Evo javno sada, svako pozivanje na nasilje, vređanje, čašćavanje pogrdnim imenima u javnom prostoru, koji god to javni prostor bio je sramotan.

Neka jutra su tragična. Probudiš se i saznaš da ništa više neće biti isto. 

Slusam sve psihologe, teoreticare zavera, ljude koji prepricavaju i predpostavljaju sta se sve desavalo i dovelo do ovoga  i setila sam se svoje drugarice.

U osnovnoj skoli je uvek cutala, bila je odlican djak,  maltretirali su je svi i onda je pukla.

Saznali smo da je izvrsila samoubistvo jednoga jutra. Nije izdrzala.

Ovoga jutra je bilo i ubistvo i samoubistvo. Neko je sebe ubio,a onda krenuo da puca na druge.

Da li je pritisak na decu veliki?

Jeste.

Da

Beograde volim te. 

U ovoj recenici staje ceo moj zivot kao Beogradjanke, Romkinje, nekoga ko je dosao iz najsiromasnijeg dela drustva  i socijalnog staleza.

Volim te i kada hoce da spomenik Stefanu Nemanji prebace u Marinkovu Baru,jer tamo pripada.

Volim te cak i onda kada se usude da dele Beogradjane na podobne i nepodobne, na siromasne i elitu, na Rome i Nerome.

Volim te i onda kada kazu da mi krademo i lazemo i napadamo slucajne prolaznike, volim te i kada nam govore da smo beli medvedi i da su sva prava nasa iako smo obespravljeni na milion

Želim da vas upoznam sa Miškicom kroz ovu priču, devojčicom koja ima sedam godina. Miškica je zovu od milja, jer je nasmejana, sa očima kao u srne, zubićima niskama bisera i Miškica voli da uleće u zagrljaj.

Ima najnezniju dušu.To je dete koje je gorelo u požaru u Romskom naselju na Čukarici pre par godina, i imala je opekotine koje su prekrivale 90 posto njenoga tela. Jedva je preživela i kao takva, ostavljena sama, bila je u Tiršovoj godinu dana. Po odluci Centra za socijalni rad vraćena je u porodicu, koja je se prećutno odrekla, i po odluci Centra

Sejanje straha

Ovo je pismo mojoj drugarici, nekome koga jako volim i cenim, jer je bila tu uvek, kada smo se i smejale i plakale, kada sam posle  bolesti " stajala na noge", samo za tebe je ceo ovaj Blog, na današnji dan.

Pre dva dana, tačnije u Četvrtak, delegirana sam u ime Odbora da odem u Ambasadu Francuske i da prisustvujem okruglom stolu povodom "Prevencije seksualne eksploatacije i prostitucije u Srbiji". Bili su pripadnici vlasti, opozicije, NVO sektora, ambasade. Eto i ja operska  umetnica , dugogodišnja aktivistkinja, i profesor neko ko se davno još 2000 tih susreo sa decom ulice, radio sa njima i slušao najteže moguće priče. Neke od njih ste čitali.

Stvarno sam htela da prestanem da pišem jer se vidi samo politički angažman a ne ljudski, ali mi je stigla poruka koja me je bukvalno rasturila.