Quis custodiet ipsos custodes?

Konačno se i to desilo – izašao je trejler za Watchmen film. Ok, nije toliko sveža vest ali sam ga tek sada primetio u odjecima ComiCon-a. Opsesivno ga gledajući maltene frejm po frejm, sigurno već dvadesetak puta do trenutka kucanja ovog teksta, shvatio sam da moram sebi priznati da su bilo kakvi pokušaji kucanja teksta o The Dark Knight filmu, što mi je bila ideja proteklih par dana, osuđeni na propast. Najveći među najvećima nam polako dolazi u filmovanoj formi i ja sam bespomoćan ispred bujice kompulzije koja me nagoni na svađanje sa samim sobom tim povodom.

 

 

 

 

“I don't mind being the smartest man in the world. I just wish it wasn't this one.”
- Ozymandias

Ako kojim slučajem nemate pojma šta je to Watchmen, moraćete pod hitno da popunite tu rupu u obrazovanju. Nije da je rupa u obrazovanju ičija krivica, naravno. Mi smo odvojeni od sveta i to što se stanje stvari poravlja zadnjih godina nema nikakvog uticaja na pop-kulturna remek-dela minulih decenija.

Posle gledanja V for Vendetta ljudi skontaše da bi možda trebalo pročitati strip. Kada je Sin City došao i prošao i kada su priče o nastavku izgledale kao da gomila ljudi već zna šta će se desiti, mnogi posegnuše za stripom. Kada je 300 osvanuo na platnima i neki, kao na primer ja, pokušaše da objasne zašto je film u tačno 50-50 promeru čas odličan čas katastrofa epskih proporcija, strip je počeo biti konsultovan kao izvornni materijal. Svom srećom imamo Beli Put pa je nabavka svih ovih naslova bila jako jednostavna.

Watchmen je već duže vreme u prodaji ovde kod nas. Prevod je sasvim solidan a cena je pristupačna u varjanti sa mekim povezom i malčice manje pristupačna u varjanti sa tvrdim povezom (i serijskim brojem; striktno ograničen tiraž). Kupite strip. Pročitajte ga. Uživajte u svakoj strani, polagano. Onda ga pročitajte još jednom. Nećete dva puta naleteti na nešto tog kalibra. Da i ne pričam o statusnim prednostima kada više niste jedan od onih koji su zbog najnovijeg blockbuster-a uzeli da čitaju knjigu pa glume ko zna kakvo poznavanje materije (Lord of the Rings fandom, I’m looking at you).

Pošto smo završili sa tehnikalijama, da pređem na ono bitno. Watchmen je najbolji strip ikada napravljen. Ovo nije moje uzdizanje u visine nečega što obožavam, odnosno verovatno jeste i to između ostalog, ali je takođe i objektivna činjenica. Lično, nekako bih radije smatrao Transmetropolitan nosiocem te titule ali to jednostavno nije istina. Ako ćete se osećati lakše kojim slučajem, možete dodati “jedan od najboljih” umesto “najbolji”.

 

 

 

 

“Once you realize what a joke everything is, being the Comedian is the only thing that makes sense.”
- Comedian

Od nastanka stripa pa sve do veoma skoro, superheroji su dominantna tematika zapadnog stripa (primarno američkog i britanskog; Francuzi i Italijani kvare statistiku). Nisu i jedina tematika, naravno, niti su bili najvredniji sadržinski. Humoristični kaiševi u nedeljnoj stampi su tokom vremena opstali kao zasebna forma, a bilo je i vrednih naslova koji su išli u nekom svom pravcu. Ništa od toga ne pomaže činjenici da tu pričamo o možda jednom procentu štampanih stripova, pogotovo kada je reč o maltene standardnom nedeljnom formatu. Decenimajama su superheroji istrajavali bez ikakve modifikacije ustanovljenih formula. Kako je industrija sazrevala i tehnologija omogućavala bolju štampu tako su scenario i crtež dobijali na kvalitetu, karakterizacija protagonista i antagonista je postajala uverljivija, ali suštinske razlike između superheroja iz 1940. i 1980. zaista nema. Osim u smislu da su dve velike stripske kuće (Marvel i DC) pojele gomilu manjih.

Iz današnje perspective možda je malo čudno što nikome nije palo na pamet da pokuša nešto novo, da izazove granice žanra i preispita bazične postulate, ali to je bilo stanje stvari. I onda 1986. godine Alan Moore stvara Watchmen.

Verovatno je nemoguće za nekoga ko tada već nije bio upoznat sa stripom da shvati u celosti veličinu tog dela. Ni jedna druga forma moderne ekspresije nije toliko dugo bila de facto rob jednog žanra da bi se našla odgovarajuća poređenja. Mnogi smatraju da je Watchmen svojeručno stvorio eru novog stripa, a izvesni strip pisac B. Clay Moore je jednom (skorijom) prilikom rekao da bi u savršenom svetu Watchmen bio poslednji superherojski strip ikada. Razbio je granice i istim potezom stavio tačku na žanr - od Watchmen-a na ovamo, ništa novo nije rečeno o superherojima. Niti ima nešto novo da se kaže.

Šta je tako revolucionarno oko ovog stripa? Maltene sve, ali na prvom mestu to je pretpostavka stvarnog sveta u kojem postoje superheroji. I nemaju supermoći (sa izuzetkom jedne osobe). Neki su ludi, neki su egomanijaci, mnogi su čudni. Prateći kroz naraciju i flashback-ove čak dve generacije maskiranih osvetnika dobijamo uvid u njihove živote, njihove nastranosti, patetičnu svakodnevicu omatorelih osvetnika i brutalnu stvarnost sveta gde neki lik sa maskom ide da bije kriminalce. Pa onda i implikacije novca, moći, seksa, političkih opredeljenja i zakonodavnih mera. Upakovati to sa kritikom modernog društva i zaviti u priču koja nevezano za sve do sada rečeno predstavlja jednu od najboljih stripskih priča ikada ispričanih. I apsolutno neviđen kraj. O dođavola kakav kraj...

Ko nadzire nadzirače?

 

 

 

 

“No. Not even in the face of Armageddon. Never compromise.”
- Rorschach

O filmu se u prošlosti pričalo u više navrata i nikada ništa iz svih tih priča nije izašlo. Sve do sada. Sve nade i strahovi izlaze na površinu, oduševljenje da će Rorschach konančno biti na velikom platnu se suočava sa paničnim strahom od toga što će Rorschach konačno biti na velikom platnu. Ima li ikakve nade da ovaj film ispadne kako valja? Ima li svrhe strahovati od najgoreg?

I tu dolazim do nepremostivog problema ovog teksta. Pretpostavljam da većina ljudi koja čita ovo nije upoznata sa stripom i odavanje bilo kakvih detalja vezanih za radnju, a pogotovo rasplet koji je od krucijalne važnosti, je jednostavno nedopustivo. Srce bi me bolelo ako bih ikome pokvario užitak saznavanja svega toga kroz sam strip. Pokušaću, onda, da pričam u najuopštenijim mogućim crtama.

Alan Moore je, kao i u slučaju V for Vendetta i League of Extraordinary Gentlemen, odbio da ima bilo kakve veze sa filmskim projektom. Razlika između ta dva naslova i Watchmen-a je u tome što je Watchmen verovatno najmaestralniji primer mogućnosti stripskog jezika. Moore tvrdi da je taj strip pisao da bude strip i da jednostavno ne funkcioniše kao film ništa više nego što bi Eraserhead funkcionisao kao strip (poređenje je moje a ne Moore-ovo). Lično, smatram da je to apsolutna istina. Nemoguće je staviti u film sve ono što strip sadrži. Mada čak i kada se neke digresije i koncepti uklone, kada se od glavne radnje odvoje ponavljajuće sekvence Crnog Jedrenjaka kao primera piratskog stripa koji bi hipotetički bio dominantan stripski žanr u svetu u kojem su maskirani osvetnici stvarni – čak i tada, ostaje unikatno fenomenalna priča koju bi vredelo ispričati.

Drugi problem na koji nailazimo je komentar na sopstvenu formu. Watchmen je u svojoj biti komentar na superherojski strip i dobar deo važnosti se gubi ako se ta dimenzija zanemari. Pogađate, tako nešto je nemoguće translirati na film. Ne, kao u prethodnoj stavci, zbog nemogućnosti prevođenja na filmski jezik nego jednsotavno zato sto ne postoji ništa u formi superherojskog filma na šta bi se mogao uputiti komentar. Žanr je daleko od ustoličenog a recimo čak i novi Batman se na svoj način bavi dekonstrukcijom. Ne postoji čak ni diskusija na koju bi se film mogao nadovezati.

Na kraju, ostaje samo ogoljena radnja, bez konteksta i dublje svrhe. Da li je to dovoljno?

 

 

 

 

“'In the end'? Nothing ends, Adrian. Nothing ever ends.”
- Dr. Manhattan

Režiser, Zack Snyder, je radio i film 300. Od dobrog stripa sa sumnjivom zadnjom namerom napravio je film o Spartancima koji se bore protiv sila Mordora zato što im je gazdina žena rekla da smeju. Očigledno, Snyder-ovi kapaciteti za dodavanje šta god mu padne na pamet u film je nešto čega se treba plašiti. Sa druge strane, oni delovi 300 filma koji su verni stripu izgledaju savršeno preslikani. Kao i u Sin City filmu, čovek može panel po panel da nađe identično kadriran na platnu. Indikacije da pozitivna strana nadmašuje negativnu u Watchmen filmu je činjenica da je odbio da prevde film u modern doba – radnja ostaje zakucana u SAD za vreme Nixona, sa krizom hladnog rata u porastu. To, kombinovano sa činjenicom da je fizički nemoguće kompletan materijal stripa ubaciti u film nam može dati osnovu za nadu da ovaj put zaista nema potrebe za ubacivanjem nepostojećih elemenata. Plus, svaki kadar iz trejlera je u potpunosti preuzet iz stripa, mada je citat na kraju izmenjen.

Glavni junaci, odnosno casting i kostimi, su već neko vreme poznati, a sa novim trejlerom imamo prilike i da ih vidimo u pokretu. Prvi utisak je blago razočarenje činjenicom da fali u stripu veoma važan utisak junaka koji su prošli svoje najbolje dane. Rorschach za sada jedini izgleda 100% pogođeno kako valja. Laurie kao Silk Spectre II izgleda ok, i u stripu je utegnuta lepojka, ali je kostim možda malčice otišao predaleko u nekom modernom fetiš pravcu umesto da bude 80’s pinup. Nite Owl II ima sasvim adekvatno modifikovan kostim ali definitivno ne ostavlja utisak blago podgojenog omatorelog junaka, što je već ozbiljan karakterni problem. Comedian je u sličnom čamcu, minus podgojenost. Sa druge strane Ozymandias bi trebalo da je, pored svega ostalog, atletičar svetske slave što bi čovek teško zaključio na osnovu građe koju vidimo u trejleru. Na kraju ostaje Doc Menhattan koji izgleda čudno. Ne znam šta da mislim o njemu. Svakako je moglo mnogo gore, ali je mogao i da izgleda malo više kao čovek a manje kao duh. Od starije generacije imamo jedino priloženu crno-belu fotku ali svi izgledaju u glavnom ok. Jedino Silk Spectre zadaje malo glavobolje jer ista glumica treba da je glumi u njenim dvadesetim i sedamdesetim godinama.

Šta iz ovoga svega zaključiti? Da sam ja opsesivni manijak, naravno. Ali izvan toga, bojim se da i nema ništa za zaključiti. Sve ovo sam pisao sa idejom da ću uspeti da stignem do nekakvog zaključka, ali evo stigao sam do kraja i zaključak izostaje. Kao savet samom sebi jedino ću reći da je verovatno najpametnije filmu dati isti tretman kao i V for Vendetta. Jednostavno posmatrati odvojeno od stripa, kao da je po sredi fan film. Što, u stvari, i jeste. Ako sve bude kako treba, film će sjajne dijaloge i događaje iz stripa odenuti u najbolje ruho moderne tehnologije i baciti na veliko platno, i neće se preterano mešati u dublje aspekte stripa.

Mada ostaje činjenica da je V od anarhiste postao junak zapadne demokratije. Ako Rorschach-u ublaže desničarsko-radikalsko-republikanski pogled na svet samo zato što je on najveći baja i najbolji stripski junak kojeg je svet ikada video, bojim se da ću morati da vrištim.