staje kisa u beogradu i dok mi se pricinjava da svetlost trci izmedju ulicnih svetiljki, opticka varka, cujem kako odzvanja jos poneka zaostala kap. sutrasnji dan je ponovna borba za dostojanstvo, za profesiju, za delic srece koju nam donese uspeh i nagrada sa kojom onda obradujes sebe i bliznje.

 u medjuvremenu u zivahnom i nadasve vise postojecem neko nepostojecem svetu koji nazivaju virtuelnim rodila se nova vrsta pismenosti, upotreba crteza koji izrazavaju nase raspolozenje. koliko puta vam se desilo, priznajte, da se nervirate jer u brzini ne mozete da nadjete

 
2021-06-25 20:40:32
Kultura| Ljubav| Moj grad| Život| Životni stil

Gde je Beograd?

jednarecfonmoi RSS / 25.06.2021. u 21:40

Ne znam za druge gradove, ali nesto primecujem poslednjih godina u Beogradu, vise nego ikad pre. Automobili, guzve, ljudi, nervoza u vazduhu i vrlo retko da sretnem osobe  koje znam makar iz vidjenja na ulici. Sta se ovo desava? Gde su poznata lica, ko su ovi ljudi koje ne poznajem?

Beograd pocinje da mi lici na londonski tjub (metro). Ljudi okrenuti sami sebi i svom mikro svetu. Razlika je sto tamo vecinom  cute a ovi ljudi su glasni, nametljivi, nepoznati…strani  neki svet u sred sopstvenog dvorista. Kad sam poslednji put sela sa nekim negde pa ugledala poznato lice? Desava se…ali

 

Ne znam kako vi, ali u poslednje vreme se osecam kao nekadasnji 9812. Jednom procitah negde da su ih u vreme nekadasnje Jugoslavije besomucno zivkali za najneverovatnije  stvari, od recepata do resavanja ukrstenice. E ali onda su dosla nova vremena i poziv je poskupeo pa su se verujem znatizeljni i obuzdali.
Pitanja ali i odgovori su postali tempirana bomba sa sacekusama, navlakusama i ko zna cega jos ima. Ljudi su generalno zeljni da ih neko saslusa, a pitanje je upravo nacin uspostavljanja komunikacije. I mozda bi se to nekako i izdrzalo, da kad vam postave pitanje, dok
 
2021-02-09 23:38:49
Ljubav| Moj grad| Nostalgija| Sex| Život

Fiksni telefon - ognjiste

jednarecfonmoi RSS / 10.02.2021. u 00:38

Tisina pred san koju prekida duga zvonjava fiksnog telefona negde u komsiluku. Zlokoban zvuk koji probija zidove i smirenu februarsku noc. Neko nekog uporno zove a odgovora nema. 
Grad nestaje u zvezdama koje preuzimaju  pocasno mesto i ove noci u Beogradu.
Zvuk neodazvanog poziva para usi, udara kao damar o cela onih koji cuju i ne prestaje da nemilosrdno odjekuje kao dozivanje dve stvarnosti. One koja je tu i one koje nikud nema a trebalo bi da se pojavi samo sa jednim odgovorom.
 Glas koji se odazvao menja sve i umesto nejasnog i neispitanog,
 


Mozda ste procitali, mozda niste ali nje vise nema od pre neki dan...

Prvi put sam cula njene pesme negde u sestom razredu osnovne skole, mozda i ranije, mislim da su ploce bile u pitanju, daleko je to sad u secanju. Od tada pa do dana danasnjeg slusam je toliko cesto da je odavno deo mene. Kad god nesto hocu da otpevam, bilo gde, pevam najcesce nesto sto je pevala za mene najbolja pevacica francuskih sansona svih vremena.

 "Je suis seule çe soir" - i kad sam bila tuzna i patila za nekim,
 


Potpuno slucajno danas se na stolu nasla popara. Kupila sam sir, kajmak,puter i stari hleb je iseckan na kockice. Istovremeno moja dobra drugarica koja zivi u Nemackoj salje recept za neki veganski borsc. Lepo izgleda ali...danas se ovde jede popara i cujem izjave ukucana kako takav ukus nije bio tu sve jos od detinjstva. Odvaja se i deo u kutiju, ne za putnika namernika nego za blisku osobu koja cim je cula, zamolila za "svoj deo".Pricam telefonom sa kolegom kome je svet mali za sva njegova putovanja i kazem sta se jede danas.I on u cudu.Jos jedan poziv.
 



Da li znate da u Beogradu,  na drugom kraju grada od mene, na jednom drvetu ima ispisana na francuskom poruka u stihovima za zenu koju je neko nekad mnogo voleo. Autor poruke pise o tome da je ona nekad davno dosla u njegov zivot, ocarala ga i darovala trenutke koje ne moze da zaboravi. Nada se da je negde srecna a jos vise se nada da je ziva. Reci su napisane crnim flomasterom na stablu, visoko ka krosnji. Drvo se nalazi blizu table "Bajfordova suma"
Na Novom Beogradu blizu Arene ako si u pravom trenutku tamo,ima klupa na kojoj sede devojcice i sapucu jedna drugoj tajne u

 





Razmisljala sam danas kad bih sad mogla da odjednom odem na neka mesta na planeti i da kad krocim tamo imam mogucnost da cujem odredjenu muziku. Prvo sam pomislila na nesto jednostavno, slusalice, pustis. Ipak jos bolje, sama muzika krene jako glasno kad stignes. Tamo gde si naumio.

Evo nekoliko predloga. Mnogi ce biti ocigledni al ne mora da bude tako.Ako vi imate jos neke, super.

Alhambra, Spanija - Ok. Secanje na Alhambru, Tarega da svira. Pa bezveze bilo sta
 

Mozda je ovo bas trenutak da prodjemo unazad tunelima kroz vreme i dodjemo u Beograd, nas divni Beograd za vrene Drugog svetskog rata. 

 Moj tata je tada bio beba, pricao mi je da je spavao u decijim kolicima, nije bio organizovan krevet. Ostave ga tako ponekad mama i tata i odu u pozoriste. On mirno spava, sem sto je jednom ispao iz kolica, i nikom nista. Sam kaze kako to sad sve zvuci kao horor film za danasnje roditelje. Kolica napravljena od drveta, polukruzna, kupjena negde u gradu, mozda Robna kuca na kraju Knez Mihajlove, kasnije se zvala Nama.

Njegova mama, a moja

 
2020-02-28 21:12:35
Biz| Planeta| Putovanja| Život| Životni stil

Kupi me, prodaj me

jednarecfonmoi RSS / 28.02.2020. u 22:12



Ovih dana sam imala prilike da posmatram i donekle ucestvujem u nekim kupoprodajnim transakcijama. Mnogo toga moze tu da se uoci.

Naporno mi je kao i uvek da zamaram mozak i izigravam enciklopediju al kroz maglu nesto se secam - robna razmena, nekad davno kako je to sve pocelo. 

Razmisljam o trgovcima na isticnjackim bazarima od kad je sveta i veka i njihovim posebnim nacinima cenjkanja. O putu svile koji je kinezima u krvi i gde se, verujem, nacinima kako su trgovali tada,
 

jednarecfonmoi

jednarecfonmoi
Datum rоđenja:  - Pol:  - Član od:  25.03.2011 VIP izbora:  6 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana