Ова, у наслову поменута реченица ми се све чешће мота по глави.Знам, рећи ћете и на неки начин бити у праву, као и моја супруга са вама, да је то последица дугогодишњег седења по најомиљенијим местима у Срба, познатијим као биртије, бифеи на ћошку, крчме, кафане и остали ћумези. Али не, овог пута у своју одбрану позивам особље мог омиљеног објекта, не смем да вам кажем где се налази, одмах бисте знали који је.
Мала дигресија за боље разумевање следствујушћег текста :
Тог дана се, као много пута пре и после, окупила мала али одабрана скупина бивших, садашњих и будућих политичара, политиканата, успешних и неуспешних посленика народних, одборника, чланова градског Већа, чланова разних управних/надзорних одбора, кандидата за месне одборе, посланике и државне секретаре. Па и Министре, зашто да не?
Многи су говорили да је било лудо скроз.
Да, било је то у оном срећном времену, срећних људи, осим оних које је жуљала политика, породица неоптерећених шта се догађа Микију из Купинова, Кији Коцкар или каквој пластичној сексуалној радници и безбрижне деце која су скупљала слиџе, играла ластиш, фудбал и жмурке.
-Добро сељачино, из ког си села?
-Ја сам из Крагујевца, поносно одговара ђак.
-А из ког ти је села отац сељачино једна, поново га пита професор
-И он је из Крагујевца, још поносније и одважније одговара ученик и све мисли да се ослободио изненадне невоље и да је победио у овом, ничим изазваном, кратком вербалном рату који је против њега покренуо гимназијски педагог који важи за ауторитета и гледа се са страхопоштовањем.
-А из ког ти је села деда будало једна сељачка, већ повишеним гласом пита, не само ,,едукатор” већ и васпитач небројених генерација будућих академаца и најобразованијих људи нације.
Мој даншњи гост аутор је Небојша Бабић, новинар из Хрватске који је , по мом мишљењу, дао најбољу анализу дешавања у (У) Крајини:
Putin je osam godina trpio „zapadne partnere" i čekao 2022. da riješi problem Ukrajine, evo i zašto:
Зато ћемо бити бар у полуфиналу овог пута
Не постоји текст који сам више пута почињао и брисао.
Зајебано.
Мислим, зајебано је писати о реликтима комунизма, свакако.
У сусрет 35 година матуре које обележавамо следеће суботе, ево приче коју сам написао поводом 25 година исте