LEONARD COHEN

Leonard Norman Koen je kanadski pisac, pesnik i muzicar. Tokom muzicke karijere kretao se od americke folk muzike do popa i jazz muzike. Njegova muzika je melodicna ali jednostavna i cesto svedena na samo gitarsku ili klavirsku pratnju. Njegovi tekstovi su sa druge strane mnogo kompleksniji i emocionalno nabijeni. U njima se razmatraju teme kao sto su ljubav, religija, seksualnost, samoubistvo, depresija, socijalni odnosi, medjuljudski odnosi, istorija. U svojim tekstovima ceste su parafraze, metafore, ironican ili humoristican odnos ka drustvenim fenomenima. Nazivaju ga pesnikom pesimizma, ocem nesrecnika i kumom sumornih. Kada ste u ranim danima interneta u pretrazivace ukucali "ocajanje" i "melanholija" - iskrslo je Koenovo ime. Njegove pesme su cesto obradjivane, mnoge su postale poznatije u tudjim obradama.

Rodjen 21. Septembra 1934. u Montrealu. Njegov otac je preminuo kada je Koen imao samo 9 godina, ali je na vreme osnovao trust fond za svog sina sto mu je omogucilo da prima malu mesecnu naknadu i bezbriznu mladost. Ipak i pored svega, Koen nakon oceve smrti pada u tesku depresiju. Ovo oboljenje ga uvodi u eksperimentisanje sa drogom, to jest - LSD-ja. Koen se nece osloboditi depresije sve do njegovih kasnih sezdesetih i odlaska u manastir. Najranija mladost mu je prozeta religijskim uticajima. Od Judaizma u porodici do katolickog i protestantskog okruzenja u Montrealu. Njegove pesme zato cesto sadrze religijske reference ("Story Of Isaac", "Hallelujah" ...).

1949. u knjizari nailazi na jednu Lorkinu (Frederico Garcia Lorca) knjigu i toliko se zaljubljuje u njegovu poeziju da je cesto izjavljivao da mu je ovaj "unistio zivot". Slobodan od obaveza, mladi Leonard se posvetio pisanju. Takodje, naucio je da svira gitaru jos kao tinejdzer. Bilo je to u Montrealu gde je Koen upoznao nekog mladica, studenta koji je nastupao sam po parkovima. Nekako ga je nagovorio da mu ovaj da nekoliko lekcija o sviranju gitare. Kada se ovaj nije pojavio na nekoliko sledecih lekcija, Koen je nazvao u njegov internat, valjda da zakaze sledeci "cas", samo da bi saznao da je njegov prvi "profesor" - pocinio samoubistvo.

Koen upisuje fakultet 1951. ali jos pre diplomiranja objavio je svoju prvu knjigu poezije 1956. Kao nagradu, dobija stipendiju (2000 dolara) da putuje po Evropi. Do kraja pedesetih, Koen postaje poznat u literarnim krugovima Kanade.

Pocetkom sezdesetih, uz pomoc novca od prodaje knjiga (oko 1500 dolara), seli se u Grcku, na ostrvo Hidra (Hydra). Tu kupuje kucu i jos se intenzivije bavi pisanjem. Prvi roman Koen objavljuje 1963. Bila je to njegova autobiografija njegovog odrastanja i "godina razvoja". Tu je napisao pesmu "So Long, Marianne" posvecenu njegovoj tadasnjoj ljubavi Marianne Jensen.

1966. posecuje Njujorsku umetnicku scenu. Upoznaje krug oko Endija Vorhola (Andy Warhol). Niko (Nico) postaje jedna od njegovih neuzvracenih ljubavi. Druzi se sa Lu Ridom (Lou Reed).

Koen se 1967. za stalno seli u Ameriku gde pise i komponuje americke folk pesme koje postaju hit singlovi za druge pevace i pevacice. Otkrio ga je Dzon Hemond (John Hammond), koji je pre njega otkrio Boba Dilana. Prvu pesmu koja je postala hit otpevala je Dzudi Kolins (Judy Collins). Kada joj je nudio pesmu "Suzanne", otpevao ju je Kolinsovoj preko telefona. Svoje pesme Koen izvodi i sam po raznim festivalima americkog folka gde privlaci paznju izdavacke kuce "Columbia Records" koja je vec izdavala ploce Boba Dilana.

Prvi album "Songs Of Leonard Cohen" izlazi 1967. Potpuno nekomercijalan - u Americi prolazi nezapazeno. Neki znacajniji uspeh postize u Velikoj Britaniji. Ipak, na ovoj ploci su danas jako popularne pesme "Suzanne", "So Long Marianne" i "Sisters Of Mercy"...

Drugi album je izasao 1969. pod nazivom "Songs From a Room" je jos mracniji i nekomercijalniji ali sadrzi odlicne pesme kao sto su cesto obradjivana "Bird on a Wire", emocionalno nabijena "The Story of Isaac" i izvanredan prepev pesme "Partisan".

1971. godine izlazi "The Songs of Love and Hate". Ovaj album je mnogo mracniji ali raznovrsniji. Po prvi put su uvedeni i drugi instrumenti osim gitare. Narocito mozemo pomenuti da gudacki instrumenti izuzetno menjaju atmosferu na albumu sto se cuje vec na prvoj pesmi "Avalanche". Sto se tekstova tice, Koen se bavi ljubavlju, mrznjom, ocajanjem. Do dan danas pamtimo odlicne pesme kao sto su: "Joan Of Arc", "Last Years Man" i "Famous Blue Raincoat".

Sledece godine, Koen se po prvi put ulazi u (nevencani) brak sa umetnicom Suzanne Elrod, sa kojom ima dvoje dece. 1973. tokom rata izmedju Izraela i Sirijsko-Egipatske koalicije Koen odlazi u Izrael, gde iako je krenuo u borbu, nastupa kao muzicar po vojnim bazama.

Do 1974. i albuma "New Skin for Old Ceremony" Koen vec poseduje veliku podrsku male ali verne publike. "Chelsea Hotel No. 2" sa ove ploce je verovatno najlepsa pesma koju je Koen snimio. Ona govori o jednoj noci koju su Koen i Dzenis Dzoplin proveli u poznatom njujorskom "Chelsea" hotelu. Pored ove pesme, odlicne su i "There is a War", "Who By Fire" i "Take This Longing".

Na albumu "Death of a Ladies' Man" iz 1977. cujemo potpuno promenjenog Koena. Pomalo glupa ideja izdavacke kuce (ovaj put - "Warner") da plocu producira Fil Spektor (Phil Spector) ne donosi nijednu pesmu koju bi zapamtili. Nekoliko pesama su snimljene bez Koenovog ucesca jer su na njih ubaceni samo demo vokali. Koenov muzicki minimalizam je zamenjen orkestrima i viseslojnim instrumentalnim deonicama. Ipak, kritika je odlicno primila album. Pohvale su se ponajvise ticale unosenjem novina u Koenov vec prpoznatljiv stil. Pozadinske vokale na albumu je pevao i Bob Dilan. Steta sto nema dobrih pesama da bi ova mala trivijalnost dobila na zanimljivosti.

Povratak u muzicki mirnije vode dolazi vec 1979. sa albumom "Recent Songs". Ploca sadrzi izvrsni dzez fjuzn pod uticajem kantautorke Dzoni Micel (Joni Mitchell). Cujemo i vokale Denifer Vornes (Jennifer Warnes) kao i romske uticaje na violini. Pesme koje si izdvajaju su "Our Lady of Solitude", "The Gypsy's Wife" i "The Smokey Life". Iste godine Koen se razvodi i ulazi u vezu sa Rebekom De Mornaj (Rebecca De Mornay).

Do albuma "Various Positions" proteklo je skoro sest godina stvaralacke praznine. Osamdesete Koenu donose bogatiju i konacno savremeniju produkciju. Njegov glas postaje izuzetno dubok. Neki su rekli - poput svestenika na sahrani. Pesme kao sto su "Dance Me to the End of Love", "Hallelujah" i "If It Be Your Will" donose sintisajzere, elektricne gitare, jake ritmove... Dakle, Koen na najbolji moguci nacin hvata korak sa vremenom i njegovi albumi konacno postaju komercijalni i upuceni sirim masama. Na ovom albumu, Koen pocinje dugogodisnju saradnju i (kasnije) ljubavnu vezu sa pevacicom Andzani Tomas (Anjani Thomas).

1987. izlazi ploca "Famous Blue Raincoat". U pitanju je album pevacice Denifer Vornes na kojem su sve pesme Koenove. Ovo je jos jedan od velikih podsticaja za Koenovu karijeru jer je ovaj, kao i na primer pominjani Bob Dilan, imao vise srece sa izdanjima obrada njegovih pesama, nego sa sopstvenim izdanjima. Ove obrade su se uvek bolje pokazale na radio talasima.

Koen se krajem osamdesetih vraca u kucu "Columbia Records" i 1988. izlazi mozda najbolji album te godine - ploca "I'm Your Man". Jos jedan ogroman komercijalni i umetnicki uspeh. "First We Take Manhattan", "Everybody Knows" i "I'm Your Man", spajaju pesimizam, mracni humor, socijalni komentar i poeziju u specificno "koenovski" pogled na svet. Kao i "Various Positions" i ovaj album donosi odlicnu kombinaciju umetnicke vrednosti i komercijalnosti. Pravi jedan mali skolski cas o muzickom stvaralastvu. Sa ovim albumom, Koen ulazi u dugogodisnju saradnju sa Seron Robinson (Sharon Robinson).

Ploca "I'm Your Fan" je prvi u nizu "tribute albuma". Izlazi 1991. i na njemu su Koena obradili R.E.M., the Pixies, Nick Cave, Ian McCulloh, james, John Cale, itd. Raznolikost autora koji su obradili Koenove pesme pokazuje njegov sirok uticaj na rock and roll scenu danasnjice.

"The Future" iz 1992. uvodi Koena u turbulentne devedesete na velika vrata. Album je radjen u nekom relgijsko prorockim stilu. Koenove pesme su izmedju opservacije, komentara i zloslutne najave. teme koje su obardjene su unistenje prirode, narkomanija, diktatori, abortus, nuklearno unistenje... Ipak, melodije su izuzetno jake i svaka pesma je potencijalni radijski hit. Pesme "Waiting for the Miracle", "The Future" i "Anthem" nalaze svoje mesto u filmskom megahitu "Natural Born Killers" Olivera Stouna. Pesme koje se istucu su i "Closing Time", "Democaracy" i obrade opskurnih soul pesama "Always" i "Be For Real".

Nakon promotivne turneje za "The Future" i sjajnog koncertnog albuma "Cohen Live" iz 1994. Koen se povlaci iz javnosti i odlazi u zen manastir. Postaje Budisticki monah i dobija ime Jikan ('Onaj koji cuti'). U manastiru Koen sluzi svom osamdesetosmogodinjem ucitelju Roshi-ju (pomaze u spremanju hrane, pere posudje, cisti barake). Njegov boravak u manastiru je trajao pet godina. Nakon izlaska iz manastira, Koen provodi vreme u lutanju Amerikom (kolima) i ponovnom uzivanju u cigaretama.

"Ten New Songs" iz 2001. je album koji predstavlja spektakularan povratak Leonarda Koena. Svaka od deset pesama je potencijalni hit. Po prvi put, Koen se oslobadja od depresije i njegove pesme postaju optimisticnije i romanticne. Celokupan album je snimljen uz pomoc Seron Robinson koja je napisala dobar deo muzike i otpevala pratece vokale (najcesce pola-pola sa Koenom). Celokupan album je u pomalo melanholicnom tonu. Sve pesme su sporog ili srednjeg tempa, ali su zato izuzetno melodicne. Pesmu koja otvara album - "In My Secret Life" Koen je pisao 13 godina. Ovo je meni najdrazi album Leonarda Koena jer sam se tek preko njega upoznao sa njegovim stvaralastvom.

Saradnju sa Andzani Tomas, Koen nastavlja 2004. sa dzez albumom "Dear Heather". Ovaj album nastavlja koracima "Ten New Songs" ali melanholija nestaje i ritmovi su malo brzi. I na ovom albumu Koen deli vokalne deonice pola-pola sa svojom saradnicom.

Poslednji Koenov album za sada je "Blue Alert" koji sadrzi Koenove nove pesme koje je otpevala Andzani Tomas. Ovaj album je naka vrsta kraja putanje od zenskih pratecih vokala na ranijim albumima, preko dva albuma na kojima je delio vokale sa Andzani Tomas i Seron Robinson pola-pola, pa sve do ovog albuma gde Koenove nove pesme u potpunosti peva Andzani.

Leonard Koen danas ima 72 godine i jos uvek pise i stvara.

NAJBOLJI ALBUM SA KOJIM MOZETE POCETI VASU AFERU SA LEONARDOM KOENOM JE:

COHEN LIVE (1994)

NAJBOLJI WEB SAJT O LEONARDU KOENU:

 

 

 

***

 

Tekst prvi put objavljen u maju 2007.