Freelance rad: od korova do letine

Razgovarajući sa raznim ljudima, u više navrata, dolazio sam do teme rada iz Srbije za strane firme, od strane pojedinaca koji takav posao mogu sebi da obezbede (što ne mora biti ni tako komplikovano, kao što se vidi iz teksta Dušan R na linku u sledećem pasusu). Uglavnom se radilo o informatici – konkretno programiranju za strane naručioce. Upoznao sam jednog zemljaka iz Jagodine, informatičara, koji mi je rekao da je član nekog udruženja samostalaca i da dosta rade za strano tržište (on konkretno aplikacije za mobilne telefone), a da udruženje broji preko pet stotina članova (ako su lagali mene i ja lažem vas, voleo bih ako neko ima pouzdanije informacije). Upoznao sam mlade inženjere informatike koji bi želeli da rade samostalno za strane firme – u početku sami, a u perspektivi kroz firmu koju bi razvijali, ali ne znaju puno o organizaciji firmi i pravnim aspektima rada. Znam čak i neke kolege koji rade u inostranstvu, a razmišljaju o vraćanju u Srbiju, u slučaju da im je moguće da jednostavno (a legalno) nastave da rade za svoju tekuću firmu.

Gledajući po domaćim forumima, više puta sam nabasao na priču o freelance radu, problemima sa naplatom iz inostranstva i (polu-)legalnošću takvog rada, uključujući i ovaj, prilično „reprezentativan“ tekst Dušana R (DusanR) sa Elite Security foruma, koji toplo preporučujem za čitanje: http://www.elitesecurity.org/t288391-Freelance-Tutorial.

Pošto sam, inače, neko vreme i sam bio formalno u tom statusu – radeći pet godina iz Danske za firmu Finsoft iz Londona – znam koliko mi je značilo da imam potpuno raščišćen svoj pravni status. Shvatajući svoje ograničeno poznavanje prava, poreskog sistema pa čak i danskog jezika, uz svu pomoć prilično efikasno organizovane opštinske i poreske administracije u Danskoj (gde sam PDV prijave radio preko Interneta, dopisivao se sa svojim poreskim referentom e-mailom, itd), koristio sam i usluge lokalne filijale revizorske kuće KPMG, koja je imala odeljenje za rad sa malim firmama. Legalnost rada mi je omogućavala, osim mirnog sna (u smislu poštovanja zakona) i relativno jednostavno organizovanje uplata u penzijski fond i osiguranje od nezaposlenosti („A-kasse“), povraćaj PDV za troškove koje sam imao, itd.

U kontekstu svega ovoga sam pomislio da možda ne bi bilo loše da napravim opet jedan blog tipa „radionice“, gde bismo razmenili svoja iskustva iz ove oblasti i možda napravili po korak-dva u nekim od sledećih stvari:

• Stvaranje „business case“ (profil posla, obim posla, mogući broj klijenata, mogući prihod) za bankare, da na komercijalnoj bazi osmisle i ponude lepezu bankarskih proizvoda, koji bi kombinovali držanje računa, platni promet sa inostranstvom i konsultantske usluge u oblasti otvaranja i vođenja freelance one-man-band firme i njenog eventualnog širenja, gde se to pokaže potrebno i moguće
• Predlaganje mogućih poteza zakonodavca, vlade i opštinskih administracija u smislu stvaranja uslova za jednostavno freelance poslovanje sa inostranstvom, opet uz procene obima, značaja i perspektive podsticanja ove oblasti.
• Informisanje i ohrabrivanje da započnu sa ovom vrstom posla – kako naših mlađih kolega informatičara – tako i ljudi iz drugih struka, poput dizajna (računarskog ili generalno), prevodilaštva, novinarstva (dopisnici), turizma (vodiči, prevoznici/taksisti, vlasnici prostora za izdavanje) i slično (ideje o proširenju ove liste su dobrodošle).
  

Znači, „vizija“ društvene igre u koju vas na ovom blogu pozivam je: kako doći do toga da oni koji to žele, mogu u Srbiji vrlo jednostavno i jeftino sebe zaosliti u izvozu freelance usluga raznih vrsta – kako kao glavni/jedini posao, tako i kao dodatni/povremeni posao. Jednostavno i jeftino otvoriti firmu, vršiti naplatu iz inostranstva, voditi svoje knjige ili outsource-ovati ovu obavezu specijalizovanoj uslužnoj firmi, itd.

Po temama, to bi izgledalo ovako:

Informacije o „ciljnom tržištu“: postojeći i mogući tipovi freelance rada, procena broja ljudi koji trenutno ovako rade i broja koji bi mogao da se uposli na ovaj način, postojeća iskustva u freelance radu (kao što je Dušanov tekst gore i linkovi u njemu), pogodne forme organizacije „firme“ freelancera, tekuća računica odnosa bruto naplate i neto para koje se „odnesu kući“ kada se radi legalno, tj. poreza na dohodak građanja, PDV itd, korišćenje knjigovodstvenih usluga i slično.

Osmišljavanje sadržaja bankarskog proizvoda za freelancere: držanje računa, obrada naplate (direktne ili indirektne, preko PayPal/Moneybookers), Internet banking pristup, konsultacije oko otvaranja firme, strukture/sadržaja fakture prema inostranstvu, plaćanja poreza, prospekti/brošure sa uputstvima.

Osmišljavanje aktivnosti vlade, vladinih agencija i drugih državnih organa: predlozi izmena zakona gde je to praktično (procedure platnog prometa sa inostranstvom, poreske olakšice za samozapošljavanje i izvoz), stvaranje stručnog tima za unapređenje „freelance izvoza“, koji bi pripremao prospekte za buduće preduzetnike-freelancere, vodio Internet forum gde bi objavljivao dokumente, linkove, odgovarao na pitanja itd, vodio medijsku kampanju, predlagao načine saradnje sa bankama i opštinskim administracijama.

Siguran sam da će čitaoci ovog teksta imati još dobrih ideja u vezi tema koje bi mogle biti pokrivene.

Siguran sam, takođe, da na ovom blogu postoji priličan broj ljudi koji bi mogao doprineti ovoj temi – počevši od Saše Radulovića, koji je ovde i vodio jedan serijal tema o osnivanju sopstvene firme, ali u malo ambicioznijem obliku; preko Dezelina, koji je (čini mi se) pominjao da je radio na ovaj način (ubeđen sam da ima i drugih na ovom blogu sa sličnim iskustvom); Igija Popa, koji je, čini mi se, rekao da su mu specijalnost porezi (pa bi možda mogao da nam pomogne u predlogu načina poreske stimulacije preduzetnika) pa do „naših“ poslanika, kao što je Goca Čomić, koja je verovatno u toku sa postojećim inicijativama za razvoj privrede i verovatno može da nam pomogne oko ocene realnosti naših ideja koje se tiču državnih stimulacija ovom načinu zapošljavanja i poboljšanja spoljnotrgovinskog bilansa.

Eto – toliko za početak. Ako otvorite link na tekst Dušana R koji sam dao gore i pročitate tekst (što toplo preporučujem), videćete kakve prvoklasne poslovne šanse i njihove nosioce i realizatore sada, kao društvo, tretiramo kao korov, umesto da ih tretiramo kao prvoklasnu letinu i damo im svu pažnju koju zaslužuju u vremenu globalizacije, liberalne ekonomije i razuđenih i „lakih“ formi poslovne organizacije. Ovo svakako nije čarobno opšte rešenje svih naših problema sa zapošljavanjem, ali mislim da bi se bavilo jako važnim segmentom radno-sposobnog stanovništva – preduzimljivim ljudima koji se ne plaše da se upuste u konkurenciju na svetskom nivou, koliko god mikro-granularna bila – i koji su prirodne tačke koncentracije budućih uspešnih firmi.

Tema je sada vaša. Biće mi zadovoljstvo da učestvujem u njenom razvijanju.