запажам, дакле постојим (г. В. Пиштало)

супруга ми седентан тип личности, радни век лаб.послу усмерена, вођена Ајнштајновим указом - учи од прошлости, живи за садашњост, надај се сутрашњици а важно је само да не престанеш да постављаш питања. па панзионерки у 8 ж. деценији, још вазда интернет преферансу, те кућној клавир свирци посвећеној, предложих да је усмерим на неопходни број дневних корака па иницирах да се у девојачкој соби са погледом на башту, неки дан ,постави трака за ходање.испоручиоци поменутог помагала одрадише своје, усагласисимо се око одговарајуће класичне музике прилагодљиве тој врсти телесног напора и ....наравно, Унуци узурпираше траку како би тренирали трчање да се не бламирају без кондиције, зимским периодом наметнутом, јер пролећа ево, па супруга одложи намеру, док се Они не издувају рекреативном новином у кући .....на дохват.

Nesuvislost nesuvislosti!

Naslov sam pozajmio od Averoesa (Abu-l-Walid Muhammad ibn Ahmad Muhammad  ibn Rušd) 

1999. godine NATO je bombardovao rezim Slobodana Milosevica. Igrom slucaja (ili mozda ne?) taj rezim je obitavao kao integralni (iako sustinski kancerogeni) deo drzave Srbije i generalno srpskog drustva i javnosti. Nakon tuceta (nije Semir) godina u kojima su bombe iz beogradskih salona odleprsavale u sve delove bivse nam domovine, doslo se do zida za koji je Milosevicev rezim procenio da je najbolji da o njega konacno rascopa narodnu glavu...

To, da se razumemo, nije bila uopste naivna situacija. Ne samo zbog toga sto su ljudi sad ginuli i po Srbiji, nego sto je trebalo postaviti pitanje

- шта уосталом може да изгуби онај ко је већ изгубљен у стварности која га окружује (г Писарев Ђ.)

има година како се овакав наш разговор баштенски одвијао јер нам плацеве кућне дели само метер висински шимшир ограде па се преко ње издиванимо онако у пролазу - баш се нервирам џигерица ми у мени дркти одједа (жали ми се комша Судија у пензији) кад слушам и гледам тв вести , Свет полудео начисто ,а ти - па ја и немам каде да у поменути екран пиљим радим по цели дан а и ноћна шихта ме апи почесто -па ко те тера да радиш оматорио си седи ко ја у поензији -па да се и ја једим и џигерицу тресем боље ми се бетонима бавити - па дообро како оћеш, а ја се баш једим.

Зато ћемо бити бар у полуфиналу овог пута

Ako se ovih dana zadesite na denverskom internacionalnom aerodromu (DIA), primetićete na mnogo mesta kučiće koji slobodno tumaraju gejtovima i terminalom, sa prslučetom na kome piše "Pet me!" ("Pomazi me!"). Psi su krajnje opušteni i prijateljski nastrojeni, slobodno prilaze ljudima, maze se, verovatno žickaju i neku klopu, ako ima.

C.A.T.S. je skraćenica od Canine Airport Therapy Squad. Čini ga nešto više od osamdesetak pasa iz oko četrdeset različitih rasa, i jedna mačka. Svrha im je da omoguće putnicima da se interakcijom sa njima malo opuste, oslobode stresa koji putovanje avionom i bivstvovanje po aerodromima neminovno donosi.

Ovo nije novina, ali je DIA ušao u Ginisovu knjigu rekorda sa brojem pasa (plus jedna mačka) koji obavljaju ovaj važan posao.

  link

Nekoliko dana pre sabotaže severnih tokova EU je krenula sa smirivanjem antiruske retorike.

A rat u Ukrajini je isprovociran da bi se podrila evroazijska integracija, pa podrilo rusko ohrabrivanje potpisivanja dugoročnih energetskih ugovora koji, onda, podrivaju korišćenje proizvoljno štampanih derivata zbog manipulisanje cena. I na kraju, rat je isprovociran i da bi se sačuvala ne toliko hegemonija (na ovu temu nas sve ovih dana ispravlja jedan analitičar) pošto je multipolarnost već na delu i prihvaćena kao takva, nego da bi se zadržala kontrola nad jednim velikim polom, kolektivnim zapadom, uglavnom Evropom od strane „anglosaksonaca". Ovo je pod navodnicima zato što niti postoje jasni obrisi pojedinačnih timova, niti su mnogi bitni pojedinačni igrači samo u jednom timu.