Planeta| Tehnologija| Zdravlje

Šta je za (genetski modifikovanu) večeru?

marco_de.manccini RSS / 20.03.2009. u 10:42

 "Монсанто не треба да буде приморан да гарантује за безбедност биотехнолошке хране. Наш интерес је у што већој продаји исте."

(писано заједно са Њањом де Манчини)

Вечера је спремна. Породица је на окупу. Шта је то у тањиру? То зависи од тога где живите. Ако живите у Европи, постоје релативно мале шансе да једете генетски модификовану храну. С друге стране, ако живите у САД или Канади, практично је немогуће избећи састојке базиране на генетски модификованим организмима (ГМО). Стање у осталим деловима света је негде између ове две крајности.

ГМО и храна базирана на ГМО су још увек релативно нова појава. Верзије генетски модификованих биљака које су комерцијално успешне на тржишту се појављују деведесетих. Њихова појава је пропраћена изјавама и предвиђањима да ће биотехнологија отворити потпуно нове видике и могућности у науци и привреди, да ће спасити свет од глади, немаштине, друштвених немира и страдања, као и изјавама и предвиђањима у потпуно супротном правцу.

Око ГМО хране се неминовно отварају многа питања, укључујући и религиозна. Овим текстом нећемо покушати да отварамо таква сложена питања или покушавамо да одговарамо на иста. Задржаћемо се на само на неким приземнијим и практичнијим питањима и представићемо вам главног покретача текуће "биотехнолошке револуције у исхрани". Реч је о компанији Монсанто, са седиштем у Сент Луису (Мисури, САД).

Ко?

Компанија Монсанто је основана почетком двадесетог века и њена почетна делатност је била производња вештачког заслађивача. Интересантно је да је извесну кризу у том почетном периоду пребродила скоро искључиво захваљујући поузданом купцу званом Кока-Кола.

У 1929. је почела производња синтетичког материјала ПХБ (PCB, Polychlorinated Biphenyl), који има широку практичну примену. Овај материјал је веома стабилан (читај, контаминација овим материјалом је практично трајна) и отрован. Доказано је карциноген и има друге негативне ефекте код животиња, док је код људи, вероватно због немогућности потпуног истраживања, утврђена само висока вероватноћа карциногеног и другог штетног деловања по здравље (укључујући репродуктивне поремећаје). Производња је забрањена крајем осамдесетих.

У 1948 почела је производња хербицида 2,4,5-Т који, због процеса производње, садржи примесе диоксина (ПХБ је један тип диоксина). Исти је коришћен у изради препарата Agent Orange употребљаваног од стране војске САД за дефолијацију (уништавање лишћа) по шумама у Виетнаму са надом да ће ово ускратити природна скровишта војсци Виет Конга. Препарат се показао као релативно успешан, стратегија не тако успешна, а крајњи резултат, поред стотина хиљада усмрћених Вијетнамаца, стотине хиљада беба рођених са аномалијама, као и дуготрајног загађења шума по Вијетнаму које и даље утиче на тамошње насељенике, њихову децу, и животиње, је и тужба aмеричких ветерана по којој је компанија у 1984 платила око 80 милиона долара на име одштете за нарушено здравље америчких војника који су били изложени препарату.

У раним 1970 хербицид 2,4,5-Т је забрањен, а отприлике у исто време је Монсанто патентирао и почео производњу хербицида RoundUp. Овај хербицид широког спектра (читај убија све биљке без разлике) убрзо постаје најважнија ставка у годишњем профиту компаније. На неки начин, који ће бити очигледан касније, ово је још увек тачно.

Од 1940 Монсанто је конзистентно у највећих 10 хемијских команија у САД. Као потенцијални или доказани узрочник повезан је са педесетак такозваних Суперфонд Локација у САД (Superfund Sites). То су изражено контаминиране локације које федерална влада, кроз специјални програм, систематски чисти годинама (плаћају кривци када су познати и када су у могућности, иначе се плаћа из буџета).

А ево, са сајта саме компаније, шта Монсанто каже о себи:

Monsanto is an agricultural company. We apply innovation and technology to help farmers around the world produce more while conserving more. We help farmers grow yield sustainably so they can be successful, produce healthier foods, better animal feeds and more fiber, while also reducing agriculture's impact on our environment.

Ово се баш и не слаже са нашим претходним описом, зар не? На неки начин, тачно је да је компанија прошла кроз несвакидашњу промену и решила да од хемијског гиганта постане агроиндустријски гигант. С друге стране, ипак је и тачно да су хемијски производи, пре свега хербициди и пестициди, и даље јако важни, управо суштински, стратешки ослонци за будућност компаније, само што то Монсанто не помиње тако отворено.

Монсанто је компанија са подужом листом пуноважних пресуда које је налазе одговорном за многобројне преступе, и у САД и широм света, као што су заташкивања и манипулације истраживања о безбедности својих производа, лажи у рекламама, подмићивања државних службеника, неблаговремено обезбеђивање података федералним агенцијама, контаминација околине (понекад и неслучајна), итд. Само за одштету становницима Анистона, Алабама, за дуготрајно загађивање на подручју општине и за прикривање истине, компанија је 2002 била осуђена да плати 700 милиона долара.

Шта, где, колико, како?

Свакако се мора додати да је, поред свих својих мана, Монсанто изузетно покретљива, продорна, и надасве инвентивна компанија. Треба одати признање људима на брилијантној идеји да је најбољи развојни пут за масовног произвођача хербицида ништа друго до производња биљака отпорних на хербициде, а затим и на ништа мање брилијантној техничкој реализацији ове идеје. Апсолутно је сигурно да компанија запошљава велик број изузетно надарених и способних људи.

Дакле, Монсанто је током деведесетих патентирао и 1996 пустио у комерцијалну употребу семе генетски модификованих (ГМ) биљака отпорних на свој главни производ, хербицид RoundUp. Типичан пример је такозвана RoundUp Ready соја. Патентиране су и пуштене у употребу и ГМ биљке отпорне на неке инсекте, као што је Бт памук.

Практично, и даље су само ова два типа ГМ биљака заступљена у комерцијалној употреби. Око 80% свих посађених ГМ биљака је отопрно на хербициде (и то већином поменута Roundup Ready соја) и преостале су отпорне на неке инсекте (углавном поменути Бт памук). Покрај ГМ соје и памука, који чине готово 100% ГМО усева једино су још ГМ кукуруз и уљана репица заступљени у обиму вредном помена.

Око половине свих светских усева под ГМО се налази у САД, око 30% у Аргентини и Бразилу и још око 10% у осталим земљама Северне и Јужне Америке. Кина и Индија имају мање од 3% својих усева под ГМО, у оба случаја скоро искључиво Бт памук. Мање од 0,3% усева у Европској Унији је под ГМО. ГМ биљке су заступљене на мање од 3% светских усева.  

Начин на који се биљке модификују је заснован на трансгенским променама. Ово значи да се на вештачки нашин комбинује ДНК материјал од два поттпуно различита организма да би се добио организам са жељеним (а понекад и нежељеним) особинама. На пример, увођењем гена рибе са Арктика у парадајз, добија се парадајз који се може гајити на нижим температурама. Управо ова трансгенска природа добијених организама је извор свих недоумица и страхова, због које људи зову храну произведену ГМ технологијом Frankenfood.

У случају Монсанта, на пример, Бт памук се добија тако што се уносе гени бактерије Bacillus thuringiensis у памук. Ова бактерија се природно налази у земљи и делује као природан инсектицид против неких врста инсеката који нападају памук. Резултат је памук који истовремено постаје и инсектицид.

Важан моменат у целој причи је да се фармери обавезују, када склопе уговор са Монсантом о куповини ГМ семена (и пропратних хербицида и пестицида), да добијени принос неће користити за семе за следећу годину. Семе за следећу годину мора или бити конвенционално или се мора поново купити од Монсанта. Дакле, иако је, на пример, RoundUp Ready соја сасвим способна за природно размножавање, кроз које најнормалније наслеђује отпорност на RoundUp хербицид, семе RoundUp Ready соје које фармер добије на својој њиви се не сме садити, због патента који Монсанто има на ову врсту соје.

Чему?

Ово је вероватно најинтересантније питање и разгледаћемо га из више углова.

Из угла саме компаније Монсанто, нема се шта много додати изјави њеног Директора за Корпорацијску Комуникацију, Фила Еинџела (Phil Angell), "Монсанто не треба да буде приморан да гарантује за безбедност биотехнолошке хране. Наш интерес је у што већој продаји исте." Ово је, на први поглед, веома олак однос према својим муштеријама, али не и посебно неуобичајен у свету профита и капитала.

Али ако се са становишта профита и капитала компанији не може много пребацити за нехај према здрављу својих муштерија, шта је са регулацијом? По речима већ поменутог Фила Еинџела "гарантовање сигурности је посао за ФДА". Дакле шта је ФДА (FDA, Food and Drug Administration) учинила да гарантује ту сигурност? Чини се, не много тога. Генетски модификовани организми се одобравају за широку употребу у прехрани веома брзо и практично без правог тестирања њихове безбедности, а на бази принципа приличне еквивалентности (substantial equivalence). По овом принципу, све док се модификовани и природни организми не рaзликују превише у биохемијском профилу (беланчевине, шећери, масноће, хранљиви састојци, токсини) модификовани организам се за све потребе третира као и природни. Проблем са овим принципом (осим контрадикције у имену) је што не постоје прецизне одреднице о томе колико се организми смеју разликовати да би се још увек сматрали прилично еквивалентним.

Када коначно дођемо до питања зашто је ФДА тако заинтересована за брзо одобравање и увођење генетски модификованих организама и производа који се на њима базирају без довољних истраживања и информација о могућим опасностима по здравље и околину, долази се до бар два (могуће повезана) одговора. Један је да је Монсанто успео да успостави веома јак утицај на ФДА и друге федералне институције (као што је ЕПА, Enviromental Protection Agency) кроз запошљавање људи из ФДА који су учествовали у доношењу закона и одлука од интереса за Монсанто, као и убацивање људи који су некад радили за Монсанто у ФДА. Ово је такозвани revolving door принцип. Други је да је администрација оценила, уз дискретну помоћ прилога и лобирања, да је у стратешком интересу САД остварити што је могуће већу предност у биотехнологији и повезаним индустријама, нудећи потенцијално несагледиву политичку и војну корист коју би трајна предност у овим областима омогућила.

Колико одлучно влада САД стаје иза Монсанта у својој посвећености генетски модификованој храни и биотехнологији уопште се не види само из релативно нехајног односа према сигурности својих грађана већ и према агресивности са којом се ова индустрија промовише ван граница САД. Постоје многи примери од којих наводимо само два. Једна од одлука Бремерове администрације у Ираку је била да уведе закон којим је земљорадницима забрањено да употребљавају семе добијено од биљака које су заштићене патентима. Монсанто и његова технологија нису присутни у Ираку, али је закон већ ту за будућу употребу. Ближе Србији, по изворима Зелене Акције, америчка амбасада у Загребу је вршила притисак у 2001 на Хрватску да не забрањује или уводи рестрикције увоза ГМО, уколико не жели да сноси последице кроз WTO. Наиме, било је тражено да Хрватска понуди научни доказ да ГМО храна није безбедна да би имала право да је забрани.

По овом питању, чини се, став САД произилази из очигледне чињенице да контрола над светском производњом семена кроз широку употребу генетски модификованих биљака које се не смеју (а већ су произведене и модификације које се и не могу!!!) садити у следећој генерацији, даје неслућену моћ земљи која развије ову технологију, приграби тржиште за исту, и прошири је до светских размера.

С друге стране, постоје тврдње да, глобално гледано, увођење ГМО биљака наноси непроцењиву штету чак и ако конзумирање хране базиране на ГМО није штетно.

Један од проблема је, што је ГМО технологија потпуно неадекватна за употребу од стане малих фармера. Мали фармери у сиромашним земљама и њихове породице које директно живе од земљорадње су преживели хиљадама година због високог степена самодовољности. Производе, мање више, све што им је потребно, и имају веома мало потреба које не могу да задовоље директно кроз плодове земље коју обрађују и животиње које чувају. Главни стуб ове самодовољности је чињеница да се семе чува из једне године у другу (семе је светиња, живот, ко поједе семе преко зиме, тај је посејао своју смрт). Овакви фармери тешко себи могу да дозволе скупо Монсантово семе (бар два до три пута скупље од конвенционалног), а затим и хербициде који уз то иду, па да онда следеће године поново морају да купују скупо семе (као што смо већ поменули, и да су сачували семе од претходне бербе не би смели да га саде - заштићен патент). Талас самоубистава међу фармерима је захватио Индију кад су неки од њих, заварани причама о благостању које их очекује, прешли на Бт памук и нашли себе у безизлазном дужничком односу.

Други проблем је уништавање разноликости биљног, а тиме и животињског, света. На огромним фармама под сојом која је добро третирана хербицидом осим те соје нема ни једне једине биљчице хектарима унаоколо. Непрегледна поља са једном једином биљком.

Трећи проблем је повећање употребе хербицида. Ако имате конвенционалан насад, морате бити веома пажљиви са употребом хербицида. Ако имате насад отпоран на хербициде наједноставније је не обазирати се нинашта и са што мање људске снаге сипати количину која засигурно убија све биљке осим вашег насада. Ово неумитно полако доводи до појаве корова који су мало отпорнији на хербициде, а ово до употребе још већих количина хербицида. Оваква спирала (трка у наоружању) је одлична за бизнис Монсанто компаније, али, иако RoundUp није толико отрован као његови претходници који су садржали диоксинe, ипак дефинитивно јесте отрован и штетан по околину.

Феномен о употреби пестицида у случају Бт памука је забележен у Кини. Студије Корнел Универзитета показују да после неколико година у којима се количина пестицида смањи, број штеточина других врста, врста на које Бт памук није отпоран, а које се под нормалним околностима држе под контролом уобичајеним пестицидима и присуством "конкуренције" са штеточинама на које је Бт памук отпоран, експлозивно расте, тако да се по истеку тих неколико година морају поново почети употребљавати пестициди и то у количинама које су бар једнаке онима које су претходно биле довољне за контролу. Поново, продаја пестицида, уз продају ГМ семена сваке године, је одличан бизнис за Монсанто, али не и за фармере и околину.

Четврти проблем је нарушавање природне равнотеже. Неки организми ће постати толерантнији на хербициде и инсектициде, а неки неће и могу потпуно нестати, повлачећи за собом могућу ланчану реакцију. Једном пуштене на поља, ГМ биљке лако напуштају границе фарми на којима су оригинално биле посађене и селе се у природу, размножавајући се, укрштајући се, обогаћујући или осиромашујући постојеће природне врсте. Последице дефинтивно нису сагледиве, бар не у овом тренутку.

Да поменемо експлицитно да сама безбедност ГМ хране за људску употребу никада није у потпуности ни доказана ни оповргнута. Углавном, остављени смо да верујемо Монсанту на реч. На жалост, то је она иста компанија која је већ много пута доказано манипулисала истраживањима, подацима, и истином.

И за крај, из нашег личног угла, још нешто што се чини веома забрињавајуће. Монсанто је као део своје стратегије за развој кренуо у потпуно освајање светског тржишта у производњи семена, како модификованог тако и конвенционалног, укључујући и компаније у Европскј Унији. У многим земљама, Монсанто већ има пуну доминацију на овом плану. Ми не видимо шта би спречило Монсанто да се у повољном тренутку "сети" да му се даља производња конвенционалног семена не исплати (уосталом да подсетимо још једном да је ГМ семе скупље и да мора да се купује сваке године) и да тиме наметне глобалну употребу ГМ семена и оствари контролу и доминацију која то са собом повлачи.

Пријатељи, пријатна вам вечера!

==== белешке ====

Нисмо ни дотакли ангажовање компаније Монсанто у другим сферама производње хране као што је, на пример, синтетички хормон раста који се даје кравама за повећање производње млека (што узрокује маститис код крава и практично непрекидну терапију антибиотицима). Једини разлог је што је прича око овог хормона и сама за себе сувише велика, комплексна и важна, па смо је оставили за неки други пут, ако буде интереса и ако смогнемо снаге.

====

Промет комапније Монсанто у 2008 је око 11 милијарди долара.

====

Ако имате сат и педесет на располагању погледајте филм Controlling our Food, приказан на Француској телевизији. Није савршен (онo гуглање је мало комично) и није коришћен као извор за овај текст, али имају интересантне и релевантне саговорнике.

====

Има милион извора из којих можете даље читати на тему. Препоручујемо Friends of the Earth International.

веб страна организације

и њихове публикације на ову тему 



Komentari (451)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

maksa83 maksa83 15:19 21.03.2009

Re: да се не јуримо

Него, одох да садим нешто по дворишту.

Ajde domaćine, pa nek' je sretjno i beritjetno, zovi na mobu...

(I pazi se ljudi sa jaknama na kojima piše DEA, oni su ti valjda tamo neka vrlo zajebana poljoprivredna inspekcija)

I nek' je organic!

marco_de.manccini marco_de.manccini 17:04 21.03.2009

Re: да се не јуримо

Пробао бих ја и то Максо, али се бојим да ми се не деси оно што и Колумбијцима.

Наиме, као део "Rata s drogom" постоји посебан програм по којем се усеви кокаина прскају хербицидима (RoundUP included, наравно). Скоро је Еквадор тужио Колумбију Светском Суду Правде зато што прскају око (а могуће и преко) границе па уништавају и легалне усеве легалних биљака, загађују воду и шуме у Еквадору (зашто Колумбија себи ради оно што ради, то је тек посебна прича).

Дакле, Максо, ништа од тога, нећу да ми налети неки авион и мало попрска около.
gordanac gordanac 17:42 21.03.2009

да се не јуримо :))

..što bi rek`o reanimator "jedva čekam da dođete do pete strane, pa da pišem po sredini druge !"
На самом крају дадосмо и нашу оцену који проблем нам се чини најважнији (контрола семена, а с тим и контрола живота, контрола свега).

kažem ja da mi nemamo spora - ceo fokus mora biti na regulatorima
Улога јавности јесте да пита, да сумња, да захтева, да тражи објашњење, а кад је све објашњено да тражи објашњење поново. Не умем то на српском, али овде бих рекао "the public needs to keep the feet of both the regulators and the producers to the fire". Ако је све у реду, супер, није било штете, ако није било у реду, онда је корист огромна.

to je "tehnika" kojom se ostavlja "prostor za disanje" regulatorima - oni kontrolišu i preusmeravaju pritisak na proizvođače i tako počinju "pregovore" tokom kojih stiču "bolju poziciju", trust me, znam tačno o čemu pričam, ništa (skoro) javnost nema sa proizvođačima (ili istraživačima), ceo fokus treba da bude na regulatore - za donošenje nove regulative, za primenu postojeće (neselektivnu), za punu kontrolu primene ili za kažnjaanje zbog korupcije
ta je tehnika vrlo jednostavna - "odgovoran je regulator, štagod ili kogod to bilo" i samo se "to" pritiska i pri tome se mora biti jako pažljiv da ne bi sami kritičari postlai - predmet manipulacije nekog drugog interesa (dešava se)

Daću ti jedan takav domaći (naš) primer od pre neku godinu koji je pravi "case study" za manipulacije:
- organizovala se građanska iniicijatia za smanjenje PDV za odeću (i drugo) za bebe, vlada je mlako odbila i ćutala dok se nije javila i crkva sa istim zahtevom, vlada je crkvi odgovorila, s poštovanjem i uvažavanjem (i izbegavanjem i mlakog odbijanja)
I - šta su bile reakcije?
Većina je izražavala svoju ljutnju zbog obraćanja crkve, bez razumevanja toga da je ceo predlog potpuno pogrešan i da bi jedini koji bi od eventualnog smanjenja PDV imali koristi bili - trgovci, veliki (ili najveći), osim što bi i svi oni koji se iole razumeju u celu temu bili sasvim jasno - protiv
Dočim bi za pooštravanje regulative protiv monopola i regulative trgovačkih marži - ustvari trebalo "pritisnuti" regulatore. Najveći problem sa najširom javnošću je što ona uvek ima manje informacija i manje tehnika zna, zato ponavljam - nemamo mi spora sa idejom teksta, samo je drugačije čitamo, neminovno.
Paradoks je u tome što ni deljenja informacija i činjenica često ne pomaže, ljudi jednostavno neće da odustanu od nekih svojih stavova, uverenja i ubeđenja, bez obzira što time sebi ne prave korist, naprotiv.

Dakle, ako hoćemo kontrolu nad GM u USA - svaki svog kongresmena "za uši", internet kampanja, pisma, peticije, mreža NVO koji se bavi bezbednošću hrane i jasna poruka svima koji, za sada zakonito, kažu "profit nema etike", a poruka glasi - vi nas uopšte i ne zanimate, "hell an fire will come to you, anyway, that is our promise".
vishnja92 vishnja92 17:09 21.03.2009

Re: ko bi reko

omega68

hm, "daj da popusim jos jednu cigaru... da regulisem nivo secera u krvi" ?
zvuci primamljivo, ali ishod moze biti neocekivan.
natasavb natasavb 17:53 21.03.2009

Re: ko bi reko

hm, "daj da popusim jos jednu cigaru... da regulisem nivo secera u krvi" ?
zvuci primamljivo, ali ishod moze biti neocekivan.


da li da pocnem da pusim ili moram da jedem duvan ?
vishnja92 vishnja92 19:43 21.03.2009

Re: ko bi reko

ja sam izricito protiv jedenja duvana.
ivana23 ivana23 16:32 21.03.2009

Mišel Obama počela okopavanje bašte

u Beloj kuci

Prva dama Sjedinjenih Američkih Država Mišel Obama počela je sa okopavanjem nove bašte u Beloj kući u kojoj će gajiti organsko povrće kako bi svojoj deci i posetiocima mogla da ponudi zdravu i svežu hranu, prenosi „Dejli Mejl“.




Izvor
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 21:40 21.03.2009

Re: Mišel Obama počela okopavanje bašte

ivana mene mnogo raduje što će sad ljudi u americi da slušaju kako je dobro jesti sveže organic produkte i to od prve dame usa. znate li da je gospodja buš isto imala ne jelovniku samo organic hranu ali se o tome nije pričalo zbog povezanosti te administracije sa korporcijama koji su na suprotnoj strani od organic.
mariopan mariopan 12:18 22.03.2009

Re: Mišel Obama počela okopavanje bašte

njanja_de.manccini
ivana mene mnogo raduje što će sad ljudi u americi da slušaju kako je dobro jesti sveže organic produkte i to od prve dame usa. znate li da je gospodja buš isto imala ne jelovniku samo organic hranu ali se o tome nije pričalo zbog povezanosti te administracije sa korporcijama koji su na suprotnoj strani od organic.


Ovo me malo podseca na naseg seljaka koji udara dete po ruci kada hoce da ubere paradajz iz baste i kaze mu " Ne diraj to sine to je za pijacu"
cheshko cheshko 17:05 21.03.2009

GMO

Pre par godina sam u jednom bioshop-u kupio sojinu sačmu, onako samo pečenu, kao grickalicu dok čekam autobus. I posle par minuta počeo sam da se češem po stomaku i onako rutinski podignem majicu, a ono osip, kao kod klasične alergije.
E, sad, iskreno, 100% je to bilo od te sačme, ali da li je ona bila GM, nemam pojma, a i bacio sam je u prvu kantu.
Nisam bio alergičan na proizvode od soje ranije, ali znam i za neke slučajeve da ljudi koji nisu na nešto alergični, posle nekog vremena postanu.
Ili je to ipak bio novi protein za moj organizam, pa je odreagovao... ko će ga znati...
marco_de.manccini marco_de.manccini 17:17 21.03.2009

Re: GMO

Можда си само алергичан на неке препарате који се користе у процесирању хране. Од хербицида, пестицида, хемијског ђубрива у самом почетку, па све до разних адитива у самој завршници, има доста тога што на крају стигне до трпезе. Дакле, баш како си рекао ... ко ће га знати.
jumping_genes jumping_genes 17:58 21.03.2009

Hm

Nego, nemam vremena da citam ceo mat'rijal za partijski sastanak, al' vidim ovde propaganda udara sam' tako. Ima i dobrih ideja medj' ucesnicima, ali aj' sad, nije fer da ja drzim slovo ( vakelu?).

Ja bih, samo, ako moze, po n-ti put ovde, a i inache, posto se ja na to primam ko baba na sauceshche:

Od imenice za naucnu oblast biologije koja se bavi proucavanjima zakona i principa nasledjivanja, koja se u srpskom jeziku zove genetika, izveden je pridev -- genetichki/a. Ne genetski, kao sto je u poslednje vreme uvrezeno.

Prema tome, dokle nas sede glave zaduzene za standardizaciju srpskog jezika ne isprave:
GMO = Genetichki Modifikovani (Izmenjeni/Promenji/Oplemenjeni) Organizmi.
nsarski nsarski 20:09 21.03.2009

Re: Hm

Sta bi mi bez tebe, jumping genes! Hvala na popravci (sa moje strane). Nazalost, ja sporo ucim (mator se pas lovu ne uci), pa mi je svaka tvoja intervencija dobrodosla.
Pozdrav.
ns
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 20:45 21.03.2009

Re: Hm

Мени би много драже било да смо уместо језичког савета добили неки из области за коју је
jumping_genes већ самим својим именом овлашћен. Али, добро... Биће, ваљда, још прилика.
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 21:35 21.03.2009

Re: Hm

evo konačno i ja stigla do bloga pa bih iskoristila priliku da se zahvalim na ovoj korekciji. jel istina Brajovicu da treba tako da bude GENETIČKI? mislim stvarno ne znam pa ako i Brajovic potvrdi onda menjamo naslov. hvala svima.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 21:47 21.03.2009

Re: Hm

ген -> генски, генетски
генетика -> генетички
... па у складу с именицом од које се прави придев...

Мада српски језик има неких својих аномалија, овде је све прилично јасно. (Узгред, и ја сам, као и сви корисници језика, за неке властите грешке сасвим слеп.)

Напомена: ужасно ме смара ово преко 200 коментара (Маааксооо!!!!!!), кликћем к'о будала док дођем докле треба. Треба у причуви (резерви) сваки блогодомаћин да на почетак свог блога остави један коментар, па да се преко 199. коментара пребаци тамо.
marco_de.manccini marco_de.manccini 21:48 21.03.2009

Re: Hm

У једном тренутку нам је било сумњиво шта урадити. Употребили смо реч "трансгенетске", а само мало касније реч "трансгенетичност". Па је онда било "али ако се каже трансгенетичност, зар не треба и трансгенетички?".

Него, све је то лепо, вероватно и тачно, али ако је то највећа мана текста, онда и није тако лоше.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 21:55 21.03.2009

Re: Hm

Хммм... да сам мало строжи, нашло би се још понешто у тексту да се језички исправи. Али, пошто имам благу нарав (а и мислим да је то у овом случају споредна дезинформација), добро сте прошли овај пут. (Не смем да будем оштар због Њање;-)
marco_de.manccini marco_de.manccini 22:05 21.03.2009

Re: Hm

Ма и ја сам нашао још тога, али ко да мења. Уосталом, ради се о блогу, а и аутори имају олакшавајуће околности. Мислим да Њања и ја баратамо са бар два језика боље него са српским. Ако рачунамо дијалекте, онда је бројка и већа. Шта је, ту је, мислим да смо виђали и горе по овом блогу и то не само у потпалубљу.
maksa83 maksa83 22:08 21.03.2009

Re: Hm

Напомена: ужасно ме смара ово преко 200 коментара (Маааксооо!!!!!!)

Je l' mi veruješ da zadnjih iks nedelja pokušavam da se svrtim da nateram glavne mrdalice da prorade na Hromu pošto mi je već neko vreme primarni brauzer. Sad kad vidim da postoji još neka mučena duša kojoj bi to odgovaralo, udvostručiću te pokušaje (da se svrtim).
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 22:09 21.03.2009

Re: Hm

Ма, супер вам је српски...

Али Мирела... Како је то она написала код Џека: њена Carta canta.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 22:11 21.03.2009

Re: Hm

maksa83
Напомена: ужасно ме смара ово преко 200 коментара (Маааксооо!!!!!!)

Je l' mi veruješ da zadnjih iks nedelja pokušavam da se svrtim da nateram glavne mrdalice da prorade na Hromu pošto mi je već neko vreme primarni brauzer. Sad kad vidim da postoji još neka mučena duša kojoj bi to odgovaralo, udvostručiću te pokušaje (da se svrtim).

Брате Максимилијане, ја сам скроз хромиран. И задовољан. Ако га апјгрејдујеш, обнародуј...
marco_de.manccini marco_de.manccini 22:12 21.03.2009

Re: Hm

Е да не тражим где је Бауер питао за оно што има 20 коментара по страни, па ћу овде.

Кад промениш нешто на профилу, број коментара по страни ти се аутоматски ресетује. Мораш да га поново подесиш ручно.
mirelarado mirelarado 22:38 21.03.2009

Re: Hm

Predrag Brajovic
Али Мирела... Како је то она написала код Џека: њена Carta canta.


:)) Ех, сад, као да и ја не грешим. А овај блог су Манчинијеви тако брижљиво урадили и тема је толико значајна да ми никада не би пало на памет да цепидлачим око генског и генетичог.
jumping_genes jumping_genes 00:25 22.03.2009

Re: Hm

Predrag Brajovic
ген -> генски, генетски
генетика -> генетички
... па у складу с именицом од које се прави придев...

Мада српски језик има неких својих аномалија, овде је све прилично јасно. (Узгред, и ја сам, као и сви корисници језика, за неке властите грешке сасвим слеп.)
.


Dobro onda, a odakle gen -> genetski ? Sta je to geneta? Je li to neki meni nepoznat padez? Sta ta imenica znaci? I ako cemo malo dalje, do semantike cele ove ujdurme i geneticki modifikovanih organizama, da li su oni genski ili geneticki modifikovani? Ne moze se nesto modifikovati genski, putem gena ( za sad), vec putem genetike, geneticki, ciljajuci gene. Bar ja, eto, tako mislim, kad mislim, a trudim da se da to vikendom ne radim.

Ovo su bitna (mis'im, sta ja danas uopste bitno) pitanja, koja zapravo nisu tema ovog bloga, te se shodno tome izvinjavam na uzurpaciji.
marco_de.manccini marco_de.manccini 00:31 22.03.2009

Re: Hm

Dobro onda, a odakle gen -> genetski ? Sta je to geneta?

Не треба тражити превише логике у језику. Имамо и

тема -> тематски

иако реч темата не постоји.

Поправићемо генетски у генетички, кад већ толико смета, али зар је стварно то било најгоре у тексту или не би ни "трошио речи" на остало?
Unfuckable Unfuckable 00:47 22.03.2009

Re: Hm

jumping, sjajan doprinos temi i blagoutroblju sitničara.
Rekao si nam o sebi više nego što si vjerojatno želio.
maksa83 maksa83 00:49 22.03.2009

Re: Hm

Не треба тражити превише логике у језику. Имамо и
тема -> тематски

Mene od malih nogu muči - ako je množina od lav - lavovi, zašto množina od mrav nije - mravovi?
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 01:08 22.03.2009

Re: Hm

jumping_genes
Predrag Brajovic

Ево, кад ме се већ пита:

РЕЧНИК МС
генетика=наука о наслеђу и променљивости организама
генетик=генетичар=научник који се бави генетиком
генетски=генетичан=који се односи на постанак, генезу; који проучава постанак, развој чега
ген=цврц, то јест те речи нема; niente; nada: Nichts; речник је не наводи, заиграла се нека деца па прескочила.

Идемо даље: ген -> генски; генетика -> генетички... То је ваљда јасно? А одакле генетски са другим од наведеног значења. Истражићемо...

Рецимо: математика->математички; генетика->генетички; интернет->интернетски... Овако, ипак, нико не каже: интернетски прикључак, а требало би... Јер су се и ту друга деца заиграла и заборавила на нека правила. А откуд генетски као придев из ген? Нема логике јер правилно је и логично генски. Ген, поуздано знам, није изворно српска реч, већ увезеница. А кад се нешто увози, на то мора да се одмах дода царина и порез, па су можда додавајући добили оно питано генЕТА. Или, што је вероватније, нека су се трећа деца заиграла и погрешно значење речи користили у настави и свакодневном језику, па је дошло до збрке. А збрка је језику, до једне мере, прирођена особина.

Како се твоја струка договори, па то онда доследно спроведе у неких пет генерација студената, уџбеника, новинских интервјуа – тако ће и бити. А неко ће од мојих само то да забележи. Ми смо писари. Значења стварају други.

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 01:18 22.03.2009

Re: Hm

maksa83
Не треба тражити превише логике у језику. Имамо и
тема -> тематски

Mene od malih nogu muči - ako je množina od lav - lavovi, zašto množina od mrav nije - mravovi?

Зато што имаш и: брâв (јединични комад овце или козе најчешће, то јест ситне стоке)-> брави... ;-)
mirelarado mirelarado 01:19 22.03.2009

Re: Hm

Dobro onda, a odakle gen -> genetski ? Sta je to geneta? Je li to neki meni nepoznat padez? Sta ta imenica znaci? I ako cemo malo dalje, do semantike cele ove ujdurme i geneticki modifikovanih organizama, da li su oni genski ili geneticki modifikovani?


A шта ли ћеш тек помислити ако ти кажем да се придев генетички не односи нужно само на генетику и биологију, већ може да означава и оно што се тиче постанка, генезе, па тако имамо генетичке дефиниције: објашњење неког предмета помоћу начина на који он настаје!

EDIT: Број коментара је стварно погубан. Док сам довде стигла, ишчитала и откуцала коментар, Предраг је све подробно објаснио и документовао.
marco_de.manccini marco_de.manccini 01:24 22.03.2009

Re: Hm

И онда је организам који добије гене од два различита организм, ваљда, трансгенски? Добро.

Али постоји и израз "transgenically modified organism". Како то превести? Трансгенски модификовани или Трансгенетички модификовани? Не може бити ово друго зато што не постоји трансгенетика. Дакле? Питање је за jumping_genes.
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 01:24 22.03.2009

Re: Hm

ja vas samo posmatram i fatam beleške. trebaće mi. ko ti daje čas iz srpskog za dzabe!
Unfuckable Unfuckable 01:25 22.03.2009

Re: forma vs suština

u praskozorje bloga bilo je moderno "stavljati do znanja" (da,da...u lobanju !)
likovima koje nemreš nadhebat u diskusiji - gramatiku.& pravopis..
mošmisti kako je moglo zvučati - loodo, mseeem, itajrad, lm, choojem, mojnemene....
dakle - "nanošenje gramatičkopravopisne pomoći" se praktikovalo, tipa - "ide razmak posle zareza"...wtf, samo tikove da stekneš, ko je tikovima sklon
od tog, poprilično zahebanog & isključivotalibanskog vremena, sve te tlapnje za pravopisom - kad - se - nema - šta - drugo - reći - upućujem na Klub Književnika
mislim...blog je ovo, helou
ako vam ne valja (malo "v" ) - hajte kod BoreČorbe, u Klub
bauer. bauer. 01:46 22.03.2009

Re: Hm

Е да не тражим где је Бауер питао за оно што има 20 коментара по страни, па ћу овде.

Кад промениш нешто на профилу, број коментара по страни ти се аутоматски ресетује. Мораш да га поново подесиш ручно.

Ma je se ne sećam da sam skoro nešto menjao na profilu, ali nije problem, ja sam se već izverzirao sa skriptom, nije mi jasno zašto uredništvo malo ne poradi na toj opciji za 400 komentara? Da ne moramo da se slamamo svaki čas.
Unfuckable Unfuckable 01:52 22.03.2009

Re: Hm

uredništvo radi da ne bude 400 komentara po blogu, helou ..
..tko će da prati sve te nindže kad se raspomame ?
dakle :
oni rade svoje
a mi - naše
bauer. bauer. 02:00 22.03.2009

Re: Hm

..tko će da prati sve te nindže kad se raspomame ?

pa znam, ali ne dogadja se to svaki dan, da ima preko dvesta komentara... i kome to može da smeta?
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 02:04 22.03.2009

Re: Hm

kome to može da smeta?

znam šta će maksa na ovo da kaže a isto i moj dragi umorni muž, al i ja se isto pitam: kome to može da smeta?
marco_de.manccini marco_de.manccini 02:06 22.03.2009

Re: forma vs suština

Унфе, не брини ништа, ево ја стрпљиво чекам да jumping_gene преведе израз "transgenically modified organism". Не може бити "трансгенетички" зато што трансгенетика не постоји, а не може бити ни "трансгенски" зато што, како jumping-gene рече, "ne moze se nesto modifikovati genski, putem gena", а ја бих рекао да још мање може да се модификује трансгенски, путем трансгена.

А постоји и израз, умно поремећена личност. Да ли ово значи да је неко поремећен путем ума? Или само да му је ум поремећен? Не може ли онда израз генетски модификован органзам да означава да су нечији гени модификовани, а не обавезно да је модификовање постигнуто путем гена.

Дакле, ја тврдим сада да је "генетски модификовани организам" сасвим правилно.
bauer. bauer. 02:10 22.03.2009

Re: Hm

znam šta će maksa na ovo da kaže a isto i moj dragi umorni muž, al i ja se isto pitam: kome to može da smeta?

evo sad sam opet morao da idem da podešavam na 400...
Unfuckable Unfuckable 02:14 22.03.2009

Re: forma vs suština

Унфе, не брини ништа,

delujem li zabrinuto ?

topcat topcat 02:22 22.03.2009

Re: Hm

nepotreban info:
ove kroasane što je Unf postavio inače dijele u busu iz Beograda za Rijeku!

marco_de.manccini marco_de.manccini 02:26 22.03.2009

Re: Hm

не брини ни ти topcat, има у овом тролу доста непотребних информација.
topcat topcat 02:40 22.03.2009

Re: Hm

da ti pravo kažem, zabrinutija sam bila kad sam dobila paketić...
mislila sam da sam promašila bus
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 02:44 22.03.2009

Re: Hm

ma znaš li ti da u poslovnom autobusu iz skoplja za bg dele lepinje sa kajmakom za doručak. pokupe ih tamo kod hotela nais kad putnici stanu na piš pauzu!!! jao sad ću da sanjam to cele noci.
topcat topcat 02:52 22.03.2009

Re: Hm

e pa nemam pojma. nisamnikadbila.
ovo sve nešto kakti "zapakirano" s okusom šampanjca
krenuli u smjeru zapada, pa su se malo zanijeli.

jumping_genes jumping_genes 02:55 22.03.2009

Re: Hm

Ovo je odlicno! Hvala na citatima, ja nemam RMS kod sebe, al' znam da se 'struka' nikad nije dogovorila i da mi to jezicko razmimoilazenje uvek para usi. Meni rec genetski i dalje nema smisla posto nam se nauka zove genetika a od reci na 'ka se lepo izvode reci na -ska u srpsko ali vidim da se primila u narodu.
Unfuckable Unfuckable 03:05 22.03.2009

Re: Hm

ali vidim da se primila u narodu.

jes' baš se primila..
može druga tura ?
skupljaš salvete ?
navijaš za Velež ?
jumping_genes jumping_genes 03:13 22.03.2009

Re: Hm

Ostalo...

Stonokazu, kad me vec pitaju, naravno da smesna razlika izmedju genetski i geneticki nije najgore u tekstu. Ni sam tekst nije bog zna kako los ( sadrzajno, za sam izbor teme, realno, cista desetka!), mada je dosta jednostran. Meni uvek smeta to, pomalo, naivno, mada u javnosti namerno, izjednjacavanje raznoraznih zlih Monsanata (Monsatana?) i GMO. O GMO mozemo i trebamo da pricamo, jazno i razumno, uvazavajuci kako naucne cinjenice tako i politicku, ekonomsku i eticku realnost. Ta debata je trenutno jos uvek u jednoj naivnoj fazi i svi se moramo vise potruditi na tu temu. Mada mislim da smo svi svesni vec sada da bez GMO, bukvalno, 'leba nece biti za sve nas. Pitanje je samo kako da to uradimo pametno, da niko, ni okolina, ni nase zdravlje zbog toga nema posledice. I to nije nemoguce.

Drugo je pitanje MONS, DD et al. To su velike, veeeeelike, multionacionalne korporacije koje su krenule od hemijske industrije, kako je to u pocetnom tekstu lepo napomenuto, pa su onda genijalno smislili kako da svoj seed business ubace u tu igru. Cisti genijalci. Ta tema je mnogo prljavija, ljigavija, zanimljivija, ali ja mislim da je treba drzati odvojenom od GMO.


jumping_genes jumping_genes 03:15 22.03.2009

Re: Hm

ti bas nemas pametnija posla, a? aj malo smaraj negde drugde
marco_de.manccini marco_de.manccini 03:35 22.03.2009

Re: Hm

O GMO mozemo i trebamo da pricamo, jazno i razumno, uvazavajuci kako naucne cinjenice tako i politicku, ekonomsku i eticku realnost. Ta debata je trenutno jos uvek u jednoj naivnoj fazi i svi se moramo vise potruditi na tu temu. Mada mislim da smo svi svesni vec sada da bez GMO, bukvalno, 'leba nece biti za sve nas. Pitanje je samo kako da to uradimo pametno, da niko, ni okolina, ni nase zdravlje zbog toga nema posledice. I to nije nemoguce.

Хвала. Ово је већ дијалог. Покушавамо да причамо.

Не знам у ком смислу је текст једностран. Није наклоњен Монсанту? Па и не може да буде. А с друге стране, тешко је одвојити Монсанто од ГМО зато што је, у овом тренутку, бар на комерцијалном плану скоро тачна једнакост Монсанто=ГМО (да не кажем постоји прилична еквивалентност).

А текст је прилично неутралан према самој појави ГМО. Ни у једном моменту није речено да представља крај света. Кажемо и да је разлог недоумица и страхова код људи трансгенска природа добијених организама. Кажемо и да није утврђено са сигурношћу ни да је ГМО храна штетна ни да није.

Нисам лудита и не намервам да враћам пасту у тубу. Мене не брине највише појава ГМО, као што ме не брину ни истраживањa у домену фисије, фузије, stem cell, и многочега другог, мене највише брину могуће злоупотребе.

Дакле и мени је најважније како све урадити паметно.
Unfuckable Unfuckable 03:35 22.03.2009

Re: Hm

jumping_genes

ovo se zove replicirati samom sebi ili "dancing with myself",
verovatno jednom uđe u "best 10" autogolova na blogu
Mislim - 'ajde da ti pomognem - sve što si napisao/la je čist krep i kontradiktorno je totalno, ali
nekako - ide uz stil koji prodaješ (samom sebi, rekoh li ?)
vishnja92 vishnja92 07:55 22.03.2009

Re: Hm

jumping_genes

mozemo i trebamo da pricamo

jednostavno je jace od mene.
dragoljub92 dragoljub92 14:04 22.03.2009

Re: Hm

jumping_genes

скочко.кад већ цепидлачиш .да те питам а чију то тастатуру користиш?кам ти ги дијакритици?врло недоследно за неког ко инсистира на језчком чистунству.
nsarski nsarski 19:01 22.03.2009

Re: Hm

dragoljub92
jumping_genes

скочко.кад већ цепидлачиш .да те питам а чију то тастатуру користиш?кам ти ги дијакритици?врло недоследно за неког ко инсистира на језчком чистунству.

jumping_genes jeste malo pedant, i cesto s pravom, ali je i poznavalac ove materije. Istina, izbegava blog-nastupe, zato je bolje ne nervirati ga.
Ja sve cekam da zavrsi onog frankenstajna sto pravi u podrumu, pa da nas izvesti: )))
dragoljub92 dragoljub92 19:16 22.03.2009

Re: Hm

Ja sve cekam da zavrsi onog frankenstajna sto pravi u podrumu, pa da nas izvesti: )))

е,ондак ништа
marco_de.manccini marco_de.manccini 20:21 22.03.2009

Re: Hm

Баш зато што је познавалац материје, било би ми драго да је одмах рекао оно ште је рекао на крају, а не да је наступио са правописним лекцијама. Уосталом и његове колеге по струци се нису још сложиле како би тачно требало превести ГМО. Такође, помињање некаквог партијског састанка је, у најмањој мери, било неукусно.

Јесте, већина нас овде смо лаици на стручном плану, али како и он сам перфектно рече потребна је дискусија око ГМО хране која уважава како научне чињенице тако и политичку, економску и етичку реалност.

Ово је била прилика за такву дискусију. Мала и неважна, тамо негде на неком блогу, али ипак прилика. Ја не бих пропустио прилику да говорим о својој струци и да расветљујем танане аспекте било ком саговорнику, поготову ако је тема од великог интереса за целу планету.

(А и нисам сигуран да је прилика била тако мала. Текст је прочитало више од 250 људи (не бројећи нерегистроване), па нека је и само 50 прочитало коментаре, ето прилике за кратко популарно предавање за 50 људи. Ето 50 људи који су боље информисани и боље разумеју шта се догађа и зашто. Онда они имају пријатеље којима ће понешто и рећи, итд. Ја видим само позитиван ефекат од такве дискусије.)
nsarski nsarski 20:35 22.03.2009

Re: Hm

Текст је прочитало више од 250 људи (не бројећи нерегистроване)

Instant celebrities! Cestitam od srca.
Unfuckable Unfuckable 22:00 22.03.2009

Re: Hm

jumping_genes jeste malo pedant, i cesto s pravom, ali je i poznavalac ove materije. Istina, izbegava blog-nastupe, zato je bolje ne nervirati ga.
Ja sve cekam da zavrsi onog frankenstajna sto pravi u podrumu, pa da nas izvesti: )))

ok, ok
mi smo odradili samo malo "preventivne paljbe" u duhu dobrih blogovskih običaja
marco_de.manccini marco_de.manccini 07:58 23.03.2009

Re: Hm

Instant celebrities! Cestitam od srca.

Хвала, хвала. Највеће заслуге има Будимац (сад ће да се нервира што му поново захваљујемо). Прво што нас је уопште натерао да пишемо (crossover такође има ту заслуга), а друго што је повећао видљивост линковањем са насловне.

Такође би желели да захвалимо нашим родитељима, професорима и пријатељима, без којих ово не би било могуће. Они су веровали у нас и .... (музика надглашава пригодан говор).
bauer. bauer. 08:12 23.03.2009

Re: Hm

Такође би желели да захвалимо нашим родитељима, професорима и пријатељима, без којих ово не би било могуће

A meni da zahvalite? a Nenadhebivom, Višnji, Šarskom, Brajoviću, Crossu, Maksi, Gordancu, you name it...
marco_de.manccini marco_de.manccini 08:19 23.03.2009

Re: Hm

Видиш, Бауере, ми смо захвалили пријатељима групно, па чак и тако нас је музика стигла и избацила са сцене. А да смо појединачно ређали, било би много горе - поменули би тебе и још пар, а онда би било "е а што мене не помену".

bauer. bauer. 08:32 23.03.2009

Re: Hm

Видиш, Бауере, ми смо захвалили пријатељима групно, па чак и тако нас је музика стигла и избацила са сцене. А да смо појединачно ређали, било би много горе - поменули би тебе и још пар, а онда би било "е а што мене не помену".

Ma sve znam, ali da onom Budimcu se zahvališ, ananas... niko ne misli
natasavb natasavb 08:39 23.03.2009

Re: Hm

ej, meni ne moras da zahvaljujes, ali ocekujem da prestanes da pises na sredini druge strane.
ima izgleda jutros nekih koji pisu i na prvoj, ali nema sanse da nadjem..
hajkula1 hajkula1 19:40 21.03.2009

OVAJ TEKST

zasluzuje produzeni rok trajanja, tj mogucnost pisanja komentara duze od uobicajenog roka.

Potreba da se biljke prskaju raznim herbicidima je novijeg datuma. Ranije su, na primer, sadili naizmenicno, jedan red jagoda, jedan belog luka ili izmedju redova salate, po red, na primer nevena ili nekog drugog cveca... da bi stitili biljke od stetocina, bolesti, korova. Oko stabala (vocki) tanji sloj sljunka. Oko nekih zasada, sloj slame. Naravno, u odredjeno vreme. To su neki od nacina zastite od korova. Za prskanje nekih kultura koristili su vodu u kojoj je odstajala odredjena kolicina koprive... kao zastita od bolesti. Cula sam za razne recepte ali zaboravila.

Sto se paradajza tice, glasam za volovsko srce to je onaj roze-narandzasti koji kad se ubere, ne moze dugo da stoji. Tesko ga nadjem na pijaci.
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 21:31 21.03.2009

Re: OVAJ TEKST

hvala na poseti i na lepim rečima. imaš pravo da su ranije ljudi znali kako da pomešaju razne biljke na jednom polju pa se oni tako medjusobno štite od raznih štetočina. nažalost nije više tako iz razno raznih razloga.
nego evo mi smo danas radili u dvorištu sadili neko cveće i žbunove pa došo sin od 4 (uskoro 5 godina) i pita šta vam je ovo u ovim vrećama? mi kažemo govanca od krave jer smo stvarno kupili cow manure za djubrivo. jao trebalo je da vidite kako je pobego glavom bez obzira vičući ne pipajte me!!!
dobrosavljevic_m dobrosavljevic_m 22:19 21.03.2009

Re: OVAJ TEKST

Mi ovde koristimo bosiljak protiv štetočina (i za salatu )
Sad videh da na netu mogu da se kupe bubamare, one jedu biljne vaši itakoto.
pobego glavom bez obzira vičući ne pipajte me!!!

Jooooj
marco_de.manccini marco_de.manccini 22:51 21.03.2009

Re: OVAJ TEKST

Ех да, Милена, лепо што си поменула, мислим да није много познато да су буба-маре страх и трепет међу инсектима. Фантастичан инсектицид. И јефтин. Ако видите негде у близини куће, или у шупи, ону гомилицу како покушава да презими, радујте се. Веома су локалне (не воле да иду далеко) и чуваће вам башту од свакаквих штеточина.
maksa83 maksa83 23:02 21.03.2009

Re: OVAJ TEKST

Mi ovde koristimo bosiljak protiv štetočina (i za salatu )

I ja na terasi gajim sopstveni bosiljak, ruzmarin i nanu.
dobrosavljevic_m dobrosavljevic_m 00:16 22.03.2009

Re: OVAJ TEKST

maksa83
Mi ovde koristimo bosiljak protiv štetočina (i za salatu )

I ja na terasi gajim sopstveni bosiljak, ruzmarin i nanu.

Takođe. Doduše gaje drugi, ja konzumiram.
crossover crossover 05:57 22.03.2009

Don Monsanto

Justice Clarence Thomas worked as an attorney for Monsanto in the 1970s. Thomas wrote the majority opinion in the 2001 Supreme Court decision J. E. M. AG Supply, INC. V. Pioneer Hi-Bredinternational, INC. which found that "newly developed plant breeds are patentable under the general utility patent laws of the United States." This case benefitted all companies which profit from genetically modified crops, of which Monsanto is one of the largest.

Michael R. Taylor was an assistant to the Food and Drug Administration (FDA) commissioner before he left to work for a law firm on gaining FDA approval of Monsanto’s artificial growth hormone in the 1980s. Taylor then became deputy commissioner of the FDA in 1991.

Dr. Michael A. Friedman was a deputy commissioner of the FDA before he was hired as a senior vice president of Monsanto.

Linda J. Fisher was an assistant administrator at the United States Environmental Protection Agency (EPA) before she was a vice president at Monsanto from 1995 - 2000. In 2001, Fisher became the deputy administrator of the EPA.

Former Secretary of Defense Donald Rumsfeld was chairman and chief executive officer of G. D. Searle & Co., which Monsanto purchased in 1985. Rumsfeld personally made at least $12 million USD from the transaction.

~~~

Ко је рек’о корупција? А ја (политички коректно) мислио да смо ми најгори на свету.
bauer. bauer. 06:06 22.03.2009

Re: Don Monsanto

Ко је рек’о корупција? А ја (политички коректно) мислио да смо ми најгори на свету.

Pa to je kad se napavi ekipa. Ne zna se ko je najgori na svetu.
marco_de.manccini marco_de.manccini 06:07 22.03.2009

Re: Don Monsanto

Ма нисмо хтели ни десетинку да кажемо, а чак и овако има примедби да смо били сувише једнострани.

Зар је наша кривица што та компанија ради то што ради?

А Тејлор и Фишер су посебни бисери на списку. Један је мало ФДА, мало Монсанто, мало ФДА, а друга мало ЕПА, мало Монсанто, мало ЕПА.
Unfuckable Unfuckable 06:10 22.03.2009

Re: Don Monsanto

Један је мало ФДА, мало Монсанто, мало ФДА, а друга мало ЕПА, мало Монсанто, мало ЕПА.

svičuju, što bi klinci rekli ?
vishnja92 vishnja92 19:44 22.03.2009

nego stvarno

(da vas drndam malo :))

mene uvek nerviralo sto se uobicajeno kaze "gotski" a ne "goticki". ovo prvo potice od Gota (odakle takodje potice, zakukuljenim putevima, i termin "gotika" te nikako ne moze biti stilska odrednica. dakle, stub ili luk ili plastika ili portal ili stagod drugo moze biti samo goticko - a nikad nije takvo.

mislim da ova stvar treba ovde da se rascisti jednom za svagda. brajovicubrajovicu? (Predrage)
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 20:40 22.03.2009

Re: nego stvarno

Добро, бре, знао сам да има рент-а-бубрег, а сад постадох рент-а-лектор! ;-) Да се разумемо: то није моја ужа струка (ја ужу струку и немам), али сам, дипломиравши светску књижевност а после и радећи у часописима и новинама, штошта морао да доучим и проверим. Једно сам време за тај племенити посао био и новчано стимулисан.

Друго што је важно, ако се нешто непредвиђено не деси, требало би да код мене на блогу гостује Владо Ђукановић, мој омиљени лингвиста, пријатељ, језикозналац по професији и стварном знању (ови домаћи блогери можда га се ликом и сете, често је на телевизији), те се онда припремите да га "масирамо" заједно што више. Само пре тога да ја пуштим свој текст који пишем...

Треће, сама си добро размишљала, и ја немам шта ту много да додам. Код нас је уобичајено и готски роман, иако би требало готички... -СКИ наставак начелно би требало да у присвојном придеву означи припадност по припадности (роду), а наставак -ЧКИ припадност по особини. Али, то је код Руса тако прилично јасније разграничено, а код Срба, што би рекла Горданац – цврц!!! Код нас је куплерај, рецимо: романски (поданик), романички (стил)... па се језик даље сналази, гледај овде: како да означим јунака из романа->романски (пропаде, већ видиш да је роман нестао, па је незван дошао онај поданик, да пробамо даље...)->романички (катастрофа, опет ништа од романа, сад нам се стил умешао, али ћемо ипак на крају некако да се спасемо са...)->романескни... Уууух... Избављење.

А погледај како ти један природан облик изгледа неприродно: трагедијски јунак. Чим си рекла трагички јунак, ставила си нагласак не на припадност, већ на особеност. А онда се још појави трагичан јунак, и све оде до ђавола :)))))

Језик је увек ВЕЋИ од логике. Као и живот ;-)
maksa83 maksa83 20:48 22.03.2009

Re: nego stvarno

mene uvek nerviralo sto se uobicajeno kaze "gotski" a ne "goticki". ovo prvo potice od Gota (odakle takodje potice, zakukuljenim putevima, i termin "gotika" te nikako ne moze biti stilska odrednica.

Postoji, postoji - postoje "gotičarke" (a nisu gotkinje). Uputile me ove mlađe generacije (onaj moj brat od tetke što sam ga namenio Mileni), priča mi gde se sad izlazi po gradu i priča o nekom mestu, kaže "ma ima svega, ali uglavom masne gotičarke, mada je to pleonazam...". Ja: "šta su masne gotičarke?" On: "Pa, ono, znaš one ribe, crne 'aljine, crna kosa, bela faca, crna šminka ... sve su po pravilu masne". Ja: "?!". On: "Pa da, znaš kako kažu - 'nema 'leba bez motike i nema masti bez gotike". Ja: <izginućeodsmeha>.
nsarski nsarski 21:01 22.03.2009

Re: nego stvarno

Језик је увек ВЕЋИ од логике. Као и живот ;-)

Za ovo imas pice, duplo pice, my dear Brajovicu.
Jednom sam imao priliku da radim kao pokusni kunic (kao native speaker serbo-croatian jezika) za nekog Pakistanca koji je u SAD radio doktorat iz jezika (Comski je bio bozanstvo). Pravio je paralelu izmedju engleskog, pastunskog i s-h. Pa mu nije bilo jasno zasto je "nezgodno" da se kaze "Zagorje je je odusevilo". Go figure...
Tada sam, kao Radovan the III, batalio gramatiku. Posebno njene suftilnije forme.
mirelarado mirelarado 21:09 22.03.2009

Re: nego stvarno

Ау, загазисмо дубоко у стилистичке воде. Кад смо већ код тих неугодних придева, имамо и двојац стилски (односи се на стил) -- стилистички (односи се на стилистику, науку о лепом писању).
Упомоћ! Има л' неко да нас врати на тему?
bauer. bauer. 21:10 22.03.2009

Re: nego stvarno

(da vas drndam malo :))

mene uvek nerviralo sto se uobicajeno kaze "gotski" a ne "goticki". ovo prvo potice od Gota (odakle takodje potice, zakukuljenim putevima, i termin "gotika" te nikako ne moze biti stilska odrednica. dakle, stub ili luk ili plastika ili portal ili stagod drugo moze biti samo goticko - a nikad nije takvo.

E, a meni (gastosu) ko objasni ono oko T i D (potporučnik vs podporučnik, podpresednik vs potpresednik...) plaćam pivo, prvom prilikom
marco_de.manccini marco_de.manccini 21:11 22.03.2009

Re: nego stvarno

Упомоћ! Има л' неко да нас врати на тему?

Могу ја. Хоћеш ли да банујем тебе и Брајовића?
nsarski nsarski 21:15 22.03.2009

Re: nego stvarno

plaćam pivo, prvom prilikom

Koliko se ja razumem u Case Brajovic, on radi na Dom Perignon....ili nesto sa Isle of Islay
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 21:15 22.03.2009

Re: nego stvarno

Упомоћ! Има л' неко да нас врати на тему?

pa sve vreme se držite teme, zar nije ovo počelo od onoga genski,genetički i tako to...da ne pominjem genezu.
bauer. bauer. 21:18 22.03.2009

Re: nego stvarno

Могу ја. Хоћеш ли да банујем тебе и Брајовића?

Banuj! Brajović će i dalje držati čas!
marco_de.manccini marco_de.manccini 21:18 22.03.2009

Re: nego stvarno

E, a meni (gastosu) ko objasni ono oko T i D (potporučnik vs podporučnik, podpresednik vs potpresednik...) plaćam pivo, prvom prilikom

Мене учила Алава (хвала јој поново) да треба потпоручник, потпора, и слично, али да треба подстанар. Зезали смо се смишљајући реченице типа

Подстанар у предсобљу одсутно представља подсвесно предсказање.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 21:19 22.03.2009

Re: nego stvarno

marco_de.manccini
Могу ја. Хоћеш ли да банујем тебе и Брајовића?

Вишња је крива, Марко...

<из OFF-a>
О синови, моји соколови,
Не будите срца удовичка,
Но будите срца јуначкога,
Не одајте друга ни једнога,
Не одајте ви јатаке наше
vishnja92 vishnja92 21:19 22.03.2009

Re: nego stvarno

А погледај како ти један природан облик изгледа неприродно: трагедијски јунак.

e.
to meni neukoj zvuci kao nesto sasvim drugo: postoji junak tragedije, sto ni po cemu ne znaci da je isti tragican.

medjutim (aj sad da promenim) romanska crkva je - sta? bogomolja za romanske narode? to pojma nema sa stvarnim znacenjem. najzabavnije je sto je prva goticka (tj gotska) crkva (sa svim iskristalisanim osobinama stila) izgradjena - tako se racuna - u Sen Deniju, u Francuskoj. gotska :)

fala, Predrage, i molim te - upozori Djukanovica kad bude dolazio da mi nismo nepismeni (kako deluje) nego smo samoinicijativno raspismenjeni jer nam je tako zgodno (ovde).

'nema 'leba bez motike i nema masti bez gotike".

e pa mi smo bili darkeri (rodno senzibilno al nebitno), onim danima kad nam je to odgovaralo - bauhaus, dzojdivizn, tuxedomoon, crno i te fore... ostalim danima smo bili sta nam se prohtelo.
eee, mlados', mlados'.... :))

bilo je... estetskije od gornje umotvorine :))
vishnja92 vishnja92 21:23 22.03.2009

Re: nego stvarno

Вишња је крива, Марко...

pa sto me odade, crni Predrage? :)))

ps - Mirela. da priupitam za ono gore: zar u vezi sa genezom nije genericki? a ne geneticki?
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 21:25 22.03.2009

Re: nego stvarno

bauer.
Могу ја. Хоћеш ли да банујем тебе и Брајовића?

Banuj! Brajović će i dalje držati čas!

Тако је, мистер Бауер!!!
nsarski
Koliko se ja razumem u Case Brajovic, on radi na Dom Perignon....ili nesto sa Isle of Islay...

Пенушавци ми непријатно голицају нос, тако да сам ја острвски тип више...

ЕДИТ за Марка: речју
marco_de.manccini marco_de.manccini 21:25 22.03.2009

Re: nego stvarno

Вишња је крива, Марко...

Ма знам, али не смем њу да банујем, пребиће ме ко мачку на неком другом блогу. Још ми образи бриде од претходне лекције.

(Џек, обрати пажњу на реч претходне)

Едит: Надам се да сам погодио то са претходне. А шта је инструментал од речи реч?
nsarski nsarski 21:28 22.03.2009

Re: nego stvarno

Упомоћ! Има л' неко да нас врати на тему?

Vidis! Kad ubacis "bug", ili neki DNK segment (da ne kazem gen), u normalnu populaciju, cudo moze da se napravi, otrgne kontroli, i to je to.
Dakle, teme se svi drze strogo. Samo sto je tema malo geneticki izmenjena.
bauer. bauer. 21:31 22.03.2009

Re: nego stvarno

(Џек, обрати пажњу на реч претходне)

Pa to ti kažem... a kakva su ovo čutesa, piše tri nova komentara, klikneš, a tamo šes...
marco_de.manccini marco_de.manccini 21:33 22.03.2009

Re: nego stvarno

Ма нема везе Нсарски, рекоше људи већ шта су имали на тему, па сад лепо тролујемо, а успут, кроз игру, и учимо понешто. Можда овако модификовани испаднемо бољи.
mirelarado mirelarado 21:34 22.03.2009

Re: nego stvarno

А шта је инструментал од речи реч?


По цену да ме банујеш, инструментал од реч гласи речју.

ЕДИТ: Опет ме је Предраг претекао, као и у преТходном случају, сад ћу да се самобанујем.
vishnja92 vishnja92 21:37 22.03.2009

Re: nego stvarno

Едит: Надам се да сам погодио то са претходне. А шта је инструментал од речи реч?

jok bre, preDhodne.

recju
sta je ovo, pomesalo se vreme? ti pitas posle a Predrage odgovara pre?

edit - ipak preThodne. sta me zbunjujes sad.
edit 2 - rec, reci, reci, rec, ooooj rec!, recju, reci (da ne bude da sam prepisivala)
bauer. bauer. 21:38 22.03.2009

Re: nego stvarno

Тако је, мистер Бауер!!!

Au, BraJoviću, imaš viski od mene, čim pre. Iako ništa nisam razumeo. Znači može i T i D?
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 21:39 22.03.2009

Re: nego stvarno

marco_de.manccini
Ма нема везе Нсарски, рекоше људи већ шта су имали на тему, па сад лепо тролујемо, а успут, кроз игру, и учимо понешто. Можда овако модификовани испаднемо бољи.
А је ли, Марко, где ти је зарез после нема везе. Мислим, вокатив се увек одваја зарезом... Ма нема везе, Нсарски, рекоше...
П.С.
Мирела, удри, на нашем су терену!!!
П.П.С.
Бауре, седи: један!!!
bauer. bauer. 21:40 22.03.2009

Re: nego stvarno

recju
sta je ovo, pomesalo se vreme? ti pitas posle a Predrage odgovara pre?

surreal, I am telling ya...
mirelarado mirelarado 21:48 22.03.2009

Re: nego stvarno

ps - Mirela. da priupitam za ono gore: zar u vezi sa genezom nije genericki? a ne geneticki?


Није, генерички, као и генеричан, односи се на род (genus, generis), дакле, значи родни.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana