Poštovani čitatelji bloga B92, prenosim vam moj tekst koji je objavljen u jučerašnjoj "Borbi"

Kuda ideš, Srbijo? Pitanje koje se nameće nakon svakodnevnih vesti, koje nam svedoče o sve većem porastu verbalnog i fizičkog nasilja među mladima u našem društvu.

Pre desetak dana centrom prestonice severne srpske pokrajine, bastiona multietničnosti i multikonfesionalnosti, gromoglasno su odzvanjale šovinističke parole koje su na taj način za kratko vreme centar grada pretvorile u uzavrelo grotlo mržnje i netrpeljivosti.

U svojevrsnoj kakofonoji uvreda, psovki i poziva na linč koji su bili usmereni protiv čelnika gradskih vlasti prednjačili su upravo naši mladi naraštaji, predvođeni vođama otačastvenog pokreta „Obraz". Parole poput: „Ubij, zakolji da Šiptar ne postoji", „Srbija Srbima, Šiptarima sekira", „Čanak ustaša", „Čanka pod nož", „Pajtiću, ustašo" i slične tome bile su samo neke, izvučene iz obimnog rečnika uvreda kojima se u ovakvim prilikama služe ti mladi „demonstranti".

Na današnji dan širom sveta proslavlja se Dan Reformacije. 31. Oktobra 1517. godine Martin Luter zakucao je svojih čuvenih 95. Teza na vrata crkve u Vitembergu. Ovaj događaj pokrenuće niz drugih događaja koje će kasnije usloviti stvaranje Protestanske crkve i period Reformacije.

Ukratko bih se osvrnuo na neke istorijske činjenice koje su prethodile ovom događaju. Pored simonije - prodavanja činova u crkvenoj hijerarhiji, jedan od niza stvari koje su pogađale tadašnju Rimokatoličku crkvu bila je prodaja oproštajnica. "Indulgencije" ili oproštajnice su bili dokumenti koje je Rimokatilička Crkva u 16. veku radi otkupa greha prodavala narodu. Da budem precizniji, oproštajnicom su se mogle otkupiti godine koje upokojena duša treba provesti u čistilištu, mestu u kojem se prema Rimokatoličkoj soteriologiji (nauci o spasenju) čovek iskljupljava za grehe koje za koje se nije pokajao u toku ovozemaljskog života.

Пред вама је једна трагикомична, наизглед безначајна прича, међутим која осликава још једну од низа подела Срба на Србе.

Причу Вам преноси гост блогер: Либконз

Мештани села Душковци код

Teško mogu da nađem razumevanja za šok u kome se danas nalazi hrvatska javnost nakon presude generalima Markaču i Gotovini. Proterano je više od 200000 Srba sa svojih ognjišta! Za egzodus je neko morao da odgovara, kao što verujem da će haški optuženik Mladić jednoga dana odgovarati za zločine u Srebrenici. Nažalost, Frojd je bio

Već više od dve nedelje pokušavam da napišem jedan tekst o RPG hobiju za blog i ne ide mi. Svaki put previše stvari želim da kažem od jednom i sat vremena kasnije kantiram celu papazjaniju jer ne liči ni na šta. Ne pomaže ni to što se više ne sećam kako izgleda neradni vikend. Malo frustriran takvim stanjem stvari, nižući reči za neki potpuno deseti tekst za koji već polako počinjem da se brinem da će ortak jednom samo da me sačeka iza ćoška sa satarom jer obećah da ću ga završiti takođe pre dve nedelje... U sred svega toga naleteh na kratak prolog za jedan strip. Sigurno ima dve godine kako sam ga napisao, sećam se da sam samo ideju u par minuta izbacio na papir (odnosno, tekst fajl) da ne bih posle izgubio nit. U tom trenutku je preči bio jedan drugi strip, koji na kraju nikad nije ni urađen ali se jeste pretvorio u nešto deseto (sa čime je povezan već pomenuti tekst koji kasni... da, stvari postaju kao španska serija sa komadima kucanog papira u glavnim ulogama). Da skratim priču, prisetio sam se te stare ideje za priču i zaključio da ću taj prolog okačiti na blog kao podsticaj samom sebi da završim započeto.

Kao što nesumnjivo već znate, pre nekoliko dana je bio jedan od najvažnijih praznika za pravoslavne Srbe. Da, po Julijanskom kalendaru SPC-a koji je u stvari Gregorijanski kalendar sa svim živim praznicima pomerenim za 12 dana, u nedelju 27. Aprila (15. Aprila po normalnom računanju vremena) je bila Gozba Svetog Drakule. Što bi onda, koristeći logiku Srpske Nove Godine, trebalo nazvati Srpska Gozba Svetog Drakule. Ozbiljno.

Naravno, ovo važi samo ako ste pripadnik Crkve SubGenija (Church of the SubGenius). Kako bi u isto vreme bili pravoslavni i SubGenijalni, pitate se? Pa, teško.

No, da ipak krenemo od početka. Verujem da apsolutno ništa ovde spomenuto za većinu čitaoca nema nikakvog smisla, pa ću pokušati da pojasnim. Crkva SubGenija zaista postoji još od 1979. i osnovao ju je prečasni Ivan Stang u Sjedinjenim Državama. Sve je počelo od jednog pamfleta a završilo kao prilično snažna podkulturna (a i kontrakulturna) sila. Do duše, prečasni Stang poriče da je on tvorac crkve i ističe da je crkvu pokrenuo J.R. "Bob" Dobbs još 1953. godine. Ja mu verujem na reč.

Uvodna napomena: Posle nekoliko meseci on-and-off pokušaja da tekst o RPG-u svedem na razumnu veličinu, konačno sam digao ruke od takve zamisli. Tekst će biti u nekoliko nastavaka, a ovde ću izneti samo neke osnove o RPG fenomenu i njegovom razvoju. Čisto kao nota ironije, ono o čemu sam stvarno hteo da pričam kada je ova tematika u pitanju u opšte nije ni stalo u prvi komad teksta. Al’ mora se negde početi, majku mu staru. Takođe, u napred se izvinjavam zbog kriminalno loše upotrebe fotoaparata.

Gotovo svaki narod ima istorijsku tradiciju pričanja priča kada se prijatelji okupe. U moderno doba, ta praksa se u glavnom svodi na jednostavno prepričavanje anegdota ili, još gore, prepričavanje šta je ko gledao na TV-u. Nedostaje onaj pravi šmek pripovedanja koji se u popularnoj kulturi održava još samo u fenomenu "strašnih" priča uz logorsku vatru kod stereotipičnog prikaza američkih skauta.

   Draga omladino zeleo bih ovim putem da vas obavestim da smo izmirili dugovanja prema Suncu te da su nam ga ponovo uključili. Kao što mozda neki od vas znaju Sunce je odlična zamena za monitor , pa i televizor. Izadjite napolje, biće vam malko bolje a ako ste se nabokali burek za doručak gradski autobusi trnutno prevoze po principu saune. Grejanje kad se jedamput uključi nema tu šta da se dira do juna. 

 Vidim da ste svi odlepili, što je odlično za moj biznis. E, i mene da krene.

 U obližnjoj kafani sam oformio radnu komisiju za proučavanje smisla života.

 

                                                  

 Helou pipl ! Baba , deda i strina marta su me upravo obavestili da su se nešto smorili od globalnog podgrevanja te da će zimu ove godine produžiti 2 godine i kusur meseci, pa sam odlučio da ponovo okitim jelku i mumificiram se jorganom, što i vama preporučujem.

Autor: Rodoljub Šabić

Pre neki dan sam napisao post o „nasrtljivom poslovanju" koji je imao je za predmet par odredbi Zakona o zaštiti potrošača. Da podsetim, reč je o odredbama kojima se izričito pobrajaju oblici poslovanja, koji se smatraju "nastrljivim poslovanjem", među kojima su mi zanimljive bile dve - poseta potrošaču u stambenom prostoru bez njegove prethodne saglasnosti odnosno višestruko obraćanje potrošaču protivno njegovoj volji telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvom komuniciranja na daljinu.

Nisam imao nikakve pretenzije da

Autor: Rodoljub Šabić

Post „Obrada podataka i „uterivanje" duga", a i neke oficijelne aktivnosti koje je Poverenik za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti istim povodom preduzeo, izazvali su prilično brojna reagovanja. Velika većina njih je, na moje zadovoljstvo, pozitivna. Ipak ima nešto što „sreću kvari".

Naime, apsolutno pretežan deo podrške dat je zalaganju za to da građani, čija potraživanja su banke prenele na agencije za naplatu dugova, dobiju sve relevantne informacije, te stavu da ih novi poverilac ne može jednostranim aktima dovoditi u nepovoljniji položaj. To jeste lepo, ali moja prvenstvena ideja bila je da pažnju javnosti skrenem na nešto drugo, na činjenicu da transfer potraživanja podrazumeva i transfer podataka o ličnosti dužnika. Na značaj pitanja - Koliko podataka, zašto i pod kojim uslovima?

Nije problem, čak je očekivano, što za mnoge to pitanje nije bilo posebno interesantno, ali mislim da jeste problem što je bilo, ne malo onih koji su reagovali u stilu - Pa šta?

Autor: Rodoljub Šabić

Danas sam se, još jednom, sastao sa predstavnicima Mreže za restituciju. Razgovarali smo, razume se, o problemima u vezi sa pristupom informacijama od značaja za denacionalizaciju odnosno restituciju. Prijalo mi je, da ne budem lažno skroman, što su me predsednik i generalni sekretar Mreže obavestili da je nakon intervencija Poverenika za informacije povodom njihovih žalbi dobijen zaista veliki broj informacija. Naravno, manje prijatno je bilo čuti to da i dalje postoje veoma ozbiljni problemi u pristupu informacijama, te da mogu da očekujem veliki broj

Autor: Rodoljub Šabić

Ministarstvo unutrašnjih poslova donelo je Obaveznu instrukciju o uslovima korišćenja i održavanja sistema video nadzora gradskih saobraćajnica i raskrsnica za grad Beograd. To je, bez sumnje, dobra vest.
Naime, kada je početkom aprila Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti izvršio nadzor u vezi sa nezakonitom upotrebom video snimka iz sistema video nadzora (pojavljivanje snimka seksualnog odnosa „kod Arene" na Internetu), najvažnije što je utvrđeno nadzorom bilo je upravo odsustvo propisanih procedura.

Autor: Rodoljub Šabić

Za titulu evropske prestonice kulture konkurisaće Zrenjanin, Beograd, Novi Sad i najverovatnije Niš, dakle, čak četiri grada iz Srbije! Jedan od njih će, tačnije rečeno mogao bi, upisati svoje ime na sada već dugu prestižnu listu gradova koji su već ostvarili ovaj status.

U vreme kada je, sad već daleke 1985. godine, čuvena Melina Merkuri tadašnja grčka ministarka kulture pokrenula ovaj projekat status evropske prestonice kulture bio je pre svega priznanje za realni kulturni značaj i život nekog grada i stoga se na početku liste nalaze prepoznatljiva zvučna imena gradova kao što su Atina, Firenca, Amsterdam, Berlin, Pariz, Madrid....