TRENUTAK

jaksa scekic RSS / 16.07.2007. u 15:48

 

Ostario sam.Nije to cudo.Shvatio sam da imam vise predjenih kilometera iza sebe,nego ispred.Istice garancija.Ne uzbudjuje me.Miran sam.Ali razmisljam kad sam postao svestan da starim..Ziveo sam “fast forward”,nisam ni primetio kad su mi deca odrasla…nisam bio svestan da vreme leti,rodjendane sam zaboravljao,kako se Beograd promenio…Posao pa sve ostalo.Forewer young.

 

Da li je prvi znak  sto sam postao osecajniji i tolerantniji i spreman da razumem sve i svakog  i da nije sve belo-crno.Ne,to sam uvek bio.Da li je to trenutak kad se probudim u sred noci,pogledam oko sebe,vidim (kako se to u vreme mojih roditelja govorilo) moju najbolju drugaricu kako spava,uhvatim je za ruku i pomilujem po licu..Mislim da nije..Radio sam to i ranije…Idemo dalje..Da li je to  jer se sve cesce setim kad sam kao mali gazio po Rzavu kod Arilja i sa bracom pecao,a roditelji pazili da ne upadnem u neki vir..Nije ni to.Da li to sto se sve radije setim Starigrada na Hvaru..Ne. Da li kad procitam neku surovu pricu iz zivota pa se potresem..Ne nije ni to.. Svasta sam video u i preziveo.Video mrtve ,njihove delove razasute po ulicama,isao umesto prijatelja da prepoznam njihove mrtve,nisam plakao kad su mi umirali bliski,nisam se uzbudjivao kad me je bombardovalo…ili bezao od raznoraznih spodoba i protuva…

Nije  sve to..Ali mislim da znam.

 

Desilo se to u  Washingtonu.Washington je inace dosadan grad.Jeste,tu su muzeji,za mene najinteresantniji muzej vazduhoplovstva i aeronautike,lep je i Georgetown,ali za jedan dan.Mozda je Washington  lep za one koji rade u US Government.Da bi ste bili pravi stanovnik Washingtona morate da imate tri stvari.Prva,oko vrata veliki broj plasticnih propusnica,broj dva I POD,i stvar broj TRI neizbezni “Blackberry”.Ja imao samo prve dve,i nikako da se uklopim.

 

I tako dodje nedelja,sest sati ujutru.Pored kreveta dva mobilna telefona,jedan US,drugi beogradski.Zvuk -stigla poruka.Na beogradski.”Ko je sad u ovo vreme”.-glasno gundjajuci ustajem i dolazim do telefona.Mora da se nesto desava kod kuce.Inace za sve vreme mog “fast forward” zivota ukucani su se javljali samo kad je nesto hitno.

Pogledam broj,nisu oni…Vec moje nedeljno drustvo..Pitaju kako sam,il sam usamljen,il su me probudili.I onda poruka na poruku.

 

Godinama se nalazimo nedeljom.Nisu bitna ni imena,ni ko sta radi.Preturili smo zajedno mnogo preko glave.Od Slobinog uzleta,pada,bombardovanja,jurnjave pred  policijama,sankcije,dobijanje i gubljenja posla …Pomagali jedni drugima kad smo imali uspone i padove,kad smo imali velike dvoumke…Svadjali se o politici i zivotu.Pricali o stvarima koje nismo pricali po kucama.Nedelja je uvek bila njihova i ja njihov…I na minus 20 i na plus 40.

 

U tom trenutku sam shvatio.Nedostaje mi to druzenje…I medjusobno mudrovanje i nadmudrivanje…Godinama sam pokusavo raznoraznim strancima da objasnim nedeljni ritual.Nisu shvatili.

 

Jedva cekam nedelju.A,idem i na letovanje familijarno prvi put posle toliko godina sa  mojim najboljim drugom.Nase “najbolje drugarice” ce sedeti a nas dvojca ima da pricamo,pricamo..i …Zivot nas je razdvojio,vreme je da nas spoji.

 

”Nema tih para koje mogu to da zamene”-rekoh sebi u Washingtonu jedne nedelje u 6 sati ujutru u Hotelu George u sobi 712.

 

Ja najzad ukapirao,a Vi?

 

J

  • postavite na |


Komentari (29)
Sakrij replike | Pošaljite komentar 

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

igipop igipop 15:57 16.07.2007

lep tekst

...

Preporuka: 0 / Link / Replika: 0 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

cincili cincili 15:58 16.07.2007

uzivaj u tom saznanju

punom parom, samim tim sto kazes da je ostalo manje ispred nego sto se stvorilo iza...lepa prica... zelim ti lep odmor s drugaricom i drugom i njegovom drugaricom...

Preporuka: 0 / Link / Replika: 0 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Tanjučka Tanjučka 16:19 16.07.2007

Iskusno starenje,

eto to je to.

Preporuka: 0 / Link / Replika: 3 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Jelena Pavlović Jelena Pavlović 12:49 18.07.2007

Re: Iskusno starenje,

Ama godine su broj i nista vise. Problem je stosmo otisli i u sebi zadrzali ono sto je bilo pa se tako redukovani otisnuli u buducnost koja je za neke starenje, druge sazrevanje a pod zajednickim imeniteljem sazrevanje. Eto, Jaksa, niste sami u ovakvim mislima.
Zelim vam prijatan odmor sa uspomenama i njihovim najznacajnijim akterima.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nsarski nsarski 00:59 19.07.2007

Re: Iskusno starenje,

Evo nama Jelene, najzad!
Jedna pesma, za Jaksu i tebe i mene i sve kojima se dopadne:

A LIFE

I was a quiet boy a little sleepy and – amazingly-
Unlike my peers – who were fond of adventures –
I did not expect much – didn’t look out of the window
At school more diligent than able – docile stable

Then a normal life at a level of regular clerk
Up early street tram office tram home sleep

I truly don’t know why I’m tired uneasy in torment
Perpetually even now – when I have right to rest

I know I never rose high – I have no achievements
I collected stamps medicinal herbs was O.K. at chess

I went abroad once – on a holiday to the Black Sea
In the photo a straw hat tanned face – almost happy

I read what came to hands: about scientific socialism
About flight into space and machines that can think
And the things I liked most: books on the lives of bees

Like others I wanted to know what I’d be after death
Whether I’d get a new apartment if life had meaning

And above all how to tell the good from what’s evil
To know for sure what is white and what’s all black

Someone recommended a classic work – as he said
It changed his life and the lives of millions others
I read it – I didn’t change – and I’m ashamed to admit
For the life of me I don’t remember that classic’s name

Maybe I didn’t live but endured – cast against my will
Into something hard to govern and impossible to grasp
A shadow on the wall
So it was not a life
A life up to the hilt

How could I explain to my wife or to anyone else
That I summoned all my strength
So as not to commit stupidities cede to insinuations
Not to fraternize with the strongest

It’s true – I was always pale. Average. At school
In the Army in the office at home and at parties

Now I’m in the hospital dying of old age.
Here is the same uneasiness and torment.
Born a second time perhaps I’d be better.

I wake at night in a sweat. Stare at the ceiling. Silence.
And again – one more time – with a bone-weary arm
I chase off the bad spirits and summon the good ones.

Zbigniew Herbert

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Jelena Pavlović Jelena Pavlović 15:57 19.07.2007

Re: Iskusno starenje,

N.
Gusim se u vrucini, ovde u Beogradu. Nadam se da je tebi bolje ma gde da si u ovom trenutku.
Pozdrav i cujemo se uskoro, mozda i u Beogradu. Telefone znas.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

angie angie 16:57 16.07.2007

chovek kad je mlad

i kada krece u osvajanje svog sveta, sve te stavri o kojima prichate , uzima kao normalne, ne ulazi dublje u njihove vrednosti i ulogu u sopstvenom zivotu, slabo se obazire i svu energiju i misli u glavnom koristi u jurnjavi za svojim cupom iza duge. A onda se neochekivano dese neke okolnosti koje tu vizuru promene, zato shto je iscurela energija, dogadjaji kroz vreme su nas potroshili i krajnji rezultat je josh daleko od zeljenog i onda postanemo osetljiviji i slabiji, a samim tim izoshtreniji za sve ono shto nas je drzalo u fit fazonu, bez trazenja ishta za uzvrat. To je suochavanje sa svojom sushtinom.

Preporuka: 143 / Link / Replika: 2 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Dule Nedeljković Dule Nedeljković 17:17 16.07.2007

Re: chovek kad je mlad

ja sam to ukapirao 16. oktobra 2006 godine. Od tada sam ponovo ziv. Ne boli Jaksa, samo se opusti:)

Preporuka: 286 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Doctor Wu Doctor Wu 10:05 17.07.2007

Re: chovek kad je mlad

ja sam to ukapirao 16. oktobra 2006 godine.


U kol'ko sati?

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

shubidubi shubidubi 17:35 16.07.2007

pa ja

kapiram da sam to josh davno skapirala

Preporuka: 0 / Link / Replika: 0 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Shumar Shumar 18:10 16.07.2007

middle age kriza

Ja najzad ukapirao,a Vi?


fala Bogu ...

Preporuka: 0 / Link / Replika: 0 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Džudi S Džudi S 18:11 16.07.2007

Sve najbolje

Na odmoru...

Ukapirala sam i ja.

Samo nemojte sebe da smatrate starim. Sve dok postoje želje, planovi, snovi, duhom ste mladi...a starost valjda dođe kad nestanu snovi, želje, planovi, kad podvučete crtu i kada se vraćate svakodnevno u neke daleke, prošle dane.

Preporuka: 0 / Link / Replika: 0 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

gordanac gordanac 18:48 16.07.2007

jakša...

...sve su nam godine stalno sa nama, ako tako rešiš :))

Preporuka: 0 / Link / Replika: 0 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

jasnaz jasnaz 18:59 16.07.2007

: koji traje .

Neke generacije su slagali da nikada neće ostariti.

Neke iz tih generacija to uopšte ne interesuje.
Neke među njima još manje.
Neki lepo stare.
Neki se prave.
Neki su od toga napravili umetnost.
Neki kulturu.
Neki se dobro zezaju. I neće. A jesu.
Neki ne umeju. A žele.
Neki mogu!
Neki ih mrze.
Neke mrzi.
Neki tugujuuuu.

A neke, baš!

matoRciiii, bre! Kako to... kako ste!

&&&&&&&

Davno, davno : ulazi jedan moj prijatelj, stari, stari (živ-i-zdrav-još-uvek-i-ona-je-da-da), u baštu omiljene nam kafane, prilazi nama mladima, mladima, osmehnut neadekvatno mu blesavo, i sedajući za sto, izgovara:
Nemoguće je da je ovako moguće. Celu noć sam je ljubio. I ona. Znate šta: nije to priča: nego se bre plašim: umreće! Videli ste je. Ona je da nosi one providne perle što liče na kapi vode. I da joj se pričaju priče. A ne ja, bre. Samo se smejte. Ne znate. Ne može da se ne, a bojim se da ovo da ne... I sramota me što mi i u ovom strahu neka lepota.

Nedavno : kafić na mestu omiljene nam – brza kafa sa drugaricom – iz davnih, davnih – škripa kočnica – njen mladi komšija, a na sedištu iza, skida kacigu, plavuša – nestvarna:
Poštovanje gospodjo _________, kako ste! Nego znate, ja ne znam šta mislite vas dvoje, ali nas dvoje boli glava od noćašnjeg nespavanja! Da se malo... imamo ispite, bre. Izvinte gospodja ______, al vaša drugarica... Ma ne to, ne... nego to, da, da. Al da je lepa, lepa je...ta njihova.

Juče, činimisedajebilo : ulazim ovde, i zatičem žagor. I pesmu.

Bili su i Stonsi.

Ima i preferans četvrtkom.

A danas je : jedan jedini : ponedeljak.

&&&&&&&&

prijatan odmor !

Preporuka: 143 / Link / Replika: 0 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Mirko Kontic Mirko Kontic 19:02 16.07.2007

E uzivao sam citajuci...

Da li je prvi znak sto sam postao osecajniji i tolerantniji i spreman da razumem sve i svakog i da nije sve belo-crno.Ne,to sam uvek bio.Da li je to trenutak kad se probudim u sred noci,pogledam oko sebe,vidim (kako se to u vreme mojih roditelja govorilo) moju najbolju drugaricu kako spava,uhvatim je za ruku i pomilujem po licu..Mislim da nije..Radio sam to i ranije…Idemo dalje..Da li je to jer se sve cesce setim kad sam kao mali gazio po Rzavu kod Arilja i sa bracom pecao,a roditelji pazili da ne upadnem u neki vir..Nije ni to.Da li to sto se sve radije setim Starigrada na Hvaru..Ne. Da li kad procitam neku surovu pricu iz zivota pa se potresem..Ne nije ni to.. Svasta sam video u i preziveo.Video mrtve ,njihove delove razasute po ulicama,isao umesto prijatelja da prepoznam njihove mrtve,nisam plakao kad su mi umirali bliski,nisam se uzbudjivao kad me je bombardovalo…ili bezao od raznoraznih spodoba i protuva…



i da dodam, steta...sto nije u pitanju knjiga...odavno nisam naisao na knjigu u kojoj neko pise ovako o necemu bas takvom.
Mnogo ti hvala.

Preporuka: 0 / Link / Replika: 0 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nsarski nsarski 21:55 16.07.2007

Jaksa, prijatelju,

ti nisi plav, a ja malo vucem na plavo pa sam ukapirao:))
Home is where your heart is. Ostalo je cirkus i predstava - letve, platno, farba i nista vise. Dim i magla. Uzivaj na letovanju, pa se javi. Uskoro i da se vidimo:)

Preporuka: 0 / Link / Replika: 2 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

jaksa scekic jaksa scekic 23:16 16.07.2007

Re: Jaksa, prijatelju,


Zaboravih da dodam,fali i treci,al' taj izgleda jos nije ukapirao kod tebe je tu blizu :)))


J


Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nsarski nsarski 23:20 16.07.2007

Re: Jaksa, prijatelju,

Ma, ukapirao, nego da posvrsava neka posla prvo:))
Bio nedavno ovde i onaj sa N. Zelanda - ma, chovece, ko vremepolov, a super!

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Aleksandar Vasović Aleksandar Vasović 22:42 16.07.2007

godine

E Jakša. Skroz si u pravu. Nema tih para.

Preporuka: 0 / Link / Replika: 0 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

marta l marta l 08:13 17.07.2007

cekajuci poruku

Nema tih para koje mogu to da zamene

Nekako nismo (samo) zbog tih para ni otisli. I nismo ni otisli kad znamo da cemo da se vratimo......kao oni kucici na duuugackom kaisu koji se izvlaci kako oni trce i od slobode ne znaju gde ce pre, pa se samo vrte, prevrcu, uzivaju i trce dalje i duze...... A onda neko pritisne dugme i kais pocinje da se skuplja i polako nas vraca tamo gde nam je “rep zakopan” kako se to lepo kaze....

Eto, jos da se ofarbam u plavo i da shvatim.

Preporuka: 0 / Link / Replika: 0 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

jesen jesen 08:34 17.07.2007

To je trenutak...

....kada je pocelo da mi se cini da je sve u proslosti bilo nekako lepse od onoga sto mi se dogadja....snovi, nada...sve to i dalje postoji....ali....nekako nije to to...i naravno tu je i "vracanje" starim prijteljima.....Mnogo lep tekst si napisao...za nas iz pedeset i neke.....

Preporuka: 0 / Link / Replika: 0 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

d j o l e d j o l e 09:39 17.07.2007

Blackberry

Naslutili ste, mozda, to i ranije, cim ste zaobisli "Blackberry" :)

(mislio sam da vas pitam sta je to, ali me je wikipedija preduhitrila)

Preporuka: 0 / Link / Replika: 1 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

marta l marta l 10:42 17.07.2007

Re: Blackberry

ovde daleko, kada te strefi blackberry racuna se da si uspeo u zivotu. Kad mozes da odbijes da ga koristis uspeo si jos vise, ali to jos niko nije uradio :)

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

WIMBLEDON WIMBLEDON 09:54 17.07.2007

Посао или живот? Питање jе...

Леп текст, коjи открива многе „чари” онога за чиме, бар ми тако изгледа, жуди овдашња ИН популациjа. Само четири речи издваjам: ПОСАО ПА СВЕ ОСТАЛО. А онда иза тих речи jош много других, до оних коjе, уствари, отсликаваjу срж: „Нема тих пара коjе могу то да замене”.
Тако и дођемо до суштине, коjу jе народ сложио у изреку: „Касно дође из дупета у главу”!
У сваком случаjу, господину Шћекићу желим да на исти начин како jе радио, fast forward, надокнади породици све пропуштено, а зарад већ изречених „посао па све остало”.
Срећно!

Preporuka: 0 / Link / Replika: 2 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Redwand Redwand 11:56 17.07.2007

Re: Посао или живот? Питање jе...

TRENUCI - Borhes

Kada bih svoj život mogao ponovo da proživim, pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka, ne bih se trudio da budem tako savršen, opustio bih se više. Bio bi gluplji nego sšo bejah, zaista, vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao. Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima, više putovao,više sutona posmatrao,na više planina popeo,više reka preplivao. Išao bih na još više mesta na koja nikad nisam otišao,jeo manje boba a više sladoleda, imao više stvarnih a manje izmišljenih problema.
Ja sam bio od onih što razumno i plodno prožive svaki minut svog života; imao sam , jasno, i časaka radosti.Ali kad bih mogao da se vratim težio bih samo dobrim trenucima. Jer ako ne znate, život je od toga sačinjen,od trenova samo; nemoj propustati sada.
Ja sam bio od onih što nikada nigde nisu išli bez toplomera,termofora,kišobrana i padobrana; kada bih opet mogao da živim, lakši bih putovao.Kada bih ponovo mogao da živim,s proleća bih bosonog počeo da hodam i tako išao do kraja jeseni. Više bih se na vrtešci okretao, vise sutona posmatrao i sa više dece igrao, kada bih život ponovo pred sobom imao.
Ali vidite, imam 85 godina I znam da umirem.

Preporuka: 143 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

WIMBLEDON WIMBLEDON 20:07 17.07.2007

Re: Посао или живот? Питање jе...

Добро jе, ниjе му требало много времена да схвати! Па макар се звао и Борхес. Па макар то били његови књижевни, или животни, ТРЕНУЦИ... А живот jе управо то - трен.

Preporuka: 143 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

sunnyday sunnyday 14:52 17.07.2007

Perfect day

U jednom periodu svog zivota zivela sam pored babe i dede moga oca.On je imao samo majku jer je otac(moj deda) streljan na pocetku II svetskog rata.Ziivot pored starih ljudi mnogo cemu nauci.Ja sam VIDELA I GLEDALA
njihovu starost u jednom boljem svetlu u kojem se stari ljudi dozivljavaju nego inace kao dosadni penzioneri i nagvazdala.Oni su sirili nepohodnu neznost za jedno odrastanje.Oni su cela leta provodili u prastaroj kucici u Cortanovcima i ja zajedno sa njima.Imali smo izvor fruskogorske vode ispod kuce.
Nauci se sovek mnogo cemu od malih nogu.
Postojao je jedan drugi period u zivotu kada je intenzivno bavljenje novinarstvom u teska vremena 90-tih moglo od mene da stvori osobu koja deli emocije na kasicicu.
Mislim da sam se trgla na vreme,videla porodicu oko sebe za koju sam se dugo borila.
Vazno da je covek zna sta zaista hoce od zivota i da bude iskren i prema sebi i prema drugima.
Zaista je bitno napraviti taj vazan izbor.jer kada shvatite da zivot jesu vasi vazni izbori,onda je mnogo lakse.
Hvala gospodine Jaksa za ove reci.Danas se reci veoma malo cene i u vreme jevtinog ljudskog zivota,mene tese i pruzaju mi neophodnu utehu male stvari.
U svojim midlle age,ja sam vec napravila te neophodne izbore.I lakse guram.Bez gorcine.

PS.Sve sam ovo juce napisala i pritisla slucajno ono dugmence DEL i sve ode.

Preporuka: 143 / Link / Replika: 0 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Goran Nikolić Goran Nikolić 16:04 17.07.2007

TRENUTAK

uziveo sam se u ambijent jugozapadne Srbije
Rzav, Arilje
i starenje,

neko rece da je ideja o besmrtnosti
najopasnija ideja koju je civilizacija
iznedrila

Preporuka: 143 / Link / Replika: 0 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Ruben Ruben 14:44 18.07.2007

Nice,

Lepo starenje, lepa prošlost, sad samo Bože zdravlja, pa da ćakulamo...

Preporuka: 0 / Link / Replika: 0 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Sakrij replike | Pošaljite komentar 

jaksa scekic

jaksa scekic
RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana