VEC BOJ BIJE DESNICA U JUNAKA

Srpska desnica je oduvek bila nešto što je najbolje funkiconisalo na onaj način kako je primenjuju bubuljičavi tinejdžeri, listajući nekada “Cik”, a danas, pretpostavljam, internet. Ako se fokusiramo na poslednjih dvadesetak godina srBske golgote, videćemo da je, pored gore pomenutog samomasiranja, srBska desnica bila prikladna jedino za upotrebu u nužniku, naravno, kod dešnjaka. I tu se završava sva upotrebna vrednost srBske desnice.

Radikalna stranka je, pak, poseban horor set u tom trileru zvanom “Desnica u Srbiji”. Ne znam ko bi mogao da porekne da je cilj osnivanja ovakvog mutanta upravo pravljenje monstruma koji će biti još strašniji od SPS-a i Slobodana Miloševića, i kao takav služiti plašenju i zastrašivanju ne glasača SPS-a, već upravo opozicije, koja je, kakva-takva, već od ‘93. godine počela da zabrinjava mama-Miru i porodicu Adams. Ako ništa, da im smeta kao dosadna muva. Ali, avaj! Frankenštajn se ubrzo oteo kontroli i postao gori, opasniji, krvoločniji i zlobniji od onoga kako ga je zamislio dr Frankenštajn - Mihajlo Marković, sa timom suludih naučnika.

Kako se to desilo? Pa, upravo takva, degenerična, mutant-partija, sastavljena mahom od srednjoškolaca, iskompleksiranih u svojim promašenim karijerama i životima, koja je bila spremna da čini zlodela prema neistomišljenicima koja bi prevazilazila Pinočeove orgije, bila je ono što je prosečan Srbin žarko želeo. To je bio pun pogodak: partija dostojna naroda u kojoj se izlegla. Srba ne voli mnogo pametne političare, ne voli ni lepe ljude, ne voli ni dobro obučene političare; ne daj bože da su visoke škole završili. Sve to njega svakodnevno podseća koliko je neškolovan, glup, lenj, zarozan i, što je najgore, podseća ga da bi mogao ponekad da se i okupa ili obrije. Pa, avaj, čak i da zubara poseti.

Takve političare srBski korpus nikako nije mogao da proguta. Okrenuo se “ljudima iz naroda”, nedojebanoj, histeričnoj Kragujevčanki sa osnovnom školom i kursom za turističkog vodiča; srednjoškolcu, koji je leba zarađivao tako što je reketirao porodice pokojnika, harmonikašu i propaloj, pomalo raskokanoj glumici. To Srbi žele, i namazani ratni zločinac, Vjekoslav Vjeko Šeselj, im to daje. U ogromnim količinama.

Koga ne mrzi da pogleda koga su radikali u poslednjem sazivu skupštine dovelu u Parlament misliće da se neko ili zajebava sa rajom (koja je to možda i zaslužila), ili jednostavno - bolje nemaju. Limari, harmonikaši, turistički vodiči, tehničari svih fela, alatničari, glodači, nekoliko likova koji su bili toliko glupi da pod stručnu spremu stave “preduzimač” - to je SRS, na čelu, do nedavno, sa grobarom: morbidnim simbolom koji stalno visi nad glavama Srba, kao neka pretnja iz Petka trinaestog.

To je Radikalna stranka, to je Srbija. A desnica… preporučujem, bez obzira na godine, učestalost seksualnih odnosa, bar nekoliko puta mesečno da se opustite i upotrebite srpsku desnicu za ono što najbolje radi. Ja to upražnjavam bez obzira i na ženu i na ljubavnicu. Ako ništa drugo, ono kada kažem “desnica” pomislim na nešto lepše od radikala.