Pitanje je postavljeno veoma davno, oduvek je to bilo u fokusu a posebno je postalo važno pre vek ili dva kada je ono što bi se nazvalo začetkom građanske klase osvojilo pravo da glasno kaže šta misli i to sa svoje parcele kao njen vlasnik. Takođe, kapital je postao dostupan svima koji su bili sposobni da se njime bave i stiču ga, kao manjina, osvajajući sve više prostora kao vlasnici pre svega. I onda je pitanje postalo bitno i tražilo je odgovor: ko je stvarni vlasnik grada a u nastalom, ovom vremenu biva od najvećeg značaja i obeležava epohu u kojoj grad i svet opstaju. Prema knjigama u katastru jasno je naznačeno ko je vlasnik čega u gradu, zgrada, zemljišta, puteva, žica za struju i onih cevi što vodom opslužuju ili onim drugim što prljavštinu odnose i sa tog aspekta sve je jasno, dobro, skoro sasvim jasno jer uvek ima nekih začkoljica oko imovine. Naime, katastar kaže ko je vlasnik kuća, placeva i svega što jeste proglašeno privatnom imovinom pojedinih građana ili nekih firmi pa je nastao i pojam privatnog interesa.

Šta je javni interes posebno u urbanizmu, u urbanoj matrici ali i van gradske strukture, negde u pejsažu? To je kada ima stvar koja se tiče svih ljudi u gradu ili na planini a obuhvata sve što je bitno za njihov opstanak, život i funkcionisanje uobičajenih a neophodnih rutina. To je Infrastruktura, zelenilo, ulice i trgovi, javne zgrade poput škola, dečijih ustanova, zdravstvenih ustanova, spomenika kulture i istorijskih utočišta gde se prošlost i dotadanje stvaralaštvo naroda čuva a ne treba zanemariti ni one zgrade gde se događa kultura a treba da je dostupna svima.

Naravno uvek postoji neki nenaglašeni ali prisutni konflikt između različitih viđenja, bilo da se radi o potrebama, moći i kapacitetu ljudi da razumeju šta je preče i da se usaglase, stvarajući savremenost koja im je potrebna ali i da poštuju ono stvoreno pre njih. Onda treba da je država sa svojim zakonima prisutna i obavezna da usaglašava nesaglasije među građanima ali i nerazumevanje i oprečna mišljenja građana i vlastonosaca i neprekidno upozorava na značaj javnog interesa kako bi grad opstao. Ali, dali je baš tako ovde, u ovom gradu, Beogradu i zemlji Srbiji. 

Makiško polje ... vodoizvorište Beograda, zaštićena zona, predviđena je izgradnja depoa za metro i 4.500.000 m2 stambenoig, poslovnog prostora, javnih namena a prenamenjeno je 450 ha poljoprivrednog tla u građevinsko ... vodoizvorište može biti ugroženo a plan je ipak stigao do gradske skupštine na usvajanje ...

 http://djordjebobic.com/?p=6915

Iako su meni ravne zemlje, horoskopi, HARPovi i 5G „problemi" u sličnom rangu - vesela projekcija ljudske šarolikosti u preuvezanom svetu, HARP i 5G mi privlače nešto više pažnje zbog studiranja elektrotehnike, pa radio amaterstva, a i prosečnim ljudima je tema podosta ezoteričnija zato što se ne svodi na osnovne matematike i fizike koje smo svi učili u osnovnim i srednjim školama.

5G primopredajnici na stubovima i mobilni telefoni, pa ostali radio uređaji, komuniciraju uz pomoć elektromagnetnih (EM) talasa. Ono što nije svima poznato je da u EM talase spada svašta oko nas sa raznim popularnim imenima: radio talasi, infra-crveni zraci, svetlo, ultra-ljubičasti zraci, rendgeni ili X zraci, gamma zračenje, i svašta između.

Reči „talasi" i „zraci" su popularne, dok se u fizici, opet popularno, često priča o EM sili koja ima nosioce, fotone, i oni imaju dualnu prirodu - i talasi su i čestice istovremeno, ali to sad zalazi u kvantnu mehaniku.

Pa nas 5G stub ili mobilni telefon gađaju fotonima isto kao i zagrejani radiator, otvoreni plamen, „zeleni" fotoni pasivno odbijeni od lišća ili trave, svi sunčani zraci, rendgenski, i tu i tamo poneki kosmički zrak.

Energija fotona zavisi od njegove frekvencije. Mi razne frekvencije u vidljivom spektru svetlosti doživljavamo kao različite boje.

 

5G fotoni nose oko milion puta manje energije nego UV (ultraljubičasto) sunčani zraci koji nas pogađaju kad smo na otvorenom.

 

a