Još jedan četnički koljač - rehabilitovan!

predatortz

kao što ne rasprvljam sa nekim blogerima o partizanskim zločinima nad Srbima

Negiraš te zločine, ili su ti prihvatljivi?

To ne znači da ti zločini ne postoje ali bi trebalo postojati, makar malo, i mjere.

Na Filipovu adresu je čestitka za buđenje osinjaka, a ostali dio posta, sa fotografijama i tekstom je na adresu "europejaca i intelektualaca" koji žale što se nismo priključili onima koji su upražnjavli i koji upražnjavaju sve ovo o čemu sam pisao.

kamilo_emericki

predatortz

kao što ne rasprvljam sa nekim blogerima o partizanskim zločinima nad Srbima

Negiraš te zločine, ili su ti prihvatljivi?

Ti ne čitaš post do kraja ili čitaš samo ono što ti odgovara?

To ne znači da ti zločini ne postoje ali bi trebalo postojati, makar malo, i mjere.

Kako si razumio ovo, ako si pročitao?

literatesa

Nevjerovatno kakva samouvjerenost.

literatesa

Ma Kamilo se rasuo. Sebi on ne dolazi.

Nije, dobrim delom je u pravu.

Samo je puno licemerja.
Mozgovi su nam isprani, pa je ista stvar ako je radi "civilizovani Zapad" ok, a kad to rade Rusi onda drvlje i kamenje.

Prutim, svi mi Evropljani smo fašisti. Kad se ubija po Africi i atapskom svetu, onda nas bili patka, ali u Evropi...

Drugo, pacerski provlači Ruse kroz sve pa i ovaj njihov budalast napad na Ukrajini poredi sa antifašizmom nekad.

To uopšte nije budalasto.
Ovo jeste antifašizam.
Samo, Rusija više nije ona koja ga čeka +fašizam) na gajbi.
Kso što ni mi devedesetih nismo pokorno čekali srbosijek, nego smo uzvratili na žalost našeg domaćina.

literatesa

To uopšte nije budalasto.
Ovo jeste antifašizam.
Samo, Rusija više nije ona koja ga čeka +fašizam) na gajbi.
Kso što ni mi devedesetih nismo pokorno čekali srbosijek, nego smo uzvratili na žalost našeg domaćina.

A i ti iz svakog vedra zahvatiš po malo.

I kakav sad antifašizam kad od njega pereš ruke?

Sve si ti pomešala. Nikad ja nisam prao ruke od antifašizma. Od komunizma da, jednako su mi odvratne te dve ideologije.

literatesa

Sve si ti pomešala. Nikad ja nisam prao ruke od antifašizma. Od komunizma da, jednako su mi odvratne te dve ideologije.

Uh.


Saberite se, ljudi.

Pa pokušavam da Vam objasnim da je deplasirano i neumesno porediti Kataloniju i Kosovo!

predatortz

Pa se pitam šta je za tebe mera.

literatesa

Drugo, pacerski provlači Ruse kroz sve pa i ovaj njihov budalast napad na Ukrajini poredi sa antifašizmom nekad.


Rasulo.

Zaboravljate da španska vojska i policija nisu masovno proterivali, ubijali i pljačkali katalonske civile kao srpska policija i vojska kosovske Albance!

Gosođo

kamilo_emericki

predatortz

Pa se pitam šta je za tebe mera.

Jednom sam ti već napisao da razumijem tvoj odnos prema četničkom pokretu zbog djeda koji je bio član tog pokreta kao i odnos prema partizanskom pokretu od koga je stradao tvoj djed.
Moj odnos prema NOB je formiran na porodičnom iskustvu iz 2. svj. rata i dešavanjima na i oko Kozare. I dan dans se zna, jer se prenosi sa koljena na koljeno, ko je šta radio, ko se za šta borio, ko je koga izdao.
Iako nisam vruče krvi kao ti mislim da se nisam dovoljno odmakao od svega toga da o tome mogu razgovarati sa potrebnom dozom objektivnosti.

literatesa

Drugo, pacerski provlači Ruse kroz sve pa i ovaj njihov budalast napad na Ukrajini poredi sa antifašizmom nekad.

Ti si završila vojnu akademiju pa znaš šta je pacerski? Reko ti Deutsche Welle? Od svih, njima je najpametnije da ćute. Ovaj put se takva greška neće ponoviti. Ovaj put ih više biti neće, samo neka zaebavaju.

Razloge ti je objasnio predatorz jednom rečenicom. Neće više nikad da ih čekaju u Podmoskovlju. Dovoljno.

Sad, gde će da ih čekaju. Na Dnjepru, u delti Dunava ili u Eštorilu - to kako bog, srce od junaka i ratna sreća daju.

emilia

...
Poslednji je, u najboljem slučaju pretposlednji, čas da prestanemo da „idemo“ u Evropu ili u Evroaziju - u stvari bilo kuda samo ne ovde gde jesmo - i da razaberemo šta ćemo s nama, siracima tužnim bez iđe ikoga (sa osloncem na „četiri stuba naše spoljne politike“).

...

literatesa

Rusi su u XXI vijeku napali Ukrajinu i pokazali se kao diletanti sa atomskom spremni da žrtvuju svoju vojsku do poslednjeg za rat nespremnog vojnika. (i žrtvovali su i Srbiju, dva puta nedvosmisleno)


Da nije raspale Nensi Pelosi prije neki dan napisala bih nešto i o Americi, opet površno, rekoh li, o tome da i uprkos Bajdenovom sinu u Ukrajini, ukrajinskoj korumpiranosti, spremnosti EU da dijeli Ukrajinu za gas i žito, Putin je samo animirao Bjelorusiju, Sjevernu Koreju i evropske antivaxere, ah, da, i Kinu sa logorima za antivaxere i Tursku (sultani i mešetri pametniji od Rusa).


Zatim, kakve veze Kamilov antifašizam (ne ni lični, u njegovo vrijeme su muslimani nosili bijele trake) i izgibija Srba u Drugom svj ratu ima veze sa Putinom danas? Osim što si ti staljinist kojeg bi antifašisti smjestili na Goli otok i što je Kamilu Ursula zabranila da čita Sputnjik, zamisli kakva vremena došla, nekad ste vas dvojica osvajali Berlin sa Rusima? Pa ti npr možeš otići živjeti u Rusiju, ne mora ona Srbima kucati na vrata?, Kamila neka Benedykt uputi u tajne ruskog Darkneta tj smeća sa Telegrama..

- Ja hoću tom nacisti, zabole me briga šta sad ko misli, da kažem sledeće… Kurvetino, doći ćemo i sve ćemo vas pobiti… Sve…!?!
- Ali Aleksej Aleksandroviču mi ovde pričamo o novinarima (kao fol ga smiruje Popov)
- Ma zabole me baš briga, ima da odem tamo i samo ako li ga slučajno vidim ima da ga (ubijem)…

Tako je bukvalno svaki bogovetni dan tj ništa ovo nije čudno niti neuobičajeno, odnosno tom ludilu kao da nema kraja…

Benedykt aku mu veruješ bukvalno ne zna šta bi uopšte napisao

literatesa

Benedykt aku mu veruješ bukvalno ne zna šta bi uopšte napisao

Nemoguće. :)

Ok, što-no-bi-se reklo taj deo je bio više kao a figure of speech…

literatesa

Samo ću dodati na ono što sam napisala da su Putina ignorisala, šta su ignorisali? njegovo stidljivo napominjanje na problem Rusa u Ukrajini?, stidljivo, on nije udarao šakom sto, nije prijeti nikom u 4 oka, nije forsirao kao npr Milanović kaže Fincima, baš me briga za vas dok ne riješimo moj problem, Orban ucjenjuje EU, znači to su ljudi koji sve rješavaju iza 4 zida prije i poslije konferencije za štampu, Putin je dva dana prije napada na Ukrajinu govorio da su to vojne vježbe, kao stidna mlada kad oko nje obilazi lola a ona se rumeni ispod marame, nemoj, vidjeće nas ćako.. To je Putin, kad je mogao predvidjeti ključnim ljudima nekoliko opcija, slušajte, zatvoriću gas ako te ne riješimo (EU je nespremno dočekala rat, i do prije neki dan su i Njemci i Kinezi neodlučni oko slanja oružja, zašto, zato što vide da nešto nije uredu?), kažeš jednom, dva puta, tri puta, sazoveš vanrednu konferenciju ukrajinskog problema, ne, on nije brinuo za Ruse u Ukrajini, finansirao je LePenovu i svirao klavir Šeron Stuon, čekao da ode Merkel, umal napišem umre da bi krenuo u još uvijek neartikulisano osvajanje Ukrajine i taj rat vodi njegovih 1.60cm visine..

Generalno gledano, Surkov (legendarni Slava Surkov veliki ljubitelj pisanja poezije, šmrkanja belog, odnosno na prvom mestu čovek koji je bukvalno osmislio Wladimira P. (© litera-Tess-a) upravo onakvog kakvog ga svi danas znaju) se pokazao u pravu: Hohli (pogrdni naziv za Ukrajince u bukvalnom prevodu kreste zbog onih kozačkih zurki sa ćubom navrh obrijane glave) su zaista tvrdoglavi momci i umeli su da izgrade naciju. Tako da su budale svi oni koji pričaju o nekakvom ”austrijskom generalštabu” kao i sve ostale pristalice ”Trojedinstva” (Rusi, Ukrajinci & Belorusi tri u jedan narod)
Rusi ne mogu biti deo nikakvog Trojedinstva (za sada) sa podljudima (od onog Hitlerovog Untermensch). Naime, svaka osoba koja sebe povezuje sa ukrajinskim državnim projektom nezavisnim od Moskve pripada podljudima
Čestitamo Hohlima: Biće manje para za vašu asimilaciju i ”fin” rad. Ali biće više para za liveno gvožđe.
Jer sada je pitanju biološko uništenje ukrajinske nacije kroz eliminaciju onoga što je najbolje u njenom genetskom fondu, kroz one koji su krenuli u rat.

literatesa

Ok, što-no-bi-se reklo taj deo je bio više kao a figure of speech…

Pošto ne koristim smajlije, zamisli neki, neki kul. :)

Niko ga nije ignorisao, odnosno da budemo precizni ignorisali su i to svesno

EU je svjesno ignorisala kagebeovca koji ima atomsku, gas i voli se slikati go do pasa?

literatesa

Niko ga nije ignorisao, odnosno da budemo precizni ignorisali su i to svesno

EU je svjesno ignorisala kagebeovca koji ima atomsku, gas i voli se slikati go do pasa?

Zapad je naime nadasve pragmatičan, i onda su oni sebi tako rekli da ako im ne smetaju šeici u Saudi Arabiji, zašto bi im smetao bilo ko na vlasti u Rusiji, sve dok ih to ne ugrožava & i dok imaju debele materijalne koristi…

benedykt

literatesa

Niko ga nije ignorisao, odnosno da budemo precizni ignorisali su i to svesno

EU je svjesno ignorisala kagebeovca koji ima atomsku, gas i voli se slikati go do pasa?

Jeste, potpuno svesno i to svi na Zapadu, odnosno da budemo baš precizni na samom početku ga je na primer Bajden poredio sa Petrom Velikim i govorio kako mu svaku moguću pomoć treba pružiti u tom njegovom plemenitom pohodu… Inače taj svima na svetu poznati… On na konju go do pasa po Sibiru jaše… detalj, ti je upravo umotvorina malopre spomenutog Slave Surkova…
Zapad je naime nadasve pragmatičan, i onda su oni sebi tako rekli da ako im ne smetaju šeici u Saudi Arabiji, zašto bi im smetao bilo ko na vlasti u Rusiji, sve dok ih to ne ugrožava & i dok imaju debele materijalne koristi…
Elem, evo kako na primer izgleda novi propagandni Winter is Coming video koga je ispod žita pustio Kremlj pre par nedelja, a sve na temu trenutne situacije…

Neues aus der Nachbarschaft

Ovo spikerovo naglasavanje je toliko neubedljivo da ce tacno i putinoljube sa bloga odvratiti da se iz mesta prebace u raj sa jeftinom strujom, jos jeftinijiom prevozom i jos lepsijim zenama. Lepi ruski momcici se ne pominju. Nisu valjda svi otpisani za front.

docsumann

@ kamilo

bezveze ti je ovo poturanje sa starom "forom" o belgijskom Zoo rasizmu
jedan sam od prvih koji je te slike kačio na blogu..

nisam nikakav EUrofil, i jedino sto mislim da od te strane treba da preuzmemo su pravna regulativa, funkcionisanje institucija i paramentarna praksa.

a recimo, u vezi NATO sam u cijelosti protiv. tako da opet mi pises na pogrešnu adresu

al upravo je Filip taj koji danas sve prevrednjava kroz taj referentni sistem.
ko je gdje na putu za EU

vcucko

Za Dedijera i njegovo koljeno me zabole qrac.

literatesa

EU je svjesno ignorisala kagebeovca koji ima atomsku, gas i voli se slikati go do pasa?

Zamislim Makrona kako na Putinovu prijetnju atomskom odgovori: pa baci mmu ti jb.

toliki broj

emilia

popadic, ti li si

Zaboravljate da španska vojska i policija nisu masovno proterivali, ubijali i pljačkali katalonske civile kao srpska policija i vojska kosovske Albance!

bene_geserit

Filipe, nije ti bilo dosta na ovom prethodnom blogu, nego si došao po još?
Mazohizam?

Filip Mladenović

Pa pokušavam da Vam objasnim da je deplasirano i neumesno porediti Kataloniju i Kosovo!

Filip Mladenović

bene_geserit

Filipe, nije ti bilo dosta na ovom prethodnom blogu, nego si došao po još?
Mazohizam?

Nije mazohizam, već protest i bunt zbog sramne sudske odluke da se rehabilituje jedan od najvećih četničkih koljača!

bene_geserit

Filipe, nije ti bilo dosta na ovom prethodnom blogu, nego si došao po još?
Mazohizam?

bene_geserit

Filipe, nije ti bilo dosta na ovom prethodnom blogu, nego si došao po još?
Mazohizam?

emilia

bene_geserit

Filipe, nije ti bilo dosta na ovom prethodnom blogu, nego si došao po još?
Mazohizam?

Filip Mladenović dobija najviše preporuka komentara kao i njegovi blogovi, zatim i f recommend. Njegovi "kritičari" dobijaju daleko manju podršku od ovdašnje publike. Ako je neko mazohista po tom kriterijumu to su "kritičari" sami.

Филипе, да ли Ви имате текстове решења Вишег суда у Ваљеву из 2017. године и из 2022. године о рехабилитацији Николе Калабића као и решење Апелационог суда из 2018. године којим се укида решење Вишег суда у Ваљеву из 2017. и којим се читав предмет враћа на поновно одлучивање том истом Вишем суду у Ваљеву?

Filip Mladenović

Na ovaj Vaš komentar i postavljena pitanja odgovoriću Vam jednom informacijom iz 2006. godine:

gvozden1

Филипе, да ли Ви имате текстове решења Вишег суда у Ваљеву из 2017. године и из 2022. године о рехабилитацији Николе Калабића као и решење Апелационог суда из 2018. године којим се укида решење Вишег суда у Ваљеву из 2017. и којим се читав предмет враћа на поновно одлучивање том истом Вишем суду у Ваљеву?

Šta će mu to?

Sad najozbiljnije, siguran sam da Filip nije u stanju da razume potrebu za tim.
Ovo sad nije blogovsko prepucavanje, već iskreno uverenje Filipovog, i ne samo njegovog, stanja svesti.

On i oni ne mogu, nemaju mentalnih kapaciteta, da se makar zapitaju šta li piše na tim desetinama strana obrazloženja, i šta li se pričalo u tim godinama trajanja suđenja.

To je za njih nevažno, svi ti pravnici i istoričari koji su bili uključeni u postupak, svi dokumenti iz arhiva, sve je to nebitno , a bitno je samo njihovo " sve sam ih poklao" koje su kljucnuli negde na internetu.

ПРИЧА О СРБИМА


(Од војника чуо и забележио на Крфу 1917. године Драгиша Васић.)


Било је то у лето и на жаркој врућини. Господ беше заузет претешким бригама. Оне му у не даваху ни главе да дигне и само усрдна помоћ Светога Петра, вернога у помагача, олакшавала је донекле његове божанске напоре. Радио је тако Господ једнога дана и бринуо кад, усред ових напора, зачу он некакву необичну ларму која се са Земље подизала. А ларма, на коју се он најпре и не обзираше, иако на њу није навикао, постајала је све јача, жешћа и несноснија док му, најзад, у ономе његовоме небеском раду, стаде силно досађивати.

Тада Господ, не могући даље да је подноси, остави перо, подиже главу, па ослушну и замисли се, трудећи се да појми оне чудне узроке једне тако нечувене и паклене узбуне. Али и поред свег његовог божанског старања, то му не пође за руком.

Изненађен тиме Господ се обрати Светом Петру.

— Петре — рече он благо. — Ово није без ништа. Не остаје нам друго него да ти лично сиђеш доле и увериш се шта значи ова ларма која нам обојици толико досађује.

Смерно и кротко Св. Петар поклони се тада Господу, обећавши да ће тачно испунити ову његову жељу, па се брзо спреми и наврат-нанос сиђе на Земљу.

Али не потраја дуго, врати се он натраг, и врати се брже него што је и сам Господ
очекивао, па стаде пред њега:

— Господе — рече у он — ево испуних ја твоју наредбу и сазнах оно што си желео. Урнебес онај доле на земљи, а због кога нас двојица не могасмо ништа да радимо, не потиче ни од кога другог, већ главом од Срба, од оних који и иначе никада мира и спокојства давали нису.

— Гле! — зачуди се ипак Господ. — Шта ми кажеш? Дакле од Срба? А шта би они
хтели?

— Срби — настави Св. Петар — Срби хоће да ратују!

— Да ратују? А с ким и зашто? — питаше Господ, а Св. Петар одговори:

— С Турцима, Господе! Због земље, веле, коју су им од предака отели.

Тада се Господ понова замисли, а после мале почивке: — Па нека ратују — рече. — Нека им се таква жеља испуни!

Али Св. Петар усуди се да примети:

— Господе — промуца он. — Ти рече нека ратују. Добро, и сâм сам за то. Али у том рату хоће ли они победити, или ће бити побеђени, јер и то ...

— Петре — прекиде га Господ — тачно сам знао шта ћеш ме питати. И баш то
хоћу да и ти кажеш, али да ми речеш по души: јеси ли за то да они победе или да их Турци победе. Реци ми, дакле, слободно, јер добро знаш да сам ја на твоје мишљење увек много полагао.

Но на ово Св. Петар оклеваше да одговори и снебиваше се, пошто у том часу не погађаше вољу Божију.

— Е видиш, Петре, — приметиће Господ, изводећи га из забуне и кад се увери да
светац још увек оклеваше — што се мене тиче ја сам за то да их пустимо нека победе. Враг би га знао зашто и не знам теби, али су мени ти Срби врло драги. Дакле нека победе, како сам казао!...

И доиста, зби се онако како заповеди Господ. Нападоше Срби Турке још исте јесени , надбише их и Косово, толико оплакивано, осветише, па све то испунише лако, чудећи се и сами како без велике муке, са песмом и радосно, остварише оне вековне снове толиких својих нараштаја.

И опет бијаше лето и Господ свеједнако а са Св. Петром бакташе се и знојаше између безбројних и замршених рачуна што их читава војска његових светаца сваке године у то време на врховно одобрење подносаше. Али баш у јеку његова тако мучна рада она чудна ларма понова Га узнемири. Господ беше добре воље замисли се мало, остави перо, подиже главу и опет благо позва Св. Петра па му нареди да се понова потруди до земље и тамо извиди у чему је ствар. И Св. Петар сиђе, па се још брже неголи први пут поврати и још са самих рајских врата довикну Господу:

— Господе, опет Срби!

А са својим добрим изразом Господ га упита благо:

— Но? А сад шта хоће?
— Опет да ратују!

— С ким, побогу? И зашто сад?

— Бугарима. Не дају им, веле, оно што су отели од Турака!

— Добро, а Бугари?

— Они једва чекају, јер тврде да су у праву.

— Па лепо нека ратују кад хоће — одобри Господ. — Само нас нека оставе на миру.

И рекавши ово он се таман хтеде понова загњурити у сијасет оних светачких биланса, кад га Св. Петар опомену:

— Господе — примети он. — Ти заповеди да ратују. Ама опет не рече ништа о победи. Ко ће победити треба и то да наредиш, јер нисам рад да међу нама било какав неспоразум због тога наступи.

— Срби! — заповеди Господ кратко и руком даде знак да је разговор свршен.

И опет се зби како рече Господ. И Срби победише браћу и вратише се кућама
својим овенчани славом јунака, али још слађом од прве баш зато што то беху браћа коју су победили.

А после тога опет прође година дана. Увек неуморан, милостив, добар и благ радио је Господ мирно своје послове, неизневерен никад од свога првог помагача, који и сам не познаваше одмор и сласти од њега. Бејаше опет лето и рачуни светаца заузимаху сву пажњу њихову, кад се намах, и опет са земље, заори и затресе једна нова, али незапамћена узбуна од које се чињаше е ће и само небо проломити се. Узбуђен, а богами донекле и наљућен, Господ брзо дозва Св. Петра па га одмах посла доле те да се и по трећи пут увери у чему је сад разлог пакленога овог новог урнебеса поред кога је већ и самом њему немогуће да се својим пословима озбиљно посвети.

Али се он изненади кад Св. Петар и по трећи пут јави:

— Срби, Господе!

— Побогу! — узвикну тада Господ, трудећи се колико је год могао да сачува хладнокрвност и задржи ону божанску своју благост. — А шта би сад хтели?

— И опет рат, Господе! — промуца Св. Петар као да се он стиди уместо Срба.

— А с ким, да од мене нађеш? — не кријући своје узбуђење упита Господ. —
С ким сад? Зашто сад?

— Сад са Швабом. 'Оће, веле, да их прогута!

Поћутавши кратко време, Господ опет одсече:

— Па нека буде! Ђаво нек’ их носи! Нека ратују!

— Молим, а победа? — пожури се Св. Петар са уобичајеним питањем, те да га после не би узнемиравао.

— Победа на њиховој страни! — одсече стрпљиви Господ, дајући руком знак Св. Петру да се удаљи,јер хоће сам да остане.

И понова се догоди како одлучи Господ. Однеше Срби победу над противником и на двема чувеним планинама њихове земље, на Церу и на Руднику, потукоше га до ноге и сломише потпуно. Када им неизбројна царска војска и силан плен од ње паде у руке, па се славно име њихово пренесе широм света, чији најбољи део и сам беше у пламену страшнога рата. Али тада, после такве победе, и за њихову несрећу, Срби се осилише, заборавише Бога спаситеља свога и расрдише га делима својим. силише се они и опише овим победама, па се пропише, завадише и покварише тако да онај скромни и поштени народ нико више није могао познати. Њиховом разметању није било краја, а хвале њихове нису се више могле подносити, јер стадоше омаловажавати чак и своје савезнике и у песмама певати како им јуначког такмаца на свету нема и како ће они сад „и Белгији у помоћ.“ И тако та дрека овакве њихове хвале и претње и онај заборав на Бога, досади и разгњеви самога Господа.

Па озлојеђен тиме Господ позва Св. Петра.

— Петре, — рече му он — верни мој, почуј ме што ћу ти сад, рећи. Чуј ме, дакле:
ови Срби, незахвални овај народ, дојадили су ми; довде су ми дошли. — И ту Господ показа руком више главе. — Благост моја и доброта моја, милосрђе моје за њих и доброчинства моја, о којима си се ти бар толико пута уверио, исцрпена су. Сам знаш да сам вазда био на њиховој страни и победе им досуђивао, будући увек широке руке за њих а на штету других. Али сад, сад ево признајем ти, ја их презирем и о њима више нећу ни да знам. Зато ти наређујем да их испред мојих очију уклониш! Нека нестану, несретници, нека пропадну, нека потону, нека сасвим ишчезну, земљу своју рођену нека изгубе, нека им се трага не зна, о њима, као што рекох, ни да чујем нећу! Разумеш ли ме, Петре, верни мој помагачу!

А Св. Петар тресући се сав од овог страшног гнева Божијег, и збуњено чупкајући браду, једва изгогвори:

— Разумем те, Господе. Досадили су!...

И опет зби се тачно како рече Господ. Као бесни, нападоше, са свих страна, Србе силни непријатељи; земљу им опустошише, из ње их протераше, многе побише, а села и вароши попалише им и са земљом сравнише. Када многи поумираше, а што остаде изгуби се без трага, баш како Господ нареди, по мрачним гудурама, пећинама и шумама туђинским, те несташе као да никад ни постојали нису. И тек после тога смири се и ваздух и вода и небо и земља, те се у том миру Господ одаде бригама својим на које се никад више не потужи ни Светоме Петру нити било коме другом небескоме свецу.

И тако, у томе преданоме раду Господовом, пролажаху дани и месеци, све до једнога дана кад се наједанпут , а при особито доброј вољи својој, Господ опет не опомену Срба. Било је то у зиму, али кад уместо снега он беше пустио велику кишу те да би опрала људске крваве трагове којима је земља била испрскана.
Седео је тако Господ са Св. Петром и са њим ћаскао о свачему, па ће тек наједанпут рећи:

— Ама, Перо!
А Св. Петар поклони се и одговори:

— Молим, Господе!

— Ама, бога ти, упитао бих те нешто.

— Да чујем, Господе!

— Ево — настави Господ. — Мислим малочас те на ово те на оно, па ми тек одједанпут нешто на ум падоше Срби. Да ли ти, тако ти мене, знадеш шта би с њима, куд се дедоше ти људи, шта се с њима догоди? Јер, ево, ми на њих бесмо сасвим и заборавили.

Св. Петар положи руку на срце.

— Господе, — одговори он — а ко би и могао знати где су ти?! Као што се сећаш
нареди ми ти једнога дана, онда кад ти оно додијаше, да их пошљем у бестрага, да их уклоним испред твојих очију, како им се трага не би знало и ја, право да ти кажем, тако и учиних. Од тада више никад на њих ни помислио нисам, е па откуд ћу сад знати где су!

— Знам, знам, Петре, — настави Господ — лепо је то што си ти моју наредбу извршио и сећам се ја ње добро. Ама, брате, признаћеш и сам, и тако није право. Народ је то, братац, као и сваки други мој народ, и не може бити тако да ни ја ни ти не знамо шта је са њима. Него ево шта: како смо ми иначе, углавном, отаљали наше послове и седимо овде тако рећи скрштених руку, право је и мени драго да ти сиђеш доле и потражиш наше Србе. Као што рекох, немамо много посла и ја могу неко време сам и без тебе, па ти зато дајем неограничено одсуство, све дотле док их, јаднике наше, ма где не нађеш. А после, видећемо шта ћемо с њима. Дакле спреми се, душе ти, па иди!

И тако се Св. Петар обрете на земљи. Обрете се Св. Петар на земљи и стаде тражити Србе. Па их је тражио, тражио, али све узалуд. Нигде Срба ни од корова, као да су у земљу пропали. Где није ишао Св. Петар и где није завиривао и распитивао, али њих нема па нема, те се он увелико забрину како ће Господу на очи изаћи. И тако све без резултата до једнога дана кад је мркла ноћ била и кад се прст пред оком није видео. Таман се Св. Петар стао љутити на самога Господа што га по најгорем времену шаље ради Срба који су, по његовом мишљењу онакву судбину потпуно и заслужили, кад се наједном обрете над неким маслинама. Обрео се Св. Петар над маслинама, натукао капуљачу на главу и све му цури киша низ њега у млазевима, кад му се уједанпут учини како међу тим маслинама, мокрим до сржи, миче нешто баш као да су живи створови. Тада он успори мало лет и баш лепо зачу где једна од оних прилика и чисто на српском опсова једну капку која јој је, како Св. Петар логично закључи, морала пасти иза самога врата. „Тако ми Господа Бога, помисли он, ето по овој псовци,
рекао бих да сам набасао где треба.“ И би му мило и бог зна како што ће Божју вољу моћи испунити, јер дотле никад није било да наредбу његову није извршио.

Сада и у тој нади реши се он да облети неколико пута укруг и пође му за крилом
да се задржи у месту, кад зачу некакав жагор. Ту се он згури и стаде прислушкивати па замало гласови они постадоше разговетнији и јасно се зачу некаква прозивка све познатих српских имена као што су Милун Јокић, Милован Кривокапић, Гојко Гиздавић и друга. Онда ова прозвата имена стадоше редом одговарати и то нека за, а нека против и Св. Петар, кад то чу, умало не врисну од радости, јер му сад беше као дан јасно да то нико други не може бити до Срби, јер их ево затече на њиховом најмилијем послу — на гласању.

Мада срећан, што их беше пронашао, претвори се он у старца просјака, те ти наједанпут сиђе међу њих. Али се брзо покаја Св. Петар што је то учинио, јер му се душа стаде стезати од бола, видећи их како јадни и жалосни изгледају.
Прибили се Срби уза оне мокре маслине, покрили се шаторским крилима, све по десеторица под једно, па, поцрнели, помодрели и мршави као аветиње, а поцепани као просјаци, те седе онамо према малој свећици, што се сваки час на оној киши гаси, и онде турили некакве кутије од конзерви и гласају. Чим су га угледали салетеше ти га они да седне, па га понудише пексимитом и конзервом што је још било остало,а онда једни навалише да гласа у црвену, а други у белу кутију, пошто се пре тога сви сложише да и он има право гласати. И тако гласа и Св. Петар, први пут у животу, па после кад због овога наста велика свађа ратосиља се он свега и полете Господу. Велико је било нестрпљење у Господа кад је Св. Петар наишао. А чим светац стаде пред њега он га дочека:

— Перо, вере ти, шта би? Говори, пронађе ли их? Једва те сачеках да чујем шта ми доносиш.

— Пронађох, Господе! — одахну уморно Св. Петар.

— А тако ти неба, где су?

— Господе — продужи Св. Петар — ено их на Крфу.

— На Крфу? — запрепасти се Господ. — А шта раде? Како су?

— Како су, питаш ме Господе? Покисли к’о несретници, пропали к’о нико, а гласају, па и мене натераше да гласам.

И тада и сам Господ, кад чу ово од Св. Петра, загрцну се и зацени од смеја, па кад
се мало утиша:

— Петре, — рече — ако ћемо право доста им је било. Него сад одмах душе ти, нареди: нека се изоблаче и добро на’ране, па после море нека пређу, нико да не фали, и земљи својој нека се приближе. А кад стигну тамо, одакле је могу гледати, на самом прагу њеном, око три године нека остану, и тек то кад се испуни и кад буду доказали да чувају заповести моје и законе моје да пазе, онда нека победе, земљу своју нека поврате и трипут је већом учине па од тада нека живе и владају у срећи и задовољству све докле траје света и века.

Заинтересовала га је тема јер у својој породици, међу прецима, имао је и партизане и четнике. (Као и ја, уосталом, и као још много нас међу Србима.)

И хтео је да истражи шта је туи заправо истина, гола историјска истина, без дневнополитикантске галаме, пропаганде било једних било других, острашћених тумачења итд.

каже ми човек да је половина докумената која му је била потребна за истраживање покрадена из архива по Србији. Нема их.

Постоје кошуљице докумената, уредно заведене сигнатуре, све... Али када му донесу кошуљицу, унутра нема документа. Чак и у Војном архиву. Покрадено, брате, покрадено

predatortz

Preporučujem memoare "Zapisi i sjećanja" kapetana Miloša Kureša, komandanta Bilećke četničke brigade. Čovek je, veoma pitko, ne štedeći partizane, ali ni četnike, zapisao svoja sećanja na ratni period.
Obara mnoge mitove o partizanskom pokretu, ali i o samim četnicima.

Štivo vredno svake pažnje, upravo zbog svoje objektivnosti.

Nemaju ni malo one ljudske, zdravorazzmske, pa i te ebene intelektualne sumnje da zastanu, zapitaju se što kriju, šta kriju,
šta li se zaista dešavalo kad moraju da kriju, uništavaju tragove, nego i dalje ponavljaju fraze o koljačima.

Filip Mladenović

Pretpostavljsm i verujem da će i ova sramna presuda biti poništena na Apelacionom sudu, nakon najavljene žalbe javnog tužioca.

Tražene tekstove presuda ne posedujem, no pretpostavljam da je suština ista kao u Obrazloženju REM-a da su TV Pink i TV Happy "objektivno i pravovremeno informisali javnost Srbije".

shmoo

Багра лоповска нечисте савести склања трагове својих злочина према овом народу и данас, 77 година од завршетка Другог светског рата испод кога се водио тај несрећни грађански рат међу Србима. И то раде некажњено, краду документа из архива у овој Србији по којој и иначе свакодневно пљују из неких својих дневнополитикантских интереса.

На основу тога ја могу само да закључим да тој лоповској багри нечисте савести није заправо ни стало да се тај несрећни грађански рат међу Србима коначно већ једном заврши после толико деценија.

…

Мој ујак је погинуо на Сремском фронту у Титовој војсци. Није имао ни 19 година. Ено га у заједничкој гробници у Шимановцима. Деда није дао да га донесу на Топчидерско гробље и сахране иако је баба ишла по њега. "Нека лежи са својим друговима," рекао деда.

Ћале ми је два пута рањаван, такође у Титовој војсци. Други ујак и теча су исто били рањавани док су се борили у Титовој војсци терајући Швабе из земље.

Ниједан од њих није био члан Комунистичке партије Југославије.

Бабин рођени брат је био четник. Био при штабу Драже Михајловића. Два пута рањаван. У емиграцији у САД од 1945. Вратио се у Србију тек 1991. да умре на миру на тлу на којем се и родио.

Хоћу да коначно знам истину о томе.

То су све моји преци.

Filip Mladenović

Zaboravljate da je levica u kraljevini Srbiji, a potom u Kraljevini SHS imala veliku podršku birača, sve dok kralj Aleksandar nije zaveo šestojanuarsku diktaturu 1929. godine.

Dakle ceo period vladanja kralja Aleksandra obeležen je brutalnom silom prema jugoslovenskoj i srpskoj levici, uprkos velikoj podršci naroda.

A o groznom odnosu tog diktatorskog režima prema radništvu i seljaštvu da i ne govorim.

Dakle, od početka II svetskog rata antimonarhističke snage su zbog svega navedenog imale veliku podršku naroda, plus što je okupatorski nacizam davao dodatni motiv za borbu.

U toj borbi je poginuo veliki broj antifašista, pobornika levih političkih ideja, koji nisu bili samo komunisti!

Slava im!

gvozden1

каже ми човек да је половина докумената која му је била потребна за истраживање покрадена из архива по Србији. Нема их.

Постоје кошуљице докумената, уредно заведене сигнатуре, све... Али када му донесу кошуљицу, унутра нема документа. Чак и у Војном архиву. Покрадено, брате, покрадено

Često se to pročita, da nema dokumenta, pokradeni.

E sad, to je problem za istoričare (i one koji to žele da istraže) ali ogromnoj populaciji površno zainteresovanih bi to, krađa i skrivanje dokumenta, MORALO da bude dovoljno da shvate da lažu.
Da je istina drugačija od onoga što su prikazivali, da stave prst na čelo i kažu, stanu bre da vidim, nešto ovde nije u redu, ovi nešto kriju.

benedykt

shmoo

Багра лоповска нечисте савести склања трагове својих злочина према овом народу и данас, 77 година од завршетка Другог светског рата испод кога се водио тај несрећни грађански рат међу Србима. И то раде некажњено, краду документа из архива у овој Србији по којој и иначе свакодневно пљују из неких својих дневнополитикантских интереса.

На основу тога ја могу само да закључим да тој лоповској багри нечисте савести није заправо ни стало да се тај несрећни грађански рат међу Србима коначно већ једном заврши после толико деценија.

…

Мој ујак је погинуо на Сремском фронту у Титовој војсци. Није имао ни 19 година. Ено га у заједничкој гробници у Шимановцима. Деда није дао да га донесу на Топчидерско гробље и сахране иако је баба ишла по њега. "Нека лежи са својим друговима," рекао деда.

Ћале ми је два пута рањаван, такође у Титовој војсци. Други ујак и теча су исто били рањавани док су се борили у Титовој војсци терајући Швабе из земље.

Ниједан од њих није био члан Комунистичке партије Југославије.

Бабин рођени брат је био четник. Био при штабу Драже Михајловића. Два пута рањаван. У емиграцији у САД од 1945. Вратио се у Србију тек 1991. да умре на миру на тлу на којем се и родио.

Хоћу да коначно знам истину о томе.

То су све моји преци.

Istina je tužna i pretužna, kada smo već kod nje. Išli jedni u partizane, drugi išli u četnike, zaklinjali se tako kumovi na rastanku (istinita porodična priča) da će kuće jedni drugima čuvati. Jedni otišli u partijsku ispostavu SSSR-a za Jugoslaviju misleći naivno kako su se zaputili u taj neki komunistički raj na zemlji, drugi opet verovali da se samo za kralja i otadžbinu treba boriti. Kada je vođa ovih drugih shvatio da Englezi pokušavaju da ga iskoriste, odnosno da ih baš zabole briga koliko će Srba da pogine ako oni imaju od toga bilo kakve koristi, odmah je to njihov čovek Bejli koji je bio u misiji kod JVuO, sve to dojavio u London. Istog trenutka je a sve po čuvenom sistemu… Šta nas boli briga kako će biti u komunističkoj Jugoslaviji, ako mi nećemo živeti tamo… Draža pušten niz vodu, a naša vlada u Londonu je bukvalno ucenjena. Oni prvi su dočekali na kraju balade tenkove druga Staljina, a od ovih drugih je lažna od pobednika napisana istorija napravila najgore moguće monstrume i koljače, dok je sva svoja zlodela pod tepih poturila.
Nikada, ili bolje rečeno za naših života, se neće završiti taj krvavi građanski rat, između ostalog i zato što je ovo novo vreme samo dodatno dolilo ulje na tu staru vatru i dodatno otvorilo nikada zarasle rane…

. Ta četiri topa koja su gađala kraljevački aerodrom i ratarsku školu u kojoj je bio nemački (austrijski) okupacioni garnizon su... četnički topovi sa četničkim posadama.

Odgovor na pitanje U KOM SU REŽIMU RADNICI ŽIVELI BOLJE (MANJE LOŠE) je ujedno i odgovor na Vaš komentar.

crossover

gvozden1

каже ми човек да је половина докумената која му је била потребна за истраживање покрадена из архива по Србији. Нема их.

Постоје кошуљице докумената, уредно заведене сигнатуре, све... Али када му донесу кошуљицу, унутра нема документа. Чак и у Војном архиву. Покрадено, брате, покрадено

Često se to pročita, da nema dokumenta, pokradeni.

E sad, to je problem za istoričare (i one koji to žele da istraže) ali ogromnoj populaciji površno zainteresovanih bi to, krađa i skrivanje dokumenta, MORALO da bude dovoljno da shvate da lažu.
Da je istina drugačija od onoga što su prikazivali, da stave prst na čelo i kažu, stanu bre da vidim, nešto ovde nije u redu, ovi nešto kriju.

Mi smo u vojsci slavili 7. oktobar kao dan artiljerije JNA, dan kada je prvi ustanički top opalio na Nemce (ustvari većinom su bili Austrijanci, ali isti quratz) u Kraljevu. Pošto smo bili nezavisna armijska grupa (252. mabr) pod direktnom komandom štaba Prve armije JNA, onda nam dođe gomila generala iz Beograda, izrecituju nam sve o tome kako treba da budemo ponosni što smo mi direktni naslednici i baštinici svetlih tradicija NOB-a, revolucije i prve ustaničke artiljerijske jedinice koja je napala Nemce (Austrijance) u porobljenoj Evropi. Posle toga, dobijemo za ručak pasulj i nešto što liči na kolač.

Urnebesno je smešno kad ti titoisti kažu da si revizionista njihove izmišljene istorije.

Filip Mladenović

nacizam davao dodatni motiv za borbu.

U toj borbi je poginuo veliki broj antifašista, pobornika levih političkih ideja, koji nisu bili samo komunisti!

Filip Mladenović

Da li Vi shvatate da se ovom rehabilitacijom vredjaju moji mrtvi iz Šumadije, koje su poklali četnici Draže Mihailovića.

Filip Mladenović

Ovakve reči, uvredljive, ružne, sramotne, najviše i najvernije govore o njihovom autoru.

Filip Mladenović

Ovakve reči, uvredljive, ružne, sramotne, najviše i najvernije govore o njihovom autoru.

Nasilje, pogotovo verbalno, uvek je izraz sopstvene nemoći, kao i neznanja!

solo

Неки нови клинци који не пристају на лаж као што смо ми пристајали?

solo

Nove klince zabole baš za četnike i za partizane. To znaš i sam jer radiš sa njima.

Nisu klali i ubijali partizani i četnici.

To su radili NELJUDI među njima.

Fukara,

Можда то тако изгледа када гледаш те клинце само споља, из неког свог света. Када си унутра, са њима, у њиховом свету, видиш да није баш тако како ти кажеш.

solo

p.s.
kako su vas uradili za sve repa i do vijek vjekova vaistinu!

amin.

Само нам овде још фале ти психијатријски пацијенти са кауча доктора Веселина Веска Савића.