radio, počinjao u 6 h, ustane oko četiri, napravi dvije mutionice maltera da meni olakša, jednu saspe u kante a druga ostane kompletna. Mati se brine oko stoke, ručka, bašte.
I nismo se žalili, pogledaš iza sebe kad se spušta sumrak i vidiš da si nešto napravio taj dan. Može se i zapjevati.
Kad sam ovako pao u "sevdah" može Sarajlić.
Pismo za Lojze Krakar

U Buhenvaldu si bio tri godine, a u Parizu ni mesec dana
Umesto Morisa Ševaljea slušao si komande es-esa.
Svakodnevna odvođenja u krematorij gledao si umesto kankana
I, opet, nikad tvoja poezija da se liši ni zvezda ni nebesa

Drugi u šesnaestoj godini ne mogu zaspati bez poljupca od mamae,
u osamnaestoj tata im kupi kola ili u banci položi odgovarajuću svotu,
a u dvadesetoj, kad počnu da pišu svoje antipesme i antidrame,
nijedan neće propustiti priliku da pljune po zivotu.

Baš kao slučajno šeset osme?

-Nikad ne popravljaj nešto što je ispravno i radi, može ti se desiti da poslije "popravke" ne radi onoliko dobro koliko je radilo prije "popravke".

Pa ovo je osnovni postulat softvera!

alselone

-Nikad ne popravljaj nešto što je ispravno i radi, može ti se desiti da poslije "popravke" ne radi onoliko dobro koliko je radilo prije "popravke".

Pa ovo je osnovni postulat softvera!

S tom razlikom što svaki softveraš što drži do sebe više voli da izmšlja toplu vodu nego leba da jede

alselone

Baš kao slučajno šeset osme?

Kod nas nije.
Skupilo se nešto para, ćaletova firma počela davati neke kredite a đed se razbolio i nije više pružao otpor da se radi takva "budaleština" kao što je nova kuća sa više soba.

alselone

-Nikad ne popravljaj nešto što je ispravno i radi, može ti se desiti da poslije "popravke" ne radi onoliko dobro koliko je radilo prije "popravke".

Pa ovo je osnovni postulat softvera!

Vidiš, to me Ferid naučio '69 kad je htio da bolje podesi motor na svom novom fiatu 850 kupe pa mu onda motor nije radio dobro kao prije podešavanja.

hahaha, ja se rodila tek sledece godine!
moralo sve po redu - prvo kuca da se napravi, pa da se zeni! slab ti je ovaj moj bio sezdesetosmas. taj je gradio novi svet sa svojih 10 prstiju i on je bio visestruko lepsi, bolji i veci od njegovog sela, a mane su bile nevidljive sa gradilista.

uzasno mi nedostaje.

iako sam uvek znala da se u zivotu necu udati za muskarca kao sto je moj cale:) kao sto i on nikada nije razumeo zene kao sto sam ja, ali me posveceno voleo i brinuo za mene.

tako je! kad je cale gradio kucu "68. bilo je od svega po jedna vrsta - od stekera do plocica i cevi. ovi danas mogu da mu pljunu pod prozor:) njegovo je radilo 50 godina, oni stave novo i "bolje", pa dolaze svake dve godine da dorade i poprave.

Nekad se to pravilo kvalitetnije, danas svi gledaju da traje dok je pod garancijom.

Evo ja se zezam sa česmom koja je napolju, stari standard pa ne možeš da nađeš odgovarujuću gumicu, i od tad sam kipuo jedno tri nove česme, i svaka zeza, iako su mi po različitim radnjama tvrdili da su najbolje što imaju.

Ko šta radi, gde god odem negde na stranu, gledam česme.

uzasno mi nedostaje.

iako sam uvek znala da se u zivotu necu udati za muskarca kao sto je moj cale:) kao sto i on nikada nije razumeo zene kao sto sam ja, ali me posveceno voleo i brinuo za mene.

bocvena
taj je gradio novi svet sa svojih 10 prstiju

Ja sam sa svojim znao ući i u kafanu, piti prdkućom, na ulaznim stepenicama. Skidao me, elegantno i sa osmjehom, sa mladalačkih zabluda i jurcanja u prazno.
Pomagao mi, zajedno sa majkom, da od sebe pravim čovjeka.

Evo ja se zezam sa česmom koja je napolju, stari standard pa ne možeš da nađeš odgovarujuću gumicu

otprilike to - stari navoji, uže cevi, nešto što se ne zna kako je uopšte nasađeno na nešto... ovaj naš vodoinstalater (što smu se stalno vidi guza) izađe gola voda kad menja nešto:)

inače, ja sumLJam da me cvex vara sa tim guzom jer jedan vodokotlić opravljaju već 5 godina! i sprečavaju me da kupim novi, jer to je geberit, a kad švajcarac to napravi, ne menja se dok vlasnik ili vodoinstalater ne umru. i to sranje curi, moraš da vraćaš plovak metlom, al' mojim suzama ne veruju! u stvari, možda se i jesam udala za tatu.