[Буди против само буди човек]

[Твој став је живот другог]

[Сваки човек је важан]

„Све дакле што хоћете да чине вама људи,
чините и ви њима: јер је то Закон и Пророци."

Јеванђеље по Матеју, 7:12

Људски мозак је подешен да се повезује са другим људима. Када човек посматра другог, у његовом мозгу су активиране исте регије као код посматраног човека. Неуронски („огледални") механизми су ти који омогућавају појединцима да разумеју значење туђих акција, туђе намере и туђе емоције. Неуронаука је утврдила регионе мозга који су задужени за препознавање емоција других. Када човек посматра другог, он доживљава његове акције у себи и дели његове емоције. Овај неуромеханизам је основа људске повезаности и основа љубави према људима. Када се нека социјална веза прекине или ако наступи одбацивање, у мозгу се активира регија мозга која се активира и када се доживљава физички бол.

 
2014-04-10 08:02:09
Život

Pravoslavni peder: Epilog i komentari

Jaril RSS / 10.04.2014. u 09:02

Ова моја исповест је написана и објављена на српском Интернету пре шест година. Том приликом су бројни мејлови открили да има још много људи, од клинаца па до старијих, који су прошли или пролазе кроз слични унутрашњи конфликт. И данас упознајем људе који пролазе кроз слично и који жуде за мало унутрашњег мира. 

 
2014-04-10 07:33:44
Život

Pravoslavni peder (2)

Jaril RSS / 10.04.2014. u 08:33
врло интимна исповест

 

Мој момак је у спаваћој соби имао велику икону Христа Пантократора. У тренутном стању нисам био способан за згражавање над идејом ћу да пред иконом да изгубим невиност. Провео сам код њега пар дана. Организовао је седељку где сам упознао његово друштво. Тешко је рећи да сам их упознао. У стању у каквом сам се затекао много тога је тек пролазило мимо мене. Сва срећа па је он био старији од мене и са више искуства у односу религијско-сексуално и што му моје понашање није било ништа ново, ништа страно.

 
2014-04-10 07:08:03
Život

Pravoslavni peder (1)

Jaril RSS / 10.04.2014. u 08:08


врло интимна исповест

 

Ја сам имао ту (не)срећу да сам доживео истовремено аутовање два своја идентитета: религијског и сексуалног.

Било је то негде око моје 20те године. Технички гледано, касно. Слутећи конфликт који ће постојећи идентитети направити, њихово испољавање (аутовање) и признавање, пре свега себи самом, одлагао сам колико сам могао. Вакуум који је настао испуњен је музиком. И свим око музике. Слушање, свирање, певање, учење и све у круг. Одлагање материјализације својих идентита уопште није препоручљиво. И поред тога ја сам свесно чекао да се бар средња школа заврши. (Појашњење: средња музичка школа у Србији уме да буде екстремно напорна; на четвртој години сам имао 20ак предмета од тога сваки двочасовни + ванредне пробе хора; кад се на то дода редовно вежбање клавира (3 сата дневно), солфеђа (колико се стигне), јасно је да се даље од музике и не може отићи.) Није ми био потребан додатни духовни напор који би ме омео у школовању.

То што су моји идентитети били на "стенд бају" никако не значи да су били угашени. Пре бих могао поетски да их опишем као сабијени вулкан окован непробојним механизмима одбране. Исказивали су се понајвише кроз уметност (нпр. писање песама без родова, обраћање "апстрактним лицима") и, наравно, кроз снове. Снови су ми били у тоталном нереду: од најпорнографскијих (са све групњацима) до најбожанскијих (са све угледањем Христа и Оца). На јави су се оба идентитета испољавала макар толико да сам био свестан да постоје (ал' нисам баш хтео да признам). Све се ипак завршавало на почетним импулсима: религијском надахнућу и сексуалним поривима.

 
2014-03-29 11:13:14
Društvo| Ljubav| Porodica| Život

S.

Jaril RSS / 29.03.2014. u 12:13
 
 
[Искажи свој бол]

 

Са мамурлуком у систему, све што сам успео да је питам било је: „Шта оно би синоћ?" Требало је да пристојно наздравимо за њен нови, тешко стечени посао. А онда ми је саопштила да је Ј. само рекао да су ме пукле емоције. Је л' она то хоће да каже да сам ја плакао пред њеним вереником? Како се бре тога не сећам? Па допешачио сам до куће. И то од пелинковца? Добро, од једне флаше. Ово ми је први пут. На тренутак сам се безразложно забринуо над губитком памћења. Нисам се испалио. Помињао сам „плавушу" и то је то. Ваљда сам и причао мало. 

И ко је уопште пустио Масима. То је последње чега се сећам. А како ми каже, онда су кренули и Џибони и Нина. Народњаци су закон. Хеботе, прошло је бре девет месеци. Који ми је...? То се питао и Ј. кад је видео њу да се сморила због мене. Због бола који ја носим. Па није се ваљда толико видело. Да, јесте. И Ј. би се сморио, него је он остао трезан поред нас двоје, па га држало у винкли. Лепо сам му нудио да му купим две дволитре. 

 
2014-03-26 20:26:20
Muzika| Obrazovanje| Život

Prihvataš li homofoba?

Jaril RSS / 26.03.2014. u 21:26

[Буди против, само буди човек]

 
Она је одговорна за моје музичке способности. Она је уложила у мене сате и сате индивидуалног рада. Отварала могућности, подржавала свакакаве, па и сулуде, идеје. Дозвољавала је сва моја расплињавања, а умела је и да их вешто пресече када припрете да угрозе довршавање рада. 
 
Мислим да је и данас несвесна утицаја који је имала на мој развој. Када год смо разговарали о томе, она би увек помињала моје заслуге (раније знање и труд) и увек би помињала и друге моје професоре које је високо ценила. Са отпором би прихватала комплимент да је њен утицај пресудан и могли смо да се сагласимо само око велике количине времена које ми је посвећивала. И увек уз њену напомену да професор може много да добије само ако много уложи. Ја сам инсистирао на томе да је њен труд пресудна подршка мом развоју. 

Она је узрок што су моји радови на факултету, од других професора добијали квалификације попут „херојски подухват" или „ово је ниво магистарског". Она је одговорна и за многа каснија неразумавања са другим професорима и за њихове коментаре типа „то је превише ексцентрично виђење", „колега, ваш рад је превише аутентичан, уклопите се мало" или „како то тако чујете? Ако тако одсвирате, ја ћу искочити кроз прозор".

Она је хомофоб. 

 
2014-03-20 11:53:54
Budućnost| Društvo| Kultura| Zdravlje

Slaviš li dobrotu?

Jaril RSS / 20.03.2014. u 12:53

[Твој мали чин много значи друштву]

„Током вечери аутобусу су пришли околни мештани да питају
да ли има неко ко је болестан и да ли има деце.
До јутра нас више нико није посетио,
а тада су поново дошли неки људи и донели нам переце, пицу и чај."

Трагаш ли за добрим гласом?

У читавој буци која је пратила дешавања око Фекетића, овај део вести је прошао неопажено. У тој буци се још једном показало да је медијски простор загађен вестима које подстичу негативне, деструктивне емоције. Оно што је мање очигледно јесте начин на који велика изложеност деструктивном медијском простору утиче на човека и његову способност да себе перцепира, тј. да мисли о себи.

 
2014-03-16 18:23:39
Budućnost| Društvo| Zdravlje| Život| Životni stil

Motivisanje za život

Jaril RSS / 16.03.2014. u 19:23
[Твој мали чин много значи друштву]
 
„Ако желиш да водиш испуњен живот,
вежи га за циљ."

Алберт Ајнштајн


Већ неко време, преко Интернета, до мене стиже поставка Денијела Пинка о томе шта човека мотивише за рад. И то са разних страна: са TED-a, Brain Pickings-a, RSA Animate-a... Он се позива на налазе истраживача чији је закључак да је новац мотиватор до одређене границе, односно да када се питање новца скине са дневног реда, тј. када га има таман довољно, да неки други фактори утичу на мотивацију и учинак. То су: сврха, аутономија и усавршавање.

То ме увек подсети на један период мог живота у ком je сам смисао човековог постојања био жешћи проблем. Још од времена много пре тог периода, било ми је јасно да смисао живота не постоји, бар не по себи, већ да сваки човек треба да креира свој смисао или да преузмe неки од смислова понуђених окружењем. Оно што је сада био нов проблем јесте што је сваки смисао, бар до ког сам ја могао да дођем, био - оборив.

 

[Помисли нешто потпуно другачије]

[Сваки човек је важан ]

Мишљење и свет

„Оно што мислимо је сувише различито
од онога што би требало да мислимо."

Чарлс Сандерс Пeрс

Човеково мишљење настаје као последица интелигенције, односно способности да се елементи из окружења уодношавају. Оно настаје из нагона за опстанком, односно потребе да се створи интерпретација света зарад лакшег сналажења у свету, пре свега зарад лакшег предвиђања будућих догађаја. Мишљење је дубоко посредовано искуством у свету, односно изложеношћу подацима из окружења. Што је то искуство богатије, то ће и човеково мишљење бити богатије.

Невоља са мишљењем је што је оно, у својој основи, непоуздано.

 
2014-03-03 03:16:30
Sport| Život

Alfi

Jaril RSS / 03.03.2014. u 04:16

[Твој мали чин много значи друштву]

 

„... ако помогне некоме, ако учини да макар један клинац
окрене број
ChildLine-а, онда је вредело."
Герет Томас

 

95C2764510E5A06A1794DA782F4D41.jpgГерет Томас је седео у бару. Један од најбољих рагби играча света, човек који је преко сто пута победио у дресу Велса, више него иједан Велшанин икада, и као капитен водио тај тим до прве Гренд Слем победе после 27 година, чекао је своје ортаке из клуба.

Братство је оно што је Герета вукло ка рагбију, једином спорту који захтева неуморно подметање незаштићеног тела за своје саиграче. У рагбију се, више него у било ком другом спорту, инсистира на клупском братству. У рагбију и најслабији може бити преко потребан. У рагбију, више него у било ком другом спорту, постоји страст за братским везивањем. Заједничка опијања, туче, доигравања у мувању девојака... Осећај братства га је држао када је ломио оба рамена, кук, надлактицу, пет пута ломио нос и изгубио осам зуба.

 

Jaril

Jaril
Datum rоđenja:  - Pol:  Muški Član od:  31.08.2006 VIP izbora:  101 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana