Paganinijeve sestre

Volio bih da se pojavi neko iz Srbije, i odsvira Keith Jarretta. Klaviru sam posvecen. Svim oblicima klavira. Klavikordu, Hammondu:) dirkama uopste. Tu nedavno kad je svratila Laurie Anderson, upozorio sam ljude koje sam poveo na koncert, da me ni slucajno ne konstatuju...jer moram sam da budem hipnotisan.
Ne slazem se sa izjavom gdje Kulundzije o nacinu sviranju tj. izvodjenja koje vazi za muskarce i zene. Ali to se ocekuje od muskarca. Jednom je Prince rekao nesto u ovom stilu u nekoj svojoj pesmi: Ja nisam Muskarac , ja nisam Zena, ja sam nesto sto nikad neces razumeti. Eto tako bih i sebe postavio spram raznih svrstavanja, sta je ko gde je ili ako je strogo odredjeno polom, onda bih pre rekao...da je proslim milenijumom vladao matrijahat, danas bi muskarci umetnici bili raritet nivoa Barda. Ima tako mnogo pogresnih kriterijuma vrednosti, na osnovu kojih danas tumacimo na opste zadovoljstvo Pink Televizije, sta je sve umetnost ili sta vredi takvim determinisati. A tek onda ko jeste umetnik a ko svoju zabludu ima s kojim sponzorom da namece, ela bi samo imao mogucnost da se tesi i leci od kompleksa. Definitivno se ne slazem s tom izjavom vase prijateljice, jer dusa nema pol.
Njegos je u posveti Simi Milutinovicu povodom epa Luca Mikrokozma, izmedju ostalog kazao:
"Bez budalah tupoga pogleda
Bil umovi mogli blistat svijetli?"

Na isti nacin, bez svih ovih povrsnih, kvazi-umetnickih i svih slicnih pre demagoga nego kreatora, ko zna da li bi kvalitet umetnickog izrazavanja doprla ma do koga! Nacudio sam se koliko je pravim, stvarno stvarnim, umetnicima potrebno pohvala, samopouzdanja, da bi nastavili da razvijaju kreativnost sopstvenog zadovoljenja, a tek sto sam se nagadio osecanjima videvsi koliko njih nema ni zrno kreativnosti, a nadaleko se "lakta" i mece, juri pozicije i nudi za nagrade, potom za ove i one Knjige, Dela , godine...Cemu? Da bi novinari imali da napisu tekst, da bi kriticari opravdali svoje diplome i usli u uzi krug cinizma i pohlepe, da bi nepismeni sponzori zadobili status Ktitora, da bi se ...sve da bi se izvestan osecaj vecnosti, mogao zadobiti docaravanjem podstaknut ovim ili onim omogucavanjem uslova. A nalazimo se u tako savrsenoj situaciji da opstim "Umetnickim" ustankom preokrenemo sopstvene sadasnjosti u Remek Delo Nacije, svih politickih opredeljenja, no pobedjuju trenutacni interesi usko vezani za licnu korist.
Izgleda da cu morati da pronadjem sarkofag u kojem cekam Budjenje Bogova.

moje postovanje vasoj recitosti koja me bez dvojbe na poseban nacin raznezi.

Ja posebno respektujem uspešne ljude koji nesebično pomažu mlade talente. A od svoje šačice tantruma (da brže-bolje upotrebim deminutiv pre nego što neko ko me dobro poznaje pročita) jedan je posebno rezervisan za one koji taj talenat namerno sputavaju. Kad baš pišeš o Nadi meni, "logično", pada na pamet Fraz Liszt, baš da istaknem tu crticu njenog karaktera. Za one što nemaju vremena za url - "...Liszt's personality appears contradictory in its combination of romantic abstraction and otherworldliness with a cynical diabolism and elegant, worldly manners. But though he had a restless intellect, he also was ceaselessly creative, seeking the new in music. He helped others generously, as conductor, arranger, pianist or writer, and took artistic and personal risks in doing so. The greatest pianist of his time, he composed some of the most difficult piano music ever written ...".

To o takvoj razlici između žena i muškaraca kao semi-feminističkom izrazu može, naravno (bar je meni "naravno" :), svašta da se pomisli ako vas čovek ne poznaje dovoljno dobro - od neke ženske male-noćne-muzike do nekog ženskog-opus-dei-tantruma.

mirko kontic: "Jednom je Prince rekao nesto u ovom stilu u nekoj svojoj pesmi: Ja nisam Muskarac , ja nisam Zena, ja sam nesto sto nikad neces razumeti. Eto tako bih i sebe postavio spram raznih svrstavanja,"

apsolutna i uzbudljiva istina !

I josh malo o vecnoj temi :

O Evi , o Bogu i Androginu :
Ona Biblijska Eva , dakle druga Eva , jer prva se i tako zvala Lilit , ako je razmotrimo kao Androgina, ubrzo dospevamo do Boga .
Androgin nije bio dvopolac , dvojnost, nikako patoloska kreatura , vec idealno stanje u kojem smo bili kompletni i koje smo projektovali u bozanstvo .

U mnogim religijama Bog nije ni musko ni zensko vec nesto Iznad toga . U samoj literaturi , u zivotu svakako, dobro je imati to osecanje (koje Nada Kuludzija , predoptavljam gaji) a koje shvatam kao svest o tome da smo nekada bili Jedno .
Kueljo je nekoj novinarki rekao , razdragano " Covece , pa ja sam zena" .
Zenski princip je za eru Vodolije odavno najavljen kao aktivniji, u smislu drugaciji .
Bela Hamvas misli da je u 20 veku vec bio nastupio matrujarhat , doduse prikriven .
Zivimo u osvitu ere Vodolije .
Svet vise nece da bude mutav, zauzdan , primalacki i samoobnavljajuci kao Riba.Svet hoce da se izlije da se raspukne . Necemo biti ni bolji ni gori , bicemo Drugaciji .

stoji sramno zaboravljen u ćošku trpezarije sa polomljenim čekićem, čekajući štimera.

Preživeo razne kamione, vucaranja po tudjim kućama, psovanja dok ga nose moji prijatelji i pretnje da će sledeći put poneti sekiru...
preživeo čak i postavljanje konstruktivnog drvo-se-ne-jede-pitanja u krizna vremena, kao da mu ništa nisu mogla...
Otvaram ga ponekad, kad poludim, sumanuto tražim note, pa ih se prvo prisećam, trapavi mi prsti, posmatram ih kako pretražjuju po dirkama moja sećanja, sami. Kao da ih ne kontrolišem.
Ruka mi se koči. Gledam ga besno, ispod oka. Nećeš ti meni! Sad ćeš da vidiš!
I sviram, trapava melodija zastaje pred rečima "Pazi na prstomet!" Vraćam se na početak, ubrzavam, čekam da se prsti sami sete, ne stižem da pročitam note, ponovo greška nad zaglavljenom dirkom. Tišina.
Posle sat vremena, kao da se ponovo upoznajemo. Ne sapliće me. Zastajem na trenutak da isečem nokte, žurim, nemam vremena za turpiju.
Taj trenutak saradnje sa instrumentom, kada ništa drugo nije bitno, kada kao da zvuci prodiru, zavlačeći se pod reckave nokte, mirisni, opojni...kao da na trenutak zaboraviš ko si, neopterećen(a), oduvek me je fascinirao.
Ne znam zašto.
Roditelji i nastavnici su preporučivali violinu, govorili su da mi je ruka odveć mala, da jagodice nisu meke, da nikad od mene pijanista neće biti, a ja bih, ćutke odlazila do bakine mašine i kucala.
"Šta to radiš?"
"Pa sviram, zar ne čuješ!?"
Bili su u pravu. Od mene nikad pijanista nije postao, a nije ni pijanistkinja. Ruke su tu bile najmanji problem.

Meni je bilo dovoljno to što sam uspela da čujem sebe dok ćutim - razgovetno, i neumoljivo. (glas koji me zarobio, osvestio, zadužio, prokleo, spasao...)

На вечеринкама које је мој + Отац приређивао у сеновитости наше баштенске терасе у давне летње вечери ,незаобилазан је био његов ,од малена, пајташ др.Пироватрић ,адвокат,веома учен проћелав чикица позамашног трбуха .Имао је обичај да нама деци, тада тинејџерима ,указује:“и ма шта да будете студирали, постарајте се ,пре свега ,да Ваше образовање буде хармонично.Употребите половину свог времена за читање античких писаца. Немојте читати књиге а да не правите изводе и држите се увек превасходно извора,јер у њима посебан благослов.Главна ствар у животу је задовољство дневним учинком. Човек моора имати задатак који треба да обави у току дана да би био задовољан “ .Наравно, као што то бива у множини случајева, не послушах га, грађевинарство ме привуче ( ко ли ме гурну?) а од листања античких текстова . . . .оста само . . . санак пусти.
Сада, пред старост ,малко окаснело ,а без потребног знања изумрлих језика нешто као покушавам да се замајавам међу листовима полуплеснивих књига националне библиотеке ту ми на дохват у Валети . Ладовина барокне грађевине више је него идеално место за нове сусрете са душама идентичне грешке у глави.
још ако су женске . . . . . . шташ више ?
Ето скоро, делио сам астал за читање са црнком очију баш плавих .Додуше није баш црнка ,фарбана је, вели , а плаветнило ока је резултат контактних сочива јој. Музику је изучила на универзитету, а сада себе надограђује трагањем за делима француске чембалистичке школе намењених клавсену , а настале до половице 18ог. в. Помену притом Клода Бенина Балбастра, мање познатог у јавности па отуд јој и интересовање. Неради , осим што по Европи путује ,трагајући за изворним штивима .Отуд и Малта ,јер у доба француске окупације острва клавсен ,је додуше накратко, одзвањао у ушима тадање аристокрације. Јединица је успешне маме , адвоката,која јој је пружила прилику да се "коју годину" припреми за животни позив - музику, али да се потруди да у трагањима буде:
"задовољна дневним учинком, те да држећи се извора , бележи занимљиво ,јер ће временом из множине записа изнедрити баш оно потребно " .

То ми зазвучало некако познато ,те се, ево , из личне ме-морије заборава присетих ,читајући тему гђе Тешановић, + др .Пироватрића, и његове давнашње препоруке, на коју се ,грешан, оглуших. Мирму.
(ц)

pitanju.
Dakle najbolja kompozicija koju sam ja slušao u zadnjih par godina izvedena je na kolarcu kada je upriličen koncert povodom donacije vlade Japana beogradu odnosno srbiji. To je bila prva trećina koncerta - Nacionalna rapsodija od japanskog kompozitora Yuzo Toyame.
Narod je posle toga tako euforično aplaudirao da nikad veću energiju nisam osetio na Kolarcu.
Nažalost ovu kompoziciju nemogu nigde da nađem, ali to je najsjajniji etno (dominantne udaraljke i gudački instrumenti)bolje od bilo kog našeg koji sam čuo.
Nema toga nigde na internetu nažalost.