- nerealno je upoređivati da li je nešto bolje ili lošije, jer drugi su ljudi i drugačije je vreme (g. M.Latinović)
6 десет година градим свој стил и негујем одређени тематски оквир у својим причама, но од скора све се чешће затичем у умишљању новог приступа саставима који ће ме намамити у метанастазички транс па да кренем стилски кохерентно, читалачки питко и занимљиво, а акценат ће бити на уверљивости, а не истини,
јер (скоро све) досашње блогопостиране теме су ми се из дневничких бележница преливале у моја писанија,но како Човек данашњице очито уважава искуство само које је сам проживео, те с'тога прилагодба (ја бих пре рекао самообмана) ми је неизбежна.до сада вођен указом да инспирисани прошлошћу, обликујемо своју будућност..затичем се у дисфункцији , саплићем се о множину присета амигдале ми, жлезде сензора ми позитивне и оне друге енергије, но како на прву оне не реагују дозвољавајући да нас срећа обузме,са негативном енергијом амигдалин аларм се активира ....или кратко речено ,она прва обрађује информације које примамо преко чула а потом их усмрава на дешифровање уз помоћ инелигенције где би заједно са свешћу донела закључак .оно пак што је круцијално амигдала је спремиште емоционалног памћења и у случају да oстанемо без ње ми губимо препознавање осећања (чак и не препознавајући више никог блиског).
елем,време је сулудо , живимо као на вибрантним решетима бременитим умишљајима разноликог типа ...Неком је хлеб превисе тврд ,неком је бисер превисе ситан...писатељ пак ствара у тишини ентеријера коју понекад наруши пуцкетање из столетног ормана или комоде ,али иза њега чак и када није потпуно задовољан уратком ипак остаје дело написано, док је он ,сличећи ми белом зецу из Алисе..., у сталној стисци с временом, да му мисао не одлута, док га пак други на претек акају .
и тако дођосмо дa реализујем одлуку о прилагођавању теме блога садашњем тренутку.кад вид' n-leme mi ,мис'им о чему писати .да бих тек лахко такнуо дневна глобална догађања треба ми бар пе-шест блогостраница, наша пак балканска исто пар страница,па ко би то читао уопште ,штета труда ми главе .а и могао би да изгрешим конфронтирајући моје размишљање читаоцима могућим спремним на фајту. требали ми то по годинама срозаном блогеру.
но оно што бих свакако само евидентирао (а без неке озбиљније опсервације јер сам нестручан) је нов религиозни изазов верујућим најављен документом о људском братству на скорашњем 7. Светском конгресу религија, названом Chrislam, а што је сада и званична Јединствена светска религија, са замишљеним седиштем цркве на једном од вештачких острва Дубаија.биће то покушај да се хришћанство и ислам уједине, што ће време показати, али ово је највећа ствар у модерној историји.... читам .....пише ,па се питам да ли нам је у поводу очекивати мисионаре са куцкуц на вратима (као ово данас пописиваче).