Odlazak

/ 10.10.2008. u 10:57

Komentari: 127
Čitanost: 15051
/
Preporuke: 11880
/

Čovek nije niotkuda dok mu neko mrtav ne počiva pod zemljom.
(Hose Arkadio Buendija u Sto Godina Samoće, G.G. Markes)

Nisam često odlazio u Novi Sad ni kad je mesto moje emigracije bilo znatno bliže (Budimpešta). Dva, možda, tri puta godišnje za vikend - 48 do 72 sata. Smislio sam čitavu teoriju o "potrošenoj količini nostalgije u ranoj mladosti" ne bih li racionalizovao te retke odlaske. Iz ove perspektive mi se čini da mi je zapravo bilo bolno da gledam (sveopšte) propadanje devedesetih. Kaj god... Nije bilo uobičajeno da odlučim da idem dva puta u Jugu (tad se još uvek tako tepalo tom delu sveta) u kratkom razmaku kao tog oktobra 1995.

Međutim, slučaj (ko veruje u isti) je tako odredio. Naime, moj kolega i poslovni partner i ja smo imali zakazali sastanak u Beogradu sa izdavačima iz Gornjeg Milanovca za petak, 6. oktobar. Javio sam roditeljima da dolazim u Novi Sad ili uveče tog dana ili u subotu pre podne. Dan pre sastanka (po dobrim poslovnim običajima tog dela sveta) isti je razgođen odnosno odložen za nedelju dana. Kad sam se kasnije tog dana požalio prijatelju da mi je frka da razočaram matorce vestima da neću doći on mi ponudi da idem sa njim.
-- Ja idem sutra za Novi Sad, a vraćam se u ponedeljak, -- reče.

Spas u pravi čas. Hmmm, dva puta u nedelju dana? Što da ne?

Sledećeg popodneva sam bio u Novom Sadu, a sestra Jasna je došla iz Beograda to veče.

Kad se četvoro odraslih članova porodice, posle xy godina neživljenja zajedno, zduda na relativno tesan prostor limanskog stana do varnica dolazi lako i nije bila retkost da se u takvim prilikama ponekad razgore u svađe koje bi nam zagorčale prepodne/popodne ili čitav dan, ali bi se po pravilu (i srećom) taj svađalački plamen ugasio pre nego što bi se rastali i mi "deca" otišli svojim kućama. No, tog vikenda ni do kakvih varnica nije dolazilo i čak je mama tolerisala ono što je retko tolerisala - našu prepodnevnu razgaćenost dugo posle jutarnje kafe ili dugačke razgovore nad neraspremljenim stolom posle ručka. Drugim rečima, niko nije nigde žurio, a Jasna i ja, takođe suprotno običajima, se nismo javili nikome od prijatelja niti osetili potrebu da posetimo nekog od njih.

Otac je bio "u elementu" i titula koju su mu njegovi prijatelji davno dodelili -- "najbolji usmeni pisac" - je bila možda opravdanija nego ikad. Pričao nam je priče iz njegovog života. Mnoge od njih smo čuli stotinu puta, ali su tad bile nekako isprofilisanije i detaljnije, neke smo pak tog vikenda čuli prvi put.

Klasičnom početku svojih priča -- Kad sam ja bio mlad, lep, visok, vitak, crnomanjast student/oficir/dopisnik/reporter... u jednom momentu je dodao i pridev kovrdžav. Mama naleće na "pušku":
-- Budimire, šta pričaš! Kad si ti bio kovrdžav? -- da bi on ispalio nepogrešivi hitac,
-- A kad sam pa bio visok?

Sestra se vratila u Beograd u ponedeljak prepodne. Nekoliko časova kasnije otac i ja smo stajali ispred naše zgrade, obojica sa koferima pored nogu. On je čekao brata, strica Duška, da ga vozi u rodno selo, a ja prijatelja da me vozi nazad u Budimpeštu.

-- Znaš... Možda ja ozdravim kad vidim moje rodno selo - u jednom trenutku Budimir prekide kratku tišinu. -- Možda moje tegobe budu kao rukom odnešene.
Jedva sam zadržao suze i s teškoćom progutah dosta bolnu knedlu. To je bio prvi put u životu da sam čuo da kaže bilo šta o svom zdravlju.

Moj prijatelj je došao prvi.

Sutradan u utorak uveče 10. oktobra mi je javljeno da mi je otac umro. Umro je na putu nazad iz svog sela, u kolima, 150 metara od kuće. Infarkt. Strina Ljubinka mi je kasnije ispričala da im je sve vreme puta pričao priče koje je najlakše definisati kao rekapitulaciju života, a onda je samo u jednom trenutku kašljucnuo i klonuo. Sledećeg meseca bi napunio 72 godine.

Ne znam... Meni se njegova smrt, ma koliko bolna za mene, čini lepom, a vama?

postavite na |

Komentari (127)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

zeks92 11:07 10.10.2008

Jeste...

Meni se njegova smrt, ma koliko bolna za mene, čini lepom, a vama?

I lep zivot...sav u prici....

Atomski mrav 11:14 10.10.2008

Lepa smrt...

Kao prvo, primite moje saučešće.

A smrt je možda bila "lepa" ako je bila tako... trenutna. Bez velike patnje, kako preminulog tako i njegove porodice. Još da je umro u svom domu... Znam da se ljudi plaše dugog i bolnog umiranja, kao i umiranja u bolnici.

I još je nešto jako bitno, a to je da ste se okupili pred njegovu smrt i proveli lepe trenutke zajedno.

Budimac 11:17 10.10.2008

Re: Lepa smrt...

Hvala

I još je nešto jako bitno, a to je da ste se okupili pred njegovu smrt i proveli lepe trenutke zajedno.

Da, i video je rodno selo. Nekako zaokružio je stvari. Inače smrt je uvek šok za one koji ostaju.
p.s. Na "ti" po blogoobičajima :)

Atomski mrav 11:22 10.10.2008

Re: Lepa smrt...

Naravno, na "ti"

. Ipak, ne znam zašto, možda zbog izjavljivanja saučešća, sam ti persirao...

Smrt je naravno šok za one koji ostaju, pogotovo iznenadna smrt. Međutim, iz sopstvenog iskustva znam da je mnogo gore kad se neko pati i boluje mesecima pre nego što umre - i za njega/nju i za nas koji ostajemo... bez obzira na to što se čovek nekako psihički pripremi i očekuje da bi se to moglo desiti svakog dana. Jako je teško gledati voljenu osobu kako polako kopni i ne staje i kako se muči, što kažu ljudi - daje Bogu dušu a Bog je neće :(

nsarski 11:16 10.10.2008

Kad vec mora da se ide

onda ovo i nije tako los nacin. Prihvatljiviji, cini mi se, nego neko dugo putovanje u noc.

stari92 11:17 10.10.2008

праведнички смирен

и ма како било тешко има у томе неке више правде,закона,шта ли ?
насупрот грешничких мука у растављању са животом.

