2020-08-06 10:27:04

Podsetnik za kafanu

libkonz RSS / 06.08.2020. u 11:27

Najbolja kafanska pesma 

Nedavno smo na tviteru imali zanimljivu anketu. Birali smo najbolju kafansku pesmu, a tviteraši su sami davali predloge pesama koje su se takmičile za najbolju. Potpuno zaslužena pobeda Tomine pesme

1.  Svirajte noćas samo za nju

Sa njom su se u finalu našle sledeće pesme:

2. Nisam te se nagledao
3. Oči jedne žene
4. Ja bez tebe ne mogu da živim 

Među 16 najboljih našle su se pesme:

5.  Jesen u mom sokaku
6.Ima jedna krčma u planini
7. Ti ne ličiš ni na jednu

 
2020-08-06 08:50:42

Kamencici pored kojih prolazimo

jednarecfonmoi RSS / 06.08.2020. u 09:50



Da li znate da u Beogradu,  na drugom kraju grada od mene, na jednom drvetu ima ispisana na francuskom poruka u stihovima za zenu koju je neko nekad mnogo voleo. Autor poruke pise o tome da je ona nekad davno dosla u njegov zivot, ocarala ga i darovala trenutke koje ne moze da zaboravi. Nada se da je negde srecna a jos vise se nada da je ziva. Reci su napisane crnim flomasterom na stablu, visoko ka krosnji. Drvo se nalazi blizu table "Bajfordova suma"
Na Novom Beogradu blizu Arene ako si u pravom trenutku tamo,ima klupa na kojoj sede devojcice i sapucu jedna drugoj tajne u

 
2020-07-29 16:34:02

Oko sokolovo i bijela krila labudova

natasa_tasic_10 RSS / 29.07.2020. u 17:34

 

 

orel-skomoroh-otkuda-u-ptici-takoe-nazvanie.jpg 

Šta se bijeli u gori zelenoj,

Dal je snijeg il su labudovi..

U našem slučaju to su oči sokolove.

Rođena sam u Beogradu, i ne postoji grad koji više volim od ovoga grada. Stara Bežanija, crkva Sv. Georgije, Blokovi, Sava, Dunav, Dorćol, 25 Maj, ulica Zmaja od Noćaja, Kališ, Košutnjak, mogla bih da nabrajam satima, danima, mesecima i godinama,

 
2020-07-08 10:37:09

Da sam ja neko

kosta.babic RSS / 08.07.2020. u 11:37

    Ne d’o bog predsednik ove takozvane države postupio bih vrlo pragmatično.

 

 
2020-05-19 19:51:58

Muzika koja bi mogla da nas prati

jednarecfonmoi RSS / 19.05.2020. u 20:51





Razmisljala sam danas kad bih sad mogla da odjednom odem na neka mesta na planeti i da kad krocim tamo imam mogucnost da cujem odredjenu muziku. Prvo sam pomislila na nesto jednostavno, slusalice, pustis. Ipak jos bolje, sama muzika krene jako glasno kad stignes. Tamo gde si naumio.

Evo nekoliko predloga. Mnogi ce biti ocigledni al ne mora da bude tako.Ako vi imate jos neke, super.

Alhambra, Spanija - Ok. Secanje na Alhambru, Tarega da svira. Pa bezveze bilo sta
 
2020-04-14 21:55:22

Pozovi prijatelje u doba corone

Vojislav Stojković RSS / 14.04.2020. u 22:55

Pre nego su nas sveznajući psiholozi i psihoterapeuti preko elektronskih i drugih medija posavetovali da odvojimo vreme, pozovemo prijatelje, porazgovaramo s njima, pitamo ih kako su i uputimo im po koju reč ohrabrenja, mnogi od nas su to već učinili. Ali kako pozvati i porazgovarati sa svim onim blogoprijateljima, sa kojima smo se družili, raspravljali, sukobljavali i provodili dane i noći u ovom virtuelnom svetu, kada se oni godinama ni postom, ni komentarom ne javljaju.

 

Mozda je ovo bas trenutak da prodjemo unazad tunelima kroz vreme i dodjemo u Beograd, nas divni Beograd za vrene Drugog svetskog rata. 

 Moj tata je tada bio beba, pricao mi je da je spavao u decijim kolicima, nije bio organizovan krevet. Ostave ga tako ponekad mama i tata i odu u pozoriste. On mirno spava, sem sto je jednom ispao iz kolica, i nikom nista. Sam kaze kako to sad sve zvuci kao horor film za danasnje roditelje. Kolica napravljena od drveta, polukruzna, kupjena negde u gradu, mozda Robna kuca na kraju Knez Mihajlove, kasnije se zvala Nama.

Njegova mama, a moja

 
 
2020-03-26 00:01:09

Strepim

selica_nena RSS / 26.03.2020. u 01:01

Zovu me ovih dana prijatelji, pitaju kako podnosim izolaciju i da li pišem. I poručuju: "Piši, Selice! Piši nešto lepo, nešto bezbrižno i sentimentalno. Piši o starim vremenima, o Mramorku i železnici, piši o ljudima i sokacima. Piši da imamo čime da prekratimo vreme i gde da se sklonimo od ovog ludila."

Bi' ja, pisala bih, i za vas i za sebe, samo mi se negde zaturile lepe slike. Pokrio ih strah od onoga što dolazi i tuga za onim što smo olako pustili da ode, jer se izanđalo i vreme ga pregazilo. Pisala bih o mirisu zemlje u rano proleće i kaćunima najnežnije ljubičaste

 

Rijeka.jpgZa jedino izvesno pamćenje koje ima, ubeđuju ga kako nikad nije postojalo. Zemlja koju voli nezaustavljivo se raspada, uz „teorije" kako nikad nije ni trebalo da bude stvorena. Dezintegrisane, slike jednog sveta koji sve manje postoji jutros su ga vratile u Rijeku - grad koji je zbog njegovih građevina, mirisa i vetrova oduvek voleo. U vreme održavanja Jugoslovenskog bijenala mladih, sa Alanom i Artom Loverom, tamo je redovno

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana