BODLJA MEĐU KUMOVIMA

Verujem da smo svi kao deca maštali šta želimo da postanemo kada porastemo. Neko je želeo da postane astronaut, vozač kamiona, policajac, lekar, penzioner :-) ... Ja sam maštao da postanem muvator, naravno ne običan, već onaj koji vara druge muvatore. Naravno, kada odrasteš shvatiš da „to con a con" postoji samo na filmu i da je veća verovatnoća da će neko postati prvi srpski astronaut, nego što će uspeti da prevari prevaranta. A za ove moje snove glavni krivac je film „The Sting", iliti „Žaoka", koji me je prosto oduševio kao desetogodišnjaka, kada sam ga prvi put pogledao. Za razliku od većine drugih filmova koje sam voleo kao klinac, pa kada sam ih gledao desetak godina kasnije shvatio da je bolje da su ostali samo lepo sećanje (npr. Policijska akademija :-)  ), „Žaoka" je i dalje film koji rado volim ponovo pogledati i koji spada u 10 meni najdražih filmova. Da je žargonski termin „The Sting" preveden bukvalno, film bi se u prevodu na srpski zvao „Momenat kada prevarant preuzima novac od žrtve koja ne shvata da je prevarena".

            Nakon što je studio „Univerzal" postigao veliki uspeh sa filmom „Buč Kasidi i Sandens Kid", producenti su rešili da dodatno zarade na velikoj popularnosti tandema Robert Redford i Pol Njuman. Uzeli su istog reditelja, Džordža Roja Hila i ostalo im je samo da izaberu scenario. Odlučili su se za Dejvida Vorda, koji je scenario napisao po knjizi Dejvida Morera „Velika prevara". Radnja romana je bazirana na istinitim događajima, životima braće Gondorf. Po njima je lik kojeg je tumačio Njuman dobio prezime. Redfordov lik je ime dobio po čuvenom bluz pevaču Džonu Li Hukeru, kojeg je scenarista voleo da sluša.

Producenti su uložili puno truda (i novaca naravno) da ubede Redforda da glumi u filmu. Nakon što je odbio, ulogu su ponudili Džeku Nikolsonu, koji je takođe odbija. Producenti se vraćaju Redfordu, koji ulogu prihvata, ali im stavlja do znanja da je ubeđen da film neće dobro proći. Više se ne zna koliko glumaca je odbilo ulogu Lonegana. Studio konačno pronalazi Roberta Šoa, koji je ulogu odlično odigrao. Posebno pamtimo šepanje Lonegana. To šepanje nije bilo u scenariju, ali se Šo neposredno pred početak snimanja povredio.

Vord je samo izmenio scenario. Tek mnogo godina kasnije saznalo se da je priča o muvanju na trkama konja „pozajmljena" iz jedne od epizoda radio serijala „Treći čovek" neponovljivog Orsona Velsa.

Sve one koji su oduševljeni Njumanovom spretnošću sa kartama moraću razočarati. U toj sceni Njumanove ruke zamenjene su rukama tehničkog savetnika, inače strastvenog kockara.

Jedna od najneverovatnijih glasina koja je pratila film bila je i ta da su se Njumen i Redford ozbiljno posvađali jer obojica imaju plave oči i insistirali su da nose plave košulje koje će im isticati oči. Pošto je bilo nemoguće da u istoj sceni obojica budu u košulji iste boje, scenograf je morao da vodi računa da nošenje plave košulje bude ravnomerno raspoređeno. Ovu priču su pratile i adekvatne naslovne strane tračerskih časopisa. Sreću dokonih čitalaca posle nekoliko godina pokvario je jedan časopis koji je sramno objavio da Njumen u filmu ni jednom nije nosio plavu košulju, a Redford jedva par puta. Kad budete gledali film ponovo, uverićete se da je tako.

Zanimljivo je i to da gradonačelnik Čikaga dve godine nije dozvoljavao da se neke scene snimaju u gradu, jer film ruši ugled grada. Tek posle dve godine je dozvolio tri dana snimanja. Ali ipak najinteresantnija stvar vezana za film je činjenica da ga je Redford prvi put pogledao tek 2004. godine.

Film je pokupio sve najvažnije oskare 1973. godine, uključujući i oskara za najbolji film, godinu dana nakon „Kuma" i godinu pre „Kuma 2". Zbog toga i naslov ovog bloga. Film prati fenomenalna muzika, nekoliko kompletnih obrta i sjajna gluma. Naravno da je film imao i nastavak u kom su glumili nama nepoznati glumci. Jedino nama poznato ime je Karl Malden, više zbog porekla nego opšte popularnosti. Film je doživeo neuspeh, pa je studio odustao od ideje da snimi prequel, priču o životu Gondorfa pre događaja iz filma.

A ja sam iz ove priče naučio da duže tekstove prvo kucam u Wordu, jer sam slučajno izgubio ceo tekst, pa sam ovaj blog pisao dva puta.