Društvo| Kultura| Literatura| Moj grad| Život

ČOVEK U TEGET ODELU

Dragan Jakovljević. RSS / 11.07.2022. u 10:27

Ако бисте ме упитали да ли бих, да сам свршени матурант, поново уписао студије пејзажне архитектуре, одговор би свакако био - не. Зашто? То ће вам најбоље објаснити моја мајка. Она је уредно преузимала од поштара и заводила све одбијенице, док су стизале на папиру, класичном поштом. У новије време, ако их и пошаљу, дописи са негативним одговорима на моје молбе за посао стижу имејлом. Али, без обзира на то, моја мајка инсистира да сваку одштампам, како би њена евиденција била комплетна. Ако одговор никада не стигне, а у Србији је у већини случајева тако, мајка на празном папиру прецизно упише податке о фирми и датум конкурисања, пре него што га прикључи својој архиви.


- Нека, устребаће. Живот нас учи да само записано остаје... - обично изговори, више за себе, док колекцију попуњава новим папирима.


- Говорио сам благовремено да се у граду са два и по парка, о којима брину само чистачи, пејзажни архитекта неће хлеба најести, али није имао ко да ме чује... - додавао би отац и трудио се да прекор такође не буде упућен никоме лично.


Ја сам испрва на овакве коментаре увек имао своје аргументе и нисам се устезао да их изнесем. Али, како је с временом такав сценарио у нашој кући постао нека врста ритуала, престао сам да учествујем у њему.


Трачак светла појавио се једне вечери, када нам је у посету дошао кум Радиша. Већ тридесетак година запослен је у градској болници, као електричар.


- Не могу ништа да вам обећам, али... - почео је, уз титрајући полуосмех. - Срео сам данас нашег директора, Момира Ђоновића у болничком кругу, па нас пут поведе истом стазом, према Очном одељењу. Видим, травњак сув, извирује тек по који полусвенули цветак, све је запуштено. И ту се сетим тебе, Дејане. Не будем лењ, него одмах упитам директора зашто не ангажује неког ко би уређивао тај наш болнички круг. Могао би то да буде најлепши парк у граду.


- И? Шта он каже? Куме, када би се то остварило, кућа би нам пропевала! - рекла је мајка.


Кум рече како је директор Ђоновић заинтересовано климнуо главим и како је, док је одлазио, довикнуо Радиши да му пошаље на разговор некога ко би се тиме бавио, ако такву особу познаје.


Поучен ранијим искуствима, када су они који одлучују, тек реда ради показивали интересовање за ангажовање стручњака за паркове, а онда закључивали да би такав издатак био луксуз у ово тешко време, мој отац није имао коментар на речи нашег кума. Ја сам их примио к знању, али их такође нисам схватио нарочито озбиљно, све док сутрадан кум није телефонирао и рекао да је са директором болнице договорио да се упознамо и поразговарамо о могућем послу. Био је уторак, а Ђоновић је разговор заказао за сутрадан, у подне.


Кум је одмах рекао како никакво плаћање директору не долази у обзир, али да му је од раније познато да Ђоновић "воли да ужива у животу".


- Слободно га позови на ручак, на пример. Ако ствари крену добрим током, уплати неки излет за њега и породицу, можда велнес или викенд негде где није био. Тај издатак би ти се брзо исплатио, веруј ми.


Док је отац ћутао, мајка је рекла да би тако нешто било природно и да је сигурна како Радишин шеф то неће схватити као подмићивање, већ као израз поштовања и знак пажње.


Када сам у заказано време ушао у просторије управе болнице, у канцеларији сам затекао човека у елегантном тегет оделу. Пушио је и гледао кроз прозор.

(Za nastavak priče kliknite OVDE) 



Komentari (6)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

mariopan mariopan 11:03 11.07.2022

Lepa priča

Sviđa mi se priča samo mi je malo 'ladno oko srca zbog te nade njegovog oca i odela, verovatno kupljenog poslednjim parama iz kuće? Ovo je jedna tužna priča.
Черевићан Черевићан 11:17 11.07.2022

у заказано време

Живот нас учи да само записано остаје

тематски прича посве занимљива
(добро...све не иде онако по лоју),
у њој по неки од нас ..што читаше
препознаће .........чак.......... и своју
zoja444 zoja444 17:28 11.07.2022

g. jakovljevicu

vi ocigledno ne citate komentare sa sopstvenih blogova. ima nas koji ne mozemo da procitamo nastavak price jer to browser ne podrzava. vama od volje da li cete nesto uciniti. prezivece se i sa polovicnom pricom.
Dragan Jakovljević. Dragan Jakovljević. 21:49 11.07.2022

Re: g. jakovljevicu

Zoja, vidim ponekad i neku takvu pritužbu, ali ja tu nažalost ne mogu ništa da učinim. Blog B92 ne dozvoljava postavljanje neograničeno dugih tekstova, tako da nastavak mojih priča koje nisu baš kratke, obično sledi na sajtu.
zoja444 zoja444 00:02 12.07.2022

Re: g. jakovljevicu

na kom sajtu? ovom? mozete da podelite pricu u vise nastavaka. meni je zao sto ne mogu to da vidim jer lepo, pitko i zanimljivo pisete.
Dragan Jakovljević. Dragan Jakovljević. 22:08 12.07.2022

Re: g. jakovljevicu

Ово је мој сајт на коме можете читати приче у целости. Ископирајте га и унесите у претраживач:
https://dragjakov.wixsite.com/dragan-jakovljevic

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana