Šta da Vam kažem?

Možda nebo zna

Pre nekoliko dana naletim na jedan od svojih prvih literarnih pokušaja.

Tada nije bilo blogova

Ne znam koliko je  uputno sada objavljivati nešto što sam pisao pre toliko godina

Možda je ipak interesantno uporediti:

...pa da politička stranka mora da pređe sa oca na ćerku!

Za koga biste glasali?

Glasa se preporukom na komentar sa jednom ponuđenom opcijom

eto šta je život

Da nema bloga reč na srpskom ne bih mogao da prozborim.

Kažu da je  o pokojnicima dobro pričati sve najbolje.

Netačno.

To -  najbolje, ne umemo mi, to će bolje anđeli.

A ni ovo prvo nije tačno

Pokojnik je onaj koga zaborave.

Sećam se da sam prvo Vas zapazio od svih poslanika opozicije kao pravog, bezkompromisnog borca protiv komunističkog ludila Slobodana Miloševića i njegovih satrapa. Tada sam poželeo da se svrstam uz takve ljude po cenu gubljenja glave.

Sećam se da ste se jedini iz rukovodstva tadašnje stranke priključili demonstracijama protiv izborne krađe

Redak je slučaj da umre Čovek

Jer, najteže je  naći Čoveka.

    Šta da ti pričam brate?

    Plata mi je oko 30 000 ovih bednih dinara.I to samo zato što ja kao majstor imam prekovremeno u firmi.Ovi tehničari u režiji imaju do 25 soma.

Ma da, uzimam nešto i privatno, ali to ti se svelo na oko 5-6 hiljada i da budem srećan ako mi uopšte plate... Znaš ono’’brate kriza je u celom svetu, dođem ti kad budem imao, ako budem imao’’. Jebiga, šta ću , to je bar možda nekad i možda neka kinta.A da je bilo bolje pre tri godine kada sam tebi popravljao ono svetlo u zgradi – bilo je. Moglo se živi.

    Žena mi ne radi. Imamo  tri sina, tri jabuke. Jebem ti državu koja mi za pišljivih 500 dindži, koji su mi letos ušli u prosek zbog nekog remonta, oduzela dečji dodatak.Ej bre, tih šezdeset hiljada za GODINU dana nama bi značilo da deca mogu ponekad da pojedu  i nešto kvalitetno.