Poredjenje 9. marta i 29. jula, Antonic, mediji...

U danasnjoj Politici, u svojoj kolumni, politicki analiticar Slobodan Antonic poredi proteste iz 1991 i od pre nekoliko dana. Antonic navodi mnoge slicnosti i poneku razliku ali ne navodi prvu i osnovnu razliku: cilj protesta. Devetog marta se protestvovalo protiv medijske blokade, tacnije neposredni povod
je odbijanje RTSa da objavi demanti SPOa nakon sto su clanovi SPOa nazvani "saradnicima ustasa". 29og jula 2008. se protestvovalo protiv hapsenja i izrucenja Radovana Karadzica, dakle protiv postovanja zakona i medjunarodnih obaveza. Toliko o validnosti Antonijeviceve analize.

Ono sto je meni zanimljivo u Antonicevoj kolumni je nesto sto se veoma cesto cuje od strane funkcionera opozicije i njihovih simpatizera a to je teza o neobjektivnom izvestavanju i medijskoj blokadi. Doduse, Antonic pri poredjenju slicnosti koristi reci koje ne znace nuzno da su opozicionari bili u pravu, jer kaze da se opozicija zalila da je zrtva neobjektivnog izvestavanja, zahtevala da se cuju i drugaciji glasovi, osecala medijski izolovanom. To je prilicno cudan izbor reci, jer kada se tvoja sopstenja ne prenose u medijima, kada te ti isti mediji vredjaju i odbijaju da objave demanti onda se ne osecas medijski izolovanim nego jesi medijski izolovan. Kada govori o razlikama, kaze: "Zatim, ma koliko da je u velikim elektronskim medijima uspostavljena hegemonija 'evroreformskog' pogleda na svet, prisustvo opozicije je ipak vece nego 1991." (Moram da primetim i to da Antonic govori o hegemonije nekog stava iako je to sasvim normalna stvar... isto tako postoji hegemonija stavova da je Zemlja elipsoidna a ne ravna, da je ubistvo lose, da je pusenje stetno itd... hegemonija nekog stava je jedno a medijska izolacija je nesto sasvim drugo...) Antonic, dakle, zeli da predstavi polozaj opozicije u medijima danas kao da je slican onom iz 1991. ali ipak malo drugaciji.

Zeleo bih da napravim ipak malo (samo malo) ozbiljnije poredjenje koliko je medijska situacija iz 1991. i 2008. slicna a koliko drugacija... ako nista drugo, ono bar zbog ljudi sa selektivnom amnezijom kojih izgleda ima poprilicno u ovoj zemlji.

- U martu 1991. su clanovi tada najvece opozicione stranke u Dnevniku nacionalne TV stanice nazvani "saradnicima ustasa", dakle izvredjani a zatim im je uskraceno pravo na odgovor sto je ne samo krsenje osnovnih principa demokratije i objektivnog novinarstva, vec i elementarne pristojnosti. Ne samo da se nisu prenosila saopstenja i stavovi opozicije o vlasti vec joj je uskraceno i pravo da se brani od optuzbi. U toku demonstracija zabranjen je rad Radio B92 i TV Studio B...

- Jul 2008. "Medijsku izolaciju" opozicije mozemo posmatrati kroz vesti B92, za koju sama opozicija smatra da je najvise nenaklonjena opoziciji ili objektivnom izvestavanju.

31.07.
SRS: Ujediniti opoziciju

30.07.
Nikolić: Tadić komandovao policijom

29.07.
Sukobi huligana i policije
Miting završen, nema šetnje

28.07.
Odložena sednica skupštine Beograda

27.07.
Vučić: Novinari će biti zaštićeni

26.07
SRS: Svesrpski sabor

25.07.
SRS preti Tadiću zbog izdaje
Završena šetnja demonstranata

Dakle, pregledom arhive, se lako i brzo moze videti da se svakog dana prenose stavovi opozicije i citiraju njihove izjave i saopstenja.