У суботу су задушнице,тако да мислим да овај текст није случајан,
без обзира на твоје неверовање.

Д.

Budimac 11:52 10.10.2008

Re: праведнички смирен

У суботу су задушнице,тако да мислим да овај текст није случајан,

Ja ne verujem (mnogo) u slučajnosti, tako da si verovatno u pravu.

franzzjb 11:17 10.10.2008

Valda je dobro...

... preći s jedne na drugu stranu što pre. Tako kažu.

Mada ja uvek mislim da bi dobro bilo da to malo duže traje i da imaš vremena da se spremiš i da nadješ to svetlo pa da ne lutaš previše. Ali verovatno nisam u pravu.

dragoljub92 18:06 10.10.2008

Re: Valda je dobro...

i nisi.

mirelarado 11:19 10.10.2008

Lepa i setna priča

Poštovani Budimac,
sećanje na gubitak roditelja uvek je bolno, ali oni su ionako s nama dok ih se sećamo, pogotovo ovako lepo kao u Vašem tekstu. I jeste, odlazak Vašeg oca je bio spokojan, pošto je proveo nekoliko dana sa svojom decom i posetio zavičaj... Pružili ste mu priliku da pripoveda o svom životu, a to je zaista divno. Možda biste mogli i da nam prenesete neke od njegovih doživljaja. Usmeni pripovedači su sve ređi, a meni se čini da je to dagocen dar... Srdačan pozdrav.

Budimac 11:54 10.10.2008

Re: Lepa i setna priča

mirelarado
Možda biste mogli i da nam prenesete neke od njegovih doživljaja.

Toga će sigurno biti :)
Hvala Ti na toplim rečima.

mariopan 11:21 10.10.2008

Ne znam,

...ali ceo taj dan vam je bio lep i zato mislim da je tvoj otac zapravo sve svoje price ispricao, zato mislim da je ta smrt bila lepa (ne verujem da ovo govorim ali ipak)...sudeci po tome sto znam i neke smrti koje su dosle a da deca nisu bila tu kao uteha....da su ljudi sami i sve to..a on je ipak sve vas video i sa vama proveo poslednje casove, video svoje selo,ispricao sve price, sve je uradio i mogao je mirno da ode. Mislim da je zato i otisao, nije umro, samo je otisao.
Lepa iako tuzna prica..meni je lepa.

ne.nevena 11:26 10.10.2008

i ja mislim da je to lepa smrt...

... i da je, na neki nacin i ako je to moguce, umro srecan, jer ste bili zajedno, jer je posetio zavicaj, jer je "zaokruzio pricu", kako vi to kazete...

preporuka.

Budimac 12:02 10.10.2008

Re: i ja mislim da je to lepa smrt...

Hvala Nevena

vladimir petrovic 11:27 10.10.2008

Nisu svi odlasci teski

Budimac
Ne znam... Meni se njegova smrt, ma koliko bolna za mene, čini lepom, a vama?

Slazem se. Pada mi na pamet da je Crnjanski rekao: Ima seoba, nema smrti! (Ili mozda obrnuto: Nema smrti, ima seoba).
Dobar i adekvatan vam je onaj Markesov moto, na pocetku.
Ovo me je malo zaintrigiralo:

Budimac
Nisam često odlazio u Novi Sad ni kad je mesto moje emigracije bilo znatno bliže (Budimpešta).

Zar se osecate kao - emigrant? Ne znam, u danasnjim uslovima, POMERANJE se ne mora shvatati kao - emigrantstvo, u onom klasicnom, da ne kazem starinskom smislu. Gresim li?

Budimac 11:47 10.10.2008

Re: Nisu svi odlasci teski

Zar se osecate kao - emigrant? Ne znam, u danasnjim uslovima, POMERANJE se ne mora shvatati kao - emigrantstvo, u onom klasicnom, da ne kazem starinskom smislu. Gresim li?

Vladimire 'ajd na blogersko "ti".
Pravo da kažem ne znam kako se osećam, znam da sam se dobrim delom svog života osećao "Out of Place". Naravno, to nije kako se Rjepin osećao, ali ponekad u nekim situacijama je uporedivo.

vladimir petrovic 12:16 10.10.2008

Re: Nisu svi odlasci teski

Budimac,
Pravo da kažem ne znam kako se osećam, znam da sam se dobrim delom svog života osećao "Out of Place". Naravno, to nije kako se Rjepin osećao, ali ponekad u nekim situacijama je uporedivo

Hm. Kada sam pitao da li se stvarno osecas kao emigrant, imao sam u vidu da bih ja, da sam na tvom mestu, imao u vidu onu staru izreku: UBI BENE UBI PATRIA.

Kad si pomenuo Rjepnina, imao sam u vidu i "Roman o Londonu", smatrajuci da je proslo vreme te ruske emigracije (pa i nekadasnje jugoslovenske emigracije). Crnjanski je bio nesto drugo, to je Le passe.
Ali danas su stvari drukcije. Cak sta vise, mogao bih stvar postaviti obrnuto, i reci da ste ti i tebi slicni u prednosti zbog vaseg "muvabiliteta", odnosno pomerljivosti s jednog kraja sveta na drugi.
Glavu gore. I nastavi sa dobrim blogovima.

Budimac 12:33 10.10.2008

Re: Nisu svi odlasci teski

UBI BENE UBI PATRIA

Naravno, to stoji i bilo mi je na vrh prstiju da i to dodam doduše u srpskoj verziji da je dom tamo gde je srce. Rjepinovski momenti su retki i mahom povezani sa nekom birokratijom (dozvolama boravka i sličnim glupostima).

Glavu gore. I nastavi sa dobrim blogovima.

Puno hvala, trudiću se :)

AlexDunja 11:35 10.10.2008

lepo,

i ovome je ovde mesto, cini mi se
zapis iz 1094 godine

Se znamenje Kneza Nenca,Velikoga Kneza Bosanskoga,a postavi je sin njegov Knez Muven,s`Bozijom pomocju i svojih vjernih,a s` inonom nijednom inom pomocju,nego on sam.

Ti,koji procitas moj kam,mozda si hodio do zvijezda.I vratio se,jer tami neima nista,do ponovo ti sam.

Clovjek mojze vidjeti ono tsto nije vidio,tcuti ono sto nije tcuo,okusti ono sto nije otkusio,bit tami gdji nije bio,al` uvijek i svagdi samo sebe moze najti,ili ne najti.

I mnogo ot moje ruke na zemji bi,a ni ot mene niko ne bi mrtav i ubit.

I da ostavih kosti u tujini,i tad bih samo Bosnu sanjo.

Clovjece,tako da niesi proklet,ne tikaj u me.

Legoh 1094 ljeta,kad bjese susa,pa u nebu ne bjese ni jedne suze za me.

Budimac 12:22 10.10.2008

Re: lepo,

Hvala puno AD.
Stećci i napisi na njima su predivni (taj tvoj blog traži nastavak).

49 41 15:28 10.10.2008

Re: lepo, pravedno, plemenito,... Budimire

AlexDunja
i ovome je ovde mesto, cini mi se
zapis iz 1094 godine

Se znamenje Kneza Nenca,Velikoga Kneza Bosanskoga,a postavi je sin njegov Knez Muven,s`Bozijom pomocju i svojih vjernih,a s` inonom nijednom inom pomocju,nego on sam.

Ti,koji procitas moj kam,mozda si hodio do zvijezda.I vratio se,jer tami neima nista,do ponovo ti sam.

Clovjek mojze vidjeti ono tsto nije vidio,tcuti ono sto nije tcuo,okusti ono sto nije otkusio,bit tami gdji nije bio,al` uvijek i svagdi samo sebe moze najti,ili ne najti.

I mnogo ot moje ruke na zemji bi,a ni ot mene niko ne bi mrtav i ubit.

I da ostavih kosti u tujini,i tad bih samo Bosnu sanjo.

Clovjece,tako da niesi proklet,ne tikaj u me.

Legoh 1094 ljeta,kad bjese susa,pa u nebu ne bjese ni jedne suze za me.

Budimac, Ti

Napisa najkracu pricu - [kao] Albert Kami.
margos, AlexDunja, ... - polozise venac
nsarski, Cer,... - zakitise grob epitafom

Umre najkrace - Kud ces Bolje!
Valjda te vratise - Selo polozise!?!

p.s.
PA IPAK NA ZEMLJI
NIJE SIROCE BEZ OCA
SAMO AKO OBORI OCI
ILI IH PODIGNE
I POGLEDA U NEBO ...

Budimac 16:06 10.10.2008

Re: lepo, pravedno, plemenito,... Budimire

PA IPAK NA ZEMLJI
NIJE SIROCE BEZ OCA
SAMO AKO OBORI OCI
ILI IH PODIGNE
I POGLEDA U NEBO ...

Ovo je lepo... Hvala...

jeremija92 11:49 10.10.2008

Najbolji

Kovrđavi, visoki, crnomanjasti... najbolji usmeni pisac, u mladosti je očito preneo taj gen na sina.

Budimac, primi moje iskreno saučešće.

Budimac 12:10 10.10.2008

Re: Najbolji

Hvala najlepše Jeremija

jeremija92
najbolji usmeni pisac, u mladosti je očito preneo taj gen na sina.

Volim da sebi laskam na taj način :)

margos 11:51 10.10.2008

...

I ja se tešim da je tata otišao lepo. U svojoj kući... samo izdušio u snu. U njegovom slučaju zaokruženost se potvrdila u detalju jer je mama, slučajno, tu poslednju bračnu noć bila u 'vjenčanoj spavaćici', kako ona kaže... Onoj u kojoj je bila prve bračne noći. Spavaćica, stara 52 godine nema je potvrda lepote o kojoj pričaš.

Dan pre mi je smireno rekao da umire. A ipak popio rakijicu 'za zdravlje'...

MilutinM 12:02 10.10.2008

Re: ...

Dan pre mi je smireno rekao da umire. A ipak popio rakijicu 'za zdravlje'...

Prirodno. Zašto bi pred smrt menjao život. Živi se do poslednjeg dana. Posle ionako nema ništa.

Budimac, lep i emotivan tekst. Čestitam. Podseća me na obavezu koja je postala potreba da svoju majku posećujem koliko mogu. Dok još mogu.

Budimac 12:08 10.10.2008

Re: ...

margos
I ja se tešim da je tata otišao lepo. U svojoj kući... samo izdušio u snu. U njegovom slučaju zaokruženost se potvrdila u detalju jer je mama, slučajno, tu poslednju bračnu noć bila u 'vjenčanoj spavaćici', kako ona kaže... Onoj u kojoj je bila prve bračne noći. Spavaćica, stara 52 godine nema je potvrda lepote o kojoj pričaš.

Dan pre mi je smireno rekao da umire. A ipak popio rakijicu 'za zdravlje'...

Lepa priča, ma šta lepa, prelepa. Jedino mislim da spavaćica nije obučena slučajno iako to tako izgleda.
Hvala ti Margos za ovaj komentar.

margos 12:08 10.10.2008

Re: ...

Jeste prirodno, ali ne baš uobičajeno. Često se ljudi uzohole pred smrt, a on je baš odživeo do kraja.

margos 12:14 10.10.2008

Re: ...

Jedino mislim da spavaćica nije obučena slučajno iako to tako izgleda.

Znam. Meni je taj podatak bio smirujući. Svi smo sve znali.
Hvala Tebi... Meni je sve još previše sveže - pa mi se smenjuju smirenost i lepota, sa tugom, te me tvoja priča ponegovala. Zato 'veće' hvala od mene tebi.

Budimac 12:14 10.10.2008

Re: ...

Hvala Milutine. Da, svaki trenutak je (kako Fu kaže) i dobrodošlica i opraštanje istovremeno.

mariopan 12:17 10.10.2008

Re: ...

margos
I ja se tešim da je tata otišao lepo. U svojoj kući... samo izdušio u snu. U njegovom slučaju zaokruženost se potvrdila u detalju jer je mama, slučajno, tu poslednju bračnu noć bila u 'vjenčanoj spavaćici', kako ona kaže... Onoj u kojoj je bila prve bračne noći. Spavaćica, stara 52 godine nema je potvrda lepote o kojoj pričaš.

Dan pre mi je smireno rekao da umire. A ipak popio rakijicu 'za zdravlje'...

Rasplaka me tom spavacicom, a rakijica je bas bila ona prava stvar koja mu je trebala, lepo je otisao, to je uteha, i okruzen svim svojim voljenim bicima. Kada bi mogli da biramo tako bih birala. Ako je za utehu.A Ti znas....

Budimac 13:28 10.10.2008

Re: ...

Meni je sve još previše sveže

Ne želim da ovo ispadne grubo Margos naprotiv, ali juče sam pričao sa sestrom o ovoj priči i očevoj smrti, jedan od zaključaka je bio da nema onog što kažu "preboleti". To ne postoji. Da, navikneš da živiš s tim, ali je bolno i posle 2, 3, 10 i evo 13 godina. Naravno, ne želi da ovo zvuči ni patetično iako objektivno možda jeste.

margos 13:45 10.10.2008

Re: ...

Verujem ti. Ujedno mislim da je moguće imati paralelna osećanja - tugu zbog gubitka, radost zbog mnogih drugih stvari - dobrog života, lakog odlaska, nekih sinica koje su zaokružile život. Prerhodnog dana mi je zaverenički 'ogovarao' brata jer je glasno pustio tv - a na pitanje što mu nije rekao da smanji, požalio se da mama sve slabije čuje i da sve mora više puta da ponovi.Mi smo svi sem njega bili svesni da on šapuće i da nema snage ... Pa to bude i smešno, i setno, i svakako. Al mi je toplo kad god pomislim na njega - mislim da je to ono što je najvažnije. Lepo i toplo.

Nisi grub, ne brini. :)

Mariopan, hvala i Tebi.

j.bre 13:56 10.10.2008

Re: ...

Draga Margos,

Zbog svega, tvoja prica vise potseca na san.
Potpuno razumem tvoja izmesana osecanja.

Drzi se.

margos 14:31 10.10.2008

Re: ...

J.bre - hvala Ti. Držim se.
Htela sam da napišem blog istog dana kad je tata umro, ali se poklopilo sa tekstovima o odlasku Sonje Savić. Bila sam dovoljno sabrana i smirena. I tužna i ponosna. I zahvalna iznad svega. Znam da je potrebno vreme da se ti osećaji izbalansiraju, te mi jako prija i tvoja pažnja. Drago mi je da je Budimac napisao ovaj tekst - meni je bio potreban.

Черевићан 12:12 10.10.2008

накрај ж. пута

о лепоти смрти најискренија би била прича испричана од стране покојника. како тог неима ми , живући, зарад неког нашег спокојства смислисмо ту речну комбинацију.
а што се саме лепоте смрти тиче натписи на гробним споменуцима недвосмислено о томе казују. 1 вели

намерниче
овде лежим ја а читаш ти
било би боље
да читам ја а лежиш ти

г Будимац састав у праве дане - јесење задушнице постирасте те ето нам прилике да се ими читаоци драгихнам покојника присетимо. хвалаВам.

Budimac 12:38 10.10.2008

Re: накрај ж. пута

Svaka Vam je na mestu g. Čer (kao i uvek), a epitaf je jedan od najuniverzalnijih čini mi se.

nsarski 12:41 10.10.2008

Re: накрај ж. пута

намерниче
овде лежим ја а читаш ти
било би боље
да читам ја а лежиш ти

Na nekom nadgrobnom kamenu iz drevnog Egipta (mislim) je pisalo ovo:

ono sto si ti, ja sam nekad bio,
ovo sto sam ja, ti ces jednom biti.

Atomski mrav 12:43 10.10.2008

Re: накрај ж. пута

nsarski, kako si uspeo da citiraš g. Sentinela a odgovoriš na Budimčev post?

nsarski 12:47 10.10.2008

Re: накрај ж. пута

Atomski mrav
nsarski, kako si uspeo da citiraš g. Sentinela a odgovoriš na Budimčev post?

Nemam pojma. Tek sam sada primetio...(popravio).

Budimac 12:58 10.10.2008

Re: накрај ж. пута

ono sto si ti, ja sam nekad bio,
ovo sto sam ja, ti ces jednom biti.

Ovaj je još univerzalniji :)

nsarski 13:03 10.10.2008

Re: накрај ж. пута

Ovaj je još univerzalniji :)

Cini mi se da je to jedina smislena poruka koju mozes da ostavis dalekim pokolenjima.

stari92 13:14 10.10.2008

Re: накрај ж. пута

a pre toga života, u zavisnosti od religijskog,ateističkog ili nekog trećeg pristupa
životnom putu,izgrađujemo naš stav prema svemu,pa i smrti.

Meni je recimo blizak stav - radovanje i slavlje života sa sitnicama koje život znače,
nasuprot recimo skepticizmu,sektaštvu,stalnoj kuknjavi i negaciji svega i svačega.
- Ništa,nikad,nigde,.. nije dobro - stav

Možda približno epitafu hipohondra Jeremije (nije iz A.Forda-imaginarni lik)

,,Šta sam vam rek'o''

sentinel26 17:26 10.10.2008

Re: накрај ж. пута

Atomski mrav
nsarski, kako si uspeo da citiraš g. Sentinela a odgovoriš na Budimčev post?

Dvije bake danas snile
Što bi jako rade bile

Morbidne su njine želje
Žalost hoće na veselje

Drukčije se kolo kreće
Te nijesu takve sreće.

Unfuckable 12:33 10.10.2008

ne zamerite

što ćutim
čitam i ćutim, ali ....preporuka k'o vrata

Budimac 13:20 10.10.2008

Re: ne zamerite

Unfuckable
što ćutim
čitam i ćutim, ali ....preporuka k'o vrata

Dragi Unf. hvala i za ćutnju i za preporuku. Nema se šta zameriti.

sentinel26 12:38 10.10.2008

Nema lijepe smrti ?

I u mojoj okolini se često za nekoga kazalo da je imao "lijepu smrt".
Ja to ne mogu da prihvatim jer držim do toga da samo život može da bude lijep.

Svako je mjerodavan da svoj život ocijeni kao "lijep" ili ne, za tudji je teško biti potpuno objektivan.
Kod smrti nemamo ni sličnu situaciju.

Kada sam bio mlad, krenuo od kuće na studije ostao sam bez oca. Rodbina se sakupila i bogami malo po malo raspričala se i zaključila da ja treba da napustim studije i vratim se porodici, a sve radi toga što bi ista mogla biti ugrožena, njen ekonomski opstanak pogotovu.

Sjećam se kako je moja majka, kao furija ulećela u sobu i dreknula rodbini, da ne brinu više tu brigu, da se sa ocem dogovorila šta i kako u ovoj situaciji i da je njihova odluka da se planovi donešeni za njegovog života ne mijenjaju ni po koju cijenu.
Oni su ućutali, a ja sam sjutradan saznao da ustvari takav razgovor izmedju njih nije ni vodjen.
trebalo je imati hrabrosti za takvo nešto.

Termin "lijepa smrt" ja bih zamijenio sa "laka smrt" - mislim da odgovara taman koliko i ovaj prvi, prihvatljiviji je i mi svakako jesmo mjerodavni da kažemo za nekoga da nas je "lako" napustio.
Poz.

Budimac 13:37 10.10.2008

Re: Nema lijepe smrti ?

Svako je mjerodavan da svoj život ocijeni kao "lijep" ili ne, za tudji je teško biti potpuno objektivan.

Objektivnost, po mom mišljenju, kao takva ne postoji. Jednostavno, sve gledamo isključivo kroz prizmu sebe.

vladimir petrovic 14:28 10.10.2008

Re: Nema lijepe smrti ?

Sentinel26
... I u mojoj okolini se često za nekoga kazalo da je imao "lijepu smrt".

Bez zelje da filozofiram na vecnu temu zivota i smrti (a izmedju toga i - ljubavi), rekao bih da smatram da ima, pored lakih smrti, i lepih smrti. To nije isto, to su razlicite stvari, ali - postoje.

Kako sam u posednje vreme prilicno okupiran sa "Things Oriental" i japanstinom, navescu da je jednom Jukio Misima (Yukio Mishima) rekao: «Ako tako visoko procenjujemo dignitet zivota, kako mozemo da ne vrednujemo isto tako visoko dignitet smrti? Nijedna smrt nije uzaludna». Dakle, smrt je dostojanstvena koliko i zivot, odnosno nema uzaludne smrti.

Dalje, Japanac Entaj Tomumacu, u svom eseju "Odnos Japanaca prema smrti" (kako navodi ruski pisac i japanolog G. Chartisvili u svojoj knjizi "Pisac i samoubistvo"

je dao ovo zanimljivo zapazanje: «Mene porazava to sto smrt kod Evropljana izaziva takav uzas. Jedina njihova zelja jeste – da zive. Oni se plase ne samo da govore, vec i da misle o smrti. Zbog toga je celokupna evropska kultura nesimetricna, nagnata na jednu stranu – ka zivotu». Dakle, generalno gledajuci, ljudi na Zapadu imaju kukavickiji odnos prema smrti od onih na Istoku.

Da, da, ima i - lepih smrti.

korto malteze 12:56 10.10.2008

krug

Lepa i dirljiva prica, koja i uzburka i ospokoji. Postoje tako neki trenuci u zivotu kada covek oseca zaokruzenu fazu i ne bi se pobunio cak i kad bi u sledecem trenutku krenula odjavna spica.
Mozda je tvoj otac osetio tako neki trenutak.

Dragan Pavlicevic 13:05 10.10.2008

Re: krug

Da...cini se kao da je otisao u miru, zadovoljan svojim zivotom - time kako je proziveo i sta je ostavio iza sebe (ako mu je do toga bilo stalo).

Koliko ljudi bi moglo time da se pohvali?

Moje saucesce....

Budimac 13:06 10.10.2008

Re: krug

Mozda je tvoj otac osetio tako neki trenutak.

Mozda... Međutim, za prababu sa mamine strane znam sigurno da jeste. Ona jeste bila stara, ali zdrava i vitalna. jednog dana za doručkom je objavila da će tog dana umreti i organizovala je ukućane da je spreme za to. Te večeri je umrla. No, to je druga priča koju ću drugom prilikom ispričati.

Budimac 13:23 10.10.2008

Re: krug

Koliko ljudi bi moglo time da se pohvali?

Verujem da ne mnogo.
Hvala.

j.bre 13:37 10.10.2008

Re: krug

U poslednje vreme mnogo razmisljam o smrti. Odjednom je mnogo bliza nego sto sam joj se ikada nadala. Razmisljam o svima i svemu, ali najvise o mom detetu. On je tek prestao da bude beba. Ostatak svog zivota brojacu njegovim godinama. Nadam se cu ih dovoljno ukrasti.

Dragi Budimac,

Ocu si bio dete, ali video te je odraslog i jakog. I tebe i tvoju sestru. Prevelika je to stvar kada znas da odlazis.

Velika je stvar poljubiti zemlju koja te je rodila, pre nego sto te nazad uzme.

Ipak, ne da nam se ostavljati one koje volimo. Nije to lako, ma koliko se za to pripremali.
Ali, ako se da birati, otisla bih lako i dovrseno, kao tvoj stari.

Hvala ti sto si nesto ovako intimno podelio s nama.

Budimac 13:41 10.10.2008

Re: krug

Hvala ti sto si nesto ovako intimno podelio s nama.

Dugo sam se premišljao da li da to uradim. Drago mi je da jesam.
Hvala tebi za lep komentar.

hannah.greener 06:13 11.10.2008

Re: krug

Hej, to me podseti na moju babu i njenu sestru. Isto su tako objavile da ce umreti, i stvarno, ni 17 godina kasnije umrese obe.

Ne propustivsi ni jedno jedino okupljanje da nas podsete na svoju "najavljenu smrt". "Ako doceka baba sledecu jesen/sledece prolece, pravice onaj svoj ajvar/kupice ti onaj sladoled sto volis".

Ne, sad ozbiljno, treba znati i umeti umeti. Isto kao i ziveti...

Sacesce, i sto vise lepih secanja na oca.

Healer 13:48 10.10.2008

Tužno i... lepo

Dragi Budimac,

i dan danas, nakon 7 godina od kada je moj stari napustio ovu dimenziju, preispitujem sebe i svoje srce, skoro svakoga dana. Između nas, mog staroga i mene, nije bilo mnogo reči... još manje priče koja bi mi ostala kao uteha nakon njegovog odlaska. Mnogo puta sam se do sada pitao da li bi mi bilo lakše da je postojala ta reč, priča među nama. Ono što je bilo i ostalo je čista, neuprljana emocija koja lebdi u meni rastužujući me, umirujući me, čineći me živim i zahvalnim što je on postojao kakav jeste, što i ja postojim danas ovakav kakav jesam... i boli. Mada se, vremenom bol pretače u zahvalnost izraženu suzom i bez reči...

Tuga, zahvalnost i sećanje koji, čini se, večito ostaju u nama, jesu blagoslov sa kojim nastavljamo da živimo potpuniji, zreliji i spremniji da i svoj život učinimo bogatijim i sadržajnijim, tako da kada i mi napustimo ovu školu života svoj smiraj prenesemo na sve one koji će nastaviti da nas vole kao najlepši deo sebe samih...

Topli zagrljaj i od mene...

Budimac 14:07 10.10.2008

Re: Tužno i... lepo

Tuga, zahvalnost i sećanje koji, čini se, večito ostaju u nama, jesu blagoslov sa kojim nastavljamo da živimo potpuniji, zreliji i spremniji da i svoj život učinimo bogatijim i sadržajnijim, tako da kada i mi napustimo ovu školu života svoj smiraj prenesemo na sve one koji će nastaviti da nas vole kao najlepši deo sebe samih...

Jako lepo rečeno, hval ti puno.

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 14:07 10.10.2008

i meni

moje saucesce

Budimac 14:08 10.10.2008

Re: i meni

Hvala Ana sa teškom prezimenom :)

Inner Party 14:36 10.10.2008

Najtuznija smrt...

... je kod onih koji nikada nisu ziveli.

Zato se u Srbiji jako cesto i jako dugo tuguje za bliznjima.
Ljudima zivot prolazi u muci i nesreci.
Mnogi ne ostavljaju poroda ili ako ga ostave vise ih je sramota nego sto se njime ponose...

Budimac 16:23 10.10.2008

Re: Najtuznija smrt...

Najtuznija smrt...
... je kod onih koji nikada nisu ziveli.

Da... i njhovi životi su tužni...

dolybell92 14:56 10.10.2008

Ne znam

da li se za smrt može reći da je lepa ali da je laka - to može.

Svako je živ onoliko koliko ga se sećamo.

Žao mi je što ćeš do kraja života misliti - da ipak, nije sve ispričao....
i uvek je tako... dok je živ - uvek ti se čini da ima vremena,
a kad ode zauvek, shvatiš da si to vreme propustio...
Izgubiti roditelja jedinstven je osećaj i samo tvoj.
Žao mi je.

Budimac 16:22 10.10.2008

Re: Ne znam

Žao mi je što ćeš do kraja života misliti - da ipak, nije sve ispričao....
i uvek je tako... dok je živ - uvek ti se čini da ima vremena,
a kad ode zauvek, shvatiš da si to vreme propustio...

Da, to stoji, ali više mi je krivo što detalje nekih priča nisam zabeležio (imena, nadimke, mesta, tačne datume).

dolybell92 02:01 11.10.2008

Re: Ne znam

Da, to stoji, ali više mi je krivo što detalje nekih priča nisam zabeležio (imena, nadimke, mesta, tačne datume).

Da upravo je tako; misliš da ćeš sve upamtiti...

bindu 15:02 10.10.2008

kakvu nadu nosi smrt

nema veceg dara milosrdja
od pomoci coveku da umre sa dostojanstvom.

margos 15:18 10.10.2008

Re: kakvu nadu nosi smrt

nema veceg dara milosrdja
od pomoci coveku da umre sa dostojanstvom.

antioksidant 15:24 10.10.2008

.

saucesce

u jednom trenutku Budimir prekide kratku tišinu.

sad tek vidim odakle nik

pozdrav

Budimac 16:11 10.10.2008

Re: .

Hvala

sad tek vidim odakle nik

Nije nik nego prezime :) odnosno nik mi je prezime.

Aleksandra Mitrovic 15:26 10.10.2008

Deka

Sećam se da mi je deka pričao nakon nanine smrti da je često sanjao i da ga je ona u snu zvala da dođe kod nje, a on joj odgovarao da još ne može, da nije još spreman, da ima još neke stvari da pozavršava. A onda je mojoj ujini na Svetog Nikolu, 9 meseci kasnije, rekao da neće doživeti sledeće jutro. Ona se slatko nasmejala uzimajući tu primedbu kao trabunjanje jednog starca. Ujak i ujina su otišli kod prijatelja na slavu toga dana i kada su se vratili on je još uvek bio živ i dalje ponavljao kako se neće probuditi ujutru sledećeg dana. I nije se probudio.
Neki ljudi jednostavno imaju moć da biraju momenat kada će da napuste ovaj svet. Onda kada pozavršavaju sve poslove. To je blagoslov koji nije svakome dat.

vladimir petrovic 15:44 10.10.2008

Re: Deka

Vrlo zanimljiv (i krajnje zivotan) primer. Ja ne znam da li je bas tacno ovo

Aleksandra M.
Neki ljudi jednostavno imaju moć da biraju momenat kada će da napuste ovaj svet.

ali sam siguran da neki ljudi predosete kada im je dosao kraj (bez obzira sto su mozda jos nesto imali da pozavrsavaju, drugim recima ne zato sto su oni tako odabrali). Dakle, deda nije izabrao - vec tacno predosetio. Stoga, kada neko (od starih ljudi, naravno) kaze da ce do sledeceg jutra biti mrtav, ili da ce za dva dana umreti, to treba ozbiljno shvatiti.

Budimac 16:16 10.10.2008

Re: Deka

Takav san nije neobičan i, barem po iskustvima iz moje porodice, nije uopšte za podcenjivanje.

dzouzi 16:27 10.10.2008

Kad se vec pomenu Markes...

Oproštajno pismo Gabrijela Garsije Markesa

Spavao bih manje, a sanjao više

Kada bi Bog za trenutak zaboravio sa sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadić života, moguće je da ja ne bih kazao sve što mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve što kažem.
Stvari bih cenio, ne po onome što vrede, već po onome što žnače. Spavao bih manje, sanjao više, shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo šezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge kada govore, i kako bih uživao u sladoledu od čokolade.
Kada bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajući otvorenim ne samo telo već i dušu.
Bože moj, kada bih imao srce, ispisivao bih svoju mržnju na ledu, i čekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom, na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u času tkanja.
Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastveni poljubac njihovih latica...
Bože moj kad bih imao jedan komadič života...
Ne bih pustio da prođe ni jedan dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim.
Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav.
Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kad prestanu da se zaljubljuju.
Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete.
Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću, već sa zaboravom.
Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi...
Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreća u načinu savladavanja litica.
Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom, po prvi put prst svoga oca da ga je uhvatilo zauvek.
Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugoga odozgo jedino kad treba da mu pomogne da se uspravi.
Toliko sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od veće koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću na žalost početi da umirem...
KRAJ

Budimac, moje iskreno saucesce.

Dz.

nsarski 17:17 10.10.2008

Re: Kad se vec pomenu Markes...

Izvinjavam se sto moram da budem spoil sports, ali to pismo je mozda fake. Kad sam ga prvi put video pre tri-cetiri godine, govorilo se da je umro. Posle se pojavilo ponovo 2006., povodom Markesovog povlacenja iz javnosti (ne znam koliko je tacna ta vest o povlacenju) zbog raka. U svakom slucaju, pismo je zanimljivo, ali autorstvo nije bas izvesno.

nsarski 17:19 10.10.2008

Re: Deka

Takav san nije neobičan i, barem po iskustvima iz moje porodice, nije uopšte za podcenjivanje.

Ja sam pre mnogo godina gledao intervju sa Zakom Kustoom. Pricao je o smrti svoga oca. Kaze da je otac lezao u krevetu, par dana bez svesti, oda se u nekom trenutku naglo probudio, izdeklamovao napamet svoju doktorsku tezu (otac mu je bio pravnik) legao nazad i umro.

Budimac 17:21 10.10.2008

Re: Kad se vec pomenu Markes...

:)) Hvala.
Inače citat koji sam upotrebio je tamo ne samo zbog adekvatnosti, nego je to rečenica na koju mi je otac obratio pažnju davne 1976. kad smo se otimali ko će pre da pročita (od sestre) pozajmljenu knjigu (pa smo je ponekad čitali jedan drugom naglas kao kompromisno rešenje). 1977. sam je dobio od sestre i zeta za rođendan i to je jedna od kojih se ne odvajam (u stanju je raspadanja - BIGZ-ovo izdanje).

Pismo matorog Gabrijela... predivno, hvala na podsećanju.

Budimac 17:26 10.10.2008

Re: Kad se vec pomenu Markes...

nsarski
Izvinjavam se sto moram da budem spoil sports, ali to pismo je mozda fake. Kad sam ga prvi put video pre tri-cetiri godine, govorilo se da je umro. Posle se pojavilo ponovo 2006., povodom Markesovog povlacenja iz javnosti (ne znam koliko je tacna ta vest o povlacenju) zbog raka. U svakom slucaju, pismo je zanimljivo, ali autorstvo nije bas izvesno.

Ja mislim da sam ga video mnogo ranije (barem pre jedno desetak godina ako ne i više) u nekom domaćem listu. Nije bilo povezivano sa smrću. Sad prvi put čujem da postoji pitanje autorstva. No svakako je zanimljivo i liči na njega.

Budimac 17:28 10.10.2008

Re: Deka

izdeklamovao napamet svoju doktorsku tezu (otac mu je bio pravnik) legao nazad i umro.

:)))) sjajna priča!

dzouzi 17:30 10.10.2008

Re: Kad se vec pomenu Markes...

Sorry Nasarski,

Ako je "fake", brisem ga odmah...

Ti najbolje znas...

P.S. Izvinjavam se svima

Dz.

Budimac 17:31 10.10.2008

Re: Kad se vec pomenu Markes...

dzouzi
Sorry Nasarski,

Ako je "fake", brisem ga odmah...

Ti najbolje znas...

P.S. Izvinjavam se svima

Dz.

Nemoj, ostavi molim te!

EDIT: Kao što možeš videti iz mog reagovanja i ja taj tekst znam kao G.G. Markesovo pismo, a u krajnjoj liniji nije bitno tekst je lep i leže lepo ovde.

dzouzi 17:34 10.10.2008

Re: Kad se vec pomenu Markes...

Ja mislim da sam ga video mnogo ranije (barem pre jedno desetak godina ako ne i više) u nekom domaćem listu. Nije bilo povezivano sa smrću. Sad prvi put čujem da postoji pitanje autorstva. No svakako je zanimljivo i liči na njega.

Budimac,

Izvinjavam se zbog brisanja jer ne bih
zalazila u pitanje autorstva...

I meni dosta lici na njega...

nsarski 17:37 10.10.2008

Re: Kad se vec pomenu Markes...

dzouzi
Sorry Nasarski,Ako je "fake", brisem ga odmah...Ti najbolje znas...P.S. Izvinjavam se svimaDz.

Ne, ne znam pouzdano. Samo pominjem da je autorstvo nepouzdano. A pismo je dobro da stoji.

Evo jednog:
Gabriel Garcia Marquez, famous writer from Colombia, and Nobel Peace Prize winner for literature, has retired from public life for reasons of health. He has a form of cancer, which is terminal. He has sent a farewell letter to his friends.

A GENIUS SAYS GOODBYE FOR GOOD
It is recommended reading because it is moving to see how one of the best and most brilliant of writers expresses himself & with sorrow. (Even as I'm SURE this would have sounded TWICE as good in Spanish, let us enjoy the English version nonetheless. ...)

He says:
If God, for a second, forgot what I have become and granted me a little bit more of life,

I would use it to the best of my ability.

I wouldn't, possibly, say everything that is in my mind, but I would be more thoughtful of all I say. I would give merit to things not for what they are worth, but for what they mean to express.

I would sleep little, I would dream more, because I know that for every minute that we close our eyes, we waste 60 seconds of light.

I would walk while others stop; I would awake while others sleep.

If God would give me a little bit more of life,

I would dress in a simple manner,

I would place myself in front of the sun, leaving not only my body, but my soul naked at its mercy.

To all men,

I would say how mistaken they are when they think that they stop falling in love when they grow old, without knowing that they grow old when they stop falling in love.

I would give wings to children, but I would leave it to them to learn how to fly by themselves.

To old people I would say that death doesn't arrive when they grow old, but with forgetfulness.

I have learned so much with you all, I have learned that everybody wants to live on top of the mountain, without knowing that true happiness is obtained in the journey taken & the form used to reach the top of the hill.

I have learned that when a newborn baby holds, with its little hand, his father's finger, it has trapped him for the rest of his life.

I have learned that a man has the right and obligation to look down at another man, only when that man needs help to get up from the ground.

Say always what you feel, not what you think. If I knew that today is the last time that that I am going to see you asleep, I would hug you with all my strength and I would pray to the Lord to let me be the
guardian angel of your soul.

If I knew that these are the last moments to see you, I would say 'I love you'.

There is always tomorrow, and life gives us another opportunity to do things right, but in case I am wrong, and today is all that is left to me, I would love to tell you how much I love you & that I will never forget you.

Tomorrow is never guaranteed to anyone, young or old.

Today could be the last time to see your loved ones, which is why you mustn't wait; do it today, in case tomorrow never arrives. I am sure you will be sorry you wasted the opportunity today to give a smile, a hug, a kiss, and that you were too busy to grant them their last wish.

Keep your loved ones near you; tell them in their ears and to their faces how much you need them and love them. Love them and treat them well; take your time to tell them 'I am sorry';' forgive me',' please'
'thank you', and all those loving words you know.

Nobody will know you for your secret thought. Ask the Lord for wisdom and strength to express them.

Show your friends and loved ones how important they are to you.

Send this letter to those you love. If you don't do it today...tomorrow will be like yesterday, and if you never do it, it doesn't matter either, the moment to do it is now.

For you,
With much love,
Your Friend,

Gabriel Garcia Marquez

vladimir petrovic 17:39 10.10.2008

Re: Kad se vec pomenu Markes...

Dzouzi
...I meni dosta lici na njega...

Pa tako je to u zivotu - falsifikati najcesce LICE na originale!

dzouzi 17:42 10.10.2008

Re: Kad se vec pomenu Markes...

Nemoj, ostavi molim te!
EDIT: Kao što možeš videti iz mog reagovanja i ja taj tekst znam kao G.G. Markesovo pismo, a u krajnjoj liniji nije bitno tekst je lep i leže lepo ovde.

Budimac,

Vraticu ga, ishitreno sam reagovala...
I ja sam ostala bez oca, pa me ovakvi
tekstovi rastuze...

((

Probacu da "rekonstruisem"...

nsarski 17:47 10.10.2008

Re: Kad se vec pomenu Markes...

Probacu da "rekonstruisem"...

Evo na primer, sta se desavalo ranije:

In 2000, his impending death was incorrectly reported by Peruvian daily newspaper La República. The next day other newspapers republished his alleged farewell poem, "La Marioneta" but shortly afterwards García Márquez denied being the author of the poem, which was determined to be the work of a Mexican ventriloquist

A poslednje vesti o GGM:

In May 2008, despite the fact that García Márquez had earlier declared that he "had finished with writing", it was announced that the author was now finishing a new novel, "a novel of love" that had yet to be given a title, to be published by the end of the year

mara92 18:02 10.10.2008

Re: Deka

Takav san nije neobičan i, barem po iskustvima iz moje porodice, nije uopšte za podcenjivanje

Слажем се, у потпуности. Иако не верујем у "сновиђења", као што ти рече, искуство из породице ме понекад натера да се замислим...

dzouzi 18:05 10.10.2008

Re: Kad se vec pomenu Markes...

***

bindu 18:23 10.10.2008

Re: Kad se vec pomenu Markes...

da,
thanx Gabriel Garcia Marquez ...to je ono sto pokusavamo da praktikujemo.

glimerbrother 21:40 10.10.2008

Re: Deka

beuysov san

....putovao sam pesice u tom snu... isao sam uskom stazom koja je vodila kroz brdoviti pejzaz... sunce je sijalo i predamnom se, u svim pravcima pruzao sirok vidik

...tada sam stigao do male kapele pored puta... vrata kapele bila su otskrinuta i ja sam usao unutra.... na moje iznenadjenje, na oltaru se nije nalazila nikakva slika bogorodice, niti bilo kakvo raspece, vec samo jedna divna cvetna obrada ...opazih tada kako na podu ispod oltara, licem okrenut prema meni, sedi jogin u lotos polozaju, u dubokoj meditaciji ...kada sam ga blize pogledao, shvatio sam da ima moje lice
....uplasio sam se, trgao, probudio se sa mislju:
..."aha, on je taj koji me zamislja ( i stvara )...on sanja, a ja sam njegov san"
...i znao sam da mene nece biti kada se on probudi....

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 09:13 11.10.2008

Re: Kad se vec pomenu Markes...

nsarski
Probacu da "rekonstruisem"...Evo na primer, sta se desavalo ranije:In 2000, his impending death was incorrectly reported by Peruvian daily newspaper La República. The next day other newspapers republished his alleged farewell poem, "La Marioneta" but shortly afterwards García Márquez denied being the author of the poem, which was determined to be the work of a Mexican ventriloquistA poslednje vesti o GGM:In May 2008, despite the fact that García Márquez had earlier declared that he "had finished with writing", it was announced that the author was now finishing a new novel, "a novel of love" that had yet to be given a title, to be published by the end of the year

Stvarno?
Ja sam bas uzivala u "Secanju na moje tuzne kurve".

bindu 17:09 10.10.2008

.

every man is a piece of the continent, a part of the main.
Ove reci John Donne-a se dalje nastavljaju sa: "smrt svakog coveka umanjuje mene jer ja sam deo covecanstva; i zato ne pitaj za kim zvone zvona; ona zvone za tebe" (Meditacija XVII u Devotions upon the emergent occasions).

Healer 17:38 10.10.2008

Re: .

bindu

Na prvom mestu je ipak sposobnost pojedinca da saoseća sa drugim ljudskim bićem, podrži ga i prihvati pa i kada je u bolu, tugovanju... Po meni, to je duhovnost na delu, kao i ovde, nekolicina nas koja je na blogonačin uz Budimca...
Reči umeju da budu suvišne...

bindu 17:59 10.10.2008

Re: .

Healer
bindu

Na prvom mestu je ipak sposobnost pojedinca da saoseća sa drugim ljudskim bićem, podrži ga i prihvati pa i kada je u bolu, tugovanju... Po meni, to je duhovnost na delu, kao i ovde, nekolicina nas koja je na blogonačin uz Budimca...
Reči umeju da budu suvišne...

naravno...to je istina...cemu onda reci?

uvek prepoznaj iluzorne osobine zivota i smanji netrpeljivist i gadjenje prema ljudima.
Budi dobrodusan prema svim bicima. Budi pun ljubavi i saosecanja, ma sta ti drugi radili.
kad sve vidis kao san, neces toliko mariti za ono sto cine.Stvar je u tvojoj pozitivnoj nameri--tokm sna.(zivota)
ovo je sustinska istina--istinska duhovnost.

ovako mene uci moj ucitelj o sustini zivljenja i umiranja.(sve iz tibetanske knjige mrtvih ili umirucih)
takvo je moje iskustvo i mislim da je ono univerzalno.
...

radojicic92 17:34 10.10.2008

...

ej Budimac, podseti me tvoja prica na Radovana.

Radovan III: Spakovace stvari Radovan i vratice se u Zavicaj. Sad tamo
reka mirise, a ovde... nigde vazduha, samo cadj, dim, gar.
Tamo slavuj budi narod, a ovde budilnik... Pticu nisam
video dvadeset godina... Kad bi Bog pozeleo da skuci
kucicu na zemlji, on bi je podigao u mom Zavicaju.
Eh, tamo sad...

Rumenka: Tamo sad zaudaraju svinjci, blato je do kolena i seljaci se bodu nozevima.

Radovan III:
Slusaj Rumenka: mene vredjaj, ali - Zavicaj mi ne
diraj! Za Zavicaj sam u stanju da ubijem bez
razmisljanja... Da sam ja vlast, kao sto sam nekad
bio, ja bih ljudima koji zive u ovakvim gradovima,
priznavao duple godine zivota.

ma cale ti je na dobrom mestu, u tebi
ko ih jos ima nek ih pazi i mazi
pozzzzz

Budimac 17:37 10.10.2008

Re: ...

ma cale ti je na dobrom mestu, u tebi
ko ih jos ima nek ih pazi i mazi

Istina :)
poz

crossover 18:08 10.10.2008

Кућа мог рођења

И мој отац је отишао на врло, врло сличан начин.
Поздрав.

Budimac 18:49 10.10.2008

Re: Кућа мог рођења

crossover
И мој отац је отишао на врло, врло сличан начин.

Što rekao Radojičić na dobrom je mestu -- u tebi.

mara92 18:08 10.10.2008

...

Будимац,
Баш ме нека меланхолија спопала. Диван текст - тужан, али емотиван и топао.
...уф, ужелела сам се мојих, идем да их зврцнем, да чујем драга бића...

пс. нешто ме стегло у грлу, немам појма зашто (...'бем ти даљину...)....

Budimac 18:33 10.10.2008

Re: ...

(...'бем ти даљину...)....

potpisujem!

gordanac 18:54 10.10.2008

Re: ...

mara
(...'бем ти даљину...)....

Budimac
potpisujem!

pazi kad i ja isto.....

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Budimac

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi