Budućnost| Društvo| Ekonomija| Politika| Zdravlje

O univerzalnom zdravstvenom osiguranju i zaštiti

little_radojica RSS / 08.05.2016. u 14:46

„Пуно здравља, среће, пара" - тако почиње скоро свака честитка у нашим крајевима. Редослед је битан. Добро здравље је основни предуслов за духовно и материјално богатство и зато му свако друштво с правом даје приоритет. Међутим, није баш свеједно како се друштво односи према здрављу, односно на који начин му тај приоритет даје. Рецимо да спектар решења у том смислу иде од потпуне контроле државе над здравственим системом (осигурање, дијагностиковање, лечење, производња и промет медикамената) до скоро потпуне либерализације, преко сијасет комбинованих решења. Овом приликом хоћу да поделим своја размишљања на ову тему.

Друштво, појединац, здравље и трошкови

Основно питање које једно друштво решава је у којој мери је појединац способан да води рачуна о сопственом здрављу, тј. до које мере друштво може да му се меша у избор. Оно што се зна поуздано је да сви подлежемо ризику од болести и да нисмо сви једнако свесни тог ризика нити импликација по друштво.
Брига о здрављу почиње, а добрим делом и јесте, питање превентиве и животних навика. Нема сумње да ту велику улогу игра образовање и утицај средине кроз своје прокламоване вредности. Проблем је што те вредности нису директно проверљиве, а лоше навике изазивају последице са веома одложеним дејством. Уздржавање од одређених ризичних понашања и упорно трошење на превенцију понекад изгледају сулудо и људи умеју да баш ту „уштину" у борби за спајање крајева од првог до првог у месецу. Са друге стране, болестан човек не штипа нигде и хвата се за сваку сламку, продаје имовину, позајмљује и склон је да тај новац потроши крајње непродуктивно на надри лекаре и врачеве због што ме наводи да закључим да постоје ирационалне одлуке због којих здравље не може бити третирано као и свака друга роба широке потрошње за коју важе тржишни закони понуде и потражње.

Нарочито непопуларни, али и неизбежни део приче о финансирању здравствене заштите је онај да болест кошта не само оболелог већ и људе око њега, па и друштво у целини и то на разне начине. Најдиректнији је покривање трошкова лечења, али озбиљна друштва узимају у обзир и пад продуктивности што кроз немогућност болесног човека да прави додату вредност што кроз издвојене људске и друге ресурсе за његово лечење. У случају да друштво нема адекватне механизме солидарности укључујући ту и алтернативне (СМС поруке) болесном човеку остаје једино да се преда својој судбини или да се бори за свој живот угрожавањем туђих живота или имовине што је цена коју није могуће квантификовати али је ипак јасно да тежи бесконачности. Због свега овога није могуће посматрати питање здравља као искључиво приватно питање и због свега овога већина држава (ако не и све) на разне начине ипак активно регулишу здравствену заштиту.


Држава и приватник, ко шта ради боље?

Пад Берлинског зида узимао се дуго као некакав доказ да је један економски систем бољи од другог, и да је један политички систем бољи од другог. Са успоном Кине постаје све јасније да је тај доказ шупаљ, у обе своје варијанте. Једноставно, постоје ствари које држава ради ефикасније од скупа приватника који се боре за профит, и наравно, постоје ствари у којима држава не може да се такмичи са приватном иницијативом. Ово далеко превазилази моја знања о економији, али ћу ризиковати да кажем да она тржишта у којима је дошло до комодитизације би требало препустити тржишним законима, док би неразвијена тржишта, тржишта од стратешког значаја, тржишта која се стално трансформишу требало обавезно пропустити кроз филтер државне бирократије и ставити посредно под политичку контролу грађана, па тако и здравствену заштиту. Иако сам рекао да само здравље није класична роба, велика већина здравствених услуга су у великој мери стандардне и може се ређи да постоји могућност за висок степен комодитизације тих услуга. Лечење корена зуба је лечење корена зуба, опрема која се при том користи је углавном иста свуда у свету, односно варијације су довољно мале да би се могле кодификовати, што сад, мислим, није случај . Преглед ултразвуком, вађење и анализа крви, ЕКГ, снимање рендгеном, и штагод још да постоји је могуће веома елегантно дефинисати правилником, а онда одредити и разуман распон цена узимајући у обзир: а) укупни буџет, б) учесталост тих захвата, в) ситуације при којима ти захвати имају смисла, г) расположивост опреме и људских ресурса, д) минимум и максимум квалитета услуге, ђ) цену репроматеријала и опреме.

