Kako održavati kontakte kada živite u inostranstvu

... i koliko vremena vam je potrebno za to zadovoljstvo.

Skora diskusija na temu email kulture sa jednim prijateljem iz Novog Sada podsetila me je na jednu temu koja je odavno postala deo mog lifestyle-a i o kojoj aktivno razmišljam u poslednje vreme.

Naime, tokom 7 godina u inostranstvu i 11 godina korišćenja Interneta moj email adresar je porastao na otprilike 200 imena. Recimo da je medju tih 200 imena barem 100 njih koji mi pišu manje-više redovno (od više puta dnevno do jednom u 3-4 meseca). Moj mobilni adresar ima skromnih 100 imena od kojih se sa samo nekoliko njih čujem ili SMS-ujem svakog dana. U tom adresaru čuvam čak i brojeve ljudi koje nisam čula po 4-5 godina, a ukoliko se desi da nekog obrišem, on je verovatno bio ili postao totalno nebitan.

Kako mi ceo dan prolazi na poslu (dugo radno vreme, duga pauza za ručak) i kući nikada ne stižem pre 19h jedna kratka i prosta računica u mom slučaju izgleda ovako:

• broj najboljih prijatelja u Švajcarskoj sa kojima se čujem ili eventualno vidim svake nedelje: 2
• broj najboljih prijatelja u Srbiji ili inostranstvu sa kojima mailujem svake nedelje: 2
• broj članova najbliže porodice (ne računajući muža koga viđam svakog dana :)) sa kojima se čujem svake nedelje: 2

To su naravno ljudi koji mi najviše znače, koje najviše volim, bez kojih ne bih mogla itd itd.

Vidim, računica je prilično prosta ali ja i pored toga svakoga dana provedem barem 2-3 sata čitajući i pišući mailove svim ostalim dragim ljudima, prijateljima i poznanicima. Nekog sam upoznala na žurci ili sedeljci, pa sam preko nje(ga) upoznala još 10-oro drugih veselih emigranata ili starosedelaca od kojih me sada taj neko zove na Apero; nekome treba savet kako doći u Švajcarsku, kako naći posao ili u kojoj ambasadi se najlakše dobija šengenska viza a neko mi pošalje samo jedan vic ili nakon 2-3 godine obavesti da već ima veliko dete i da se oženio onom slatkom devojkom sa kojom smo bili na koncertu Santane. Sve to spada u networking, ja ipak više volim da ga zovem keeping in contact ali primećujem da mi oduzima sve više i više vremena.

Zbog svega toga volim da se sećam onih dana pre Interneta, Skype-a i mobilnih telefona kada su svi oni koje sam volela i trebala bili na jednom mestu ili na maksimalnoj udaljenosti od 100km i kada je jedan običan poziv telefonom (ili čak i pojavljivanje na vratima) bio dovoljan za kaficu i čašicu priče.

I za kraj: dobro pročitajte ovu osnovnu listu email kulture i iako se neka pravila odnose prvenstveno na poslovnu komunikaciju pokušajte da ih primenite i u ličnoj.