(дневникми из 2012. листајући)
- самоспознаја је ужасно досадна навика (г Д.Алексић)
на што би једна Матилда додала (тамо на крају овог присета) - осим за оне којима је смисао уживање у сваковрсној неизвесности пандемонијумa свакодневнице,
Поменуту знам од тамо средине 5десетих века претходног ,јер у заједничком дворишту куће где су становали , стан до њиховог, био ми радиоаматерски другар CQ (Сикју смо га звали) хоби аматер телеграфиста, који се морзеовим бипкањем попео свина на ону ствар,јер је из стана радио углавном ноћу, па станари повеликог дрворишта нису могли да спавају ,посебно лети. е, код његових је становала сестра му од тетке ученица ср.медицинске коју сам запазио у заједничком нам школском објекту у нсадском центру који сам и ја, исписник јој, посећивао, и миц по миц ми се зближисмо ,волела да игра па сам је водио по градским игранкама ,малко се и телесно опипкасмо.мамиле ме њене већ крушкасте прсне израслине, а њу моја набреклина исподпојасна.е сад она се дружила и са поменутом М.јер су им се прозори гледали преко авлије иза којих се свакодневно чула клавирска свирка јер је ова друга похађала ср.музичку школу,а ја јој се онда надобудан похвалио да умем исто да свирам клавир....и тако се нас трое зближисмо баш.за разлику од раздрагане медицинарке М.је више била озбиљна, потезала несвакодневне теме,много је читала па ми постајала мамљивија од оне прве склоније ватачини и цмакању безобразном с'језиком.у таквом једном заносу и то у школском вецеу на великом одмору ја успех да јој и гаћице смакнем те зађем међноге споловим, те опајем улаз рупицин, но ту се измигољи од мене указом да оће невина у брак, а има и дечка тамо одакле је.добро,бар одради ручно радњу да ми не прсну јаја од налива гениталног. међутим с'почетка завршне г средње медицинарка се одсели за Београд код ујака (мед.брата) како би је он лакше увалио у болницу у којој је радио.оста мени сада дружење са мојим радиоаматером, али и са музичарком.желела је да увежбамо неки клавирски дует с'тим да она буде primo а ја secondo тјст лева страна клавијатуре, (што ми је одговарало, леваку, да кад одмарамо могу да је мазим том увежбанијом шаком по букнулим прсима јер брус није носила) па да на шк.приредби то изведемо јер смо похађали исту муз.школу ( добро, ја уз моју ср.технучку). на крају се то свело само на ватање , а свирка онако успут ,па се замисао дуета није ни остварила.али остварило се оно чему сам се надао јок.у телесним контактима била је више него слободна ,тражила је да се скинемо голи да би се могао пратити траг исконских нагона током мажења по телу .била је усхићена с'мојим помно га проучавајући тако да нас двое усталисмо прц средом и петком поподне јер стан јој је бивао тада пар сати празан од фамилије,гутала је таблете да не затрудни, а захтевала сперме истовар у њој образлажући теном који је попримила у међувремену. спасох се ових редовности летњим школским распустом ,а потом одласком у Бгд на студије. и невидесмо се БАШ подуго,но кад је нешто суђено, а буде, након пола века ја на свирку Унака нам у музичкој кад тамо ме спази М.и ослови .начудисмо се обострано сусрету, изгледе похвалисмо, па одосмо на пиће у оближњи кафе и трућ трућ треба да иде у Пирот на такмичење младих клавириста источне Србије као судија.ја у то време био сам у Димитровграду на градњи путне обилазнице истог ,понудих превоз до тамо и испаде да је отсела у истом хотелу где сам ја имао изнајмљену собу .судбина,шта ли....
елем,
ови догађаји измештени из презента воде кроз лавиринте не баш скучених ми животних избора,па обзиром на поодмакле ж .године нека Вас не чуди лутање ми мисли која тражећи свој почетак потеже за бележницом, једној од варљивих форми људских навика, знајући да се само тако, самодавањем, може заслужити макар читалачки узврат. писатељу задоста.