Оно што приватник несумњиво зна боље да уради од било ког бирократског апарата је да на терену организује пружање услуге у одговарајућем обиму и то на начин који је адекватан локалним условима уз пуну контролу над трошковима. То и даље никако не може да промени суштину прописаног медицинског захвата. Приватник бира локацију, одређује цену (у задатим оквирима, нешто касније о томе), радно време, добављаче, погодности пацијентима (рецимо излазак на терен, начин заказивања итд.) и има широк спектар могућности да диференцира своју понуду у односу на конкуренцију. У случају да конкуренције нема (рецимо једина клиника у селу) нема могућност да наплаћује више него што је прописано, али му је посао загарантован. Важан аспект овога је да приватне клинике буду непрофитне организације вођене искључиво од стране лекара, не бизнисмена. Клинике могу бити мале, на нивоу једног запосленог, до великих болница или домова здравља као скупа више мањих клиника које деле зграду, картотеку, неку опрему итд. Није уравниловка, јер на основу репутације и ефикасности лекара клиника може имати више или мање посла, па тако и разлике у платама лекара који у њима раде које су у функцији броја изведених прегледа и захвата.


Докле држава треба да иде?

По мом скромном мишљењу, држава би требало да се повуче из примарне и секундарне здравствене заштите (где год је то могуће*), а да задржи контролу над терцијарним нивоом, којим би биле покривене ретки и нарочито компликовани захвати. Требало би да ради заједно са одговарајућим лекарским удружењима на: 1) утврђивању медицинских процедура, 2) одређивању распона цена на транспарентан начин, 3) регулацији основних хигијенских стандарда (са нагласком на „основни"), 4) обезбеђивању основог капитала за оснивање и опремање клиника, 5) праћењу и промоцији здравствених стандарда, 6) прикупљању и дистрибуцији премија здравственог осигурања.

1) Држава преговара и усклађује прописе у вези медицинских процедура у дијалогу са одговарајућим лекарским удружењима. Тренутно то држава ради путем социјалног дијалога синдиката и Министарства здравља што није добро јер се не узима у обзир суштина посла па усклађивање услуге са потребама и напретком технологије није интегрални део процеса. Нешто што су радили доктори може прећи на техничаре, лаборанте, медицинске сестре или чак самог пацијента простим напретком технологије, чиме се и суштина услуге лекара мења. Такође доступност и квалитет репроматеријала и опреме може да се мења, нови третмани могу постати доступни, али о смислености побољшања и увођењу у систем одлучује држава.

2) Промене набројане горе директно утичу и на цене, па се оне могу усклађивати периодично, такође у дијалогу. Они који плаћају здравствено осигурање имају увид у то шта се тачно плаћа и колико без потребе или устручавања да ту осетљиву тему потежу у ординацији.

3) Држава одређује минимум који мора бити задовољен. Тренутно држава има тенденцију да одређује све, од избора материјала до величина просторија што производи непотребне трошкове или препреке.

4) Пошто је у интересу друштва да клинике буду непрофитне и да их воде људи заклети Хипократу а не профиту требало би обезбедити основни капитал за њихово оснивање. Из помињаног дијалога државе и одговарајућих лекарски удружења јасно је шта је неопходно за коју клинику и држава нема додатног посла у том смислу. Само финансирање иде делом као сопствено учешће, делом као кредит код комерцијалне банке, а делом позајмица државе (рецимо 30%). Ако комерцијална банка процени ризик позитивно, ни држава нема разлога да сумња. Провере у склопу провере испуњености оних минималних стандарда.

5) Држава у склопу дијалога са лекарским удружењима и на основу сопствених истраживања прати нове стандарде и врши промоцију превентиве преко мреже приватних клиника, дакле не губи контакт са грађанима.

6) Држава прикупља премије здравственог осигурања и врши исплату лекарима према пруженим услугама, а истовремено врши и насумичну проверу пословања. Партиципација реда величине 30% би требало да значи да преглед у примарној заштити код лекара опште праксе кошта као и досад - педесетак динара. Остатак клиника добија трансфером из Фонда.

 

Транзиција и трошкови 

Сама транзиција ка овом систему може бити постепена. Приватна пракса која већ има разгранату мрежу може ићи у првом кругу (рецимо зубари, гинеколози), а на њиховом примеру може се штошта и научити па применити у наставку реформе. Остаје питање финансирања саме реформе и обуздавања потрошње приликом иницијалних преговора. Логично је претпоставити да би и грађани и лекарска удружења том приликом захтевали нереалне стандарде који би искакали из буџета, тј. платежне моћи самих грађана. Финансирање може да се реши тако што се са платног списка државе скидају лекари и повећава продуктивност, а остварене уштеде се улажу у даљу транзицију. Проблем преговора око адекватног нивоа основне здравствене заштите зависи од могућности друштва да остварује договоре, а то је у нашем случају већи разлог за песимизам од финансирања. Али, да останемо позитивни, кажу да позитивно размишљање има неке лековите моћи ;) а ја ћу бити задовољан ако се овом приликом сложимо макар да је здравље на првом месту!

P.S.  Овај предлог не искључује могућност постојања додатног здравственог осигурања на тржишним принципима за оне који то желе да плаћају, нити постојања профитних медицинских установа које пружају услуге које нису покривене пакетом здравственог осигурања. За малу државу попут наше ценим да би идеално било да постоји сарадња са државама региона по питању веома компликованих и веома ретких захвата где би се делили ризици, и плански спроводила специјализација тако да је што више случајева покривено.

*Рецимо да из сваке тачке на територији предвиђеној за становање држава гарантује минимум здравствене заштите на тој и тој временској удаљености, па ако у неком делу приватна иницијатива није нашла интерес да је организује, држава мора.

 



Komentari (25)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

antioksidant antioksidant 15:35 08.05.2016

.

"participacija od 30% za pregled kod lekara opste prakse u primarnoj zastiti je 50 dinara"

cisto o realnosti.

proveri brojke, ovako se ne uklapa sa stvarnoscu
little_radojica little_radojica 16:22 08.05.2016

Re: .

antioksidant
"participacija od 30% za pregled kod lekara opste prakse u primarnoj zastiti je 50 dinara"
cisto o realnosti.
proveri brojke, ovako se ne uklapa sa stvarnoscu


мени у Јапану најобичнији преглед 220 јена при 30% партиципације (толико и динара). Узми да је просечна плата 5-7 пута већа.
Или, друга процена: 40-50 прегледа дневно=6000~7500 динара=144,000~180,000 динара месечно. Наравно тешко је остварити баш пуну норму, али цифра има смисла. Знам да је код приватника 600-700 динара али они немају ни близу попуњен капацитет као код државног. Један поглед на ценовник РФЗО ми каже да сам ту негде са ценом.
antioksidant antioksidant 16:28 08.05.2016

Re: .

180 000 dinara mesecno je po tebi dovoljno za finansiranje lekarske ordinacije?
ali ako rfzo cenovnik uzimas kao pocetnu stavku u analizi sve je jasno
little_radojica little_radojica 16:45 08.05.2016

Re: .

antioksidant
180 000 dinara mesecno je po tebi dovoljno za finansiranje lekarske ordinacije?
ali ako rfzo cenovnik uzimas kao pocetnu stavku u analizi sve je jasno


А колико треба пара? За колико сад раде лекари и колико кошта репроматеријал за једног лекара опште праксе?
antioksidant antioksidant 16:58 08.05.2016

Re: .

pa pravis reformu celokupnog zdravstvenog sistema. saznaj, istrazi ili jednostavno nastavi ovako.zasto sad da menjas?
little_radojica little_radojica 17:42 08.05.2016

Re: .

pa pravis reformu celokupnog zdravstvenog sistema.


Па ово је кроки, концепт, а за то су битни редови величина и правило 80-20. Тако рецимо бар 80% свих прегледа лекара опште праксе су наплаћени по ценовнику РФЗО по 192 динара. То је реалност и моја скичица се у њу уклапа. А добро је онда ако ти је то једина замерка.
antioksidant antioksidant 17:56 08.05.2016

Re: .

pa nije, samo sam hteo da vidim koliko si nerealan ovog puta. uklapas se u dosadasnje.
little_radojica little_radojica 18:06 08.05.2016

Re: .

antioksidant
pa nije, samo sam hteo da vidim koliko si nerealan ovog puta. uklapas se u dosadasnje.



појма ти немаш, знаш само да мораш сваки пут нешто да звоцнеш. Па добро, ако ти то нешто значи само напред
antioksidant antioksidant 18:10 08.05.2016

Re: .

zaboravio si da sam licemeran. ali jos ti nisu popustile kocnice
tadejus tadejus 07:45 09.05.2016

Re: .

little_radojica
pa pravis reformu celokupnog zdravstvenog sistema.Па ово је кроки, концепт, а за то су битни редови величина и правило 80-20. Тако рецимо бар 80% свих прегледа лекара опште праксе су наплаћени по ценовнику РФЗО по 192 динара. То је реалност и моја скичица се у њу уклапа. А добро је онда ако ти је то једина замерка.


oj radojice pa pregled ljekara opšte prakse se u privatnoj praksi naplaćuje 3-5 hiljadarki..
guglecni..
kanda ti je ta tvoja kroki računica poskliznula negdje
little_radojica little_radojica 08:57 09.05.2016

Re: .

tadejus
little_radojica
pa pravis reformu celokupnog zdravstvenog sistema.Па ово је кроки, концепт, а за то су битни редови величина и правило 80-20. Тако рецимо бар 80% свих прегледа лекара опште праксе су наплаћени по ценовнику РФЗО по 192 динара. То је реалност и моја скичица се у њу уклапа. А добро је онда ако ти је то једина замерка.


oj radojice pa pregled ljekara opšte prakse se u privatnoj praksi naplaćuje 3-5 hiljadarki..
guglecni..
kanda ti je ta tvoja kroki računica poskliznula negdje


Ма гуглао сам, има од 1000-3000, нигде нисам нашао 5. Брат ми је из прве руке рекао да је жену водио у НС у приватну клинику јер јој књижица није била оверена и да је коштало 600. Али да ти кажем зашто је то тако, зато што су им капацитети смешно попуњени. У државним кркљанац и чекање за 50 динџи, у приватним ниђе никога, све за 5 минута, али зато цена баснословна (виша него у приватној клиници било где у Јапану и то несубвенционисано). Та дихотомија је вештачка, изазвана законом који не признаје приватне клинике као равноправне. И на крају, небитно је колико је преглед у приватним клиникама кад се ту нико и не прегледа. Није Врачар Србија, за кроки је битан просек. Лекари су изузетно ограничен ресурс и ваља их оптимално искористити, па ако су неки преоптерећени, а неки блеје то за друштво не ваља.
tadejus tadejus 10:42 09.05.2016

Re: .

little_radojica

Ма гуглао сам, има од 1000-3000, нигде нисам нашао 5. Брат ми је из прве руке рекао да је жену водио у НС у приватну клинику јер јој књижица није била оверена и да је коштало 600. Али да ти кажем зашто је то тако, зато што су им капацитети смешно попуњени. У државним кркљанац и чекање за 50 динџи, у приватним ниђе никога, све за 5 минута, али зато цена баснословна (виша него у приватној клиници било где у Јапану и то несубвенционисано). Та дихотомија је вештачка, изазвана законом који не признаје приватне клинике као равноправне. И на крају, небитно је колико је преглед у приватним клиникама кад се ту нико и не прегледа. Није Врачар Србија, за кроки је битан просек. Лекари су изузетно ограничен ресурс и ваља их оптимално искористити, па ако су неки преоптерећени, а неки блеје то за друштво не ваља.


u belmedicu 4400..
ne znam kako stoji stvar sa kapacitetima u opštoj praksi ali specijalisti su mahom vrlo dobro popunjene satnice (i plaćeni na sat).. pregled im je skuplji nekih 50ak%..
nema mi baš logike da vlasnik klinike fiksne troškove nadoknađuje preduvanim cijenama sata ljekara opšte prakse..
pa mi se ipak čini da tih 150 nikako ne može biti realno i da je taj privatni sektor bliži realnoj cifri od Fonda..
little_radojica little_radojica 14:00 09.05.2016

Re: .

nema mi baš logike da vlasnik klinike fiksne troškove nadoknađuje preduvanim cijenama sata ljekara opšte prakse..


Ја ти кажем да су њихови фиксни трошкови смешни смешни. Упоредимо их само са зубарима који морају да купују и материјал и релативно скупу опрему, а и преглед мора да им траје дуже од лекара опште праксе, само што код њих постоји озбиљна и развијена конкуренција па нема говора о прегледима који коштају 3-4 хиљаде (опет, у Јапану где доктори зарађују 200,000 долара годишње пуна цена прегледа код зубара је мања од тога, а цена прегледа код лекара опште праксе четири пута мања него код зубара). У структури цена неке мале ординације убедљиво највише отпада на плату самог лекара. Лекар опште праксе има хебени стетоскоп и ону кашику за "кажи АААА" и једну хоклицу (карикирам наравно, али свакако су у питању бабе и жабе) па кад ти "добар дан" тамо наплате 4400 слободно се осећај свеЦки намагарченом. Људи једноставно нису способни да процене вредност медицинске услуге сами па је или жестоко прецене или жестоко потцене и то бизмисмени умеју одлично да окрену против њих. Зато мислим да држава мора да да оквир за цене и створи другачији оквир за конкуренцију.
Е сад, ми у буџету, тј. Фонду имамо толико и толико пара и пружамо толико и толико услуга. Додатно грађани за здравство издвајају из свог џепа, да не кажем да неки бацају паре на врачаре и хомеопатију, амајлије, а оде добар део и на мито, част и шта ја знам. То што постоји у тим токовима распоредити тако да боље служи свима јер за неко повећање пара нема, па цена прегледа колико испадне. Мислим да је основна заблуда са увођењем приватне праксе у систем универзалног осигурања погрешна претпоставка да је цена њихове услуге реална, па да то аутоматски мора да значи поскупљење.

Иначе ово што сам "ја" предложио сад усваја Кина, ко је читао петогодишњи план видео је сигурно.
bene_geserit bene_geserit 21:20 08.05.2016

Neprofitni privatnici?

Nisam bas ukapirao koja bi tacno bila motivacija privatnika/lekara da osnivaju klinike ako su u pitanju neprofitne organizacije?
feliks.krul feliks.krul 21:30 08.05.2016

Re: Neprofitni privatnici?

bene_geserit
Nisam bas ukapirao koja bi tacno bila motivacija privatnika/lekara da osnivaju klinike ako su u pitanju neprofitne organizacije?


Могу да имају огромне плате на пример.
little_radojica little_radojica 06:54 09.05.2016

Re: Neprofitni privatnici?

bene_geserit
Nisam bas ukapirao koja bi tacno bila motivacija privatnika/lekara da osnivaju klinike ako su u pitanju neprofitne organizacije?


Ех, није злато све што сија. Која је мотивација оним докторима који иду по земљама "трећег света" излажу се болестима, а могу лепо да зарађују у матичним земљама?
А непрофитна организација не значи да се у њој не зарађује, само да профит није главни циљ већ неке друге ствари. Ако је клиника профитна, правно гледано, доктор би увек морао да изабере профит уместо здравља пацијента и тако долазимо до крајње контроверзног случаја Мартина Шкрелија.
zemljanin zemljanin 21:39 08.05.2016

hmmm

zdravstvena zastita treba da je besplatna i svima dostupna - to je humanizam ... sa druge strane ovo doba je doda dovodjenja Sistema do savrsenstva optimizacije- pa je ovakav blog prikladan i pozeljan ... cemu voditi racuna I brigu o ljudima pojedinacno, kada brojevi govore dugacije
little_radojica little_radojica 06:44 09.05.2016

Re: hmmm

cemu voditi racuna I brigu o ljudima pojedinacno, kada brojevi govore dugacije


Не чини ли ти се да би мрежа приватних ординација у којој су само основни стандарди задати поред оптимизације трошкова могла довести и до непосреднијег одговора на потребе баш тих појединаца?

zdravstvena zastita treba da je besplatna i svima dostupna - to je humanizam

Ма колико да се слажем с тобом у начелу морам да приметим да човечанство до овога још није добацило. Ем зато што нема бесплатног ручка, ем зато што не умеју сви да цене и кад им је послужен, ем зато што би неки, док други плаћају, да послуже и кавијар. Још дуго дуго ће држава бити неопходна да кува и да буде шеф сале у бафеу.
Ribozom Ribozom 17:05 09.05.2016

zao mi je...

...sto nemam vremena da se bolje ukljucim u diskusiju, jer sam upucen u sistem zdravstva tamo gde jesam.
Generalno, u pravu si, sistem zdravstva se mora menjati i to na najbezbolniji nacin.

Na primeru stomatologa smo videli kako guranje stomatoloskog sektora u privatne vode moze biti dobro (moje misljenje); s tim sto su oni prokockali svoju sansu i sada im je qq-lele.

Problem je sto svi koji zavrse teske fakultete, ako iole uspeju u svom privatnom poslu ubrzo poveruju da su 'uvatili nesto za nesto' i postanu elitisticka dziberana. Zato sav kapital koriste u licna uzivanja, a ne u investicije. Kada konkurencija pocne da radi a trziste se prezasiti puknu im poslovi, ili im se obezvrede.

Mislim da tu nije problem u radnicima u zdravstvu i njihovoj alavosti, vec celokupnom sistemu koji nije uredjen, kao i skoli koja bi tebala da ih pripremi i za biznis.

To bi se desilo i sa lekarima opste prakse i specijalistima. Mislim da drzava poucena primerom sa stomatolozima (i veterinarima), mora drugacije i brze da reaguje. Mora vrlo brzo da iznedri veliku konkurenciju, u slucaju 'privatizacije' sektora. Mislim na olaksavanje otvaranja klinaka i privatnih ordinacija.

Nazalost, uveren sam da drzava kada ode iz zdravstva, nece zeleti da se mesa u to, jer je takva kakva je, tj. nece da ucestvuje sa subvencionisanjem lecenja. Hocu reci, samo ce je zanimati naplata poreza.

Mislim da je najbitnije skoncentrisati se na eliminisanje korupcije. Cuo sam neke price, za koje ne mogu da garantujem, ali je korupcija u zdravstu dosegla nivo koji se vise ne moze nazad.
berman berman 20:55 09.05.2016

neš ti men profitirat

Важан аспект овога је да приватне клинике буду непрофитне организације вођене искључиво од стране лекара, не бизнисмена

a dokrori će radit ,zakurac. amortizacije, investicije u nove tehnologije i na kraju neka nagrada za marljivost ,, ne ništa profit je zlo osim za pekare, kafanđije i kojekakvu batlersku bagru, bravo . 20 godina ti treba studija za vrhunskog neurohirurga i ne smiješ imat profit , jebiga ne prodaješ ćevape
mislim taj oblik razmišljanje je boles u glavu i jedina boles koju treba lječit o državnom trošku ,, jel boli druge i metastazira na naciju
little_radojica little_radojica 10:15 10.05.2016

Re: neš ti men profitirat

a dokrori će radit ,zakurac. amortizacije, investicije u nove tehnologije i na kraju neka nagrada za marljivost ,, ne ništa profit je zlo osim za pekare, kafanđije i kojekakvu batlersku bagru, bravo . 20 godina ti treba studija za vrhunskog neurohirurga i ne smiješ imat profit , jebiga ne prodaješ ćevape
mislim taj oblik razmišljanje je boles u glavu i jedina boles koju treba lječit o državnom trošku ,, jel boli druge i metastazira na naciju


С ким се ти свађаш да ми је знати?
Ко каже да не могу да прошире делатност клинике и да остварују већу зараду?
Једино што не могу је да се воде искључиво профитом. Данас ти 95% доктора у Србији ради за плату, не за профит, отварањем своје непрофитне приватне клинике имаће већу флексибилност у ономе што раде, више слободе, али не и могућност да клепају по ушима сироте гуглаторе и неписмене људе у невољи.
Ако држава упуца силне паре у школовање неурохирурга има права да постави правила игре тако да је тај неурохирург стимулисан да --уместо да се бави инвестирањем и јурцањем за профитом-- оперише мозгове.
berman berman 20:44 11.05.2016

Re: neš ti men profitirat

Једино што не могу је да се воде искључиво профитом

što? njima ne trebaju pare, kamioni ,avioni,milioni... nego će da krpaju lokalnog birtijaša kad se pijan sjebe pod "mobu" jer je on opšte dobro?
vidiš to je diskriminacija a ne kad ženska glava umisli da je čoek pa joj daprostiš natakare qurac, pretpostavljam neprofitno jel je njena "qurcufalična " bol ravna boli petnog trna
little_radojica little_radojica 06:58 12.05.2016

Re: neš ti men profitirat

vidiš to je diskriminacija a ne kad ženska glava umisli da je čoek pa joj daprostiš natakare q****, pretpostavljam neprofitno jel je njena "q****falična " bol ravna boli petnog trna


И баш зато постоји друштво да каже које процедуре су прихватљиве за јавне паре, а које нису. А да си прочитао текст са разумевањем пре него си овако испенио и испростачио (а ако то поновиш бићеш банован доживотно јер ја волим да дискриминишем хомофобне мизогине простачине) видео би и следећу реченицу:

P.S. Овај предлог не искључује могућност постојања додатног здравственог осигурања на тржишним принципима за оне који то желе да плаћају, нити постојања профитних медицинских установа које пружају услуге које нису покривене пакетом здравственог осигурања.
berman berman 10:50 12.05.2016

Re: neš ti men profitirat

ne postoji " društštvo" koje se ne zasniva na slobodi, ni javne pare koje koje su otete silom. pa i sama bol je vrlo subjektivna kategorija . Ko si ti / društvo/ veliki žrec da sudiš da je nečija bol zbog penisne insuficijencije ( da ne prostačim) manja od vrlo bolnog petnog trna, možda je ta "ženska glava" više izdvojila za zdravstvo od nekog klošara koga bole pete. Mislim ,za njene novce njoj treba penis, puca njoj penis ( imaginarni i još neimplantiran) za klošarske pete, nek sjedi kući. Njene pare ,njena obijest. Što se banovanja tiče i to me zabole, tvoj blog tvoja prčija ,,, međutim dok god u javnom prostoru voliš da diskriminišeš homofobne mizogeniste moraš oćekivat da će beli ,patrijarhalni konzervativni muškarci diskriminisat tebe ,, to što si ti proglasio pederfrendlično feminističku dominaciju u javnom diskursu ne znači ništa, Jedan od načina da se razbije teror fašizma političke koreknosti je zastranjivnje do apsurda i veruj mi to je globalni trend.
little_radojica little_radojica 13:10 12.05.2016

Re: neš ti men profitirat

Ko si ti / društvo/ veliki žrec da sudiš

Дабре, ти закони и прописи су тако бљак. Нек купује/продаје ко шта хоће, може нпр. и хероин, крек, све је то тако субјективно и релативно, неко мисли да му је од тога боље, па ето може бити да је лек! Ма нек цвета хиљаду цветова, па ко преживи причаће. Од политичке коректности једино су гори простаци релативизатори борци за "слободу".

Mislim ,za njene novce njoj treba penis

И ко јој брани? Ја не! Да си прочитао текст, то би ти било јасно. Али, ти си ионако дошао само да се свађаш.

Jedan od načina da se razbije teror fašizma političke koreknosti je zastranjivnje do apsurda i veruj mi to je globalni trend.

Ма слободно ти застрањуј и разбијај тероре, али научи прво да читаш са разумевањем.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana