EULEX- šansa ili nova prilika da se propusti prilika

Neverovatno, ali unazad 20 godina Srbija ponavlja greške tako što ne ide u susret događajima, ignoriše predviđanja, pa zateže gde treba i gde ne treba do pucanja i onda naglo popušta više nego je od nje i traženo.

Kada je Kosovo u pitanju dovoljno je navesti da je posle odbijanja sporazuma iz Rambujea prihvaćena mnogo nepovoljnija varijanta, a da ne govorimo da je zemlja bila i bombardovana. Sličan primer je i sa Z-4, kada je Babić jurio Galbrajta da ga potpiše ali je već bilo kasno.

Kada je u pitanju EU prvo smo kao svim silama molili i tražili da nas ne uslovljavaju da bi onda mi njih uslovljavali a oni nam dvostruko vratili. Nije logično tvrditi da smo mi stara evropska država, a protestovati kad nam kažu da je Kosovo evropsko a ne azijsko pitanje. Zašto nam ne odgovara misija EU i kako zamišljamo da situacija na Kosovu bude kontrolisana?

Oni koji su najglasniji u zastupanju stava da nema ni govora o dolasku EULEX-a,ili traže politički nerealne zahteve od EU, zapravo time obezbeđuju alibi za svoj stav protiv evropskog puta Srbije .

Prošle godine sam napisao da je  za Srbiju najgora varijanta da Rusija stavi veto, a Zapad počne sa unilateralnim priznavanjem nezavisnog Kosova. Nažalost, upravo se to desilo, a mi ističemo i dalje da nam je Rusija pomogla da odbranimo Kosovo. U međuvremenu, Rusija prizna J.Osetiju i Abhaziju i tako uradi analogno onome što su SAD i većina zemalja EU priznavanjem Kosova. Rusija je znala šta radi, da čini isto što i ovi drugi Srbiji, a zlobnici kažu da je Rusiji i odgovaralo to što su neke zemlje priznale Kosovo jer ima alibi.Još veći zlobnici bi rekli da je Rusija koristila Srbiju i Kosovo da se etabilira ponovo kao svetska sila i više je ni Kosovo ni Srbija primarno ne interesuju.
U vreme kada se DSS odlučio da vodi “kosovski boj” sa SAD i EU, takođe sam se javno zapitao čemu sve to i da li nam uopšte koristi.

Naime, ako je pregovarački tim ponudio Kosovu 98 odsto nadležnosti i da Srbija, osim formalne, nema faktičke suverenosti na Kosovu, onda je retorika i medijska kampanja o otimanju Kosova smislena samo onih dva odsto. Zar ne bi bilo pragmatično da Srbija sama pozove EU da dođe na deo njene suverene teritorije i pomogne uspostavljanju statusa o kojem će se dogovoriti? Time bi EU priznala suverenost onoga ko ju je pozvao. Na ovaj način bi se možda mogao naći model da misija ne dolazi po planu Ahtisarija, već po dogovoru sa nama. Ovo tim pre što je više nego jasno da će misija EU doći na Kosovo. Nije li onda pametnije ići događajima u susret, a ne svađati se sa tom istom EU, koja treba da zaštiti Srbe na Kosovu?

Šta sada?

Odluka da se pitanje priznavanja Kosova, a time i kosovski problem, postavi pred GS UN i diplomatska inicijativa koja je u tom pravcu usledila je nesumnjivo dobar potez. Sada možemo da očekujemo rezultat  u nekoj od varijanti:

- da GS prihvati našu rezoluciju;

- da naš predlog rezolucije ne prođe.

Ako GS prihvati našu rezoluciju opet su moguće dve varijante:

- da MSP kaže da je Kosovo proglasilo nezavisnost suprotno ili

- u skladu sa međunarodnim pravom,

 Moguće je da odluka bude tako sročena da je svako može tumačiti kako njemu odgovara ( što nije daleko od verovatnog).

Ono što je sigurno, zemlje koje su priznale Kosovo neće to stornirati, čak ni da MSP izađe sa tumačenjem u našu korist. U tom slučaju jedino što se može, eventualno, očekivati je da proces daljeg priznavanja bude nešto sporiji.

Za Srbiju bi pozitivna odluka suda bila korisna u smislu da bi se mogla pozvati na nju u slučaju eventualnog uslovljavanja ulaska u EU priznavanjem Kosova.

I drugo, što je sigurno, EU tj. EULEX u svakoj varijanti  dolazi na Kosovo,tako da

opet dolazimo do EU i naših odnosa sa njom, i iznova potvrde da mnogi kod nas to dovoljno ozbiljno ne shvataju.

Ne treba zanemariti da Kosovo može predstavljati problem u procesu pridruživanja, bilo u smislu da mi insistiramo na suverenosti, bilo da neke članice EU insistiraju da Srbija «uvaži realnost».

Sada imamo pitanje EULEX-a - oni kao hoće da dođu, a mi im kao ne damo.

Bojim se da će nam na kraju, bez obzira na ishod inicijative u UN, EULEX ostati jedino za šta se možemo uhvatiti ukoliko želimo da obezbedimo evropsku perspektivu i profilišemo se kao pouzdan i predvidljiv partner EU na Balkanu, kao ključni činilac regionalne stabilnosti i rešavanja problema a ne deo problema.
U svakom slučaju, smatram da je za Srbiju dobro da sa EU iznađe obostrano prihvatljiv modus da EULEX dođe na Kosovo. Time bi ojačali naš partnerski odnos sa EU a EU bi preuzela odgovornost za stanje na KiM i konstruktivnu ulogu u profilisanju budućih formata razgovora.
Raspoređivanje  EULEX-a na Kosovu ne bi nam nikako škodilo, a Srbima na Kosovu i našem putu u EU bi svakako koristilo.
Ovo tim pre jer je EULEX bio projekcija i plan EU pre Ahtisarijevog plana, a ne njegov rezultat i zato sam ubeđen da je moguće naći rešenje na fonu R1244, ne prejudicirajući status.

Zato mislim da Srbija treba da startuje sa diplomatskom ofanzivom kako bi zajedno sa EU dogovorila dolazak EULEX-a na Kosovo i to ne vezivati za priznavanje ili nepriznavanje Kosova jer  u misiji učestvuju i države koje nisu niti će priznati Kosovo.

Dovođenjem EU kod nas obezbeđujemo  svoj put u EU.

Unapred zahvaljujem na komentarima i kritikama.