Mesečeva reka

I imala sam mačka ...

Ja trenutno nemam mačka.
Poslednja dva koja smo imali su bili blizanci - Debeli i Mršavi.
Koji su toliko ličili da smo ih samo mi, ukućani, razlikovali. Kada su oni, jedan po jedan, umrli (a ubrzo zatim i vučjak), žena je rekla - dosta je bilo.
Jer je velika muka bila kada je bilo ko od njih umirao.
A prvi mačak kojeg se sećam iz najranijeg detinjstva je bio žuto beli mačak - koji je meni tada delovao kao gospodar kuće.
Jer je on imao prednost pri zauzimanju kauča, fotelja, stolica, sanduka i slično.
Pre nekoliko godina sam otvorio vratanca na vratima suterena kako bi jedan žuti glavonja imao gde da provodi zimu.
Ima jedan kauč za njega gde mu povremeno zamenimo staro ćebe i postavimo stiropora da ima gde da 'oštri' papke.
Žena svake zime govori kako će da ga istera i da mu zatvori vratanca, ali se svake zime dogodi nešto da ona to ne uradi.

ili, pogledom na ovaj divni svet

у соби затворен
спокој око њега,
Кум се изолово
доста му је свега

ја му велим - изађ' ваани
динамични .....теку дани

Imala sam ga i vratio se da zajedno mesečevom rekom plovimo gledajući svet kroz roze stakla.

Месечева река је моћан симбол којим се завршава најбољи (или бар један од најбољих романа светске књижевности) "Мајстор и Маргарита" Михаила Булгакова. У Месечевој реци црни Воланд и његова пратња налазе Понтија Пилата и Мајстор га разрешава греха према Јешуи...

Чим сте били у Месечевој реци греси - и сакривање иза розе наочара - су вам опроштени.