Decak iz vode

Život je ovde postao nemoguć. Strašno je samo što se ljudi ne bune zbog toga. Svako se plaši da ne izgubi neki osnovni minimum koji mu je ipak zagarantovan do sada bio, a sada i taj minimum prestaje da postoji. Vrlo sam razočaran u ljude koji su dozvolili da ih sahrane i moralno, i ljudski, dozvolili su da ih prijatelji izdaju, da oni izdaju svoje prijatelje i braću i sve živo, i da se sve to završi u jednoj opštoj kaljuzi. Danas smo pričali kako si ti došao dovde, i kako sam ja video klince koji su sat vremena čekali tramvaj da bi došli u školu, i nisu ga dočekali. Sve mi liči na čekanje nekog tramvaja koji treba da se pojavi, a ustvari treba učiniti nešto konkretno, tako da je to strašno sve zajedno: koliko su ljudi neangažovanii koliko je taj osnovni minimum važniji od ljudskog dostojanstva koje je sve dublje u blatu… Poniženi i uvređeni, bukvalno tako.

Sve to stane u jednu pesmu.

Poniženi i uvređeni, bukvalno tako.

Bukvalno tako!

angie01

Treba mi svet, otvoren za poglede, otvoren za trčanje. I treba mi soba da primi pet hiljada ljudi, sa dignutim čašama, sa dignutim čašama…

Vremena se menjaju, kako da ne. Ali, za sada se menjaju nagore!

Život je ovde postao nemoguć. Strašno je samo što se ljudi ne bune zbog toga. Svako se plaši da ne izgubi neki osnovni minimum koji mu je ipak zagarantovan do sada bio, a sada i taj minimum prestaje da postoji. Vrlo sam razočaran u ljude koji su dozvolili da ih sahrane i moralno, i ljudski, dozvolili su da ih prijatelji izdaju, da oni izdaju svoje prijatelje i braću i sve živo, i da se sve to završi u jednoj opštoj kaljuzi. Danas smo pričali kako si ti došao dovde, i kako sam ja video klince koji su sat vremena čekali tramvaj da bi došli u školu, i nisu ga dočekali. Sve mi liči na čekanje nekog tramvaja koji treba da se pojavi, a ustvari treba učiniti nešto konkretno, tako da je to strašno sve zajedno: koliko su ljudi neangažovanii koliko je taj osnovni minimum važniji od ljudskog dostojanstva koje je sve dublje u blatu… Poniženi i uvređeni, bukvalno tako.

Meni je Samo par godina za nas ostao najomiljeniji album od njih.

"Моја prva i najveća želja bi bila da se probudim i da ustanovim da је 1990. godina i da kažem: Uh, al' sam nešto ružno sanjao".
Milan Mladenović 21. septembar 1958 - 5. novembar 1994



Nekoliko ulica u gradovima bivše Jugoslavije nazvano je Milanovim imenom, u Zagrebu, Zemun Polju, Zabjelo Podgorica. “Zadužbina Milana Mladenovića” osnovana je u Beogradu 2019, kada su otpočele i pripreme za uređenje njegove memorijalne sobe u prostoru narodne biblioteke Srbije u Beogradu, a gradska uprava Beograda pokrenula inicijativu za postavljanje spomenika Milanu u centru grada. Iste godine Zadužbina je ustanovila “Nagradu Milan Mladenović za muzičko delo od izuzetnog značaja”, čiji je cilj podsticanje stvaralaštva na polju savremene popularne muzike.





„Tog dana“, 5. novembra, seća se Petar Janjatović, „nazvao sam Rudigera u Berlin i kad sam mu rekao bio je potpuno šokiran. Normalno, čuli smo se i sledećeg dana i rekao mi je da ga je to toliko pogodilo da je sedeo celu noć u svom stanu u Berlinu i slušao ploče EKV, a sledećeg dana se javio nekom od berlinskih radija sa kojima sarađuje i napravio jednočasovnu emisiju posvećenu Milanu i EKV.“
Odlaskom Milana Mladenovića nivo razboritosti, plemenitosti i lepote, koji u ovim krajevima nikada nije bio preterano visok, snižen je za još jedan, neobično veliki i dragocen stepen. Oni koji ne treba da odu, nažalost, suviše često da bi bilo slučajno, odlaze prvi.

da za Milana bilo ko kaze, da nije imao mozga i ideja, coveceboziji, pa on je ostavio trag, ne samo u ovom gradu, nego na prostorima cele bivse YU upravo jer je mozak i ideje imao.

Nisam se bavio Milanom, već tom jednom izjavom.
Te generacije rođene 50-tih su uglavnom beznadežno komunističkog moždanog sklopa kad je ekonomija u pitanju (naravno država je odgovorna da ti nađe posao i kriva što ga nemaš), što se i vidi po toj izjavi. Sem blogokolege nam Milančeta.

A Milan je bio roker a ne filozof i mislilac. Generalno sam skeptičan kad tražimo previše od muzičara, poruka u rokenrolu je jednostavna i direktna. To što neko pravi OK muziku ne znači da ima "mozga i ideja" za nešto drugo osim pravljenja muzike.

Nego, kako ej ta exYu umetnička "elita" (bez obzira da li su režiseri, rokeri ili šta već) uredno deca nekih vojnih lica i komunističkih funkcionera. To je verovatno logično, oni nisu morali da se zamlaćuju prizemnim stvarima tipa kako zaraditi za život ...

bene_geserit

da za Milana bilo ko kaze, da nije imao mozga i ideja, coveceboziji, pa on je ostavio trag, ne samo u ovom gradu, nego na prostorima cele bivse YU upravo jer je mozak i ideje imao.

Nisam se bavio Milanom, već tom jednom izjavom.
Te generacije rođene 50-tih su uglavnom beznadežno komunističkog moždanog sklopa kad je ekonomija u pitanju (naravno država je odgovorna da ti nađe posao i kriva što ga nemaš), što se i vidi po toj izjavi. Sem blogokolege nam Milančeta.

A Milan je bio roker a ne filozof i mislilac. Generalno sam skeptičan kad tražimo previše od muzičara, poruka u rokenrolu je jednostavna i direktna. To što neko pravi OK muziku ne znači da ima "mozga i ideja" za nešto drugo osim pravljenja muzike.

Nego, kako ej ta exYu umetnička "elita" (bez obzira da li su režiseri, rokeri ili šta već) uredno deca nekih vojnih lica i komunističkih funkcionera. To je verovatno logično, oni nisu morali da se zamlaćuju prizemnim stvarima tipa kako zaraditi za život ...

Mislim da ne znam niti jednu pesmu od EKV.
Zašto?
Iz prostog razloga što sam ja tada slušao muziku.
Tekst mi je bio sporedan.
Taj fatalizam me nikada nije zanimao.
Kome pomažu te konstatacije da je svet užasno mesto i da će biti još gore?
Muzika je služila da me relaksira, a to joj je funkcija i danas.
Moguće da je Milan i svi u bendu bio genijalac i da ih je zato pokosila droga - ako je to tačno.
To je bila i Dženis Džoplin.
Nju sam slušao i kao mali, slušam je i danas.
I nje mi jeste žao.
Jer je ona bila genije.
Za pesmu.
Možda sa njom, delimično, može da se meri jedino Tina Tarner.

Nego, kako ej ta exYu umetnička "elita" (bez obzira da li su režiseri, rokeri ili šta već) uredno deca nekih vojnih lica i komunističkih funkcionera. To je verovatno logično, oni nisu morali da se zamlaćuju prizemnim stvarima tipa kako zaraditi za život ...

djeca bez identiteta , zato su se folirala da su svjetska. uglavnom navikli na privilegije pa kad je to nestalo svi su im bili krivi , popovi, topovi, lopovi. bizarno živjeli su od novaca koji su njihovim roditeljima date da brane zemlju ,a oni su bili protiv toga ,ali i dalje bi "rentu". druga bizarnost je da su slovenci, hrvati, bosanski turci .. mahom bili protiv "jugounitarizma" i za razbijanje jugoslavije , sad svi ti lajt fašisti kao poštuju milana .. ono nameču ti raspale narkomančine za mjerilo zdravog razuma , ljude bez identiteta za uzore , jeftine plagijatore za " prepune ideja i mozga" .. Bog oslobodi..

e do devedesetih- niko o politici pricao nije, niti je nekog bilo briga

A onaj koga je bilo briga, taj nije smeo da priča.

Sjajno vreme bilo.

A Milan je bio roker a ne filozof i mislilac.

pa ni ovo nije istina, Milan je bio prilicno obrazovan covek, koji je svoju filozofiju pretakao u pesme koje je stvarao,..kao i Dzoni

What?
Koju je školu "prilično obrazovan čovek" završio?
Šta sad tu ubacuješ Džonija, kakve sad on veze ima? Kako mrzim kad ljudima treba neko ime da se njim podštapaju.
Nemam ništa protiv Milana, njegova muzika mi je OKish, ali daj nemoj praviti filozofa od njega kad on to nije bio.
btw. Džoni je bio par klasa bolji muzičar-pesnik-šta god.

ovo si vec lupetao i za Margitu, pa se ispostavilo, da je njen otac bio dete iz doma, da se od nule dokazao sam kao kulturni pregalnik.

Pa Milanov otac je bio vojno lice, šta sad ubacuješ Margitu?
Nego "kulturni pregalnik", koja terminologija, ko vremeplovom da sam se vratio ...

btw. Džoni je bio par klasa bolji muzičar-pesnik-šta god.

Jes bio bolji muzičar, kurac malo.

Jes bio bolji muzičar, kurac malo

Meni nešto ili odoli zubu vremena ili ne.
EVK nisam imao želju da slušam decenijama.
Azru slušam često.
Ukusi su različiti, ali neki ga baš nemaju.

maksa83

btw. Džoni je bio par klasa bolji muzičar-pesnik-šta god.

Jes bio bolji muzičar, kurac malo.

Nego, bila je ovde, doduše davno, rasprava dvoje ljudi koji su se bavili muzikom, i to o Dilanu.

Jedno od njih je tvrdilo da Dilan nema pojma o pevanju, da u životu nije ubo ton, da nema čime, nema glas, a drugo, da u životu nije omašio ton, da je savršen pevač.

Zna li se ko je u pravu?:)

Meni nešto ili odoli zubu vremena ili ne.
EVK nisam imao želju da slušam decenijama.
Azru slušam često.

Azra je svakako vrlo vrlo bitan ex YU bend, a Džoni je autentičan lik, ali da je on za en redova veličine bolji muzičar i stihoklepac je ... preterizam što bi rekla prof. fizike Bilja iz srednje. Da kažemo da su to dva različita senzibiliteta.

Gde je unfuckable kada je najpoterbniji...

Jedno od njih je tvrdilo da Dilan nema pojma o pevanju, da u životu nije ubo ton, da nema čime, nema glas, a drugo, da u životu nije omašio ton, da je savršen pevač.

Ne sećam se te rasprave, bar tako kako si je opisao.

Ja ne volim Dilanovo unjkavo nazalno pevanje, mada shvatam odakle dolazi.

Uostalom Dilanove pesme su najbolje kada ih uzme Hendrix.

(a nisam fan ni Hendrixovog pevanja)

Ne sećam se te rasprave, bar tako kako si je opisao.

Bukvalno tako, "nije ubo ton" / "nije omašio ton"

BebaOdLončara/Nebojša Krstić (i on se bavio muzikom, nemoj da si na kraj srca:))

Beba je tvrdila da on nema čime da peva, ne da ne zna, nema čime, takve mu (ne) mogućnosti.

To mi je nekako bliže.
A tome slično je i ovo, čiji tekstovi pa i samo sviranje, a i muzika uopšte je bolje.
Jbg, kako to izmeriti objektivno.

Kad pomeneš Džonija, teško da ti na pamet prvo padne uh al je gitarista, ili Dilana, a da pomisliš, uh al je pevačina u pm!

A oko EKV je, opet, previše foliranja.

BebaOdLončara/Nebojša Krstić (i on se bavio muzikom, nemoj da si na kraj srca:))

Pa, bavio se, mada je to sad već kliše utoliko što je svirao zvečke i pevao u Idolima i Krstić se (zanemarujemo lik i delo) prilično kako ono kažemo kolokvijalno "razume u muziku" i ima prilično dobar ukus, ali BebaOdLončara je ipak doktorirala muziku (u Njemačku). Krstiću (i meni) stvari mogu samo da se sviđaju ili ne sviđaju ali ona ume da ti kaže zašto nešto radi ili ne radi ispod haube.

A oko EKV je, opet, previše foliranja.

Ne prihvatam tu perspektivu. :)

Idoli (koje sam ja voleo, isto kao i Azru, sa 14 godina) su mnogo folirantskiji od EKV. Zapravo nema trunke foliranja u EKV. Može biti nekog senzibiliteta koji tebe promašuje, i to je to. Oni za razliku od Štulića nisu prepevavali tuđe, ako izuzmemo onu jednu od Cure koju su pretvorili u "7 Dana".



(Meni je "7 Dana" mnogo bolje od ovog originala, a volim i Cure)

Zapravo nema trunke foliranja u EKV.

Nisam mislio u nego oko EKV.
Ne na njih, grupu, muziku, nego na to oko njih, status kultne grupe, i nekog lakmusa.


Meni nikad nisu previše legli kao muzička grupa. Njihovu svirku bih opisao kao, dobra je, tekstove kao, pola ne razumem, pola me ne dotiče.
Slično bih ih doživeo i da su im sve stvari instrumentali.
Kao simboli nečeg urbanog, ili kako ih opisuju, me nisu ni zanimali nikad.

Azra je već nešto drugo, tekstovi su vrlo važan segment, bez njih Azre, kaku znamo, nema.
Meni bliži bend.

ko slusa njegovo pevanje, dok svira onako?!

Evo ja, mada mi na prvu loptu ne leži baš mnogo, ali kapiram da bez njega to ne bi bilo to. Inače on je bio ubeđen za sebe da je loš pevač. Sad kad pustim sebi nešto opet, nije on nimalo bezveze pevač koliko je mnogo veći i inovator i gitarista a i pesnik.

A broom is drearily sweeping up
the broken pieces of yesterday's life

maksa83

btw. Džoni je bio par klasa bolji muzičar-pesnik-šta god.

Jes bio bolji muzičar, kurac malo.

Jedan je Bob Dilan!

Meni nikad nisu previše legli kao muzička grupa. Njihovu svirku bih opisao kao, dobra je, tekstove kao, pola ne razumem, pola me ne dotiče.

Ko god voli muziku treba da pročita Kako Smo Propevali, a ko voli Azru treba da pročita i Između Krajnosti. Milje, vreme, mesto - individualni genotip i fenotip, sve igra ulogu. Ivačković je visoko potcenjen srpski pisac.

Jedan je Bob Dilan

Nobelovac je to

A ima i rašta

crnci mogu da osete rasistu baš kao što Jevreji mogu nacistu, a Srbi Hrvata

:)

maksa83

Meni nikad nisu previše legli kao muzička grupa. Njihovu svirku bih opisao kao, dobra je, tekstove kao, pola ne razumem, pola me ne dotiče.

Ko god voli muziku treba da pročita Kako Smo Propevali, a ko voli Azru treba da pročita i Između Krajnosti. Ivačković je visoko potcenjen srpski pisac.

Daj siže iz ove prve knjige!
Pošto se sećam da si nju pominjao više puta.

Daj siže iz ove prve knjige!

Bora Đorđević je morao da skadžuma čuvara na ulazu u studio da bi snimio Amsterdam sa Edijem Grantom pošto ovaj nije hteo da ih pusti unutra jer "Edi nije na spisku". Ukratko.

Ko voli Đoku, evo vidim sad da je Ivačković napisao knjigu i o njemu - Panonski Admiral.

maksa83

A broom is drearily sweeping up
the broken pieces of yesterday's life

The Wind Cries Mary - Jack Bruce, Miroslav Tadić... Tadić!?

zato sto su obojica bili filozofi u svojim tekstovima- pesnici, filozofi,..za tako nesto moras da imas i znanje i dubinu

Znači Milan je "filozof" by association, a jel možeš da ga proglasiš za filozofa bez da ga kačiš uz Džonija?
Jbte, od rokera pravi filozofa.

A što se tiče onog "prilično obrazovan" ne reče koju je školu završio.

angie01

partibrejkers tribute ekv

Meni ovo mnogo bolje zvuči od EKV. :)

A tome slično je i ovo, čiji tekstovi pa i samo sviranje, a i muzika uopšte je bolje.

Zar je EKV imala tekstove?
Meni je ono ličilo na skup nasumičnih reči, što se za Azrine pesme ne bi moglo reći.

A delovanje EKV, značaj i trag koji su ostavili, način na koji su živeli i završili, najbolje bi definisala ona narodna:

Naljutio se pop na selo pa odsek'o sebi qratz!

Rođeni situirani, šatro se bunili protiv nečega, čega čini mi se ni sami nisu znali, a najverovatnije protiv dominantnih roditelja.

Poruka?
Opšte mesto!
Mir, cveće, ljubav, kurac, palac...
K'o prosečna misica.

Zato, Azra bez premišljanja!

A delovanje EKV, značaj i trag koji su ostavili, način na koji su živeli i završili, najbolje bi definisala ona narodna:

Naljutio se pop na selo pa odsek'o sebi qratz!

Brate pa Džoni Štulić je OVO KO KUĆA, taj je samo išao okolo i ljutio se na selo i seko sebi qratz...

Rođeni situirani, šatro se bunili protiv nečega, čega čini mi se ni sami nisu znali, a najverovatnije protiv dominantnih roditelja.

Milan Mladenović, dete vojnog lica, za razliku od Branimira Džonija Štulića koji je - pazi kurca u slamnatom šeširu - takođe dete vojnog lica.

Uzgred, to važi i za Džima Morisona, sina admirala.

I likovi koji su napravili ovu pesmu dole su svi deca vojinih lica, tako su se upoznali, je l' zbog toga ova pesma bolja ili gora?

Milan Mladenović, dete vojnog lica, za razliku od Branimira Džonija Štulića koji je - pazi kurca u slamnatom šeširu - takođe dete vojnog lica.

Ja nigde ne pomenuh vojna lica. Rekoh - dominantni roditelji.

A Džoni kad se naljuti napiše "Kurvine sinove". Ili 3N, ili...

Ovi?
Šta?

Tanja Jovicevic

Ova



Jesu li i ona i Željko filozofi?

Mislim, Oktobar jbg.

djeca bez identiteta , zato su se folirala da su svjetska. uglavnom navikli na privilegije pa kad je to nestalo svi su im bili krivi , popovi, topovi, lopovi. bizarno živjeli su od novaca koji su njihovim roditeljima date da brane zemlju ,a oni su bili protiv toga, ali i dalje bi "rentu"

Po sred srede.

I likovi koji su napravili ovu pesmu dole su svi deca vojinih lica, tako su se upoznali, je l' zbog toga ova pesma bolja ili gora?

Gora je zato što ovaj pevač ima iritantan glas ko Nil Jang.

maksa83

Milan Mladenović, dete vojnog lica, za razliku od Branimira Džonija Štulića koji je - pazi kurca u slamnatom šeširu - takođe dete vojnog lica.

Uzgred, to važi i za Džima Morisona, sina admirala.

Имао давно Спира блог на ту тему.


Deca vojnih lica (ЛИНК)


Било занимљиво... У то време се још увек и Карагаћа јављао на Блог Б92.

Па шта га знам, ваљда је то била та Титова средња класа у ондашњој СФРЈ. Сви ти официри ЈНА, дипломате, службеници савезних и републичких ДБ-ова и МУП-ова као и службеници осталих савезних и републичких органа, партијски функционери...

А без побуне против средње класе нема рокенрола. Нарочито ако потичеш из ње. Те средње класе. Тада је побуна најјача.

Сукоб са ауторитарном очинском фигуром у кући током детињства и одрастања...

(Видети под Теодор Адорно.)

Ваљда је то у питању.








А стоји чињеница да си гудро било које врсте у оно време када је она била ређа по Србији/СФРЈ па самим тим и много скупља него данас најпре могао да набавиш код деце нашег тадашњег дипломатског особља који су становали по Новом Београду.

Они су имали дипломатске пасоше, јбг, па су лакше то доносили из разноразних Амстердама кураца-палаца и уносили у Југу и Бгд.

Плебс омладине те СФРЈ, деца радничке, сељачке и поштеноинтелигентне сиротиње, држала се тада углавном раџе, пива, евентуално лепка и понеког бенседина када се има пара.

А онда дошла година Анте Марковића... Хорс био џабака...

И кренула игранка.

Напунише нам се гробља.

angie01

Meni je ono ličilo na skup nasumičnih reči

pa hebiga- to je urbana poezija, nije za svakog.

Ne, to je poezija za one koji bi da zvuče pametno, a nije im dato...

angie01

Ne, to je poezija za one koji bi da zvuče pametno, a nije im dato...

ne secam se da je neko ustanovio da je Milan zeleo da zvuci pametno, al zato ima mnogo onih, koji su najveci poznavaoci rok muzike kod nas, koji procenjuju Milanovo stvaralastvo kao vanserijski kvalitetno- meni je komicano pokusavati da se tako nesto omalovazi,..znaci mogu da prihvatim da se nekome ne svidja, ili ne razume, al ova lupetanja su smehotresna i blamantna.

Znaš kako, nama koji smo živeli malo zapadnije ranih osamdesetih nisu bile nepoznate stvari kao što su klubovi, diskoteke, kafići... Bili su nam, u tim našim pripizdinama, obična i svakodnevna stvar, dok ste se vi urbani na kafici nalazili kod orača, kopača jebača...
Verujem da je u tim okolnostima EKV zvučao strašno urbano.
Šta god mislila o našoj ruralnosti, nemoj smetnuti sa uma da je svaka promena u Jugoslaviji putovala sa severozapada na jugoistok.

bene_geserit

Danas, mladom čoveku nije dozvoljeno da radi, jer nema slobodnih radnih mesta, zapravo sva ta potencijalna mesta su popunjena nekim dosadnim, starim, olinjalim tipovima, koji ništa ne preduzimaju da se izvučemo iz blata u koje smo se zaglibili. To opet znači da je mladima – željnim znanja i progresa – sve uskraćeno. A najviše životne radosti! Kako neki mladić može sebi da obezbedi penziju, kad nema posla do trideset i neke godine? U ovom trenutku, mi mladi nemamo budućnosti

Ta zla država nikako da mladima da posao, nego daje posao "dosadnim, starim, olinjalim tipovima".
Zbog čega bre država bilo kome daje posao?
Ako si mlad imaš energije da pokreneš nešto svoje, ali izgleda fali mozga i ideja.
Ja nisam ništa osećao da mi je uskraćeno kad sam bio mlad. Izdržavao sam sebe pola studiranja (90-tih godina, što bi se reklo u najgore vreme).
Kakav je ovo fatalizam?

Ne fali ni Zoranu Janjetovom (veza sa Milanom po Subi) ni mozga, ni ideja a ni novaca ali se isto oseca uskracenim a covek voli da zivi u svom gradu i ne napusta mu se ta zemlja. Zna sta ne valja i muka mu je od toga ali kaze ja hocu ovde da zivim.

"O, da, svaki dan po nekoliko puta poželim da pobegnem iz ove proklete provalije. Iz dana u dan, sve je više ponižavajuće živeti ovde, gde dobro, lepo i ispravno mora da se gaji učaureno iza debelih i visokih zidova, jer demoni nadiru sa svih strana.

O kakvim demonima govorite?

Demoni gluposti, zadrtosti, demoni podele po najglupljim osnovama (pol, rasa, etnicitet, seksualnost, ideologija, teritorija…). Narodnjaci, nacisti, navijači, neobrazovani, nepismeni, neobavešteni, nezainteresovani, neotesani, bezobzirni, sledbenici, nemilosrdni, nemoralni, trgovci, vernici… Ukratko, oni koji sad dominiraju svetom, paranoidni i puni mržnje i straha, ali bez stida."

angie01

ma da- ti si rurban,...dosao u Beograd po nagradi i sere po njemu, tamo odakle je dosao je bilo bolje- pa ko te drzi,...vi ste shebali tamo svoje, pa dosli ovde da nama popujete i da nas prozivate,...a mi smo visili po kinoteci, SKcu, KSTu, pozoristima, kolarcu, na koncrtima,...tako da taj tvoj prvi kafic zdrzi slobodno,...a i sve sto mislis da je od tebe dolazilo ovamo, kao "inovacija".

Volim da izmamim palančanku iz tebe.

angie01

Volim da izmamim palančanku iz tebe

jao jeste, a i nije mi dato da razumem tvoju urbanost i obrazovanje i finocu.

Nije!

Neues aus der Nachbarschaft

Ne fali ni Zoranu Janjetovom (veza sa Milanom po Subi) ni mozga, ni ideja a ni novaca ali se isto oseca uskracenim a covek voli da zivi u svom gradu i ne napusta mu se ta zemlja. Zna sta ne valja i muka mu je od toga ali kaze ja hocu ovde da zivim.

Од њега нисам ни очекивао другачије.

Захвалан сам му бескрајно што ме је релативно рано у мом животу преко свог Бернарда Панасоника увео у Мебијуса.





Мени ово и данас звучи одлично чак и после скоро 30 година. (ЛИНК)

А на ово од пре 40 година се сваки пут слатко насмејем, поготово уз причу која иде уз ову песму:

REX ILUSIVII je Mitar Subotić - Suba
DR. WOO je Zoran Janjetov, strip crtač i pevač grupe Heroina
„Yeti“ je Rexov demo snimak nastao najverovatnije 1983. godine. Zoran Janjetov priča o saradnji sa Mitrom Subotićem u članku “Mitar Subotić Suba - Priča o kralju” (Reporter - 16. april 2002.): “Koncert u SKC-u, osamdeset i neke, Rex Ilusivii. To je bila "velika produkcija". Učestvovao sam i pevao pesmu “Yeti” koju sam davno snimio sa Subom. U stvari, nisam pevao, urlikao sam. Bio je i Kosta Bunuševac obučen u neka geometrijska odela i lomio neonske lampe. To je bio performans pod njujorškim uticajima. Sećam se Sube sa ogromnom količinom opreme, sa analognim sintisajzerima, pedalama, efektima, magnetofonima. Tada to nisu kontrolisali kompjuteri, već je jedan čovek išao okolo i pritiskao pedale. Terao me je da se penjem na neke šest metara visoke praktikable, pola metra širine, a ja se toga baš plašim. Na tome je trebalo da pevam umotan u neke zavoje. Bio sam Doktor Vu. Rex Ilusivii i Doktor Vu. Ili Tex Ilusivii, kako smo se posle zvali. Sećam se da je bilo tako komplikovano namestiti sve to u toku popodneva, a mislili smo da će biti možda dvadesetak ljudi koji su se setili da vide nešto od Rexa Ilusiviija. SKC je bio krcat. Najstrašnije je što niko u publici nije primetio nijednu grešku jer im se sve to dopalo, a koncert je bio raspad sistema. Milion grešaka. Kada istakneš svoje greške to više nisu greške, sto je Enov princip, ali ovde su se te greške sasvim slučajno isticale.”

Na početku pesme je ilustracija iz 165. broja „Džuboksa“ ( Z. Janjetov).

Vokalni delovi su ilustrovani fotografijom Z. Janjetova, kao pevača grupe Heroina. Fotografija je štampana u Yu Strip Magazinu br. 68.

Pri kraju pesme, nalazi se kaiš stripa „Patak Đoka“ Zorana Janjetova, objavljen u „Džuboksu“ br. 159. U to vreme u radio emisiji „Jugoslovenska pop scena“, Dragan Gojković puštao je demo snimke misterioznog izvođača, koji se krio iza imena Rex Ilusivii. Ovaj pseudonim koristio je Mitar Subotić – Suba.

angie01

Nije!

pa to ti kazem, nije me zahvatio taj tvoj severozapdni inovatorski talas...uz Tuzle.

Nije. Još te drži onaj palanački, iako kažeš da si svet obišla.

А онда дошла година Анте Марковића... Хорс био џабака...

Svaka stabilizacija dinara je donosila porast narkomanije, čitao tekst o tome u Startu još mislim pre raspada pok. SFRJ. Hard drugs su sa sobom "donela" deca diplomata i visokih funkcionera ali oni su mahom bili smešteni po otetim kućama i novosagrađenim stanovima od nekoliko ari na Senjaku i Dedinju. Bilo ih je i u centru, mi smo kao deca špriceve nalazili u Pionirskom parku još dok smo se igrali po šiblju i gađali duvaljkama, dakle neke vrlo vrlo rane osamdesete.

ne znam da l je nesto zavrsio, sem 11. beogradske gimnazije, al je bio cuven po tome da je procitao sve sto postoji, nije obrazovanje samo institucionalno, on je covek radio na sebi, putovao, ucio, usvajao

Znači samoobrazovani "filozof", ko da je živeo u 13. veku putovao okolo i usvajao, mislim OK.
Odakle stiže ta potreba za nekom idolizacijom, da se pravi od ljudi ono što nisu?

Мени ово и данас звучи одлично чак и после скоро 30 година. (ЛИНК)

Jeste, dobro je. Dobro je zato što je Suba odlično radio audio produkciju, i zato što su (kao i ti) obojica dosta slušali "My Life in the Bush of Ghosts".

sasnse da se vodi pristojan razgovor izmedju neistomisljenika o bilo cemuu, sve pretvarate u ovakvo preganjanje.

Ajde čitaj komentare, ali redom i sa razumevanjem.

Ja o muzici, razlici između EKV i Azre, a ti da to nije dato seljacima da razumeju.

Onda ja izvučem svoj standardan repertoar podjebavanja, pa izmamim bes i palančanku iz tebe.

A za EKV šta znam...

Što reče Gvozden, imali su par ok stvari, ali mi nikad nisu buduli neku emociju.

Što kaže Bene, nikad me ne povuče da nešto poslušam

Nije baš da ću prebaciti kad u kolima na radiju krene neka stvar, kao što prebacim kad je Pkavi orkestar ili šta znam Zijo Valentino, ali se i ne oduševim.

Nije se to kod nas nešto puno primilo...

Milan Mladenovic, kao i Balasevic, su za tebe, magnusa i benea, target jer nisu bili nacionalsti

Ovde target može da bude samo tvoja glupost.
A Balašević je bio ozbiljan pesnik, opet za klasu bolji od ovog somoučenog filozofa.
I njega prilično često slušam.
A kakve sad veze ima političko opredeljenje sa time kakav je neko muzičar? Osim ako ne peva previše o političkim temama.

Hard drugs su sa sobom "donela" deca diplomata i visokih funkcionera

I murija. Skoro da se ništa nije promenilo samo se povećao obim posla.

crossover

Hard drugs su sa sobom "donela" deca diplomata i visokih funkcionera

I murija. Skoro da se ništa nije promenilo samo se povećao obim posla.

Droga se raditi bez države ne može!
Win-win posao!
Obrneš ogromnu kintu i rešiš se slabih.
Jbga...

A kakve sad veze ima političko opredeljenje sa time kakav je neko muzičar?

Ne bi smelo da ima, ali evidentno postoji pravilnost i anđa je ispravno uočila. Oni desno u principu mrze sve što je "previše gradsko", to ne mora biti nužno visceralna mržnja, može i lagani do jaki prezir, preko "to je sranje ja to ne razumem", ili u najboljem slučaju "meh". Kao "društveno angažovani pesnik" - Džoni Štulić ostavlja EKV u prašini. EKV muzika kao baš baš baš - muzika, ostavlja Džonija Štulića u prašini, jer da se ne lažemo, Azra je drange-drange-drange, dok je EKV i melodijski i produkcijski mnogo raskošniji i šareniji i raznovrsniji u njini opus. Što opet ne znači da to Azrino drange-drange-drange nema neku osetnu i "estetski upotrebljivu" energiju.

Inače, to oko "ja to ne razumem, znači to je bezveze" - ja ne razumem šta Murakami piše u njegovim knjigama (pogotovo "Igraj, Igraj, Igraj", mislim, čovek-ovca, madafakauat?!), ali mi je svejedno lepo dok čitam.

je drange-drange-drange,

Ne bih ja tako zvao najbolju ritam sekciju, ali ajde.

Opet stvar senzibiliteta.
Što se urbsnosti tiče, u par pesama je Džoni tako dobro potrefio damar grada, onog pravog, životnog, ne njegovih zatvorenih krugova i društava, da je to antologijski.

Kod EKV nisam imao taj osećaj. Oni su pevali o sebi, tom nekom krugu, toj nekoj ekipi. Vi ste to kapirali zato što ste čuli i znali za njih.

I murija. Skoro da se ništa nije promenilo samo se povećao obim posla.

Murija je to dočekala nespremno i snašla se ubrzo, ali nisu bili "prvo izvorište". Osim tog "diplomatsko funkcionerskog kora" žarište droge su kao i svuda na svijet bile velike luke, pa tako kod nas - Split. Oni su mislim imali najviše teških narkomana u pok SFRJ u jednom nemalom periodu. A narkomana je bilo svuda, čak i moja majka naletala na njih dok je radila u Hitnoj u Rumi ranih osamdesetih. Jednom se Sremci kako to već biva isponapijali u kafiću i onda šta rade Sremci kad se isponapijaju - bodu se noževima, dabome. I donela murija tako gomilu njih pijanih i izbodenih u Hitnu, i po PS-u prvo moraju da im daju neki koktel za otrežnjavanje, i bio među njima i najviđeniji rumljanski narkoman kome sestra nikako nije mogla da potrefi razvaljenu venu, pa joj on onako obeznanjen uz "aešatomrljavišdaetooaamo" uzeo špric i ubo se iz prve bez gledanja i samoubrizgao taj koktel.

Obrneš ogromnu kintu i rešiš se slabih.

Ima neke nebeske pravde i u tome, skoro je sin bivšeg komandira Trijestrojke fasovao mardelj jer je pucao na interventnu, a i našli su mu dnk na eksplozivu koji je odneo nekog kontraverznog farmakologa na Orlovaču.

ma ti izvuces svoj JEDINI reportoar koji imas- ja mogu zmureci da otkucam svaki tvoj odgovor, na bilo koji tekst, ili komentar, tolko si predvidljiv i vrtis jedno te isto.

Izvini, ali ovo zvuči smešno kada ti to kažeš.

Bre, Anđo, ti si jedinica za predvidivost i prenemaganje na blogu.

maksa83

А онда дошла година Анте Марковића... Хорс био џабака...

Svaka stabilizacija dinara je donosila porast narkomanije, čitao tekst o tome u Startu još mislim pre raspada pok. SFRJ. Hard drugs su sa sobom "donela" deca diplomata i visokih funkcionera ali oni su mahom bili smešteni po otetim kućama i novosagrađenim stanovima od nekoliko ari na Senjaku i Dedinju. Bilo ih je i u centru, mi smo kao deca špriceve nalazili u Pionirskom parku još dok smo se igrali po šiblju i gađali duvaljkama, dakle neke vrlo vrlo rane osamdesete.

Ја ово о деци дипломатског особља (оног нижег, не амбасадора) са Новог Београда из личног искуства. Тамо по становима у Џона Кенедија итд.

Тамо сам први пут у животу видео трип. (У то време имали су на себи сличице Пинк Пантера или Супермена.)

Синтетика, јебем јој матер. (пардон мај френч)

Донели из Амстердама.

А Дедиње и Сењак... Ту је и више пара било, наравно. Познавао сам обе ћерке Цвијетина Мијатовића... Маја је моје годиште... Туга... Причали смо о томе једаред такође на неком Анђином блогу, мислим...

Центар града, наравно... Али не зато што су наркомани и дилери ту већином живели, него центар дешавања по граду. Додуше, сада си ме подсетио и на једну рацију у Змај Јовиној осамдесетих када је код ложача (али не Пере) у подруму зграде где је био Унион Инжењеринг пронађена већа количина. Испоставило се да лик дилује све у 16. И да је то нека линија која иде са Косова и Метохије. (Да се не задевамо без потребе, прескочићу националност ложача.)

Није увек из Европе и са Запада, јбг. Било исто толико и са Истока.

Углавном, тада сам тек схватио право значење текста оне песме The Pusher Степенвулфа.

А нисам знао за тај текст из Старта... Занимљиво. Стабилизација динара, пораст стандарда, пораст наркоманије.

Има се, може се.

Половином девдесетих (мучно време), док сам радио у Хемијској школи на Бановом брду (преко пута је Тринаеста гимназија) причам педагогу школе како сам забринут јер мислим да се све више наших ученика навлачи на гудро, а она ми каже:

"Ма јок... Ови наши су ти углавном сиротиња... Из сиротињских породица. Немају они пара за тај спорт па се држе углавном бенседина и пива. Него то ови преко пута из Тринаесте... То су махом деца добростојећих родитеља."

И то је ваљда то што си ти прочитао у Старту.

Osim tog "diplomatsko funkcionerskog kora" žarište droge su kao i svuda na svijet bile velike luke, pa tako kod nas - Split. Oni su mislim imali najviše teških narkomana u pok SFRJ u jednom nemalom periodu.

Mislim da je Rijeka bila još gora, ja se tako sećam.

crossover

Osim tog "diplomatsko funkcionerskog kora" žarište droge su kao i svuda na svijet bile velike luke, pa tako kod nas - Split. Oni su mislim imali najviše teških narkomana u pok SFRJ u jednom nemalom periodu.

Mislim da je Rijeka bila još gora, ja se tako sećam.

Да. И Ријека и Сплит...

Било је мучно пролазити ноћу сплитским Бачвицама и прескакати тела оних одваљених којих је било на гомиле...

Од њега нисам ни очекивао другачије.

Ili ovo:
"Ja i sad želim da živim ovde, da ovo bude otvoreno, normalno mesto, deo sveta, slobodarskog, a ne ropskog sveta, i da mogu da idem kad hoću i gde hoću, da sam vezan sa tim svetom."

Захвалан сам му бескрајно што ме је релативно рано у мом животу преко свог Бернарда Панасоника увео у Мебијуса.

Besmisleno je ovo prenemaganja na blogu te vojna lica, te bolji Dzoni... to je bila odlicna kreativna ekipa cije stvaralastvo je islo daleko iznad proseka tadasnje sredine.