http://www.facebook.com/goranvnikolic
https://twitter.com/#!/GoranEkonomista

Goran Nikolić je od 2001 radio u Institutu za spoljnu trgovinu, da bi potom bio naučni saradnik u Privrednoj komori Jugosalvije i Srbije (u Centru za naučno-istraživački rad). Od maja 2009 radi na Institutu za evropske studije.
U periodu 1994-1998 završio je Ekonomski fakultet, 2002 magistrirao (Međunarodna ekonomija). Potom (2009) doktorirao sa tezom Strukturno prilagodjavanje robnog izvoza Srbije uvoznoj tražnji EU. Autor je više desetina naučnih radova iz tematike izvoza, uvoza, deviznog kursa, platnog bilansa. Saradnik je brojnih domaćih listova i časopisa.
Bio saradnik, u ime Privredne komore Srbije, na izradi Bele knjige Saveta stranih investitora 2008.
Bio je, tokom 2011, glavni urednik EMG Intelligence Unit, specijalnog izdanja u okviru EMG Grupe, gde izlazi i Magazin Ekonomist. Nešto kasnije postaje saradnik časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT), mesečnog konjukturnog časopisa Ekonomskog instituta.

Goran Nikolić je objavio veći broj naučnih i stručnih radova i studija, te učestvovao u radu više naučnih skupova nacionalnog značaja (posebno u organiziaciji Naučnog društva ekonomista Srbije, čiji je član).

U izdanju Stubova Kulture 2003 objavio svoje ''kapitalno'' delo-
Kurs dinara i devizna politika Kraljevine Jugoslavije.
Pored toga objavio je još nekoliko knjiga, u izdanju Instituta za međunarodnu politiku i privredu, kao i monografije ''Pokazatelji spoljnotrgovinske razmene sa EU i svetom u izdanju Zavoda za udžbenike i ''Ekonomija svakodnevice'' (Stubovi kulture).

Važniji objavljeni radovi:

Nikolić je objavio šest knjiga i desetine naučnih radova. Između ostalog objavio je:

Monografija: ’’Pokazatelji spoljnotrgovinske razmene Srbije sa Evropskom unijom i svetom’’. Zavod za udžbenike, Beograd, 2010; ISBN 978-86-17-17053-8; COBISS.SR-ID 176279308; str. 280.

Monografija: ''Ekonomija krize'', Arhipelag & Institut za evropske studije, Beograd, 2014.

‘’Convergence of the export structure of Romania, Croatia, Serbia and Bosnia-Herzegovina to the structure of import demand in developed countries’’; UDC 339.564 (4-672), Panoeconomicus, vol. 58, br. 3, str. 393-406, 2011; ISSN 1452-595X; UDK 33.

Monografija “, Ekonomija svakodnevice’’, Stubovi kulture, Beograd 2010. ISBN: 978-86-7979-315-7, str. 214.

Monografija: ‘’Geopolitika Zakavkazja’’; Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2010; ISBN: 978-86-7076-123-2, str. 393. Koautorstvo sa Draganom Petrovićem i Dragomirom Anđelkovićem.

Zbornik sa savetovanja u organizaciji Friedrich Ebert Stiftung: Dometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu, Nikolić Goran: politika kursa dinara 1945-2010: Od socijalističkih eksperimenata do konvertibilnosti (str: 241-262), Friedrich Ebert Stiftung, 2011. ISBN 978-86-83767-31-1.

Zbornik sa savetovanja u organizaciji IMPP: Development Potentials of FDI: International Experiences, Nikolić Goran: Važnost privlačenja stranih direktnih investicija za rast izvoza i konkurentnosti i održivost platnog bilansa (str: 362-373), IMPP, 2011. ISBN 978-86-7067-152-2. UDC 339.727.22:[339.564+339.13(497.11)

Zbornik sa savetovanja NDES: Kontroverze ekonomskog razvoja u tranziciji, Nikolić Goran: Komparativna analiza izvoza i konkurentnosti zemalja zapadnog Balkana (str: 141-154), Ekonomski fakultet Beograd, 2011. ISBN 978-86-403-1145-8.

Naučni rad: ‘’Da li će globalna ekonomska kriza podstaći seizmičke geopolitičke promene?’’, Međunarodni problemi, vol. 63, br. 2, str. 211-236, 2011. (koautorstvo sa Petrović Predragom)

Naučni rad: ''Analiza stepena ispunjenosti Mastrihtskih kriterijuma konvergencije: Srbija i zemlje regiona'', Finansije, No. 1-6/2011, Republika Srbija-Ministarstvo finansija, Beograd.

Naučni rad: ‘’Devizni režimi i tendencije kurseva valuta istočnoevropskih zemalja tokom dve decenije nakon pada Berlinskog zida (1990-2010)’’,Međunarodna politika, vol. 61, br. 1140, str. 65-79. 2010.

Sam o sebi

Goranče je poslednji renesansni ekonomista. Želi da ekonomske teme ucini medijski frekventnijim. Pise teskim i strucnim diskursom.Raduje se bizarnosti u ekonomiji (kao npr. u Frikonomiksu). Obozava da ekonomiju spaja sa drugim društvenim disciplinama, i po cenu sinkretickog utiska i efekta. Optuzivan za Radikalni mejn strim i kao ekstremni Djuijevac (glede politicko-drustvenih tema). Rođen za vreme Prvog naftnog šoka, u Ivanjici.