beograd i mirno subotnje vece igraju tango na kisi. poluuspavani grad zavodi subotu koja ce uskoro nestati i pretvoriti se u jos nedokuciviju nedelju. na kraju jednog a pocetku drugog dana cuce se muzika iz secanja  i smenjivace se reci, misli, vozovi, oblaci, brodovi, kao sapati zaverenika. i sve ce to proci i pitaces se nekad kao u francuskoj pesmi “que rest- t- il de nos amours” . iznenadna seta ce biti i zagrljaj i poziv.

mnogo toga u zivotu bude kao kad bacis kamen-zabicu  i dok ona lebdi iznad povrsine vode, na momente

glumac

 

moj tata je kao dete cekao satima ispred pozorista da dobije autogram zerar filipa. kako se gluac nikako nije pojavljivao,on je otisao onda iza u park manjez iza jugoslovenskog dramskog na ekonomski ulaz, velika, gvozdena kapija je bila, preskocio je preko.jer je video da se previse ljudi skuplja sa istom zeljom da dobije autogram, na drugom ulazu.zatim se zaista iznenada pojavio zerar filip.on je ocigledno shvatio sav taj trud mog tada desetogodisnjeg tate, ali je ipak samo odmahnuo rukom i autogram jje ostao neispisan preteci svojim nepostojanjem u prostoru

" MOJ OTAC TRAVU KOSI "     (Link)

 

 

 

Slučajno sam je otkrio. Nisam je čuo ko zna koliko godina.

Poetika, emocije, miris trave, vokali... Ne mogu da pronađem adekvatne reči da izrazim svoju... Bolje da ne diram.  

 

Reče jedan drugar:

Ovo je moglo da nastane samo u Jugi.