Život

Srbija

mikele9 RSS / 15.07.2020. u 15:24

Србија

Ја знам сва твоја лица, свако шта хоће, шта носи,
гледао сам све твоје очи, разумем шта кажу, шта крију.
Ја мислим твоју мисао за челом ти у коси,
ја знам твоја уста шта љубе, шта пију.

Еј, пију од туге, од зноја, од муке,
од ноћи, од сијерка који се тешко меље.
Ја сам у млину, сред буке
жрвња, чуо све твоје жеље

и бриге твоје, ој, Србијо међу песмама, међу шљивама,
ој, Србијо међу људима
на њивама,
ој, Србијо међу песмама, међу стадима,
ој, Србијо, песмо међу народима.

Песмо тужна, мека си милошта
што плаче као крв грожђа, као суза мошта,
као онај пољубац, онај мирис перја што утка
у гугутање своје гугутка.

Ој милошто мека, клик си дивље пловке
над јаром из које стаса
црвени угаљ сунца
у зрну сваког класа,

али боса песмо глуве жалопојке,
кад престају песме, кад почињу псовке?
Гладна руко, слепе јадиковке,
кад ће хајдук буне из тебе да груне?

Псовке и псовке, еј, у чије здравље
залуд је орање, залуд је летина?
Клетве и клетве, за чије је трупло кравље
набрекла Мачва од жита, отекло Поморавље,

буре и буне, за чије се зубе лавље
дими од млека овца и дими планина,
кад Мачва није сита, кад Мачва није сита?

Кроз мукле ланце дана кожа сувоњави.
Сву су је продерали дубоки ровови бора.
Од рововског рата, од земље поплави
и скори се лице преко глади – кора;

то лице што није лице, ти дани што нису дани,
ти дани рањених лица, та лица као табани;
трње им не може ништа и ништа — удари…
А свако од туге за дан као век читав остари

и збрчка се, ој, Србијо међу бунама, међу шљивама,
ој, Србијо међу људима
на њивама,
ој, Србијо међу песмама, међу брдима,
ој, Србијо,
песмо међу народима.

Тужна песмо, мајко моја стара,
брат нам је у таљигама довукао из града
камену плочу, каменог динара,
за мед нашег зноја, вино нашег рада.

А ђикају деца у лажигаћама, под косом,
у блату, међу свињама, међу паткама,
храниш их, Србијо, друже, више просом, више постом,
више бајкама, успаванкама, више гаткама,

и покриваш их мраком што тако тешко пада
да гнев по целе ноћи до облака пали
буном из колиба, поља, винограда,
певајући срцем што себе не жали
низ седму рупу на крајњој свирали,

ој, Србијо међу бунама, међу шљивама,

Boldovano se odnosi na ovde i sada. 



Komentari (30)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

dragosevacsutra dragosevacsutra 16:27 15.07.2020

oskar

Snezana Radojicic Snezana Radojicic 17:47 15.07.2020

Da

Da, baš tako. Samo što niko nikad nije mogao ni da sanja da će naprijatelj biti domaći, a ne strani osvajač.
angie01 angie01 18:25 15.07.2020

Re: Da

Snezana Radojicic
Da, baš tako. Samo što niko nikad nije mogao ni da sanja da će naprijatelj biti domaći, a ne strani osvajač.


Bože sveti, podrži nam Knjaza
zdrava, krepka, ohola i slavna,
jer na zemlji nit je kadgod bilo,
niti će Mu ikad biti ravna.

Ovaj narod vrlo dobro znade
da je stvoren samo Knjaza radi,
da Mu daje poreze i hvale,
da Ga dvori i ponizno kadi.

Bože silni s visoka žilišta,
saslušaj nam našu želju staru,
Bože sveti, ne daj nikom ništa,
da što više ostane Vladaru.

Radi Njega sva stvorenja žive,
radi Njega sunce greje s neba.
A taj narod, a tu zemlju našu,
podrži je – ako Knjazu treba.

Oduzmi nam i želje i glasa,
oduzmi nam mudrovanja kleta,
da Njegovu nameru ne preči,
da Njegovoj mudrosti ne smeta.

Daj Mu s neba najsvetlije dare,
policije, špicle i žandare,
ako neće da dušmana svali,
bar na svome nek srce iskali.

Nek narodi našu slavu znadu,
a nas puste čmavati u hladu,
al’ i onda nek je straža jaka,
jera ima sana svakojaka.

Jovan Jovanović Zmaj
hoochie coochie man hoochie coochie man 19:54 15.07.2020

Re: Da




I svršeno je – maćijskom merom,
I potpisano zlaćanim perom,
I proslavljeno gospodskim pirom,
I srpska propast zove se mirom,
I crvak nema kome bi s’ vajk’o,
- Hvala ti, hvala srpska nemajko!
Blažen ko u te nade polaže, -
Al’ dalje nek’ ti Aksakov kaže!

Iz srpske krvi zaraza niče,
A Srbin treba tome da kliče!!!
(Kako će klicat’ te usne blede –
Na njima samo kletve se lede!)
Srpski su lanci sad malo širi –
Da kroz njih lakše otrov propiri;
Malo su širi, al’ mnogo tvrđi, -
Novi su kovi na staroj rđi,
A mi smo s tebe mnogima mrski.
- Hvala, nemajko uzdanja srpski’!
Blažen ko u te nade polaže, -
Al’ dalje nek’ ti Aksakov kaže!

Danak je samo toliko svan’o
Da s’ vidi srpstvo raskomadano;
Da s’ vide rane gde su – gde nesu,
Pa tamo nove da se nanesu.
A noć ste razgnat’ tol’ko pomogli,
Da ne bi Srbi ni snevat mogli,
Rad čega pade, oh, žrtva mnoga,
Sanak jedinstva – života svoga.
Al’ ko bi s’ više, i kome vajk’o?
Hvala ti, hvala, srpska nemajko,
Blažen ko u te nade polaže, -
Al’ dalje nek’ ti Aksakov kaže!

Ja da ti rečem što bih ti rek’o,
Ne bi me čula, ti si daleko;
A ko je bliži, samo bi klic’o,
Klic’o, - jer to je nama proric’o:
„Da ti ne radiš za brata, sina, - ”
„Da j’ tvoja pomoć vrboklina, - ”
„Da su ti grudi sebično stenje”,
„Da nama nije tamo spasenje”.
Al’ tu mu radost neću da pravim,
U sebi gorke prekore davim;
Gorki mi udes ćutat’ nalaže, -
Al’ zato nek’ ti Aksakov kaže!

Oskvrnjen oltar slovenskog hrama –
(Al’ tu barem nema našega srama).
- Tvrda se vera više ne blista,
(Al’ naša savest barem je čista).
No kud to ide, kuda li vodi?
Kako l’ će tako seme da rodi?
Kome l’ se sveće izdajstvom pale?
Kopa l’ se jama samo za male?
Il’ će se kajat’ i oni veći?
Svako bi Srpče moglo ti reći,
I reklo bi ti, - al’ ne pomaže...
Pa nek’ ti i to Aksakov kaže!

Jovan Jovanović Zmaj
shmoo shmoo 18:02 15.07.2020

Србија


Ја сам био у Србији,
Србија је на робији!
Срби седе у кафани
Што пијани, што поклани,
Срби леже покрај друма,
Из глава им ниче шума,
А из сваке српске главе
Теку мутне три Мораве.
Српског вођу Карађорђа
Убио је други вођа,
Место где је било клање
Срби зову Радовање.
Убијеном и убици
Дигнути су споменици,
Сад се сваки Србин бије
Са две своје историје.
Србин само из ината
Секирчетом млатне брата,
Док на гробље брат се сели
Србин се сав сневесели,
Празно му у родној кући,
Не може се ни с ким тући!
Жао му је брата, свега,
А досада изједе га.
Мучни Србин досети се,
Узме штрањку — обеси се!
Све су српске оранице
Саме као удовице.
Нит се оре, нит се жање,
Србије је стално мање!
Лети јато црних птица
Преко српских ораница.
И гробови небом лете,
Пошли Срби да се свете!
Из детињства видим слику:
Лисица на дрвљанику.
Прелаз, забран и брвине,
Србија од храстовине.
Дувар пуко са свих страна,
А унутра сама Нана.
Нано моја ти нас спаси,
Не дај ватри да се гаси.
Под земљом сам ти видео лице
Србијо, земљо небеснице,
Под земљом теку твоје Бистрице,
Под земљом звоне Грачанице.
Под земљом мач твој и штит се сија,
Под земљом — цела земља Србија.



(аутор: Петар Пајић; песма написана 1983, али је објављена 20 година касније)




Да ли да болдујем целу песму или само неке делове?


shmoo shmoo 18:04 15.07.2020

Ave Serbia


Твоје сунце носе сад на заставама,
Ти живиш у бесном поносу синова;
Твоје светло небо понели смо с нама,
И зоре да зраче на путима снова.

Још си уз нас, света мајко, коју муче:
Све су твоје муње у мачева севу,
Све у нашој крви твоје реке хуче,
Сви ветри у нашем осветничком гневу.

Ми смо твоје биће и твоја судбина,
Ударац твог срца у свемиру. Вечна,
Твој је удес писан на челу твог сина,
На мач његов реч ти страшна, неизречна.

Млеком своје дојке нас си отровала,
У болу и слави да будемо први;
Јер су два близанца што си на свет дала —
Мученик и херој, кап сузе и крви.

Ти си знак у небу и светлост у ноћи,
Колевко и гробе, у одећи сунца;
Ти си горки завет страдања и моћи,
Једини пут који води до врхунца.

Ми смо твоје трубе победе, и вали
Твог огњеног мора и сунчаних река:
Ми смо, добра мајко, они што су дали
Свагда капљу крви за кап твога млека.


(Јован Дучић)


shmoo shmoo 18:08 15.07.2020

Serbia







(Написано на Крфу, 1925.)



shmoo shmoo 18:21 15.07.2020

И за крај - Чича Доситеј



predatortz predatortz 18:57 15.07.2020

Ova kao da je za danas pisana



Zatutnjaše sa četiri zvona

Povrveše kite i mundiri

Povrveše perjanice bojne,

Povrveše bezbrojni šeširi

Svi majori debeli i suvi

Oficiri cela kita sjajna

Pukovnici, s orlom i bez orla

I još neko, ali to je tajna.

Potmulo su udarala zvona,

Udarala zvona iz budžaka,

A i što bi da se čini dževa

Kad je pratnja srpskoga junaka

Srpska deco što množiti znate

Iz ovoga pouku imate:

U Srbiji prilike su take

Babe slave, preziru junake

Zato i vi ne mučite se džabe

Srpska deco postanite babe.

Nušić
Jelica Greganović Jelica Greganović 19:49 15.07.2020

Najlepša

ikada napisana pesma Srbiji.
mikele9 mikele9 19:04 18.07.2020

Re: Najlepša

ikada napisana pesma Srbiji.

I meni!
solo solo 20:26 15.07.2020

.

Kako je teško biti slab,
kako je teško biti sam,
i biti star, a biti mlad!

I biti slab, i nemoćan,
i sam bez igdje ikoga,
i nemiran, i očajan.

I gaziti po cestama,
i biti gažen u blatu,
bez sjaja zvijezde na nebu.

Bez sjaja zvijezde udesa
što sijaše nad kolijevkom
sa dugama i varkama.

–O Bože, Bože, sjeti se
svih obećanja blistavih
što si ih meni zadao.

O Bože, Bože, sjeti se
i ljubavi, i pobjede
i lovora i darova.

I znaj da Sin tvoj putuje
dolinom svijeta turobnom
po trnju i po kamenju,

Od nemila do nedraga,
i noge su mu krvave,
i srce mu je ranjeno.

I kosti su mu umorne,
i duša mu je žalosna,
i on je sam i zapušten.

I nema sestre ni brata,
i nema oca ni majke,
i nema drage ni druga.

I nema nigdje nikoga
do igle drača u srcu
i plamena na rukama.

I sam i samcat putuje
pod zatvorenom plaveti,
pred zamračenom pučinom,

i komu da se potuži?
Ta njega nitko ne sluša,
ni braća koja lutaju.

O Bože, žeže tvoja riječ
i tijesno joj je u grlu,
i željna je da zavapi.

Ta besjeda je lomača
i dužan sam je viknuti,
ili ću glavnjom planuti.

Pa nek sam krijes na brdima,
pa nek sam dah u plamenu,
kad nisam krik sa krovova!

O Bože, tek da dovrši
pečalno ovo lutanje
pod svodom koji ne čuje.

Jer meni treba moćna riječ,
jer meni treba odgovor,
i ljubav, ili sveta smrt.

Gorak je vijenac pelina,
mračan je kalež otrova,
ja vapim žarki ilinštak.

Jer mi je mučno biti slab,
jer mi je mučno biti sam
(kada bih mogao biti jak,

kada bih mogao biti drag),
no mučno je, najmučnije
biti već star, a tako mlad!


angie01 angie01 21:25 15.07.2020

,

dragosevacsutra dragosevacsutra 21:38 15.07.2020

Srbija je ljubav

i ljuba Srbija!

Im bila!

mirelarado mirelarado 21:45 15.07.2020

Vasko

KALENIĆ

Otkuda moje oči
Na licu tvome
Anđele brate

Boje sviću
na ivici zaborava

Tuđe senke ne daju
Munju tvoga mača
U korice da vratim

Boje zru
Na lakoj grani vremena

Otkuda tvoj inat lepi
U uglu usana mojih
Anđele brate

Boje gore
Mladošću u mojoj krvi
Черевићан Черевићан 00:10 16.07.2020

Ми смо твоје биће и твоја судбина

ој, Србијо

Србије нам ....уста пуна
јер ....и треба да је тако,
Земља Нама ..једина је
не скрајнимо то никако
vcucko vcucko 20:40 16.07.2020

Re: Ми смо твоје биће и твоја судбина

Не, никад неће, ко се Србин зове,
Пред вама стрепит’, нит се молит’ вама,
Нећете препаст’ очи соколове
Овога св’јета најжешћим мукама!

Јуначка крв му још кроз жиле тече,
У грудма још му храбро срце бије,
Душмани клети, никад Србин неће
Пред вашим ногам да с’ кукавно вије!

Он ће да сноси трпељиво узе,
И муке тешке мирно ће да гледа,
Ал’ никад цигле из ока му сузе
Да кане, Србин опазит вам не да!

Ал’ тешко вама, када трубе бојне
Забрује зраком чило, са свих страна,

И поклич врео ријечи убојне
Заори: У бој! У бој на душмана!..

Osman Đikić
solo solo 06:03 18.07.2020

Umesto cenzurisanog


Ok. Ajd da pjevamo.

Sestrinske pjesme.

Najstarija poznata verzija pesme, iz 1863. godine
Oj, junaštva svjetla zoro oj!
Majko naša Crna Goro!
Na tvojim se vrletima oj!
Razbi sila dušmanima.

Jedina si za slobodu oj!
Ti ostala srpskom rodu.

Dat’ će Bog i sveta Mati oj!
Da se jednom sve povrati.


Verzije Sekule Drljevića

Vječna naša Crna Goro!
Sinovi smo tvog stijenja,
Čuvari smo tvoje časti
I seljačkog tvog poštenja.

Volimo vas, brda tvrda,
I stravične vaše klance,
Koji nikad ne poznaše
Sramotnoga ropstva lance.

Lovćen nam je oltar sveti,
Vazda smo mu vjerni bili,
U njega smo vjerovali
I njime se ponosili.

Odkada je Badnje Veče
Našu vjeru očistilo,
Među nama seljacima
Nevjernika nije bilo.

Dok seljačkoj našoj misli
Naša sloga daje krila,
Biće gorda, biće slavna
Domovina naša mila.

Rijeka će naših vali
Uskačući u dva mora,
Okeanu glas nositi,
Da je vječna Crna Gora!


Partizanska

Oj svijetla majska zoro,
Majko naša Crna Goro,
Listaj goro, cvjetaj cvijeće
Crna Gora u boj kreće
Crna Gora u boj kreće
Bez pobjede doći neće/Robovati više neće.


Онамо, 'намо... за брда она,

говоре да је разорен двор
мојега цара; онамо веле,
био је негда јуначки збор.

Онамо, 'намо... да виђу Призрен!
Та то је моје - дома ћу доћ'!
Старина мила тамо ме зове,
ту морам једном оружан поћ'.

Онамо, 'намо... са развалина
дворова царских врагу ћу рећ':
"С огњишта милог бјежи ми, куго,
зајам ти морам враћати већ'!"

Онамо, 'намо... за брда она
казују да је зелени гај
под ким се дижу Дечани свети:
молитва у њих присваја рај.

Онамо, 'намо... за брда она,
ђе небо плаво савија свод;
на српска поља, на поља бојна,
онамо, браћо, спремајмо ход!

Онамо, 'намо... за брда она
погажен коњ'ма кликује Југ:
"У помоћ, ђецо, у помоћ, синци,
светит' ме старца - свет вам је дуг!"

Онамо, 'намо... сабљи за стара
његова ребра да тупим рез
по турским ребрим'; да б'једној раји
њом истом с руку рес'јецам вез!

Онамо, 'намо... за брда она
Милошев, кажу, пребива гроб!
Онамо покој добићу души,
кад Србин више не буде роб.


shmoo shmoo 07:46 18.07.2020

Re: Umesto cenzurisanog

solo


Umesto cenzurisanog




Види стварно, неко је обрисао Хучијев коментар у којем он каже да би и он окачио Пајићеву песму али сам га ја претекао. А онда је тај неко обрисао и мој одговор Хучију са песмом 357 "Једна је Србија".

Е, свашта!

Ко ли је то нашао за увредљиво и да је та песма кршење дисклејмера?

Какви умоболници!

Што рече Анђа, да сам ја неТкооооо...

Ти умоболници би онда били тамо где им је и место, а не да се слободно шврћкају међу људима у Србији и цензуришу родољубиве песме. У име демократије, јеботе!!!




Шта да се ради... Тако ти је то у слободној и надасве и пре свега демократској Србији.

Па онда нека и ово иде у архиву у фајл под називом "Било једном у Србији". Затребаће једног дана, а дотле нека се чува у архиви.



Prvo su nam uzeli veru
da bez srama kidisemo na bliznje svoje
posle toga nam uzese ljubav
decije srce purpurne boje


Juce su i meni hteli uzeti nadu
da obezglavljen nosim oklop sa tobom
jedna je Srbija, kurvi je mnogo
jedna je Srbija, kurvi je mnogo
jedna je Srbija, kurvi je mnogo
jedna po jedna, prsten pod nogom

Prvo su ti uzeli veru
da bez srama kidises na bliznje svoje
posle toga ti uzeze ljubav
i decije srce purpurne boje





Да, у праву је гос'н Хаџи Николић. Курви је много.







hoochie coochie man hoochie coochie man 08:17 18.07.2020

Re: Umesto cenzurisanog



Види стварно, неко је обрисао Хучијев коментар у којем он каже да би и он окачио Пајићеву песму али сам га ја претекао. А онда је тај неко обрисао и мој одговор Хучију са песмом 357 "Једна је Србија".

Е, свашта

Vidi stvarno!

Ako nije neka greška onda je stvarno budibogsnama.

Kome li je to smetalo?
shmoo shmoo 08:23 18.07.2020

Re: Umesto cenzurisanog

hoochie coochie man


Види стварно, неко је обрисао Хучијев коментар у којем он каже да би и он окачио Пајићеву песму али сам га ја претекао. А онда је тај неко обрисао и мој одговор Хучију са песмом 357 "Једна је Србија".

Е, свашта

Vidi stvarno!

Ako nije neka greška onda je stvarno budibogsnama.

Kome li je to smetalo?




Не знам, Хучи.

У ту врсту грешака мало верујем. Од свих коментара баш та два...

Тешко ми је да поверујем.

Вероватно је текст песме 357 увредио нечије осетљиво емотивно стање гледе мајчице Србије и стања духа људи у њој.

Зато и не верујем да је грешка него само још једна од мноштва таквих умоболија на овом Блогу Б92.



Ја сам био у Србији,
Србија је на робији!





Нисам знао да модерација ради и викендима?








solo solo 12:31 18.07.2020

Re: Umesto cenzurisanog

Нисам знао да модерација ради и викендима?


Čemu žurba sa zaključcima, ne grešte dušu odma sa moderacijom. Ja bi prvo pitao redom ko sve može da briše pa tek onda zašto.
shmoo shmoo 15:53 18.07.2020

Re: Umesto cenzurisanog

solo
Нисам знао да модерација ради и викендима?


Čemu žurba sa zaključcima, ne grešte dušu odma sa moderacijom. Ja bi prvo pitao redom ko sve može da briše pa tek onda zašto.





На сваком блогу окаченом на Блогу Б92 постоје само две могућности када почну да нестају коментари (и ауторски текстови).

Или их је уклонила модерација Блога Б92 или их је уклонио домаћин/уклонила домаћица тог блога на којем се то дешава.

Треће могућности нема.

Но, није ни битно ко брише коментаре и ауторске текстове на Блогу Б92.

Суштина је у томе да је то једна најобичнија умоболија, односно показатељ стања у којем је мозак тих људи који то раде и који не схватају да таквим потезима свакако неће добити од већине осталих учесника блоговања на Блогу Б92 ништа друго сем дубоког презира.

И баш зато што је то крајње идиотски потез, такви блогови онда више нису ни вредни било какве озбиљне пажње, за игнорисање су, јер коме је онда потребно да чита цензурисане текстове.

На таквим блоговима онда могу да уживају само они којима је врхунац културе и забаве (а богами, у појединим случајевима и сав смисао сопственог живота) тај блогерски ријалити који онда после брисања настане јер ни ван Блога Б92 њихов мозак и не може да ужива у било чему другом сем у ријалитијима (политичким, естрадним, породичним, друштвеним,...небитно).

Понављам, небитно је ко то уради...

Модерација, тумачећи дисклејмер Блога Б92 толико широко да се тиме гуши демократски дијалог, а у ствари чинећи тако медвеђу услугу домаћину/домаћици неког блога, или то учини сам домаћин блога.

Небитно.

Суштина је у томе да онда више није вредно проводити време на таквим блоговима.







angie01 angie01 17:14 18.07.2020

Re: Umesto cenzurisanog

taso, ovaj ceo komentar je nepotreban i bez veze.

prvo, nisam otpratila, pojma nemam sta je obrisano,

drugo, mikele, koji je domacin, je pre svega jedan prefinjen gospodin, koji nije sklon konfliktima i veoma je tolerantan, sto ne znaci, da nema neku konkretnu ideju vezanu za odredjenu temu i da ne zeli da mu neki komentar to poremati- ma sta to bilo,..znaci, bez neke lose druge namere- svaki autor ima pravo da mu nesto ne odgovara, a da iza toga nije to sto ti kazes i ruzno kvalifikujes,...mozda je pre stvar u komenatorima, koji bi trebalo da ispostuju domacina,...eno, kod Jelice je jedna cela tema istrolovana prilicno afektivnim komentarima, gde niko nije ispostovao cak ni njenu naknadnu molbu da se to ne radi- sa sve sa mnom, gde ja ne bih nikada rekla da bi njeno eventualno brisanje celog tog haosa koji se napravio, bio znak umobolije.

trece, disklejmer na ovom blogu je sastavljen od uobicajenih stavki, plus dela zakona o javnom informisanju, kome i blog podleze- znaci nema nekih nelogicnih, suvisnih i nekorektnih delova,...a pri tome, jedva da se i sprovodi.

cetvrto- moderacija je vise nego umerena, skoro da se ni ne mesa previse.

peto, kakav demokratski dijalog,...pa blogovi su puni nedopustivog fajta sa lcinim vredjanjem i kojecime takvim, pa to nije ni dijalog, a kamo li demokratski,...tebi bi recimo brisanje tako necega znacilo da onda blogovi nisu vredni paznje ili sta, da je ugusena sloboda govora,...

mozda bi bilo realnije i svrsishodnije da se malo svi presaberu i ucestvuju manje ostrasceno, a sa vise pristojnosti, nego sto se insistira na daljem urnisanju ovog mesta.

j_grandson j_grandson 17:32 18.07.2020

Re: Umesto cenzurisanog

shmoo

...

Но, није ни битно ко брише коментаре и ауторске текстове на Блогу Б92.

Суштина је у томе да је то једна најобичнија умоболија, односно показатељ стања у којем је мозак тих људи који то раде и који не схватају да таквим потезима свакако неће добити од већине осталих учесника блоговања на Блогу Б92 ништа друго сем дубоког презира.
...

Šmu, nisi ti to nešto dobro analizirao.
Jer - dobar deo blogera će ti ti reći kako je to uklanjanje komentara upravo zbog zaštite kulture dijaloga i bla, bla, bla, ...
Jer - na njihovu nesreću, oni ne znaju šta je sloboda misli i njihovog iskazivanja.
No, oni nisu krivi zbog te svoje insuficijencije.
Ali su zato u stanju da ispišu brdo ničega kako bi tu praksu pravdali.
hoochie coochie man hoochie coochie man 17:53 18.07.2020

Re: Umesto cenzurisanog

uklanjanje komentara

Ma neka uklanja koliko i ko hoće.
Ovde su pravila takva, javna, jasna, svi smo ih unapred prihvatili i sa te "demokratske" strane problema nema.
Nego meni je ovaj konkretan slučaj čudan. Nema ni jednog razloga da bilo kome zasmeta sasvim benigna izjava da bih ja postavio Pajićevu pesmu, da me Tasa nije pretekao.
Stajalo je u tom komentaru još da je to dobra pesma i da bi bilo zanimnjivo da obrazložimo što smo birali baš ove pesme koje smo postavljali.

Ništa ružno, ništa provokativno, pa mi zato čudno.

I ipak verujem da je neko kliknuo delete slučajno.
j_grandson j_grandson 19:06 18.07.2020

Re: Umesto cenzurisanog

hoochie coochie man
uklanjanje komentara

Ma neka uklanja koliko i ko hoće.
Ovde su pravila takva, javna, jasna, svi smo ih unapred prihvatili i sa te "demokratske" strane problema nema.
Nego meni je ovaj konkretan slučaj čudan. Nema ni jednog razloga da bilo kome zasmeta sasvim benigna izjava da bih ja postavio Pajićevu pesmu, da me Tasa nije pretekao.
Stajalo je u tom komentaru još da je to dobra pesma i da bi bilo zanimnjivo da obrazložimo što smo birali baš ove pesme koje smo postavljali.

Ništa ružno, ništa provokativno, pa mi zato čudno.

I ipak verujem da je neko kliknuo delete slučajno.

I šta tu ima da se ne razume?


mikele9 mikele9 19:08 18.07.2020

Re: Umesto cenzurisanog

Ništa ružno, ništa provokativno, pa mi zato čudno.

I ipak verujem da je neko kliknuo delete slučajno.

Nikada nisam obrisao ni jedan komentar od početka mog blogovanja!
Zašto je izbrisano pojma nemam
shmoo shmoo 21:25 18.07.2020

Re: Umesto cenzurisanog

angie01, j_grandson, hoochie coochie man, mikele9




Све је то у реду и са највећим делом овога што сте вас четворо рекли се и сам слажем.

А немам ниједан једини разлог да не верујем Микелеу јер о њему мислим исто што и Анђа и никада, ама баш никада, не бих ни помислио на њега.

Али чињенице су следеће:

1) коментара нема, обрисани су;

2) коментаре на било ком блогу може да уклања само модерација или домаћин тог блога (исто важи и за уводне текстове на сваком блогу којима се поставља одређена тема - дакле, само аутор може да уклони свој текст или то може да уради модерација, нико други).

И да поновим, уопште није важно КО је уклонио овде код Микелеа те коментаре.

Суштина је у томе да се таквим чином наставља једна ружна пракса која јесте урушила ово место - Блог Б92.

Урушила га је много више и горе од овога што ти наводиш као разлог, Анђо.

Јер тако је, Анђо, ово место јесте урушено, урнисано како ти кажеш. А прави разлог за урушавање овог места, Блога Б92, јесте управо у оваквим бесмисленим потезима брисања коментара или ауторских текстова који никога лично и појединачно нису увредили јер се никоме лично и појединачно од учесника нису ни обраћали, нису вулгарни, не шире говор мржње, дакле ни у чему нису прекршили дисклејмер, него су уклоњени само зато јер се не допадају некоме ко има супротно мишљење од онога изреченог у тим коментарима или ауторским текстовима.

То је прави разлог урушавања овог места.

И зато за мене тај чин брисања таквих коментара с којиме се неко није сложио јер има супротно мишљење иако у тим коментарима није прекршен дисклејмер и јесте умоболија.

Или може да буде и чин некакве личне мржње према ономе чији су коментари обрисани али тек за то не видим ниједан разлог јер ја барем (не знам за Хучија) никога са овога Блога Б92 лично и не познајем. Па би то тек, такав чин из личне мржње, била умоболија на квадрат.

И због тога, Анђо (а и сви ви остали блогери на Блогу Б92) ови моји коментари уопште нису без везе. Они говоре управо о томе о чему и ти, Анђо, говориш... И Јелица такође... И баш зато и треба да причамо о томе и зато ови коментари уопште нису ни без везе ни непотребни. Тичу се опстанка Блога Б92.

И управо говоре о најважнијем разлогу зашто се Блог Б92 гаси јер је таквим бахатим, насилничким и нетолерантним "уређивањем" урнисан.

И ови моји коментари тичу се директно опстанка овог места на којем сви ми волимо да се окупљамо, па да се мало волимо, мало свађамо, мало убијамо време, мало нешто ново научимо, а једино чега мислим да овде не би смело да буде јесте да се међусобно мрзимо јер не мислимо исто о свему што причамо.

Тек када будемо превазишли ту личну мржњу према другим појединцима на Блогу Б92 због различитих мишљења и када будемо остали само са оним да се волимо, мало свађамо, мало убијамо време, мало нешто ново научимо, можемо да се надамо да ће ово место и опстати. У супротном, наставиће да умире полако и на рате као што је то случај у последњих пар година.


Завршићу са оним што сам линковао испод песме Србија Петра Пајића још у првом свом коментару овде код Микелеа питајући вас да ли да болдујем целу ту песму или само неке њене делове као што је то учинио Микеле са Србијом Оскара Давича.

Мислим да је тај цитат (уз оно Пајићево "Ја сам био у Србији, Србија је на робији" ) најпримереније за крај ове расправе о брисању коментара на Блогу Б92 за које не постоји никакво оправдање осим да се онај који их је обрисао не слаже са мишљењем изнесеним у тим коментарима.




Бије батинаш, богме својски распалио
пуца нам кожа, лете мрвице меса;
бије сат, бије два, бије три,
откуд му толико штапова и беса?
Удара богато, удара од свег срца,
већ му се лице од напoра криви,
губи дах, застаје, предише, више не може,
и пада мртав уморан,
а ми живи.

Поређају нас везане уза зид,
пуцају у нас – прска нам лобања,
прска цеваница, подлактица, коска,
отежасмо од олова у телу.
Дође и вече. Уморили се стрелци.
Одвезују нас, псују нам Бога и мајку.
Са стрељања се враћамо кући
ко с посла,
и док се у кујни подгрева вечера
жене нам крпе рупе у оделу.

После вечере прегледам домазлук:
закрпим кров, подупрем ограду,
накупим кишницу у каце и араније.
Уто и спавању време. Пре но заспим
кажем жени: вешаће ме у пет,
гледај да ме пробудиш нешто раније.

Ујутру вешала, нова новцата, чврста,
ужад јака, џелати обучени,
- руку на срце, ничему замерке нема.
Вешају нас брзо, вешто и лако.
Висимо тако обешени до мрака,
време је вечери, скидају нас, - ми живи,
сви нас туку и псују; али ако.

Сутрадан зором довуку грања и дрва,
наслажу ломачу, за њу нас голе вежу,
принесу шибицу, потпале,
и гори тако, гори недељу дана,
цела варош од пепела посиви.
Кад све догори, ми изађемо из дима,
краљица пада у несвест, а краљ
трља очи и гледа нас запрепашћен:
Сунце вам ваше, па ви опет живи!


Растржу нас коњма на репове, распињу нас на точку,
секу нам главе, руке и ноге – страшно!
Стрељане нас вешају, поклане нас гуше,
не знамо зашто, а није ни важно.

Судијама је већ свега тога доста!
Смењују стрелце, отпуштају војнике,
џелате вешају – они им као криви.
Па опет на нас: те топузином, те топом,
те вешај, те сеци, те кољи!
А ми живи.

Није ту нешто у реду, шапће народ,
то неко штити судије од греха!

А и нас каткад хвата зебња пред сан:
нисмо бесмртни, неће то дуго овако,
доћи ће једном и нама крај,
нећемо издржати,
и умрећемо
од смеха.



(Љубомир Симовић: Балада о Стојковићима)


solo solo 08:09 19.07.2020

Re: shmoo - šutiš i trpiš

Али чињенице су следеће:



.............




j_grandson Mislim, pomalo mi je i debilno o tome diskutovati.


Pa kako da diskutuješ kad te stalno brišu i isključuju mikrofon. Diskusija između reinkarnacija.

BIĆE BOLJE!
Evo samo što nije - kolko već od ponedeljka

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana